Firma „Poslovi grada” u vlasništvu Stefana Jankovića (29 godina), bliskog prijatelja i „saborca“ Miše Vacića, vođe Srpske desnice, dezinfikuje zgrade beogradskih opština, saznaje BIRN.

Posao je dobijen u saradnji sa subotičkim preduzećem Ekološko-sanitarni centar, direktno bez javnog poziva i netransparentno, što zakon dozvoljava u vreme vanrednog stanja zbog epidemije virusa korona.

Usluga je za stanare besplatna i plaća se iz opštinskih budžeta. Međutim, nije poznato koliko su sredstava opštine iz budžeta izdvojile za ove potrebe, koje su firme angažovane i po kom kriterijumu.

U danima kada se ceo svet privikava na nove higijenske navike, pitanje dezinfikovanja zgrada postalo je neverovatno važno za sve stanovnike gradova. Za to vreme u Beogradu se od dezinfekcije prave unosni poslovi za ljude bliske vlastima.

Stefan Janković je u razgovoru za BIRN potvrdio da je njegova firma „Poslovi grada” angažovana na poslovima dezinfekcije zgrada u saradnji sa firmom Ekološko-sanitarni centar Subotica s kojom imaju potpisan ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji „u poslovima marketinga i odnosa sa javnošću“.

Na pitanje koliko naplaćuje svoje usluge, Janković je rekao da je „to sve transparentno“ i uputio nas je na opštinu Savski venac u kojoj, po saznanjima BIRN-a, ima najviše posla.

Iako bi taj podatak trebalo da bude javan, predsednica opštine Irena Vujović nije bila spremna da nam pruži tražene odgovore.

„Zovete me na mobilni i oduzimate mi vreme dok mi spasavamo živote“, rekla nam je predsednica opštine i članica Predsedništva SNS-a.

Komercijalni cenovnik do koga smo došli pokazuje da Janković i njegovi partneri za dezinfekciju objekata naplaćuju od 3.000 do 4.200 dinara, u zavisnosti od veličine zgrade.

U opštini Savski venac, zgrade koje žele da dobiju dezinfekciju o trošku opštine, prijavu moraju da dostave putem sajta opštine. Zgrade koje se ne prijave, trebalo bi da same nađu firmu koja će vršiti dezinfekciju i same plaćaju troškove.

Opština Savski venac, koja ima 1.200 stambenih jedinica, saopštila je da je u prvoj nedelji novcem iz budžeta dezinfikovano 540 stambenih zgrada i da su krenuli sa drugim krugom akcije.

Miša Vacić, lider Srpske desnice, kaže u razgovoru za BIRN da mu je Janković prijatelj, da ne zna ništa o njegovim poslovima i da on ne finansira delovanje njegovog pokreta koji je registrovan kao udruženje građana i zbog toga nema obavezu da prijavljuje svoje „sponzore“ Agenciji za borbu protiv korupcije.

„Zaista ne znam šta radi i da li dezinfikuje zgrade, ali sam siguran da sve radi po zakonu”, kaže Vacić dodajući da Stefana Jankovića poznaje odavno.

„Bili smo saborci još u pokretu 1389. Njegovi privatni poslovi nemaju  nikakve veze sa Desnicom”, kaže Vacić.

Stefan Janković, kao i Vacić koji je jedno vreme radio u Kancelariji za Kosovo, često su viđeni u društvu političara iz Vlade.

Na pitanje kako komentariše tvrdnje da upravo članovi Srpske desnice učestvuju u poslu dezinfekcije sa Stefanom Jankovićem, on je kazao da to nije tačno. Odgovor nismo dobili ni na pitanje da li aktivisti Srpske desnice posao dezinfekcije obavljaju volonterski ili za platu.

„Volonteri naše političke organizacije učestvuju u nošenju pomoći osobama starijim od 65 godina“, kaže on.

Stefan Janković takođe nije želeo da odgovori na pitanje o angažovanju članova Vacićevog pokreta.

„Stvarno nisam upućen da li zaposleni u firmi navijaju za Crvenu zvezdu ili za Partizan, kao ni da li su politički opredeljeni ili ne. Moj domen su odnosi sa javnošću i marketinške usluge. Ljude na terenu ne poznajem lično“, kaže Janković za BIRN.

Ljudmila Budisavljević, vlasnica subotičke firme Ekološko-sanitarni centar, nije želela da odgovori na pitanje kako je i zašto za partnera u poslovima dezinfekcije izabrala Stefana Jankovića, kada on u tom poslu nema iskustva.

Kada se novinar BIRN-a predstavio i postavio pitanje, vlasnica subotičke firme je prekinula vezu, a potom je šturo i pismeno odgovorila na pitanje.

„Zbog trenutne situacije, prioritet svega nam je dezinfekcija i preventivna zaštita ljudi od virusa. Molim da razumete situaciju u kojoj se nalazimo, mi smo privatna firma koja je tržišno orijentisana i shodno tome poslujemo“, napisala je Ljudmila Budisavljević.

Ko je Janković i kakve su mu veze sa Vacićem

Stefan Janković je, kako to kaže njegov prijatelj Miša Vacić, bio njegov saborac još iz vremena pokreta 1389.  Na izborima za odbornike Skupštine Grada Beograda 2014. godine bio je prvi na listi Patriotizam u parlament – 1389 – Miša Vacić.

Janković ima jednu od glavnih uloga u dokumentarnom filmu „Ko je Miša Vacić“. Iz njegovih izjava mogao se steći utisak da nisu samo saborci i politički istomišljenici, već i bliski prijatelji.

„Vacić je jedan neverovatno istrajan tip, jedan čovek koji bi za svoj ideal poginuo i to je nešto što nas tako jako povezuje eto i posle 10 godina“, kaže Janković.

Na njega je poseban utisak  ostavila Vacićeva sposobnost da pročita knjigu od 200 i nešto strana za jednu noć.

„U medijima se on predstavlja kao bahat, što on zasigurno nije, on je neverovatan tip. Desetak puta se desilo da ja dođem kod njega i da je on za samo jedno veče pročitao i prostudirao knjigu koja ima 250 stranica i da meni svoje mišljenje o knjizi koje se meni posebno sviđa. Takav čovek i sa tolikim spektrom interesovanja i sa tom širinom ne sme da bude oblaćen u javnosti“.

Ko je zadužen za dezinfekciju

Srpski gradovi i opštine su, poput mnogih u svetu, doneli odluku o dezinfekciji ulica i objekata u cilju sprečavanja širenja zaraze novim virusom korona.

To je učinio i Štab za vanredne situacije Beograda, koji je doneo odluku po kojoj će Gradsko stambeno javno komunalno preduzeće vršiti dezinfekciju zgrada, ali samo onih sa čijim skupštinama stanara postoji potpisan ugovor. Ostali moraju sami da se snađu.

Grad je za tu namenu obezbedio dodatnu količinu dezinfekcionih sredstava koja na svojim opštinama mogu preuzeti upravnici zgrada.

U skladu sa ovom odlukom, gradske beogradske opštine su se organizovale na različite načine.

Neke su odlučile da dezinfekciju prepusti upravnicima zgrada, od kojih su mnogi zajedno sa stanarima, po sopstvenoj želji i mogućnostima, angažovali firme za dezinfekciju, čiju uslugu plaća stambena zajednica.

Drugi – među kojima su Savski venac, Vračar, Palilula, Voždovac i Stari grad – odlučili su da angažuju firme kojima će usluga biti plaćena iz opštinskog budžeta.

Stefan Janković nije želeo da odgovori na pitanje BIRN-a da li su osim na Savskom vencu, angažovani i u nekim drugim opštinama.

„Radimo na baš dosta opština“, kaže on dodajući da su poslove dobijali tako što su svoju ponudu slali lokalnim samoupravama i da su prepolovili cenu usluga, te da imaju „najbolje tržišne cene“.

Prema nezvaničnim informacijama, firma je angažovana i na Vračaru. Kada smo pozvali Nikolu Jelenkovića, šefa kabineta predsednika te opštine, na naše pitanje o angažovanju „Poslova grada”, odgovorio nam je kontrapitanjem: „Šta vas briga koga smo angažovali?“

Sam Stefan Janković svoju firmu predstavio je u razgovoru za BIRN kao „časnu kompaniju“  koja „u ovoj situaciji“ želi „samo najbolje za naš narod“.

Firma „Poslovi grada” osnovana je decembra 2017. za poslove izgradnje stambenih zgrada.

O njoj se u javnosti i u poslovnim krugovima ne zna puno osim da je učestvovala u uklanjanju grafita sa beogradskih fasada u 2019. godini o čemu su mediji izvestili.

Osim firme „Poslovi grada”, Janković na svoje ime poseduje i firmu AGG registrovanu krajem prošle godine za ostale nespecifične građevinske radove. U firmi „Stefan DOO”, koja se nalazi na istoj adresi kao i prethodne dve, Janković je zastupnik, dok je do februara 2020. godine bio suvlasnik preduzeća „Besto food” registrovane za delatnost restorana.

Janković nam je obećao da će nas pismeno obavestiti s kojim sve opštinama je potpisao ugovore kao da li su se pre izbijanja epidemija bavili poslom dezinfekcije zgrada. Obećanje nije ispunio.

Umesto toga poslao nam je zvanični dopis u kome stoji da usluge pružaju „u svim beogradskim opštinama gde je građanima stalo do preventivne dezinfekcije” i da su dezinfekciju vršili gde god je to od njih traženo od „privatnih stanova i kuća ljudi zaraženih virusom korona, pa sve do Urgentnog centra“.

Cena, sitnica

Novinari BIRN-a došli su do flajera firme Ekološko-sanitarni centar iz Subotice sa komercijalnom ponudom za dezinfekciju zgrada.

Najjeftinija dezinfekcija je za zgradu do pet spratova i košta 3.000 dinara. Do 10 spratova cena je 3.500, a preko 10 spratova 4.200 dinara.

Iako se na istom flajeru vidi da su aktuelne cene snižene za pedesetak odsto, one su ipak znatno više od cena nekih drugih firmi koje se bave ovim poslom.

Naime, u razgovoru sa nekoliko upravnika zgrada, ali i vlasnika preduzeća koje su upravnici angažovali za dezinfekciju zgrada, saznali smo da ni u jednom slučaju cene ne prelaze 2.500 dinara.

Mira Gajić koja je upravnica 13 zgrada na Savskom vencu kaže da je za jednu zgradu od 36 stanova, firma koju je angažovala dezinfekciju naplatila 2.000 dinara.

I upravnik Stefan Knežević, koji na Savskom vencu ima 12 zgrada, kaže da je ponuda koju je dobio od jedne firme bila u rasponu od 1.200 do 2.500 dinara.

Ovo nam je potvrdio i vlasnik jedne firme za dezinfekciju koji je za BIRN rekao da je najniža cena 1.200, a da najviše naplaćuje 2.500 dinara.

Janković nije želeo da otkrije vrednost ugovora sklopljenih sa opštinama, a u pisanom odgovoru je objasnio da se cena formira na osnovu spratnosti ili prema kvadraturi prostora koji se dezinfikuje.

„Poslove dobijamo na osnovu najniže ponude i najkvalitetnije usluge“, rekao je za BIRN.

Moguća računica

Iako niko ne želi da o tome govori javno, BIRN je došao do podataka koji mogu da pokažu pravu vrednost usluge ovakvog dezinfikovanja zgrada u Beogradu.

Prema saznanjima BIRN-a, firma koju zastupa Janković nudila je jednoj gradskoj opštini svoje usluge po ceni od 16 dinara po kvadratnom metru. Ukoliko jedna stambena zgrada ima u proseku 400 kvadrata (računaju se hodnici i stepenište), dolazi se do računice od 6.000 dinara, što je skoro tri puta više od konkurencije.

Naime, nekoliko upravnika zgrada sa ove opštine sa kojima smo razgovarali, koji upravljaju hiljadama kvadratnih metara nekretnina i koji nisu sklopili ugovor sa Ekološko-sanitarnim centrom nego sa drugim privatnim firmama, potvdilo je za BIRN da se cena dezinfekcije „po ulazu“ kreće između 1.200 i 2.500 dinara.

U pet opština koje su odlučile da dezinfekciju plaćaju iz budžeta ima 10.500 stambenih jedinica. Po preporukama, zgrade bi trebalo dezinfikovati bar jednom nedeljno.

U zavisnosti da li kao polaznu osnovu za računicu uzimate iznos od 2000 dinara, koliko naplaćuje većina firmi za dezinfekciju, ili maksimalnih 6000 dinara, dolazi se do računice da posao dezinfekcije zgrada samo na pet beogradskih opština vredi ukupno između 180.000 i 530.000 evra po jednoj dezinfekciji.