Iako se Bujanovac i Preševo ne nalaze u Švajcarskoj, većina „ljubitelja fudbala“ u ove dve pogranične opštine u kojima većinsko stanovništvo čine etnički Albanci, navijaće za Švajcarce u njihovom susretu sa reprezentacijom Srbije 22. juna na Svetskom prvenstvu u Rusiji.
Prvu postavu švajcarske fudbalske reprezentacije teško je zamisliti bez četvorice albanskih igrača i u tome treba tražiti jedan od razloga što će simpatije biti usmerene protiv reprezentacije Srbije.
Drugi razlog što Albanci ne navijaju za reprezentaciju zemlje čiji su državljani je politika. Nerešena situacija na susednom Kosovu stvara dodatne tenzije.
Međutim ima i pozitivnih primera – među starijim Albancima mogu se naći i oni koji navijaju za Zvezdu i Partizan, ali i reprezentaciju. Nekoliko mlađih fudbalera igra u klubovima iz Vranja i Surdulice. Ipak, još od vremena Fadilja Vokrija, Albanci nisu igrali u državnom timu – iako su neki od njih pozivani da se pridruže juniorskoj reprezentaciji.
Politika ispred sporta
Nedžat Behljulji, albanski privrednik iz Bujanovca priznaje da će ogromna većina Albanaca na ovom prvenstvu navijati protiv Srbije, posebno u meču sa Švajcarskom.
„Neće navijati za Srbiju ne samo zbog albanskih igrača koji nastupaju za Švajcarsku, već i zato što na gotovo svim utakmicama u Srbiji, od najniže pa do Super lige, kao i na mečevima reprezentacije, publika ne propušta priliku da skandira uvredljive slogane na račun Albanaca, kao što je ’Ubij-ubij Šiptara’“, upozorava Behljulji.
Netrpeljivost prema Albancima u Srbiji kao da je kulminirala u jesen 2014. godine, kada je u Beogradu na stadionu Partizana prekinuta utakmica reprezentacija Srbije i Albanije u okviru kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2016. godine u Francuskoj.
Tada se iznad terena pojavio dron sa zastavom velike Albanije, došlo je do tuče među igračima i ulaska navijača na teren, dok je ceo stadion skandirao uvredljive i preteće poruke namenjene Albancima.
Usledila je neka vrsta revanša krajem 2015. godine. Pošto se albanska reprezentacija kvalifikovala za Evropsko prvenstvo, grupa navijača u centru Bujanovca skandirala je „Ubij, zakolji da Srbin ne postoji!“.
Na ova dva primera se potvrdilo pravilo da su navijači zapravo samo megafon politike i političara, te da se dešavanja sa tribina lako prenose u svakodnevni život.
Arber Pajaziti, vlasnik je kafića u centru Bujanovca u kome Albanci redovno prate fudbalske utakmice, pa tako i prenose sa prvenstva u Rusiji, na koje se nisu kvalifikovale reprezentacije Albanije i Kosova, za koje ovde prvenstveno navijaju Albanci.
„Ja lično ne poznajem ni jednog Albanca koji navija za Srbiju u fudbalu“, kaže Pajaziti i dodaje da bi Albanci navijali čak i za Rusiju kada bi ona igrala sa Srbijom.
Pajaziti dodaje da navijači na obe strane ne bi smeli da kreiraju odnose između Srba i Albanaca i zalaže se za razdvajanje politike i sporta.
„Smatram da će tenzije opasti kada se budu završili pregovori u Briselu, a političari prestali da šalju zapaljive poruke“, kaže Pajaziti.
On je, naglašava, lojalan građanin Srbije, ali objašnjava da to ne znači da mora da navija za Srbiju. Nije siguran za koga bi navijao kada bi se sastale reprezentacije Kosova i Albanije.
„Nas Albance predstavnici vlasti ali i drugi srpski političari optužuju da navodno tražimo veća prava a da nismo lojalni građani, što samo po sebi predstavlja kršenje naših prava. Jer, ja plaćam porez Srbiji, ali ću u fudbalu da navijam za koga ja želim. Za Srbiju ne navijam“, kaže Pajaziti.
Fadilj Vokri, nedavno preminuli predsednik Fudbalskog saveza Kosova i bivši fudbaler Partizana iz Beograda (1986-1989), poslednji je Albanac koji je nosio „dres sa državnim grbom“ – dres SFR Jugoslavije oblačio je 12 puta.
Ragmi Mustafa iz Nacionalnog saveta Albanaca ne veruje da posle Vokrija nijedan Albanac nije zaslužio poziv u reprezentaciju.
„Albanci vole fudbal i nekolicina mladića iz Bujanovca i Preševa napravilo je lepe fudbalske karijere. Niko, međutim, posle Vokrija nije dobio poziv za reprezentaciju, niti je zaigrao u nekom beogradskom klubu. Nije ovde reč o diskriminaciji, već o ignorisanju naših potencijala, što nije slučaj samo u sportu?“, objašnjava Mustafa.
Đilbrim Taipi (24), mladić poreklom iz Velikog Trnovca, sela pored Bujanovca koje se može pohvaliti dobrom fudbalskom školom, fudbaler švajcarskog Grashopersa i reprezentativac Kosova, mogao je da zaigra za reprezentaciju Srbije, ali je pre šest godina odbio poziv trenera mlađih selekcija. Danas kaže da je „ponosan na svoju odluku“.
„Poziv je te 2011. bio ozbiljan, zvali su me treneri srpskih reprezentacija U-18 i U-21, ali sam odbio da igram. Za mene i moju porodicu bilo je neprihvatljivo da zaigram za Srbiju jer svi znamo kakvi su odnosi između dva naroda“, rekao je Taipi za prištinski list Koha.
Heroji ili izdajice
Ragmi Mustafa, osim političkih, navodi i druge razloge zbog kojih će simpatije Albanaca biti na strani Švajcarske na predstojećoj utakmici. „Osim fudbalera, mnogo naših sunarodnika živi u Švajcarskoj“, kaže Mustafa.
Bljerim Džemaili, Granit Džaka, Đerdan Šaćiri i Valon Behrami, Albanci poreklom sa Kosova i iz Makedonije, uzdanice su švajcarske reprezentacije u Rusiji i idoli albanskih navijača.
Nedžat Behljulji navodi, međutim, da ova četvorica ne uživaju bezuslovnu ljubav Albanaca. „Mnogi ih smatraju za izdajnike jer su odbili da igraju za Albaniju ili Kosovo“, primećuje Behljulji.
Šaip Kamberi, predsednik opštine Bujanovac važi za velikog ljubitelja fudbala i strastvenog navijača Reala iz Madrida, pa je prema tome i odredio za koga će da navija na prvenstvu u Rusiji.
„Moj omiljeni igrač je Ronaldo. Upravo zbog njega na ovom Mundijalu navijam za Portugaliju, iako ova ekipa sigurno ne spada među favorite“, priznaje Kamberi.
On dodaje da navijačko opredeljenje ne treba da dolazi iz mržnje i neprijateljstva, već iz plemenitih motiva.
Što se tiče reprezentacije Srbije na Mundijalu, Kamberi joj ne daje velike šanse.
„Reprezentacije Srbije, po meni, iako ima kvalitetne igrače, spada u red osrednjih reprezentacija“, kaže Kamberi.
Za razliku od njega, privrednik Nedžat Behljulji srpskoj reprezentaciji prognozira uspeh jer smatra da ima dobru igru, slično kao vlasnik kafića Arber Pajaziti.
Behljulji još objašnjava da među starijim Albancima ima priličan broj navijača najvećih srpskih klubova poput Zvezde i Partizana, ali i reprezentacije.
I dok Arber Pajaziti kaže da Albanci koji možda i imaju simpatije za reprezentaciju Srbije, o tome ne žele javno da govore, Jeton Ismaili, novinar iz Bujanovca, nema problem da to i prizna.
„Moj favorit je Nemačka, volim njihov stil igre, ali ne krijem da navijam i za reprezentaciju Srbije. Pa, zašto bih navijao za neku drugu reprezentaciju recimo iz Južne Amerike, a protiv Srbije“, iskren je Ismaili.
Ragmi Mustafa iz Nacionalnog saveta Albanaca podseća da Veliki Trnovac ima dobru fudbalsku školu.
Osim Djibrima Taipija, iz ovog sela je i Berat Đimšiti, koji nosi dres Albanije, ali i nekolicina klinaca koji mogu da postanu naslednici legendarnog Fadilja Vokrija.
Svi naši sagovornici kao jedan od najboljih načina za prevazilaženje etničkih nesporazuma na jugu Srbije vide to što nekolicina Albanaca iz Bujanovca i Preševa nose dresove Dinama iz Vranja i Radnika iz Surdulice, gradova u kojima ne žive Albanci.
Dominant Ramadani iz Velikog Trnovca je početkom 2018. postao igrač Dinama iz Vranja, u kome je jedini Albanac.
„Hvala Dinamu iz Vranja koji mi je dao priliku da budem deo kluba, meni ne preostaje ništa drugo osim da radim naporno i pomognem timu da bude šampion i uđe u srpsku Super ligu“, napisao je Ramadani na svom Facebook profilu.
Iljasa Zulfiju iz okoline Preševa prvi je Albanac koji posle gotovo tri decenije nastupa u najelitnijem fudbalskom takmičenju u Srbiji.
Nakon toga u Radnik je prošle zime stigao Nasuf Ibrahimi koji je pre toga igrao za Veliki Trnovac.
U raznim kategorijama FK Radnik nastupaju šestorica Albanaca, koji ne samo što igraju već i žive u Surdulici, a Iljasi je ovo treća sezona u klubu.
„Imajući u vidu činjenicu da sam ovde došao iz nižeg amaterskog ranga takmičenja na jugu Srbije, presretan sam i ponosan činjenicom da se sada takmičim za klub koji nastupa u srpskoj Superligi. Za pohvalu je to što sam u ovom klubu rado prihvaćen – i od igrača, i od stručnog štaba, i da ni u jednom trenutku nisam naišao na bilo kakav problem“, izjavio je Zulfiu.