Izbori za Nacionalni savet Albanaca (NSA), treći po redu od 2010. godine mobilisali su sve značajnije političke aktere u pograničnom regionu Preševske doline, iako nacionalni saveti prema zakonu nemaju formalnu političku moć.
Međutim, i pored stranačkih aktivnosti na terenu, među albanskim biračima vlada nezainteresovanost za ovo glasanje.
Republička izborna komisija (RIK) proglasila je 6 izbornih listi čiji će kandidati na izborima za Nacionalne savete 4. novembra, po proporcionalnom izbornom sistemu, konkurisati za 15 mesta u Nacionalnom savetu Albanaca:
Alternativa za promene (АZP) – Šćipriм Arifi, Demokratska partija – dr sci. Nagip Arifi, Partija za demokratsko delovanje – Šaip Kamberi, Sаmi Sаlihu – Pоkrеt zа rеfоrmе, Demokratska partija Аlbanaca – dr sci Ragmi Мustafa i Udruženje „Albanski forum za ekonomski razvoj u Srbiji“ – Muharem Saljihu.
Na prvi pogled vide se dva iznenađenja.
Najpre, listu nije prijavio Pokret za demokratski progres Jonuza Muslijua, koji je do smrti januara 2018. bio predsednik NSA. U ovoj stranci kažu da nisu uspeli da se organizuju za izbore posle smrti predsednika.
Drugo iznenađenje mogao bi da predstavlja šesti na listi, Muharem Saljihu poreklom iz Medveđe, koji nekoliko decenija gradi uspešnu poslovnu karijeru u Italiji.
Saljihu za BIRN kaže da mu je motiv za kandidaturu želja da pomogne rodnom kraju kako bi na jugu Srbije sve zajednice počele da žive bolje..
„NSA je do sada bio loša kopija političkih stranaka i ja to želim da promenim“, kaže Saljihu, koji je u rodnoj Medveđi otvorio fabriku čarapa u kojoj se zaposlilo 200 radnika.
Prema procenama lokalnih analitičara, ali i samih izbornih aktera, ni jedna od listi ne može sama da osvoji apsolutnu većinu od 8 mandata i da tako sama izabere predsednika i rukovodstvo Saveta.
Ko su glavni protivnici i za šta se bore
Prema istim izvorima, najveća borba za prevlast u Savetu vodiće se između dve liste koje predvode predsednici opština Bujanovac i Preševo – Šaip Kamberi, kao predsednik Partije za demokratsko delovanje (PDD) i Šćiprim Arifi, lider Alternative za promene (AP).
„PDD je najstarija stranka koja okuplja Albance i ima odbore i birače u sve tri opštine. Na drugoj strani je AP, stranka koja je prošle godine na lokalnim izborima u Preševu oduzela primat od PDD i uglavnom ima mlado biračko telo željno promena“, kaže za BIRN Nedžat Behljulji, vlasnik albanske TV Spektri iz Bujanovca.
U poseban birački spisak za NSA upisano je oko 40.000 Albanaca s pravom glasa, ali se i posmatrači i izborni akteri slažu da među etničkim Albancima u Bujanovcu, Preševu i Medveđi, tri pogranične opštine na tromeđi sa Kosovom i Makedonijom, vlada slabo interesovanje za izbore za Nacionalni savet.
„To je zato što političari u kampanji ne obećavaju građanima posao u opštinskim institucijama ili sređivanje infrastrukture, jer to nije u nadležnosti rada nacionalnih saveta“, smatra Arber Pajaziti, kandidat Alternative za promene za predsednika NSA.
Valjon Arifi, aktivista civilnog društva iz Preševa smatra da je od 2010. godine i prvih izbora Nacionalni savet malo toga uradio za albansku zajednicu u Srbiji.
„Žalosna je činjenica to što je NSA, kao jedna od najvažnijih institucija za prava Albanaca u Srbiji, pod velikim uticajem partija i političara. Do sada za građane nisu uradili gotovo ništa, pa otuda i malo interesovanje za ove izbore, posebno među mladima“, kaže za BIRN Valjon Arifi.
On dodaje da NSA do sada nije imao nikakvu strategiju i plan, pa zato albanska deca nemaju ni elementarne uslove u školama, nemaju knjige na maternjem jeziku, Albanci još uvek nisu u potpunosti integrisani u državnim institucijama…
„Ovakvo stanje će se nastaviti jer u dosadašnjoj kampanji ni jedna stranka nije izašla sa konkretnim idejama kako da NSA reši nagomilane probleme Albanaca, već im se kampanja svodi na međusobno pljuvanje i prikupljanje političkih poena“, kaže Arifi.
Prema njegovim rečima, glavni zadatak NSA treba da bude „decentralizacija Pčinjskog okruga“.
I vlasnik TV Spektri podseća da razloge nemotivisanosti birača treba tražiti i u činjenici da je NSA, od svog osnivanja 2010. godine, „malo toga uradio“ iz domena svojih nadležnosti.
„Još uvek nije rešeno pitanje upotrebe zastave albanske nacionalne manjine, kao ni zvanična upotreba jezika i pisma i školskih udžbenika na maternjem jeziku. Osim toga, nije osnovana ni jedna kulturna institucija na albanskom, kao na primer pozorište“, kaže Behljulji.
On podseća da je na prošlim izborima za NSA glasalo nešto preko 15.000 Albanaca i očekuje sličan odziv i ove godine.
Čemu Nacionalni saveti
Iako prema zakonu, u delokrug rada nacionalnih saveta spadaju samo oblasti obrazovanja, kulture, informisanja, i zvanična upotreba jezika, pisma i nacionalnih simbola, političke partije i njihovi lideri živo su zainteresovani za ove izbore, pa su u drugi plan stavili priču o razgraničenju i razmeni teritorija između juga Srbije sa većinski albanskim stanovništvom za sever Kosova gde većinu čine Srbi, što je jedna od tema Briselskog dijaloga Srbije i Kosova, pokrajine koja je 2008. godine proglasila nezavisnost od Srbije.
Na drugoj strani, jug Srbije i dalje se opravlja od oružanih sukoba između državnih snaga bezbednosti i pobunjenih Albanaca okupljenih u Oslobodilačku vojsku Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB).
Konflikt je trajao od kraja 2000. do juna 2001. godine a okončan je uz posredovanje NATO i međunarodne zajednice.
Od tada pa sve do danas Albanci nisu zadovoljni svojim položajem u Srbiji, pa su njihovi lideri jedinstveni u želji da se Bujanovac, Preševo i Medveđa pripoje Kosovu.
„To što su zbog izbora odustali od priče o pripajanju Kosovu, iako je to želja većine Albanaca Preševske doline, pokazuje da su albanski lideri ovu priču nekoliko meseci unazad plasirali u dnevnopolitičke potrebe“, tvrdi Nedžat Behljulji.
„Okrenuli su se izborima za Nacionalni savet jer tu leže novac i moć“, dodaje Behljulji.
NSA iz državnog budžeta za aktivnosti i plate stalno zaposlenih dobija oko 100.000 evra godišnje. Međutim, to nisu jedini prihodi koje NSA može da ostvari.
Nacionalni saveti imaju zakonsku mogućnost da projektima apliciraju za sredstva kod državnih institucija i ministarstava i u Srbiji i u Albaniji, ali i kod međunarodnih donatora.
„Tri su glavna razloga velikog interesovanja stranaka za prevlast u NSA. To su novac, politički uticaj i provera poverenja kod birača za lokalne izbore, koji bi trebalo da se održe za godinu i po“, smatra Nedžat Behljulji.
Koalicija i mogući cilj delovanja
Iako važe za velike političke rivale, ali i glavne konkurente na izborima 4. novembra, u PDD i AP ne odbacuju potpuno mogućnost saradnje u NSA posle izbora.
Ragmi Mustafa, kandidat PDD za predsednika NSA, jedan od 7 stalno zaposlenih u ovoj instituciji, podseća da je ova stranka jedina učestvovala na prvim izborima 2010. kada su ih svi ostali bojkotovali.
On veruje da će njegova stranka osvojiti apsolutnu prevlast u Savetu, ali dodaje da su otvoreni za saradnju u cilju transparentnosti rada NSA:
„Ponudićemo ostalim listama, ali i široj javnosti da se uključe u rad Saveta kako bi postigli što bolje rezultate za boljitak Albanaca“, kaže za BIRN Mustafa.
I Arber Pajaziti, kandidat AP, ne isključuje mogućnost saradnje sa PDD:
„Mi smo najjača stranka u Preševu, a PDD u Bujanovcu, tako da ne treba isključiti saradnju u NSA i pored trenutne političke netrpeljivosti“, kaže za BIRN Pajaziti.
Drugi Ragmi Mustafa, predsednik Demokratske partije Albanaca (DPA) i raniji predsednik opštine Preševo, kaže da od birača traži podršku da NSA, osim 4 nadležnosti, doda još jednu – rad na pripajanju Bujanovca, Preševa i Medveđe Kosovu.
„Pripajanje će da bude još jedan od zadataka NSA, i za formiranje većine tražićemo partnera koji će nas podržati u tome“, kaže Mustafa.
On dodaje da od 2010. godine i formiranja NSA nijedan problem Albanaca u oblasti informisanja, kulture, obrazovanja i upotrebe jezika i nacionalnih simbola, nije rešen.
„Svi ovi problemi Albanaca biće rešeni pripajanjem Kosovu, a NSA i postoji da bi rešavao probleme Albanaca. Treba iskoristiti istorijsku šansu za pripajanje Kosovu i rešavanje svih problema Albanaca“, kaže Mustafa.
On je dodao da će koalicione partnere za većinu u NSA tražiti među strankama koje podržavaju njegovu ideju da zadatak NSA bude pripajanje Kosovu.