Sredinom januara 2016. godine policija je podnela krivičnu prijavu protiv Svetlane Trajković, direktorke Visoke škole primenjenih strukovnih studija (VŠPSS) u Vranju, zbog sumnje da je izvršila krivično delo zloupotrebe službenog položaja.
Prema izvorima istrage, ona je iskoristila položaj kako bi svom ocu Predragu Trajkoviću, koji je nekada bio na čelu ove škole, „pribavila imovinsku korist u iznosu od po 450.000 dinara“, tako što je od tri osobe tražila da upišu studije na fakultetima koji sarađuju sa Trajkovićevim firmama, kako bi zauzvrat dobili radni odnos ili produženje ugovora o radu na VŠPSP.
Prijavu je podneo Miloš Nikolić, saradnik u nastavi na VŠPSS u okviru predmeta Spoljnotrgovinsko poslovanje. On kaže da je kao uslov za dobijanje posla najpre morao da upiše osnovne studije na četvrtoj godini na Fakultetu za poslovno industrijski menadžment u Mladenovcu, a zatim i petu godinu master studija na istom fakultetu, samo pri Univerzitetu „Union“ u Beogradu, gde su Svetlana Trajković i njen otac zaključili neki ugovor o saradnji i da od upisa svakog studenta koga oni šalju imaju 25 odsto naknade od školarine.
Nikolić kaže, a to je naveo i u prijavi, da je deo školarine od 2.000 evra platio Svetlani Trajković na ruke, a da je za taj novac dobio priznanicu od firme Mapro, koja je u vlasništvu njenog oca.
Trajković važi za doajena privatnog obrazovanja u Vranju. U njegovoj kući, u kojoj je jedan deo pretvoren u učionice, radi istureno odeljenje Internacionalnog univerziteta Distrikta Brčko iz BiH koje vodi Trajković. U Novinama Vranjskim donedavno je reklamirao i fakultet Union čije se odeljenje takođe nalazi u njegovoj kući.
Trajković je bio uhapšen u martu 2015. godine i u pritvoru je proveo mesec dana zbog sumnje da je učestvovao u izradi diploma i svedočanstava Srednje stručne škole „Odžaci“, koje su izvesne osobe dobile bez pohađanja nastave i polaganja ispita. Istraga o ovom slučaju i dalje je u toku.
Primer ove porodične manufakture paradigma je visokog obrazovanja u Vranju, gradu koji je još 2013. izradio „Elaborat o opravdanosti osnivanja univerziteta“, dokument koji je poslat na sve nadležne adrese u državi.
Ideja je da Vranje dobije status univerzitetskog centra kao što ga imaju Beograd, Kragujevac, Novi Sad i Niš.
Iako odgovora još uvek nema, Vranje se može smatrati neformalnim univerzitetskim centrom južne Srbije jer u njemu radi dvadesetak fakulteta i isturenih odeljenja ustanova čija su sedišta u drugim gradovima.
Međutim, ne računajući nekoliko državnih fakulteta i isturenih odeljenja, akreditaciju, odnosno dozvolu za rad jedino ima odeljenje beogradskog Fakulteta za inženjerski menadžment.
Iako je država još 2012. godine najavila zatvaranje svih fakulteta i odeljenja bez akreditacije, u Vranju se to nije desilo, pa i dalje po raznim budžacima, iznajmljenim prostorijama i uopšte neuslovnim prostorima radi dvadesetak fakultetskih ispostava.
Procenjuje se da je ukupan broj studenata, na akreditovanim i neakreditovanim studijama, oko 5.000.
Osim toga, ove divlje škole poslednjih godina završavaju policajci, carinici i i javni službenici, ali i lokalni političari.
Planovi, nacrti i mehanizam
Pomenuta Svetlana Trajković, kao članica komisije za izradu Elaborata, izjavila je ranije „da bi otvaranje univerziteta bilo potpuno opravdano, fakulteti bi bili bliži, samim tim studiranje jeftinije i dostupnije“.
Ona je iznela podatak da u Beogradu 70 odsto svršenih srednjoškolaca upiše fakultete, u Zapadnoj Srbiji 40 odsto, dok na jugu Srbije ta brojka iznosi oko 20 procenata. Ona je zastupala mišljenje da bi se otvaranjem univerziteta ovakvo stanje znatno popravilo.
Međutim, činjenica je da Vranje nema ni tehničkih uslova (studentski domovi, prostorije za fakultete), novac, ali ni potrebu ruinirane lokalne privrede za stručnim kadrovima.
Bez obzira na to, sa tri država fakulteta sa akreditacijom, ovde radi i petnaestak isturenih odeljenja privatnih fakulteta, „visokoškolskih jedinica van sedišta ustanove“ koji, osim jednog, rade u potpunoj ilegali.
U Vranju stvar funkcioniše tako što privatni fakulteti sa centralama u drugim gradovima ne žele da plate akreditaciju, koja košta pola miliona dinara za odeljenje i 300.000 dinara po studijskom programu, pa otvaraju odeljenja „na crno“. U tu svrhu pronađu „menadžera“ čiji je zadatak da animira što više budućih akademaca po ceni koja se kreće oko 1.000 evra po godini studija.
„Za te pare studentu se garantuje da će lako i sa malo truda steći fakultetsku diplomu“, kaže jedan od menadžera sa kojim smo razgovarali.
Drugi naš sagovornik, dugogodišnji fakultetski profesor koji je insistirao na tome da ne bude imenovan, metaforično objašnjava da studiranje u neakreditovanim odeljenjima ima težinu kao da studirate i ispite polažete u nekom kafiću ili na livadi.
„Zakonska je obaveza da svaki fakultet, bez obzira na to što ima akreditaciju za svoju maticu, mora da akredituje i svako istureno odeljenje kao zasebnu jedinicu.
Osim toga, po zakonu je potreban odgovarajući prostor, četiri kvadrata po studentu, materijalno-tehnička baza, laboratorije, amfiteatri, kabineti. Većina njih ovde to nema. Ali, eto, rade i niko ih ne dira“, kaže sagovornik.
On objašnjava kako su fakulteti osmislili da prevare i državu, ali i studente.
„Indeks, sva dokumenta, pa na kraju studija i diploma glase na sedište matičnog fakulteta. Tako se daje legitimitet studijama koje nisu ličile ni na šta. Umesto da se ova pojava iskoreni, kao što je država preko nadležne prosvetne inspekcije prošle godine i zapretila, svi su ostavljeni da rade u toj ilegali i zasad niko ništa ne preduzima. Nijedno lažno odeljenje nije uhvaćeno na delu“, navodi ovaj sagovornik i objašnjava kako se u Vranju izvrdava zakon.
Vranjski prosvetni inspektori nemaju nadležnost za visoko obrazovanje, već na ovim slučajevima radi svega četiri inspektora Ministarstva prosvete iz Beograda. Ima i dosta korupcije zbog čega su neki republički inspektori proteklih godina dobili otkaze.
Legalitet isturenih odeljenja mogli bi da kontrolišu i inspektori rada, ali oni to iz nekog razloga izgleda ne čine, potvrdilo je za BIRN više izvora.
Prema navodima državne Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK), koja radi po instrukcijama Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, od petnaestak odeljenja privatnih fakulteta otvorenih u Vranju proteklih godina, akreditaciju jedino ima jedinica beogradskog Fakulteta za inženjerski menadžment.
Oni imaju dva akreditovana studijska programa – inženjerski menadžment i upravljanje projektima. I jedini legalno upisuju studente (šezdeset+deset) i ovde ih školuju u skladu sa zadatim državnim pravilima.
Osim pomenutog privatnog fakulteta, ako pretražujete prema „Vranje“ i „akreditovani“, nailazite samo na državne visokoškolske ustanove. Pedagoški fakultet (donedavno Učiteljski) za šest akreditovanih studijskih programa, te Visoka škola primenjenih strukovnih studija sa devet, nalaze se na spisku onih sa akreditacijama.
Jedinica Pravnog fakulteta Priština sa sedištem na Visokoj školi primenjenih strukovnih studija takođe je akreditovana sa programom „pravo“ za upis pedeset brucoša. I to je sve.
A osim ovih, u Vranju funkcionišu: odeljenje Univerziteta Union, Centar u Vranju – Fakultet za poslovno-industrijski menadžment Vranje, Odeljenje Univerziteta Union Nikola Tesla i u sklopu njega Fakultet za strateški i operativni menadžment, Fakultet za obrazovanje diplomiranih pravnika, Fakultet za obrazovanje diplomiranih ekonomista.
Ta su odeljenja smeštena u Domu kulture u Vranju, a vodi ih, navodno, kao lokalni „menadžer“ za upis kandidata, čovek zaposlen kao ložač na jednoj visokoškolskoj ustanovi. On je u telefonskom razgovoru negirao da se time bavi pod izgovorom da je to, navodno, „nešto bilo ranije, ali sada ne“.
U zgradi Doma kulture registrovan je i rad odeljenja Fakulteta za poslovne studije i pravo (bivši FORKUP) sa studijskim programima za menadžment, pravo, bezbednost i poslovnu ekonomiju.
Tu su i već čuveni FABUS na kome je diplomiralo više lokalnih političara i javnih ličnosti, pa odeljenja, odnosno konsultativni centar „Alfa univerziteta“ (Fakultet za strane jezike Beograd) koji se vodi kao Fakultet za strane jezike u Vranju.
Postoji ovde i Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, odeljenje Privredne akademije Novi Sad, Fakultet za poslovno-industrijski menadžment Mladenovac i slično. Sigurno i neki fakultet za koji uopšte niste čuli.
OLYMPUS DIGITAL CAMERA 
Lokalni Džon Nezbit
Iako iz Ministarstva upozoravaju buduće studente da ne upisuju fakultete bez akreditacija, ovde malo ko haje za to. Naprotiv, mnogi gradski čelnici završili su neki od ovih fakulteta, a omiljeni im je novosadski FABUS – Fakultet za uslužni biznis.
Perica Janković, gradski većnik za privredu iz DS, Aleksandar Trajković iz iste stranke, zamenik direktora gradske Direkcije za izgradnju, Nela Cvetković, bivša većnica za ekologiju, Suzana Popović, donedavna direktorka Biblioteke, samo su neki iz politike koji su diplomirali na FABUS-u. Dragan Janjić, jedno vreme pomoćnik gradonačelnika i kadar URS, Goran Petrović, bivši direktor JP Novi dom i član DS, sada u SNS…
Branimir Stojančić, gradski većnik za socijalu i funkcioner SPS diplomirao je na Fakultetu za inženjerski menadžment gde pohađa master studije iz oblasti ljudskih resursa, jednom od retkih u Vranju sa akreditacijom. Pre toga studirao je Ekonomski fakultet u Nišu.
Prva asocijacija na FABUS u Vranju je Zoran Velinović, šef odeljenja od osnivanja pa do 2011, kada je prešao u Bujanovac gde vodi Odeljenje subotičkog Ekonomskog fakulteta. Velinović je danas član Srpske napredne stranke, što uopšte nije nevažan podatak. Njegovi partijski drugovi sa kojima smo razgovarali kažu da ga u stranci već titulišu kao vranjskog Miću Jovanovića, a FABUS kao lokalni Megatrend.
Velinović objašnjava da je za osam godina, koliko je vodio Odeljenje FABUS-a, na njemu diplomiralo 212 studenata što je, prema njegovim rečima, jedan od dokaza strogih kriterijuma koji su vladali pod njegovom upravom. Danas, odeljenje koje je nekada postojalo u okviru fakulteta, ne postoji u izvornom obliku, ne upisuje brucoše, a polaznicima je jedino omogućeno takozvano studiranje na daljinu.
„Studenti su dolazili na predavanja, neki redovno, a neki i ne baš, i polagali ispite kao na svakom fakultetu. Odgovorno tvrdim da se FABUS završavao legalno“, rekao je Velinović odbijajući svaku aluziju da je FABUS fakultet u rangu večernje škole ili narodnog univerziteta sa tečajevima, sa koga izlaze kadrovi neosposobljeni za posao i praktičan rad.
Sentimentalno poput razrednog starešine na godišnjici mature, Zoran Velinović seća se svojih bivših studenata među javnim ličnostima.
„Janja (Dragan Janjić) nije bio poseban student, ništa posebno. On je ranije završio Pedagošku akademiju, dve godine, pa onda FABUS. Ni Pera (Perica Janković) nije bio briljantan đak, kao ni Nela (Cvetković). Najbolji su bili Goran Petrović i Suzana Popović Irić.
Goran je bio odličan student, ozbiljno je shvatio školovanje i radio vrlo profesionalno. Isto važi i za Suzanu, koja se dugo dvoumila da li da upiše fakultet, dok nije bila sigurna da se radi o ozbiljnoj školi i da su predavači renomirani profesori“, svedoči Velinović.
Nela Cvetković, bivša gradska većnica koja je FABUS upisala 2005, a završila ga dve godine kasnije, kaže da je popodne išla na predavanja, tako da je uspevala da završi svakodnevne obaveze, pokazujući tako da ništa nije teško ako si željan znanja.
„Ranije sam završila VTTŠ (sada Visoka škola primenjenih strukovnih studija; p.a.), a na FABUS-u, gde sam za prijem na treću godinu položila sedam diferencijalnih ispita, smer menadžment i finansije. Nisam lako završila, dva puta sam padala bankarstvo i nemam visok prosek“, kaže Cvetkovićeva.
Njen diplomski na FABUS-u nosi naslov: Modeli strategijskih i organizacionih promena.
Perica Janković, većnik za privredu i preduzetništvo naglašava da je FABUS upisao 2006, dve godine pre nego je kao kandidat DS ušao u vlast, a svršeni diplomac postao 2010, kao većnik u prvom mandatu.
„Na predavanja nisam išao redovno, ali sam diplomski rad branio u Sremskoj Kamenici, u sedištu fakulteta, pred komisijom. Upisao sam i master studije, ali nisam daleko odmakao. Fakultet nisam upisao zbog napredovanja u politici već zbog lične satisfakcije, od diplome nemam nikakve benefite“, kaže Janković.
Iz uvida u njegov diplomski rad, videli smo da je Janković diplomirao 2010. sa temom „Menadžment u sektoru finansijskih usluga“, dok naslov rada glasi „Segmentacija finansijskih tržišta“. Mentor mu je bio Milenko Dželetović, sada jedan od ekonomskih eksperata SNS.
„Sve sam regularno položio, odbranio diplomski rad pred komisijom“, kaže Janković.
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta “Digitalna lupa: saradnja online medija u potrazi za političkom odgovornošću” koji je podržala ambasada Velike Britanije u Beogradu. Sadržaj ovog teksta ne odražava stavove ambasade Velike Britanije