- Privatni avion kineske kompanije Deer Jet, koji je te noći poleteo iz Beograda za Peking sat vremena nakon što su se oglasili alarmi o oštećenju nanogica, bio je stacioniran na aerodromu „Nikola Tesla“ puna dva dana pre tog leta.
- BIRN saznaje da je poverenik Uprave za izvršenje krivičnih sankcija zadužen za nadzor Džona Milera, izašao na teren tek 13 sati nakon oglašavanja prvog alarma.
- Ukoliko su Cuj i Miler napustili Srbiju, na koji su način to mogli da učine bez ličnih dokumenata, koja nisu imali tokom boravka u kućnom pritvoru?
- BIRN iz nezvaničnih izvora saznaje da američke vlasti o bekstvu Cuja i Milera nisu obavestile srpske institucije, već su za slučaj saznale iz BIRN-ovog teksta objavljenog u septembru.
- Slavica Radovanović, pukovnica u penziji i narodna poslanica, ističe da ovakva bekstva ne mogu biti spontana i da su, po njenom mišljenju, morali imati pomoć spolja, što ukazuje na organizovan plan.
U noći, na prelazu između 3. i 4. avgusta ove godine, dva alarma elektronskog nadzora u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija oglasila su se u gotovo isto vreme – prvo u 00,43, a zatim u 00,54 – signalizirajući da su oštećeni elektronski uređaji za nadzor na nogama Cuja Guanghaja i Džona Milera, dvojice stranih državljana čije izručenje traže SAD.
Činjenica da su alarmi aktivirani gotovo simultano, na dve različite adrese, i da su nestali bez traga, ukazuje na sinhronizovan i pažljivo pripremljen plan, kažu sagovornici BIRN-a.
Mogući odgovor na pitanje kuda su i kako otišli, mogao bi se naći na pisti beogradskog aerodroma. Samo sat vremena nakon oglašavanja alarma, u 01.56 po lokalnom vremenu, sa „Nikole Tesle“ poleteo je privatni avion kineske kompanije Deer Jet, tipa Gulfstream G550, koji je posle devet i po sati sleteo u Peking. Slučajnost?
BIRN je jedan od retkih medija koji od početka uporno prati ovaj slučaj – o kojem, do danas, nisu progovorili ni Ministarstvo pravde, ni policija, ni tužilaštvo, dok u provladinim medijima vlada potpuni muk. Cela priča ostaje obavijena velom tajne: od okolnosti pod kojima su Cuj i Miler premešteni u kućni pritvor, do načina na koji su nestali iz zemlje bez dokumenata. Ko im je omogućio bekstvo i da li je avion koji je te noći poleteo za Peking imao veze s tim – pitanja su na koja BIRN traži odgovore u nastavku. Krenimo redom.
Trinaest sati od alarma do reakcije
Kineski državljanin Cuj Guanghaj, poznat i po nadimku “kineski agent Džek” i njegov britanski saradnik Džon Miler, u Beogradu su se našli u ekstradicionom pritvoru po zahtevu američkih vlasti koji ih terete za proganjanje jednog kineskog umetnika koji živi u SAD. Nešto kasnije su optuženi i za pokušaj krijumčarenja vojne opreme u Kinu.
Nakon što su u hotelu Hajat uhapšeni 24. aprila ove godine, Viši sud u Beogradu im je prvobitno odredio zatvorski pritvor, ali već 21. maja sud je doneo odluku da se on zameni kućnim pritvorom uz elektronski nadzor, merom koju su pravnici od starta ocenili kao neuobičajenu i rizičnu, posebno jer im je sud odobrio korišćenje mobilnog telefona i interneta.
Nakon što su se posle ponoći prvo oglasila dva alarma koja su ukazivala na oštećenje nanogica, u 6.35 istog jutra ponovo su se aktivirala još dva alarma istovremeno na obe adrese, ukazujući na nestanak signala sa nadzornih uređaja Cuja i Milera. Tek nakon toga, poverenici Uprave za izvršenje krivičnih sankcija stigli su na lokacije i zatekli prazne stanove.
Šta se zapravo desilo te noći BIRN je uspeo da rekonstruiše zahvaljujući dokumentima do kojih smo došli nakon što je Viši sud u Beogradu postupio po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja.
Sud je BIRN-u dostavio rešenje od 15. avgusta, doneto nakon što je od Uprave za izvršenje krivičnih sankcija primio zvanično obaveštenje da su Cuj i Miler pobegli iz kućnog pritvora. Iz rešenja se, između ostalog, saznaje da je poverenik zadužen za nadzor jednog od dvojice stranih državljana – Džona Milera – na adresu gde je izdržavao meru kućnog pritvora, otišao tek nakon skoro trinaest sati od oglašavanja prvog alarma i više od sedam sati pošto se oglasio drugi alarm.
U dopisu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija koji je Višem sudu upućen tog 4. avgusta 2025. godine, navodi se da se prvi alarm oglasio u 54 minuta posle ponoći, da je poverenik prvo pokušao da kontaktira Milera mobilnim telefonom, ali da se on nije javio. Zatim je uspostavljen kontakt sa njegovim braniocem koji je izjavio da nema informaciju gde se njegov klijent nalazi. Nakon toga, poverenik je na teren izašao tek u 13.43 časova. Tada je ustanovljeno da „okrivljeni Džon Miler nije zatečen na adresi na kojoj je određeno izvršavanje mere, te isti više nije na praćenju i nalazi se u bekstvu“.
U istom rešenju Višeg suda navodi se i da je poverenik nakon alarma kontaktirao branioca Cuja Guanghaja, koji je, takođe, izjavio da ne zna gde se njegov klijent nalazi, a izlaskom na teren ustanovljeno je da on nije na navedenoj adresi. U slučaju Cuja Guanghaja, međutim, rešenje ne sadrži podatak o vremenu izlaska poverenika na teren, što ostavlja otvoreno pitanje da li je i u ovom slučaju reakcija kasnila satima.
Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, kako je BIRN ranije objavio, tvrdila je da su poverenice postupile u skladu sa Zakonom o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, iako su u njihovom odgovoru BIRN-u od 19. septembra izostale informacije o tome kada su tačno poverenice obišle adrese Milera i Cuja.
Međutim, ni sada nije jasno da li je tako zakasnela reakcija uobičajena i u skladu sa zakonom. Kako su ranije objasnili pravnici sa kojima je BIRN razgovarao, član 29 Zakona propisuje da poverenička služba obaveštava sud kada osuđeni samovoljno napusti prostorije u kojima boravi duže od šest časova, ili kada to učini dva puta u kraćem trajanju. Međutim, zakon ne precizira koliko najduže to odsustvo može da traje pre nego što poverenik mora da izađe na teren i reaguje. Ovakvo zakonsko rešenje u praksi ostavlja višesatni prostor u kojem je bekstvo moguće. Cuj i Miler to su, po svemu sudeći, dobro znali.
To, na osnovu svog dugogoišnjeg iskustva, smatra i Slavica Radovanović, narodna poslanica i pukovnica policije u penziji. Ona za BIRN kaže da nema dilemu da je reč o organizovanoj akciji.
„To što su oni nestali, oni nisu odšetali, oni su otišli u jednoj organizovanoj akciji tamo gde treba da odu iz nekog razloga zbog kojeg su otišli. Da li je to neki zadatak da se bezbednosno sklone, da li je možda došlo do neke informacije da je njihov život ugrožen, da li su ih oslobodili da bi se izvršila neka razmena ili zarad nekih dobrih odnosa i reciprociteta, to ne znam, ali je nemoguće je da takva osoba iz stana pod nadzorom, iz takvog procesa i procedure, odleprša. To je nemoguće, pa nije ptica”, kaže Radovanović.
Ona podseća na to i da se o njihovom bekstvu nije oglasio niko od zvaničnika, niko od nadležnih institucija, već se o tome saznalo od medija.
“Znači, to potpisujem da je tako, to su dogovori, to su ti neki oblici saradnje. Takva jedna operacija ne može da se desi, a da čelni ljudi u institucijama i u državi ne budu upućeni u to”, kategorična je Radovanović.
Trag sa piste beogradskog aerodroma
Kako su i gde Cuj i Miler mogli da nestanu? Odgovor na to pitanje bi mogle da daju nadležne srpske institucije, pre svih MUP, ali policija se o tome ne oglašava. Mogući scenariji kreću se od skrivenog ostanka negde u Srbiji, što se čini malo verovatnim, do bekstva iz zemlje – što bi zahtevalo ozbiljnu logistiku i planiranje.
Istražujući moguće načine bekstva, BIRN je započeo analizom avionskih letova te noći. Pretragom podataka sa platforme FlightRadar24 utvrđeno je da je upravo 4. avgusta, u noći kada su Cuj i Miler nestali, iz Beograda za Peking poleteo privatni avion kineske kompanije Deer Jet, tipa Gulfstream G550.
Podaci pokazuju da je poletanje aviona bilo planirano za 01.45 po srpskom vremenu, dok je samo poletanje zabeleženo u 1.56 – otprilike sat vremena nakon što su se oglasili prvi alarmi na nanogicama Cuja i Milera (u 00.43 i 00.54). Let je trajao devet i po sati, a avion je sleteo u Peking u 17.01 po lokalnom vremenu, nakon što je preleteo Bugarsku, Tursku, Gruziju i Kazahstan, pre ulaska u kineski vazdušni prostor.
Ako su Cuj i Miler imali logističku podršku, kratko vreme između aktiviranja alarma i poletanja bilo je sasvim dovoljno da stignu do aerodroma i ukrcaju se na let.
BIRN se pisanim putem obratio kineskoj kompaniji Deer Jet pitanjem o tome ko su bili putnici na pomenutom letu, ali do objave teksta odgovor nismo dobili. Avion je, pre poletanja za Peking, na beogradskom aerodromu bio stacioniran puna dva dana. Na „Nikolu Teslu“ sleteo je 2. avgusta, nakon leta iz Farnboroa u Velikoj Britaniji.
Podaci FlightRadara24 pokazuju da je isti avion, sa oznakom B-8259, od oktobra 2022. godine do danas bio u Beogradu samo još dva puta – 8. i 19. februara 2023. Nakon toga nije zabeležen nijedan njegov dolazak ni odlazak sa beogradskog aerodroma, sve do pomenutog avgustovskog leta za Peking.
Osmog februara 2023. avion je iz Beograda odleteo za Venecuelu, dok se za 19. februar zna samo da je bio prisutan u Beogradu, ali nije poznato ni odakle je doleteo ni kuda je dalje odleteo. Ne zna se ko su bili putnici na ovim letovima.
Kompanija Deer Jet je deo moćne HNA Group koja ima bliske veze sa vrhom kineske Komunističke partije. Kompanija je bila je angažovana za letove državnih delegacija i visokih poslovnih klijenata, što je kompaniji omogućavalo da funkcioniše kao produžena ruka kineske „meke moći“ u međunarodnom poslovnom i diplomatskom prostoru.
Kompanija je simbol luksuzne avijacije u Kini i pionir u ponudi VIP i državnih čarter-letova. Osnovana je 1995. godine u okviru Hainan Airlinesa, a tokom 2000-ih postala je sinonim za kineski luksuzni brend u privatnom vazdušnom saobraćaju, sa flotom poslovnih aviona Gulfstream i Boeing Business Jet (BBJ), uključujući i prvi BBJ 787 Dreamliner, prilagođen VIP standardima.
Lažni pasoši ili dozvola iz senke
Ono što u ovakvom potencijalnom scenariju ostaje otvoreno pitanje jeste – kako bi Cuj i Miler mogli da napuste Srbiju bez važećih putnih dokumenata, budući da su im bila oduzeta, što je u jednoj ranijoj izjavi za BIRN potvrdio i njihov advokat Goran Petronijević: “Dokumenta, ja mislim, da oni nisu ni imali. Dokumenta su bila kod poverenika (Uprava za izvršenje krivičnih sankcija), već ne znam gde tačno iskreno.”
U redovnim okolnostima, putnici bez isprava, ne mogu proći pasošku kontrolu na civilnom aerodromu. U slučaju da su koristili falsifikovane dokumente, postavlja se pitanje ko im je takve isprave izradio, ali i kako su prošli graničnu kontrolu bez ulaznog pečata u pasošima sa novim identitetima.
Slavica Radovanović za BIRN objašnjava da su ljudi koji izrađuju takve isprave iskusni i da se ništa ne prepušta slučaju.
“Vi kad radite na crno pasoš, možete da uradite i pečate. Sve to su ljudi koji rade dugo te poslove i oni su vrlo uigrani, dobro znaju pravila i procedure. Vi ne dobijete nekada skroz nov pasoš, vi dobijete pasoš koji ima silne neke pečate, upravo iz razloga da se ne posumnja. Vrlo su ozbiljni ljudi uključeni u cele te akcije. Zato kažem, odlazak te dvojice je bio koordiniran, planski i do detalja isplaniran”, ocenjuje Radovanović.
Iako Zakon o graničnoj kontroli predviđa da svaki prelazak granice mora biti evidentiran, postoje izuzeci. Recimo, lica sa diplomatskim ili službenim pasošem mogu standardnu proceduru pasoške kontrole izbeći, ali ni oni ne prolaze bez ikakve provere. Te osobe podležu osnovnoj graničnoj proveri, ali mogu imati prioritet i olakšice, dok policija ne sme da im zabrani prelazak bez konsultacije sa nadležnim organom za spoljne poslove.
Standardna procedura može se izbeći i ukoliko osoba poseduje granično odobrenje, što je posebna dozvola koja se izdaje licu i omogućava mu prelazak državne granice van uobičajenih graničnih prelaza, van utvrđenog radnog vremena i van standardnog načina prelaska. Takvo odobrenje može se izdati samo kada postoji opravdani interes lica i uz saglasnost nadležnog organa susedne države, kao i drugih relevantnih organa u Srbiji, uključujući carinu.
I to je, dakle, jedan od mogućih načina na koji su Cuj i Miler mogli da napuste Srbiju. Međutim, ni u tom slučaju prelazak ne može biti sproveden bez odobrenja nadležnih organa – izdatih u skladu sa zakonom i uz saglasnost svih relevantnih institucija, što znači da bi svaka hipotetička operacija ovakve prirode, zahtevala koordinaciju i formalnu dozvolu više nadležnih tela Srbije.
Američke vlasti o bekstvu saznali iz teksta BIRN-a
Zvaničnih informacija o tome da li su nadležne američke institucije obaveštene o bekstvu Cuja Guanghaja i Džona Milera, za sada nema. BIRN se obratio američkom FBI i Ministarstvu pravde. Pitali smo da li su ih nadležne srpske institucije obavestile o bekstvu, međutim ostali smo bez odgovora.
BIRN, međutim, iz nezvaničnih, ali pouzdanih izvora saznaje da su nadležne institucije SAD o bekstvu saznale iz teksta BIRN-a objavljenog 9. septembra.
Zato smo 20. oktobra poslali pitanja i Ministarstvu pravde Republike Srbije. Pitali smo da li je i kada ministarstvo obavestilo nadležne organe SAD o bekstvu Cuja i Milera, kao i da li je u tom kontekstu ostvarilo bilo kakav kontakt sa Ambasadom SAD u Beogradu. Takođe smo zatražili da ministarstvo navede da li je nakon bekstva primilo bilo kakav odgovor, zahtev ili dopunu komunikacije od američkih institucija, kao i da li je od Ministarstva unutrašnjih poslova dobilo obaveštenje o tome da li je 4. avgusta organizovana potraga za beguncima, i da li je MUP raspisao poternicu po nalogu Višeg suda u Beogradu.
Do objave ovog teksta odgovore na ta pitanja nismo dobili. Ovo, inače, nije prvi put da se BIRN obraća Ministarstvu pravde u vezi sa ovim slučajem – prvi put pitanja smo poslali 17. septembra, ali ni na njih nismo dobili odgovor.
Pisali smo i Ambasadi Narodne Republike Kine u Beogradu. Pitali smo da li ambasada poseduje informacije o tome gde se trenutno nalaze Cuj Guanghaj i Džon Miler, da li je tokom perioda kućnog pritvora bila u kontaktu sa Cujem, kao i da li imaju saznanja da li su njih dvojica 4. avgusta napustila Srbiju avionom Gulfstream G550 kineske kompanije Deer Jet. Takođe, ambasadu smo pitali da li je imala bilo kakvu ulogu u vezi sa njihovim nestankom i eventualnim napuštanjem Srbije – diplomatsku ili bezbednosnu – i da li je u vezi sa njihovim nestankom i mogućom istragom u vezi sa time, kao i sa samim postupkom ekstradicije, bila u kontaktu sa Ministarstvom pravde Republike Srbije. Ni od njih odgovor nismo dobili.
Prema ranijim nezvaničnim saznanjima BIRN-a, hapšenje Cuja Guanghaja izazvalo snažnu reakciju kineske strane. Kineski ambasador u Srbiji, Li Ming, već dan nakon hapšenja razgovarao je sa ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem, izražavajući nezadovoljstvo zbog postupka, naglašavajući da Guanghaj ima poseban značaj za kineski državni vrh. Nezvanično, Dačić je ambasadora uputio da se obrati predsedniku Aleksandru Vučiću. BIRN je informaciju o razgovoru dobio 27. aprila, dva dana nakon što je sastanak navodno održan.
Dačić je, međutim, za BIRN izjavio da je sastanak održan desetak dana nakon hapšenja i da nije bio neprijatan. „Svaka država se interesuje za svoje državljane, i to je sasvim normalno. Sada je to pitanje pravosuđa i MUP više nije uključen“, rekao je tada, dodajući da predsednik Vučić nije imao nikakve veze sa slučajem.
Deset dana tišine između bekstva i poternice
Nakon što je 5. avgusta Uprava za izvršenje krivičnih sankcija obavestila Viši sud u Beogradu o bekstvu dvojica stranih državljana, sud je sutradan o tome obavestio Više javno tužilaštvo (VJT) i zatražilo mišljenje. Međutim, tužilaštvo predlog za određivanje pritvora i raspisivanje poternice za beguncima dostavilo tek deset dana kasnije – 15. avgusta. Nakon toga, istog dana Viši sud je doneo rešenje o određivanju pritvora i naredbu za raspisivanje poternice.
BIRN se još 24. septembra obratio Višem javnom tužilaštvu u Beogradu sa pitanjima u vezi sa izručenjem Cuja i Milera. Tražili smo objašnjenje za desetodnevno kašnjenje VJT-a u podnošenju predloga za pritvor i raspisivanje poternice, kao i informacije o preduzetim radnjama VJT-a u periodu od 5. do 15. avgusta – uključujući istragu nestanka i komunikaciju sa policijom. Pitali smo i da li je VJT obavestilo Vrhovno javno tužilaštvo o predmetu, budući da je to trebalo da uradi u skladu sa članom 19 Ugovora o izručenju između Srbije i SAD, koji predviđa da je zastupanje pred sudom u ovakvim postupcima u nadležnosti Republičkog javnog tužilaštva Republike Srbije (sadašnje Vrhovno javno tužilaštvo). Do danas, BIRN odgovore nije dobio.
Takođe, BIRN nije dobio ni odgovore na pitanja poslata MUP-u još 14. septembra o tome da li im je bekstvo Cuja i Milera prijavljeno, da li je bila organizovana potraga toga dana kada su pobegli, kao ni da li su i kada raspisali poternicu po nalogu suda.
Optužbe iz SAD i tragovi delovanja u Srbiji
Američko Ministarstvo pravde je 30. maja podiglo dve odvojene optužnice protiv Džona Milera i Cuija Guanghaja – jednu u Kaliforniji zbog kampanje zastrašivanja i proganjanja kineskog umetnika i disidenta Huija Boa, i drugu u Viskonsinu zbog pokušaja ilegalne trgovine vojnom opremom. FBI dokumenti navode da su osumnjičeni komunicirali i dogovarali se sa osobama, koje su zapravo bile prikriveni agenti.
Prema optužbama, Guanghaj je koristio više identiteta i pasoša i navodno je povezan s kineskom vojskom, dok je Miler imao ulogu asistenta u operacijama u SAD i Evropi. Tužioci tvrde da su od oktobra 2023. do aprila 2025. vodili višegodišnju kampanju zastrašivanja protiv Huija Boa, koja je obuhvatala pritiske na njegovu porodicu u Kini. Paralelno, optužnica iz Viskonsina opisuje planove za krijumčarenje vojne opreme.
Prema američkim optužnicama, Cuj Guanghaj je osumnjičen kao agent kineske obaveštajne službe, aktivan u SAD, a BIRN-ova saznanja ukazuju da je moguće da je delovao i u Srbiji. Između septembra 2018. i oktobra 2019. preko LinkedIna je kontaktirao više zaposlenih u srpskim ministarstvima, predstavljajući se kao predstavnik kineske nevladine organizacije. U početku je tražio naizgled bezazlene podatke o ekonomiji i infrastrukturnim projektima, ali je ubrzo pokazao interesovanje za osetljive teme – rudna bogatstva na Kosovu, moguće razmene teritorija između Beograda i Prištine, navodne planove Džordža Soroša o kupovini rudnika, a zanimali su ga, prema navodima izvora, i podaci o zaposlenima u organima vlade, državnoj administraciji i pravosuđu.
Sagovornici BIRN-a navode da je Cuj insistirao na korišćenju kineskog javnog mejl servisa, javnog Wi-Fi-ja i izbegavanju korišćenja Word dokumenata, što je izazvalo sumnju u špijunske aktivnosti. Većina je prekinula komunikaciju, iako je Cuj plaćao oko 3.000 dolara mesečno za usluge, ali je mnogima ostao dužan kada je u jesen 2019. iznenada prekinuo kontakte. Mnogi su bili iznenađeni kada su kasnije pročitali vest o njegovom hapšenju u Beogradu.
Saradnik na tekstu: Miloš Katić