Neka od najvećih imena popularne muzike – od Džejmsa Blanta do Moriseja – gostovala su na sceni beogradskog Belexpocentra ni ne znajući za vezu između ove hale i bankarske prevare vredne 4 milijarde evra u Kazahstanu.
Istraživanje koje je sprovela Balkanska istraživačka mreža, BIRN, otkriva da je tajni većinski akcionar Belexpocentra i hotela Holiday Inn, Muktar Abljazov, kazahstanski bankar i bivši ministar, ujedno i čovek u centru jedne od najvećih svetskih korporativnih prevara.
Visoki sud u Londonu doneo je niz sudskih odluka između 2010. i 2014. godine,u kojima se navodi da je Abljazov proneverio četiri milijarde evra iz BTA banke, jedne od najvećih kazahstanskih banaka, u vreme kada je bio njen predsednik i neprijavljeni većinski vlasnik.
Novac je izvlačen kroz kredite odobravane stotinama ofšor kompanija koje su učestvovale u projektima sa nekretninama, a koje su bile tajno vlasništvo Abljazov, stoji u sudskim dokumentima.
Prema tvrdnjama advokata BTA banke ovi krediti nisu odobravani na komercijalnoj osnovi, nikada nije ni planirano da budu otplaćeni i u velikom broju slučajeva, za njih nije data garancija.
Novobeogradski Holiday Inn i Belexpocentar nalaze se među projektima sa nekretninama koji su dobili sredstva BTA banke.
Projekat za koji se procenjuje da vredi 45 miliona evra, a iza čije implementacije stoji Gejnsford investments Ltd (Gainsford Investments Ltd), kompanija registrovana na Britanskim devičanskim ostrvima, a čiji su suvlasnici dvojica srpskih biznismena, Miladin Rađenović i Aleksandar Špagnut. Prema svedočenju datom pred Visokim sudom u Londonu među vlasnicima je i Abljazov.
Abljazov je u izjavi za BIRN negirao bilo kakvu umešanost u ovaj projekat. On tvrdi da je sveobuhvatni pravni postupak koga je BTA banka pokrenula protiv njega, uključujući i 11 zahteva podnetih Visokom sudu u Londonu, zapravo rezultat želje moćnika, kazahstanskog predsednika Nursultana Nazarbajeva (Nursultan Nazarbayev), da slomi opozicioni pokret koga je Abljazov podržavao.
Abljazov je pobegao iz Velike Britanije 2012. godine nakon što je naređeno njegovo hapšenje zbog nepoštovanja suda jer nije u celosti otkrio podatke o svojoj imovini. Trenutno se nalazi u francuskom zatvoru i čeka izručenje Rusiji gde je optužben za izvršenje dela finansijskog kriminala, a vezano za firmu Gejnsford investments. Abljazova takođe traže i u Ukrajini i u njegovom rodnom Kazahstanu zbog optužbi vezano za prevare. On negira umešanost u bilo kakve nezakonite radnje i žalio se na ekstradicioni postupak.
Rađenović i Špagnut, njegova dva poslovna partnera iz Srbije, nisu suočena sa krivičnim optužbama, ali su obojica upletena u međunarodnu pravnu bitku između Abljazova i BTA banke.
U februaru 2015. godine Belexpo centar i Holiday Inn hotel prodati su drugoj ofšor kompaniji Tsitako limited (Tsitaco Limited). Kompanija ima sedište na Kipru i na papiru vlasništvo je osobe za koju se veruje da je kiparski odbojkaški trener. Kupoprodaja je obavljena za svega 10 miliona evra.
Revizori: BTA banka ‘kratka’ za €8,8 milijardi
Bivši kazahstanski ministar energetike Abljazov došao je na čelo BTA banke 2005. godine, nakon izlaska iz zatvora gde je, zahvaljujući predsedničkom pomilovanju, odslužio jednu od šest godina zatvorske kazne zbog zloupotrebe položaja. Prema navodima kazahstanskih medija Abljazov je završio u zatvoru zbog njegove uloge u osnivanju opozicione političke partije u Astani.
Pre nego što je postao predsednik BTA banke, Abljazov je već bio njen tajni i većinski vlasnik. Njegov neprijavljeni udeo skočio je na 75 posto tokom njegovog mandata na čelu banke.
U periodu od 2005. do 2009. godine Abljazov je predvodio ogromnu ekspanziju BTA širom bivšeg Sovjetskog saveza, potpomognutu kreditima zapadnih banaka.
Međutim, 2008., sa finansijskom krizom koja je zahvatila svet, banka se suočila sa nesolventnošću i u februaru 2009. prinudno je nacionalizovana preko kazahstanskog nacionalnog fonda Samruk-Kazina (Samruk-Kazyna), navode advokati banke. Prema istim izvorima Abljazov je u međuvremenu pobegao u London.
Advokat Abljazova, Peter Sahlas, rekao je za BIRN da je ovo bila “nezakonita nacionalizacija u političke svrhe”, a da banka nije imala finansijskih problema.
Nakon odlaska Abljazova revizori PwC-a (Price Waterhouse Cooper) identifikovali su “crnu rupu” od 8,8 milijardi evra u bilansima stanja. Banka je pred Visokim sudom u Londonu podnela 11 zahteva protiv bivšeg predsednika.
Mada je Abljazov bio predsednik i neprijavljeni većinski vlasnik BTA banke, on je takođe imao obavezu i prema drugim akcionarima banke kao i prema međunarodnim kreditorima koji su obezbedili 10,6 milijardi evra u kreditima. Međutim, predstavnici banke tvrde da se Abljazov odnosio prema BTA “kao da je to bio njegov privatni izvor sredstava”.
Isti navode da je ubacio do 5,3 milijarde evra u desetine projekata sa nekretninama čiji je on bio vlasnik preko stotina tajnih ofšor kompanija, uključujući tu i kompleks u Beogradu.
Visoki sud je već presudio u korist banke vezano za prevaru koja se odnosi na četiri milijarde evra u investicijama. Banka sada pokušava da povrati ukradena sredstva kroz prodaju njegove imovine – uključujući tu i raskošne nekretnine u Londonu.
Advokat Abljazova, Sahlas, međutim ukazuje na činjenicu da je njegovom klijentu onemogućeno da predstavi dokaze u ovom postupku zato što je prethodno osuđen zbog nepoštovanja suda jer nije u celosti prijavio svoju imovinu.
Istraga prevare vodi do beogradskog kompleksa
Sudske spise, kompanijska dokumenta i elektronska pošta koju je pribavio BIRN sugerišu da se tajna imperija nekretnina Abljazova protezala čak do Beograda.
Dokumenta ukazuju na to da su dvojica srpskih biznismena od 2004. godine radila zajedno sa Abljazovim na investiranju desetina miliona evra BTA banke u Novi Beograd, odnosno u izgradnju Holiday Inn hotela sa četiri zvezdice i Belexpocentra, međunarodnog izložbenog centra i koncertne dvorane.
Projekat je realizovao Belexpocentar Doo sa sedištem u Beogradu koji se nalazio u vlasništvu firme Gejnsford investments ltd sa Britanskih devičanskih ostrva.
Kako pokazuju dokumenta firme, jedini posao Gejnsford investmentsa bila je izgradnja i vlasništvo nad kompleksom u Beogradu.
Advokati koji rade za BTA banku izjavili su pred Visokim sudom u Londonu 2010. godine da se firma Gejnsford investments ltd nalazila u vlasništvu Abljazova i dvojice neimenovanih srpskih biznismena. Dalje su tvrdili su da je Abljazov posedovao 70 odsto akcija firme.
BIRN je ustanovio da su dvojica srpskih biznismena koje britanski sud nije imenovao Miladin Rađenović i sada pokojni Aleksandar Špagnut. Obojica su u prošlosti bili registrovani kao direktori Belexpocentra Doo.
Ova dvojica biznismena imaju jake poslovne veze sa Rusijom.
Rađenović je ispekao zanat radeći u trgovini metalom i mineralima u Rusiji.
Prema izveštaju londonskog magazina Ivning standard (Evening Standard), Rađenović je 2003. godine bio pomoćnik ruskog oligarha Andreja Meljničenka (Andrey Melnichenko) koji je oženjen Aleksandrom Kokotović, bivšom srpskom pop zvezdom i modelom.
Špagnut, koji je preminuo 2013. godine, bio je nešto neupadljiviji ali je takođe imao poslove u bivšem Sovjetskom savezu.
‘Sakrivena imovina’ Abljazova
Prema dokazima koje su advokati BTA banke predstavili Visokom sudu u Londonu, Abljazov je posedovao 70 posto firme Gejnsford investments ltd preko druge firme sa Britanskih devičanskih ostrva pod nazivom Glintmil investments (Glintmill Investments). Udeo srpskih investitora od 30 odsto išao je preko ofšor firme Albel internešnal (Albel International), sa sedištem u Delaveru (Delaware), SAD.
Pred Visokim sudom u Londonu, kazahstanski obaveštajac izneo je tvrdnje da su srpski investitori priznali na sastanku sa BTA bankom u aprilu 2009. godine da je Abljazov bio zajednički akcionar beogradskog kompleksa.
Prema elektronskoj pošti koja je predstavljena sudu, a koju je pribavio i BIRN, Radjenović je 2010. godine, bio u kontaktu sa advokatom banke Krisom Hardmanom (Chris Hardman), a neposredno nakon početka suđenja protiv Abljazova.
U prepisci se navodi da su Radjenović i Špagnut želeli da razgovaraju sa advokatom o “našem Gejnsford investments projektu” i o restruktuiranju duga firme “nakon sastanka sa MKA”, što je poznata skraćenica za Muktara Kabuloviča Abljazova. Radjenović je kasnije pisao Hardmanu kako bi otkazao sastanak.
Advokati BTA banke takođe su tvrdili pred sudom da je interes Abljazova u firmi Glintmil investments otkriven u toku sudskog postupka na Kipru, iako BIRN nije uspeo da ovo nezavisno potvrdi.
BTA banka je pokrenula postupak protiv Abljazova pred Visokim sudom u Londonu u julu 2010. godine, zahtevajući da se postavi stečajni upravnik koji bi kontrolisao imovinu optuženog te ga sprečio da proda ili sakrije svoj imetak.
Sudija Teare presudio je u korist banke ali je rekao i da, na osnovu predstavljenih dokaza, ne može da presudi da li Abljazov ima udeo u beogradskom projektu.
Otkrivene nove veze
Dokazi koje je pribavio BIRN otkrivaju detalje o dodatnim vezama Abljazova sa beogradskim projektom.
Iako je firma Gejnsford investments imala sedište na Karibima i poslovala u Beogradu, njene veze sa Kazahstanom bile su mnogostruke.
Prema dokumentima pribavljenim od srpske Agencije za privredne registre, izvorni direktori ove ofšor kompanije 2004. godine bili su Radjenović i nepoznati kazahstanski “analitičar rizika” Lola Auezova.
Prvi sastanak odbora firme održan je u gradu Almati u Kazahstanu u oktobru 2004. godine na kome su Auezova i Radjenović imenovali Špagnuta za direktora beogradskog ogranka firme.
Kako pokazuju poverljiva dokumenta firme Gejnsford investments ltd koje je BIRN pribavio, Abljazovo navodno paravan preduzeće za poslovnu šemu, Glintmil investments, imalo je sedište na adresi advokatske kancelarija Aleman, Cordero, Galindo & Lee Trust (BVI) Ltd sa Britanskih devičanskih ostrva. Ova advokatska kancelarija registruje i upravlja kompanijama u ofšor nadležnosti i u velikom obimu poslovala je sa Kazahstancima.
Sudska dokumenta istočnokaripskog Vrhovnog suda pokazuju da su Aleman, Cordero, Galindo & Lee Trust (BVI) Ltd i Totalserve, druga kompanija koja upravlja ofšor firmama, predstavljale 86 od ukupno 281 kompanije u poreskom raju u kome je Abljazov imao finansijske interese.
Dokumenta firme koje je pribavio BIRN ukazuju na to da, dok su istražitelji BTA banke ‘češljali’ mrežu kompanija Abljazova u potrazi za dokazima o prevari, on je u avgustu 2009. godine srpskim investitorima prodao svoje akcije u firmi Gejnsford investments.
Dokumenta sa detaljima prodaje 70 odsto akcija firme Gejnsford investments u vlasništvu Glintmil investmentsa potpisao je Rađenović, registrovan kao direktor firme Albel internešnal LLC (Albel International LLC).
I dok je Abljazov preneo svoj navodni udeo u beogradskom kompleksu, jedan od uslova prodaje bio je i taj da on dobija nedefinisani deo od svake i bilo koje buduće prodaje imovine. Time je sebi obezbedio zadržavanje finansijskog interesa u Srbiji.
Kako navodi advokat Abljazova Peter Sahlas, zahtev Rusije za izručenje upućen francuskom sudu takođe pominje firmu Gejnsford investments. Sahlas je izjavio da se ova firma nalazi na “dugačkom spisku” kompanija kojima je njegov klijent pomogao početkom 2009. godine tako što ih je navodno izuzeo iz obaveze otplaćivanja kredita.
Sahlas je, međutim, rekao da francuski sud nije analizirao ove tvrdnje, a koje Abljazov negira, te da je samo doneo odluku da je “verovatno da je on proneverio novac”.
Abljazov je podneo žalbu protiv odluke suda da se odobri njegovo izručenje Rusiji koja se trenutno razmatra.
Ruska najezda
Nakon što je završen kompleks u Beogradu, Abljazov i Špagnut su navodno napravili plan da izgrade niz hotela širom Rusije preko firme Rushotel LLC sa sedištem u Moskvi. Špagnut je na svom LinkedIn profilu sebe nazvao partnerom Rushotel LLC-a.
Dokumenta navode da je Špagnut bio kratko i akcionar Rushotel LLC-a.
Prema sudskim dokumentima iz SAD-a, a koje je pribavio BIRN, Rushotel LLC i njen većinski vlasnik Liftman limited sa Kipra – stavljene su pod stečajnu upravu nakon odluke Visokog suda u Londonu jer se veruje da su barem delimično bile u vlasništvu Abljazova.
U izjavi za BIRN Abljazov je ponovio da on nije imao nikakav finansijski interes u beogradskom projektu.
“Ni u jednom trenutku nisam imao nikakav direktan ili indirektan interes u Glintmilu”, rekao je Abljazov.
Takođe je postavio pitanje zašto je predstavnik kazahstanske obaveštajne službe bio prisutan na sastanku BTA banke 2009. godine na kome su, navodno, srpski investitori otkrili podatke vezano za udeo Abljazova u firmi Glintmil.
“Ja, međutim, verujem da ovo pokazuje da država pomno nadzire poslovanje banke i ovo je samo dodatna potvrda moje tvrdnje da su predsednik i politički program vlade ti koji diktiraju ponašanje banke”, izjavio je Abljazov.
Portparol InterContinental Hotels Group (IHG), matičnog društva Holiday Inn-a, rekao je da Belexpocentar DOO je potpisao ugovor o franšizingu sa IHG da otvori hotel u 2005. godini.
„Kao franšiza oni su odgovorni za dnevno poslovanje i finansijski menadžment hotela.
IHG je posvećen obavljanju poslova sa integritetom i u skladu sa najvišim etičkim standardima. Vršimo temeljnu procenu firmi za sve sa kojima imamo potpisane ugovore i koristimo široku mrežu profesionalnih trećih lica koja nam dostavljaju informacije o povećanim rizicima za firme i pojedince.“
Trag novca
Rađenović je izjavio za BIRN da je kompleks u celosti finansirala BTA banka i da je Abljazov učestvovao u projektu, mada nije otkrio podatke o suvlasniku preko Glintmil investmentsa.
Dokumenta kompanije pokazuju da je, za potrebe izgradnje kompleksa, beogradskom Belexpocentru Doo prebačeno najmanje 17 miliona evra od Gejnsford investmentsa sa Britanskih devičanskih ostrva. Međutim Branko Trkulja, član višeg menadžmenta uključenog u projekat, opisao isti kao “projekat vredan 45 miliona evra”.
Uprkos tvrdnjama Rađenovića, krediti i garancije BTA banke ne pominju se ni u računima Gejnsford investmentsa ltd-a niti u računima Belexpocentra Doo pre maja 2007. Time se otvara pitanje da li je kredit uopšte registrovan na odgovarajući način.
“Mi [Gejnsfford] nemamo više veze sa Abljazovim – Abljazov je prošlost,” rekao je Rađenović.
“Ono što mogu da vam kažem jeste da su BTA banka i Abljazov bili povezani sa hotelom – sav taj posao je finansirala banka a gospodin Abljazov je bio vlasnik banke.”
Rađenović, koji je sada na poziciji direktora nakon prodaje kompleksa drugoj ofšor firmi, dodao je da za sva dodatna pitanja mora da dobije odobrenje od svojih novih šefova u Holiday Inn hotelu. Kasnije je odbio da da bilo kakve dalje informacije.
BTA banka je Belexpocentru Doo odobrila kredit od 23,5 miliona evra tokom maja 2007. godine, neposredno pre otvaranja hotela i mnogo nakon što je Belexpocentar otpočeo s radom. Akcije firme date su kao garancija ali ostaje nejasno kako su potrošena sredstva iz kredita.
Direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić rekao je za BIRN da je Srbija 2009. godine uvela novi zakon o sprečavanju pranja novca koji je zemlju uskladio sa međunarodnim standardima koji zahteva više provera porekla novca, naročito od strane banaka.
Ipak, sve srpske vlade uvek su bile više zainteresovane za privlačenje stranih investicija nego za proveru izvora novca, istakao je Nenadić.
“Čak i vlada koja želi da kontroliše poreklo sredstava, to jako teško može da izvede, naročito ako je papirologija na prvi pogled čista”, dodao je on.
Kipar naveden kao novi vlasnik
Kako pokazuje elektronska pošta predstavljena pred Visokim sudom u Londonu a koju je pribavio BIRN, dok je Abljazov bio suočen sa krivičnim postupcima u čitavom nizu jurisdikcija, srpski investitori mučili su se sa otplatom kredita.
U decembru 2013. BTA banka pokrenula je sudski postupak na Britanskim devičanskim ostrvima protiv firme Gejnsford investments ltd zbog toga što nije registrovala svoje akcionare na adekvatan način.
Banka je vremenom odustala od postupka ali je beogradski kompleks brzopotezno prodat u februaru 2015. godine kada je Tsitako limited, registrovan na Kipru, kupio udeo firme Gejnsford investments u Belexpocentru Doo. Hotel i izložbeni centar sada su zvanično u vlasništvu Kipranina Marinosa Stilijanidesa.
Uprkos činjenici da je investicija procenjena na 45 miliona evra, Belexpocentar Doo prodat je za svega 10 miliona evra.
Čitav posao učinjen je još atraktivnijim kada je, mesec dana pre prodaje, BTA banka
obezbedila službenu belešku poništavajući jemstvo Belexpocentra Doo za kredit od 23,5 miliona evra iz 2007. godine. Ovo je značilo da akcije firme više nisu služile kao garancija za kredit.
Dokumenta iz kiparskog poreskog raja navode Marinosa Stilijanidesa (Marinos Stylianides) kao vlasnika i direktora firme Tsitako. Jedini Fejsbuk profil na ime Stilijanides je odbojkaški trener kluba AC Omonija Nikozija (AC Omonoia Nicosia), na čijem profilu su objavljene slike njega u Beogradu u isto vreme kada je Tsitako prodaja potpisana. Stilijanides nije odgovorio na zahtev za intervju poslat preko Fejsbuka, kao ni na pozive i mejlove poslate njegovim članovima porodice i odbojkaškom klubu.
Dejan Starčević, biznismen koji je bio uključen u izvorne planove za izgradnju Belexpocentra, organizovao je nekolicinu konferencija u ovom prostoru.
On je za BIRN izjavio sledeće: “Najvažniji ljudi [u ovoj šemi] su Aleksandar Špagnut, Miladin Vasa Rađenović i ljudi iz Kazahstana.”
On nije mogao da navede osobe koje su učestvovale u ovome sa kazahstanske strane.
Tekst je objavila Balkanska istraživačka mreža BIRN kao deo projekta „Tragom dokumenata do boljeg upravljanja“ (A Paper Trail to Better Governance).
BIRN želi da se zahvali Investigative Dashboard na pomoći oko pronalaženja dokumenata.