“Beloruski kargo avio-prevoznici namazani su svim bojama i znaju sve cake i zamke transporta oružja i municije. Kada su u pitanju i šeme za šverc, oni su neprevaziđeni. Volim da radim sa njima”.
Ovo je svedočenje jednog od vodećih srpskih trgovaca naoružanja koji kaže da je prethodnih godina više od 40 puta koristio usluge beloruskih avio-kompanija za transport oružja i municije. I on nije bio jedini – naprotiv.
Grupa novinara iz Srbije i Belorusije istraživala je veze između srpskih trgovaca naoružanjem i beloruskih kargo avio-prevoznika. Ustanovljeno je da su beloruske kargo kompanije često bile korišćenje za isporuku srpskog oružja i municije širom sveta.
Novinari su tokom godinu dana istraživanja locirali i detaljno analizirali više od 100 letova beloruskih avio-kompanija koje su sa utovarenim naoružanjem poletali sa srpskih aerodroma, na različite lokacije prevozeći više hiljada tona oružja i municije.
Do 23. maja 2021. avioni kojima upravljaju beloruski operateri “TransAviaexport” i “Rada Airlines” bili najčešći kargo posetioci srpskih aerodroma.
Tog dana došlo je do kraja „velike ljubavi“ i saradnje srpskih trgovaca naoružanjem i beloruskih kargo avio prevoznika nakon što je Savet Evropske unije usvojio uredbu kojom se zabranjuje svim avio-prevoznicima i avionima pod zastavom Belorusije preletanje vazdušnog prostora EU i pristupa aerodromima EU. To je značilo da će svaka članica EU uskrati dozvolu za sletanje, poletanje ili prelet preko svojih teritorija bilo kom avionu kojim upravljaju beloruski avio-prevoznici.
Odluka je doneta nakon što je avion kompanije Ryanair-a, koji je 23. maja 2021. godine putovao iz Atine za Viljnus u Litvaniji, preusmeren iznad beloruskog vazdušnog prostora, nakon čega je bio primoran da sleti na aerodrom u Minsku, zbog navodne lažne dojave o bombi. Kao posledica namernog preusmeravanja i prinudnog sletanje aviona kompanije Ryanair u Minsku i pritvaranja beloruskih novinara Ramana Prataseviča i Sofije Sapege od strane beloruskih vlasti, Savet Evropske unije usvojio navedenu uredbu koju je Srbija od početka poštovala.
Beloruski transportni avioni odigrali su veliku ulogu tokom COVID-a, jer su više puta korišćeni za transport medicinske opreme iz Kine i Indije za Srbiju.
Srpski trgovac naoružanja sa kojim su razgovarali novinari tokom istraživanja, a koji je želeo da ostane anoniman, kaže da mu je od kada su Belorusima uvedene sankcija, otežana logistika.
“Nedostaje beloruska ekipa. Cena transporta zavisi od robe, popunjenosti aviona i broja tura. Cena leta od Beograda do Dohe je oko 300.000 dolara za beloruski Iljushin, a slična cena je bila i za transport do Ugande, Liberije…”, kaže trgovac naoružanja navodeći da su cene transporta sada mnogo veće.
Jedan od glavnih korisnika usluga beloruskih avio-prevoznika je i Slobodan Tešić, koji se nalazi na američkom spisku ljudi pod sankcijama. Međutim, sve to ne utiče na njegovo poslovanje. Samo preko svoje dve kompanije u 2021. i 2022. godini Slobodan Tešić izvezao je preko hiljadu tona municije za kupce u SAD uprkos činjenici da je pod američkim sankcija od 2017. godine. Jedan od kupaca direktno je povezan sa Pentagonom, o čemu je pisao BIRN.
Oružje i municija prouzvedena u srpskim fabrikama odbrambene industrije masovno se upotrebljava u brojnim ratnim sukobima širom sveta. Odbrambena industrija Srbije ima tradiciju dugu 180 godina, a čine je oko 250 pravnih lica u državnom i privatnom vlasništvu koji se bave proizvodnjom i distribucijom oružja i municije.
U srpskim fabrikama oružja i municije proizvode se izuzetno kvalitetni proizvodi koji su cenom konkurentni na uvek nepredviljivom i neizvesnom svetskom tržištu. Zahvaljući sposobnostima, lukavšću, spremnosti na rizik, kroz čudan lavirint veza i transakcija, često i sumnjivim transportnim rutama, privatni srpski trgovci naoružanja izvezli su i izvoze velike količine oružja i municije, na žalost, često i tamo gde ne bi smeli – u ruke islamskih terorista i raznih militantnih grupa, kao i u regione koje su pod embargom na uvoz oružja i municije.
Izvoz naoružanja za Mjanmar
Mjanmarska vojska izvršila je vojni udar 1. februara 2021. godine kada je smenjena civilna vlast. Sledilo je nasilno gušenje protesta od strane vojne hunte u kome je poginulo najmanje 3.500 civila, uhapšeno najmanje 22.000 političkih aktivista i prisilno raseljeno preko 1,5 miliona ljudi.
Evropski parlament je 10. marta 2022. godine doneo Rezoluciju o Mjanmaru u kojoj oštro osuđuje Kinu, Rusiju i Srbiju zbog isporuke naoružanja mjanmarskoj hunti. U izveštajima specijalnog izvestioca UN za Mjanmar navodi se da je oružje i municija transportovano iz Srbije korišćeno u napadima vojne hunte na civile u toj zemlji.
Analiziraju stotine letova koji su iz Srbije prenosili naoružanje širom sveta, novinari na ovom istraživanju pronašli su i letove iz Srbije za Mjanmar kojima je prevoženo naoružanje. Za transport su mahom korišćene beloruske avio-kompanije.
Ukrajinska kompanija „Rada Airlines“ je u dva leta transportovala iz Srbije u Mjanmar 2.524 komada nevođene vazduhoplovne rakete S-8KOM ukupne vrednosti 4.7 miliona evra. Avion Iljushin IL-62Mgr avio-kompanije “Rada Airlines” sleteo je u nedelju 7. februara 2021. godine u 22:03 na beogradski aerodrom „Nikola Tesla“.
Dva dana kasnije, u utorak 09. 02. 2021. godine avion započinje svoj let za Jangon, najveći grad u Mjanmaru, sa usputnim sletanjem na aerodromu u Kairu, radi dopune goriva. Na Međunarodni aerodrom Jangon, avion je sleteo 09. februara u 19:15 po lokalnom vremenu.
Lokalni aktivisti fotografisali su ovaj avion na Međunarodnom aerodromu u Jangonu i već 10. februara 2021. godine na Twitteru je objavljeno nekoliko fotografija aviona kao i istovara velikih drvenih tamno zelenih sanduka. Uz postavljenje fotografije pisalo je: “Avion iz Belorusije natovaren vojnom opremom sleteo je sinoć na Međunarodni aerodrom Jangon. Nemamo pojma šta se dešava”.
Šta je tačno transportovano ovim avionom saznali smo godinu dana kasnije u velikom zajedničkom istraživanju „Myanmar Witness“ srpskih istraživačkih redakcija CINS i BIRN. U odgovoru novinarima, 29. jula 2021. godine srpsko Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija otkrilo je da je pet kompanija iz Srbije dobilo 13 dozvola za izvoz naoružanja u Mjanmar u periodu od 01. januara 2020. do 23. jula 2021. godine.
Javno preduzeće Jugoimport SDPR, najveći srpski državni trgovac naoružanjem i vojnom opremom, stoji iza isporuke 411 drvenih sanduka sa 1.644 komada nevođene rakete S-8KOM.
Ova isporuka bila je deo Izveštaja UN od 22. februara 2022.godine specijalnog izvestioca o stanju ljudskih prava u Mjanmaru. „Verodostojne informacije ukazuju da je barem jedna isporuka raketa kalibra od 80mm preneta vojsci Mjanmara 9. februara 2021. Ove rakete koriste se u avionima za obuku/borbu Yak-130 i helikopterima za napad Mi-24/35 koji aktivno bombarduju civile u Mjanmaru, dok su velikokalibarski topovski projektili slični onima koje je Srbija odobrila odgovorni za smrt brojnih civila.“ Proizvođač ove rakete je srpska fabrika „Krušik“.
„Jugoimport SDPR“ je pre ove isporuke, 880 komada iste rakete isporučila u Mjanmaru istim avionom, gotovo na identičan način, sedam dana pre vojnog udara. Iljušhin IL-62Mgr operatera “Rada Airlines” je 24. januara u 02:11h poleteo sa beogradskog aerodroma. Na Međunarodni aerodrom Jangon sleteo je 24. januara u 20:47 po lokalnom vremenu.
Povratak za Beograd bio je dan kasnije, i avion je nakon 11 sati leta sleteo na aerodrom Nikola Tesla u 16:13 što su zabeležili i avio-spoteri. Uz video, objavljen je komantar koji glasi: “Potpuno ‘novi’ Ilyushin IL-62 avio-kompanije Rada Airlines posetio je aerodrom u Beogradu juče nakon dugog leta iz Jangona. Star 28 godina, ali još uvek u odličnom stanju, isporučen je Radi pre nekoliko meseci, čime je ovaj IL-62 postao drugi aktivan avion ovog tipa u komercijalnoj upotrebi širom sveta!“ Avion je nakon toga, odleteo u svoju bazu u Belorusiji.
Zašto srpski trgovci naoružanja vole beloruske prevoznike
Razloge zbog kojih su beloruske avio-kargo kompanije toliko popularne kod srpskih trgovaca oružjem otkrio nam je u razgovoru jedan od njih, koji je tražio da mu ne otkrivamo identitet.
“Izbor za “Radu”, “Rubi star” ili “TransAviaexport” uvek je bio lak, pre svega zbog povoljne cene, lakog i brzog dogovora i možda i najbitnije, pouzdanosti.
Svi imaju vrhunsko osoblje. Njihove posade ne izvoljevaju spavanje po hotelima, odmor dva dana i slično. Piloti koji rade kod njih su različitih nacionalnosti. Za jednog znam da je bivši astronaut.
Mogu da spuste Iljušin na bilo koji aerodrom u svetu, čak i na one najopasnije. Opušteni su, hrabri, a avioni liče na dobro napunjen stan sa hranom i pićem.
Lično sam prisustvovao popravljanju aviona u toku punjenja oružjem i municijom na beogradskom aerodromu. Ozbiljan kvar, ali neće da ga prijave. Imaju i set delova koji su kritični. Oni to rešavaju u hodu.
To je nezamislivo kada uzmes neki avion iz Norveške ili neke EU zemlje. Sve kao može, moraju da odmaraju, zahtevaju neke tretmane kao da su rok zvezde, a košta Boga oca, minimum 30 odsto skuplje od Belorusa”.
Isporuke naoružanja za Jermeniju (i Azerbejdžan)
I sa Jermenijom i Ajzerbedžanom Srbija ima prijateljske i bliske odnose. Oružje i municija iz srpkih fabrika odbrambene industrije je kroz lavirinte ne tako transparetnih poslova završavalo u ove dve zemlje što je polovinom 2020. godine bio povod za veliki diplomatski skandal.
Novinari koji su radili na ovom istraživanju identifikovali su najmanje 18 letova beloruskih kargo avio-prevoznika koji su sa aerodroma iz Srbije transportovali naoružanje u Jermeniju tokom 2019. i 2020. godine. Ukupno 14 letova avioni su napravili sa aerodroma „Konstantin Veliki“ u Nišu, dok su četiri leta bila sa aerodroma „Nikola Tesla“ u Beogradu.
Beloruski državni operater „TransAviaexport“ napravio je 16 letova i to sve u 2019. godini, dok je privatna avio-kompanija „Rada Airlines“ napravila dva leta u 2020. godini.
Od 16 letova kojima je „TransAviaexport“ transportovala oružje i municiju iz Srbije za Jermeniju, 12 letova napravio je avion Iljushin IL-76TD registarske oznake EW-510TH, a četiri leta avion Boing 747-300 registarske oznake EW-465.
„Rada Airlines“ je sa svojim avionom IL-62M registarske oznake EW-450TR napravila dva leta iz Srbije do Jermenije.
Za 12 od 18 letova poznat je sadržaj svakog leta, dok za preostalih šest letova se sa velikom sigurnošću može tvrditi da se u njima transportovalo oružje i municija.
U 12 letova za koje nam je poznat sadržaj tovara ukupno je isporučeno je 20.634 komada minobacačke municije različitog kalibra, 50 minobacača za mine kalibra 120mm, 10 komada raketa grad-2000 kalibra 122mm, tri trocevna protivtenkovskog topa M55 kalibra 20mm.
Tri fabrike srpske odbrambene industrije su proizvođači gore navedenog naoružanja koje je avionima beloruskih kargo avio-kompanija transportovano u Jermeniju. Proizvođač minobacačke municije i artiljeriskih raketa je fabrika „Krušik“, minobacača „Prva Petoletka – namenska“, a protivavionski top je proizvod fabrike „Zastava Oružje“.
Ovo isporučeno oružje i municija samo je deo mnogo veće količine naoružanja koje su predmet potpisanih ugovora između Ministarstva odbrane Republike Jermenije i dve privatne srpske kompanije za trgovinu naoružanjem i vojnom opremom, „Vectura Trans“ i „Partizan Tech“ sa sedištem u Beogradu.
„Vectura Trans“ i „Partizan Tech“ su kompanije koje su u vlasništvu ili direktnom kontrolom kontroverznog i najvećeg trgovca oružjem na Balkanu, Slobodana Tešića.
„Vectura trans“ osnovana je od strane Slobodana Tešića 07. februara 2017. godine. Četiri dana nakon što je 21. decembra 2017. godine od strane posebnog odeljenja američkog ministarstva finansija, Kancelarije za kontrolu stranih sredstava (OFAC) stavljen pod sankcije, mesto direktora i vlasnika kompanije „Vectura Trans“ prepušta tehničkom direktoru njegove druge daleko poznatije kompanije „Partizan Tech“, koja posluje od 2004. godine. Novom odlukom od 9. decembra 2019. godine na Međunarodni dan borbe protiv korupcije, američka administracija proširuje sankcije na 9 lica i 11 kompanija koja su direktno ili posredno povezana sa Slobodanom Tešićem, tako da su „Vectura trans“ i „Partizan Tech“, došle pod udar novih sankcija.
U periodu od 2017. do 2020. godine ukupno je odobreno 19 dozvola za izvoz naoružanja i vojne opreme za Jermeniju od nadležinih Ministarstava i službi Republike Srbije, od kojih se se 15 odnosi na „Vectura trans“, tri na „Partizan Tech“, a jedna na državnu fabriku „Zastava Oružje“.
Privatne srpske kompanije, „Vectura Trans“ i „Partizan Tech“, su sa tri fabrika odbrambene industrije Srbije u vlasništvu države („Krušik“, „PPT – Namenska“ i „Zastava Oružje“), napravile aranžmane o isporuci oružja i municije za potrebe Ministrastva odbrane Jermenije.
Kompanija „Vectura trans“ je sa fabrikom „Krušik“ sklopila četiri komisiona ugovora u kojima u svoje ime, a za račun „Krušika“ posreduje u prodaji naoružanja Ministarstvu odbrane Jermenije. Za ovaj angažman kao posrednik, „Vectura Trans“ ostvaruje pravo na komisionu proviziju, koja je ugovorom definisana u iznosu od 5 odsto vrednosti.
Međutim, kasnijom kontrolom Državne revizorske institucije utvrđeno je da je „Vectura Trans“ zloupotrebila svoj privilegovani položaj i situaciju, da se ponašala kao vlasnik naoružanja, a ne samo kao posrednik u poslu, da je naoružanje koje je predmet ugovora prodavala po višoj ceni i sav taj prihod zadržala za sebe, umesto da je celokupan iznos prebacila proizvođaču, „Krušiku“.
Sa fabrikom „Krušik“ kompanija „Vectura Trans“ je za krajnjeg kupca Ministarstvo odbrane republike Jermenije, u ova četiri ugovora, dogovorila isporuku ukupno 142.000 komada minobacačkih mina različitih kalibara, 10 artiljeriskih raketa GRAD-2000. Ukupna vrednost sva četiri ugovora iznosi 11.009.355 dolara i 135.249 evra.
Vodeće firme srpske vojne industrije
Kompanija u vlasništvu Željka Mitrovića PR-DC, koja bavi se proizvodnjom dronova, predstavljala je svoje dronove na vežbama Vojske Srbije i sajmovima naoružanja. Tako je štand njegove firme više puta javno obilazio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Mitrović je na Jutjubu objavio video u decembru 2022. godine objašnjavajući koje sve mogućnosti imaju dronovi njegove kompanije.
„On vrlo brzo veštačkom inteligencijom prepozna sumnjivo lice, koje je na nekakvoj poternici ili begu, neutrališe ga, dok ne stignu bezbednosne snage koje su taj dron kontrolisale sa do 20km daljine. Neke (dronove) uopšte nismo stigli da prikažemo, a to su dronovi sa ozbiljnim setom kamera na sebi, koje u apsolutno svim uslovima, i noću i danju, to su termovizijske, kamere sa snažnim optikama, koje mogu prepoznati registarske tablice na daljinama većim od kilometar”, rekao je Mitrović za svoju televiziju Pink.
Hronologija isporuka i lista letova
Interna korespodencija između „Vecture transa“ i „Krušika“, u koju su novinari koji su radili na ovom istraživanju imali uvid, otkriva datume isporuke i sadržinu tovara svakog leta, sa naoružanjem proizvedenim u ovoj fabrici.
U 2018. godini iz fabrike „Krušik“ je za potrebe Ministarstva odbrane Jermenije isporučeno svega 12.400 komada razorne mine 60mm. Sledeća godina bila je daleko plodnija.
Nakon više odlaganja isporuka zbog kašnjenja u proizvodnji i problemima sa organizacijom avio transporta, 31. maja 2019.godine iz Minska je na niški aerodrom sleteo avion Iljushin IL-76TD. Narednih šest dana ovaj avion je napravio šest letova sa niškog aerodroma „Konstantin Veliki“ do aerodroma „Zvartnoc“ u Jerevanu. U ovih šest letova transportovano je ukupno 11.250 komada razorne mine 120mm i 1.000 komada osvetljavajuće mine kalibra 60mm.
Pet letova imalo je isti sadržaj tereta – 48 drvenin paleta natovarenih sa 1.152 drvena sanduka u kojima je upakovano 2.304 mine ukupne težine 44.736 kilograma.
Usled reklamacije na osvetljavajuću minu kalibra 60mm koja je bila deo isporuke od 4. juna 2019, Ministarstvo odbrane Jermenije zahtevalo je da njeni predstavnici izvrše inspekcijski prijem robe pre slanja nove isporuke u Jermeniju. Nakon uspešno završene kontrole 17. i 18. juna u fabrici „Krušik“, 1.000 komada osvetljavajuće mine 82mm, 500 komada osvetljavajuće mine 120mm i 500 komada dimne mine 120mm činile su deo nove isporuke, koja je u tri leta avionom Iljušin IL-76TD, 20. 21. i 22. juna 2019. godine isporučena u Jereminiju.
Iz kancelarije „Vecture trans“, 27. avgusta 2019. prosleđen je identičan e-mail fabrici „Krušik“ i transportom preduzeću „ Panexpress“ iz Lučana zaduženom za transpot naoružanja do aerodroma u Nišu. Najavljena je nova isporuka za nekoliko dana, sa sadržajem tovara svakog leta sa municijom i oružjem.
Početkom septembra 2019. organizovana su tri leta iz Niša beloruskim kargo avionima.
Dana 5. septembra 2019. Iljushin IL-76TD poslednji je put bio u Srbiji. Natovaren sa 48 paleta na kojima je 1.152 drvena sanduka sa 2.304 razornih mina 120mm poleteo je sa aerodroma u Nišu, za Jerevan, odakle je nakon istovara, sleteo u bazu TransAviaexport na aerodrom u Minsku.
Preostala četiri leta u 2019. godini iz Srbije do Jermenije napravio je drugi avion iz flote „TransAviaexport“, Boing 747-300 registracione oznake EW-465TQ. Prema internim informacijma i bazama izvoznih poslova pošiljalac robe u ova četiri leta bila je „Vectura trans“.
Prva dva leta bila su 24. i 26. oktobra, dok su dva poslednja evidentirana leta iz Srbije za Jermeniju u 2019. godini bila su 6. i 28. decembra.
Avio-kompanija Rada Airlans, Iljušin IL-62M, registracione oznake EW-450TR, sa isključenim transporderima za praćenje leta, imao je dva poletanja sa niškog aerodroma, na aerodrom u Jerevanu, samo dva dana od novog obnavljanja sukoba između Jermenije i Azerbejdžana na Nagorno-Karabahu 12. jula 2020. godine.
Prvi let za Jermeniju avion je napravio 14. jula u 19:03 po lokalnom vremenu. Nakon istovara tereta u Jermeniji, avion se ponovo vratio u Srbiju. Na novi let na aerodrom u Jerevanu, avion je poleteo 15. jula u 18:55. Očigledno prepterećen, avion je uspeo da uzleti gotovo na poslednjem metru piste čime je poslednjem trenutku izbeguta katastrofa.
Blizu milion pregleda i preko hljadu komentara izazavao je snimak ovog leta od strane spotera u Nišu.
Diplomatski skandal
Nakon izbijanja sukoba u junu 2020. i pogibije nekoliko ajzerbedžanskih vojnika od oružja proizvedenog u Srbiji, izbio je veliki diplomatski skandal. „Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana izrazilo je duboko razočaranje i zbunjenost zbog saznanja da je Srbija prebacila veliku količinu minobacača i drugog oružja različitog kalibra u Jermeniju, koja je zatim to oružje iskoristila u napadu na azerbejdžanske policajce na granici dve zemlje“. U rešavanje ozbiljnog diplomatskog problema uključili su se i Predsednici Ajzerbedžana i Srbije.
Dugogodišnji ambasador Ajzerbedžana u Srbiji, razrešen je dužnosti i uhapšen u Ajzerbedžanu. Omiljeni trgovac naoružanja srpskih vlasti, nakon što je do juna meseca 2020. godine naoružavao odbrambene snage Jermenije, samo par meseci kasnije, počeo je sam ogromnim isporukama oružja i municije za Ajzerbedžan.
Isporuke na Bliski Istok
Istraživački tim novinara BIRNA i OCCRP je 27. jula 2016. godine objavilo priču o izvozu naoružanja za Bliski Istok. U ovom istraživanju javnost je upoznata da se u periodu od 6. maja 2015. do 4. jula 2016 godine, u najmanje 68 kargo letova sa aerodroma u centralnoj i jugoističneoj Evropi, transportovane ogrome količine oružja i municije, koje su završavala na ratnim žarištima na Bliskom istoku (Siriji i Jemenu).
Od 68 letova, čak u 49 slučajeva kargo avioni su poleteli sa aerodroma u Srbiji, od čega su 47 letova bila na beogradskom aerodromu „Nikola Tesla“, a dva leta na niškom aerodromu „Konstantin Veliki“.
Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije je potvrdio da je sadržinu tovara u svih 49 letova činilo oružje i municija.
Beloruski kargo avio-prevoznici sa ukupno 39 letova imali su značajnu logističku ulogu u ovom transportu naoružanja na Bliski istok. Letovi operatera „Ruby Star“ evidentirani su 33 puta, dok je šest puta to bio slučaj sa operaterom „TransAviaexport“.
Čak 32 puta kargo avioni „Ruby Star-a“ natovareni naoružanjem poletali su sa aerodroma u Srbiji. „TransAviaexport“ je sa svoja dva aviona napravila ukupno tri leta sa srpskih aerodroma.
Boeing 747-200B kao deo flote „TransAviexport“ natovaren oružjem i municijom, odleteo je 13. novembra 2015. sa beogradskog aerodroma na vojni aerodrom i bazu u Dubaiju.
Isto odredište i to dva puta imao je i Boeing 747-200F kao deo flote „TransAviaexporta“. Prvi put sa beogradskog aerodroma poleteo je 22. aprila 2016. dok je drugi let do vojne baze u Dubaiju, avion napravio 16. juna 2016.godine.
Isporuke za Libiju
Beloruske avio-kompanije učestovale su u transportu oružje i municije koje je proizvedeno u fabrikama namenske proizvodnje u Srbiji za Libiju. I za ove isporuke naoružanja ponovo se vežu za jedno poznato ime…
Prvo dokumentovano svedočanstvo o saradnji beloruskih kargo avio-prevoznika sa srpskim trgovcima naoružjem možemo pronaći u Izveštaju Panela eksperata UN za Libiju objavljenom 23. februara 2015. godine. Kiparska kompanija „Charso Limited“, iza koje stoje srpski trgovac naoružanjem Slobodan Tešić, posredovala je u prodaji više od 3.000 tona malokalibarske municije proizvedenog u beloruskim fabrikama naoružanja. Krajnji kupac bilo je Ministarstvo odbrane Libije.
U nekoliko letova avio-prevoznika „TransAviaexport“ od 06. februara do maja 2014. godine, sa aerodroma u Minska do aerodroma u Libiji, isporučene su prve ugovorene serije i količine. Sve preostale količine municije od maja meseca isporučila je druga beloruska kargo kompanija “Ruby Star”. Prema Izveštaju od maja do avgusta Ruby star je imala 29 isporuka u Libiju.
Libijske vojna delegacija bila je 27. marta 2013. godine u prostorijama Ministarstva odbrane Srbije, u vreme kada je ministar odbrane bio Aleksandar Vučić, kada je dogovarana isporuka srpskog naoružanja Libiji. Jedan od učesnika sastanka bio je i Slobodan Tešić, u tom trenutku osoba pod sankcijama UN.
Najveći državni trgovac naoružanjem i vojnom opremom, Yugoimport SDPR dogovorilo je isporuke oružja i municije za Ministarstvo odbrane Libije, ali se kao posrednik i u ovom aranžmanu ponovo pojavljuje kiparska kompanija „Charso Limited“. Nadležna ministarstva dala su saglasnost i izdale su 8 izvoznih dozvola Yugoimport SDPR-u za isporuku naoružanja u Libiju.
Prema istraživanju BIRNA i OCCRP, Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije, je potvrdio da je operater „TransAviaexport“, u pet letova sa srpskih aerodroma transportovao naoružanje za Libiju.
Sumnjivi letovi za Afriku
Avioni iz flote Rada Airlines često sa imali razna egzotična i sumnjiva odredišta nakon poletanja sa aerodroma u Srbiji. Uganda, Mali, Tanzanija, Nigerija samo se neke od destinacija na afričkom kontinentu koja smo otkrili nakon identifikovanja i analize letova operatera „Rada“ prethodnih godina, sa srpskih aerodroma.