Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije za 2016. godinu predstavljen je javnosti prošle nedelje. BIRN godinama unazad prati oblasti prosvete, zdravstva, ekonomije i borbe protiv korupcije, jer su upravo one među građanima prepoznate kao najvažnije oblasti koje utiču na kvalitet života.
Progresa u oblastima prosvete i zdravstva nema, jer je Evropska komisija dala identične ocene Srbiji i 2015. i 2016. godine.
Što se obrazovanja tiče izveštaj nije previše optimističan kada je reč o stanju i napretku. Stanje u prosveti je i ove, kao i 2015. godine, dobilo ocenu 4, a napredak je ocenjen sa 3, odnosno ocenom „izvestan napredak“.
Milovan Šuvakov, bivši pomoćnik ministra prosvete, smatra da ocene nisu loše i da se može reći da je stanje u obrazovanju bolje nego u drugim sektorima, ali treba imati u vidu da je fokus ovog dokumenta na pridruživanju i da ova ocena ne daje opštu ocenu sistema obrazovanja u našoj zemlji već prvenstveno njegove kompatibilnosti sa evropskim regulativama.
Akcenat izveštaja je i dalje na sprovođenju sveobuhvatnog Akcionog plana za reformu obrazovanja. Kao i prethodne i 2016. godine se konstatuje da se kasni sa sprovođenjem pojedinih mera i da je potrebno ozbiljnije pristupiti implementaciji ovog dokumenta, što je i jedna od dve ključne preporuke u ovoj oblasti.
Razlog zašto se insistira na ovome je prema mišljenju Šuvakova kontinuitet obrazovnih politika kao preduslov napretka obrazovanja. Od usvajanja strategije do danas promenila su se četiri ministra prosvete. Zato je dodatno važno da postoji krovno strateško opredeljenje i dokument koji trasira put razvoja obrazovanja na duži vremenski period.
„Strategija je poput projekta za kuću. I ako vam se neki delovi ne sviđaju važno je imati projekat i po njemu zidati, a ne kao što je to često slučaj nestručno improvizovati. To je nacionalni projekat koji su naši eksperti napravili, dobar više ili manje jedini je koji imamo i od njega ne treba odstupati. Ukratko poruka EK je: ’pridržavajte se onoga što ste sami sebi zacrtali’’, ističe Šuvakov.
Sve ostale zamerke koje se ponavljaju u prethodne dve godine su posledica odsustva pune posvećenosti reformi obrazovanja. Međutim, najozbiljnija posledica je ona na koju ne ukazuje samo Evropska komisija, već i brojni drugi strani i domaći akteri, a to je da sistem obrazovanja u Srbiji i dalje nije kompatibilan sa tržištem rada, odnosno da tržište rada zahteva druge i drugačije obrazovne profile od onih koje trenutno nudi obrazovni sistem.
Milovan Šuvakov napominje da kroz okvir kvalifikacija i sektorska veća treba da se uspostavi veza između privrede i obrazovnog sistema i da bi ovim mehanizmima studijski programi i obrazovni profili u srednjim stručnim školama bili bi projektovani na način koji diktira potreba privrede.
Međutim, postoji bojazan da pitanja veze privrede i obrazovanja ostaju u senci jednog populističkog pristupa obrazovnim politikama kroz priču o dualnom obrazovanju.
„Ovde dolazimo do ključnog strateškog pitanja koje je ostalo neodgovoreno: želimo li da budemo zemlja jeftine radne snage koja uvozi tehnologije, ili tržište visokokvaifikovanih stručnjaka spremnih da se suoče sa nepoznatim izazovima 21. veka’’, kaže Šuvakov.
Evropska unija konstatuje napredak u nekoliko oblasti, ali koji je uglavnom samo napredak u smislu razvoja i toka događaja, a ne i konačnog ishoda.
Usvojen je Nacrt zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija, što je važan preduslov za pomenuto usklađivanje sa tržištem rada, ali sam okvir još nije uspostavljen. Započeto je formiranje nacionalne kancelarije za upravljanje Erazmus Plus programom, ali ni taj proces još uvek nije okončan.
Jedina oblast koja je u odnosu na izveštaj iz 2015. godine nesumnjivo okončana i za koju Evropska unija Srbiji odaje priznanje jeste formiranje nacionalnog Centra za priznavanje diploma stečenih u inostranstvu, što značajno ubrzava priznavanje diploma i ubrzava nastavak školovanja ili zaposlenje onima koji su studije završili u inostranstvu.
Naime, Lisabonska konvencija o priznavanju visokoškolskih kvalifikacija ratifikovana je 2003. godine, a Srbija je čekala čitavu deceniju kako bi počela da poštuje ovu međunarodnu obavezu, jer su tek 2014. godine usvojene izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju.
„Glavni razlog zašto nije bilo interesa, a time ni političke volje, da ovaj mehanizam profunkcioniše na vreme, je što na ovaj način naše visokoškolske ustanove dobijaju ozbiljnu konkurenciju. Postojanje konkurencije je neophodno kako bi se podigao kvalitet. Sa druge strane jedna od otežavajućih okolnosti u promeni načina priznavanja diploma ogledao se u specifičnosti naše i zemalja u okruženju u pogledu povećanog broja univerziteta sumnjivog kvaliteta. Imajući sve ovo u vidu jako je važno dalje unapređivanje rada Centra za priznavanje diploma, sa pojačanom akademskom i građanskom kontrolom’’, kaže Šuvakov.
’Status quo’ u zdravstvu
Prema Izveštaju Evropske komisije ni oblast zdravstva ne može da se pohvali napretkom, jer su ocene stanja i napretka identične drugu godinu za redom.
Jedinica E-zdravlje Ministarstva zdravlja još uvek nije operativna, a nije integrisan ni sistem elektronskih zdravstvenih kartona koji je finansiran sredstvima EU.
Takođe, loša finansijska situacija javnog zdravstvenog fonda dovodi u pitanje održivost celokupnog sistema, a zdravstvo je i dalje jedna od oblasti posebno rizična za nastanak korupcije.
Ocenu 3 ili ocenu „umerene spremnosti“, odnosno „izvesnog napretka“, Evropska komisija je dodelila Srbiji u oblasti zdravstva i 2015. i 2016. godine kada je reč i o spremnosti za ulazak u EU i o napretku.
Ova stagnacija je još razumljivija i očiglednija ako se pogledaju kvalitativne ocene u zdravstvu, koje su gotovo identične u obe godine. Naime, osim usvajanja Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih oblasti, Evropska komisija nije prepoznala nijedan drugi kvalitativni pomak, odnosno bilo kakav progres u zdravstvu za godinu dana.
I dalje se konstatuje slaba finansijska održivost javnog zdravstvenog sistema, nepotpuna umreženost sistema, zbog čega posledice osećaju i pacijenti i same ustanove i zaposleni.
Korupcija je i dalje prepoznata kao jedna od „odlika“ zdravstva koja se ne suzbija valjano.
Marina Mijatović, ekspertkinja za medicinsko pravo, napominje da iako se u izveštaju posebno ističe da je zdravstvo oblast koja je veoma dobro tlo za razvoj korupcije, ona se ne može posmatrati izolovano od drugih segmenata kao što je pravosuđe.
„Da bi se smanjila korupcija u zdravstvu neophodno je na adekvatan način primeniti postojeće mehanizme za borbu protiv korupcije’’, kaže Mijatović za BIRN.
Ona dodaje i da Srbija nije dobro ocenjena ni za mere koje je trebalo da preduzme za poglavlje 28 u cilju razvoja e-zdravlja.
„Prvi put se Evropska komisija osvrnula na zdravstveno osiguranje navodeći negativan uticaj smanjenja izdvajanja za obavezno zdravstveno osiguranje. Takođe, značajnog progresa nema ni kada su u pitanju zarazne bolesti, ali i unapređenje kapaciteta Uprave za biomedicinu’’, ističe Mijatović.
Zbog istovetnosti u ocenama, očekivano je i da je glavna i jedina preporuka u obe godine ista – raditi na jačanju održivosti zdravstvenog sistema, što je zabrinjavajuća preporuka, jer se iz nje može zaključiti da je naš sistem zdravstva već dugo u lošem stanju ili stanju nikakve održivosti.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta koji finansira fondacija The Balkan Trust for Democracy (BTD). Stavovi izrečeni u tekstu predstavljaju stavove autora i ne izražavaju stavove donatora.