Kada je u prvim danima februara ove godine srpska policija uhapsila Veljka Belivuka, vođu ozloglašene kriminalne bande, u potrazi za dokazima zaplenili su 44 mobilna telefona na kojima je bila aplikacija za slanje enkriptovanih poruka, koju je razvila kanadska kompanija Skaj.
Skaj sebe opisuje kao „globalnog lidera u tehnologiji zaštićene komunikacije“, koji pomaže velikom broju kompanija da se zaštite od krađe identiteta i hakovanja. Međutim, službe za sprovođenje zakona u Evropi i SAD kažu da je aplikacija nastala samo sa ciljem da omogući trgovinu drogom i da je postala omiljena među internacionalnim kriminalnim organizacijama.
Koristeći opremu za koju je predsednik Aleksandar Vučić rekao da je „pozajmljena od prijatelja“, policija Srbije je uspela da pristupi aplikaciji. Ono što su našli bilo je jezivo i osuđujuće – fotografije ubijenih, od kojih je jedan obezglavljen.
Banda Velje Belivuka sumnjiči se za trgovinu drogom, ubistva i nelegalno posedovanje oružja.
Belivuk i njegovi saradnici, koji su u pritvoru i još uvek nisu optuženi, navodno su koristili aplikaciju da organizuju kriminalne aktivnosti i hvale se svojim uspesima. U tome nisu bili sami.
Tri dana nakon što je Vučić prikazao fotografije, 9. marta, policija u Belgiji i Holandiji izvela je, kako će to Europol opisati sledećeg dana, niz hapšenja nakon što se tajno infiltrirala u komunikaciju među oko 70.000 uređaja sa Skaj ECC aplikacijom. Čitali su ih uživo od sredine februara.
Vlasti u SAD su 9. marta optužile generalnog direktora Skaj Global, Žan-Fransoa Eapa, kao i Tomasa Herdmana, nekadašnjeg distributera Skaj Globalovih uređaja, za zaveru da prekrše savezni zakon o sprečavanju reketiranja i korupcije (RICO). Eap je izdao saopštenje u kom poriče krivicu.
Kritičari Vučićeve vlade ukazuju da je Belivuk dugo prolazio nekažnjen zbog zaštite, koju su mu pružale navodne veze sa brojnim višim zvaničnicima vlasti.
Srbija se hvalila ratom protiv organizovanog kriminala. Ali podudarnost između hapšenja Belivuka i operacije protiv Skaj ECC postavlja pitanje šta je prethodilo akciji srpske policije – da li je Srbija delovala sama ili su je na to podstakli dokazi otkriveni negde drugde.
U svakom slučaju, pad Belivuka i Skaj ECC-a otkrio je koliko su se kriminalne grupe sa Balkana trudile da izbegnu nadzor i izazove sa kojima su se suočile vlasti, koje pokušavaju da im uzvrate. Takođe je pokrenuta rasprava o tome da li takav softver treba staviti izvan zakona, što je uzbunilo one, koji tvrde da bi ovim bili oštećeni legitimni korisnici, od političkih disidenata do istraživačkih novinara.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije i Bezbednosno informativna agencija (BIA) nisu odgovorile na zahteve za komentar.
„Organizovane kriminalne grupe sa Balkana su se poslednjih godina brzo i pametno prilagodile inovacijama i koriste tehnologiju u svoju korist“, kaže Valter Kemp, direktor Opservatorije za Jugoistočnu Evropu i Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.
Dok neki i dalje nose gotovinu preko granice ili koriste bankovne transfere, drugi upotrebljavaju alatke za enkriptovanu komunikaciju, peru novac preko kriptovaluta i složenih finansijskih šema i oprobavaju se u sajber-kriminalu i zločinima, koje omogućava tehnologija, Kemp je rekao za BIRN.
„Ali dok su kriminalci pioniri i brzo se snalaze u korišćenju tehnologije, službe koje čuvaju zakon zaostaju za njima“.
Ova poruka će se samouništiti
Osnovan 2008. godine, Skaj ECC postao je popularan nakon što su u operaciji Francuske i Holandije sredinom 2020. presretnute poruke poslate preko drugog servisa za enkriptovano dopisivanje, po imenu EnkroČet. To je dovelo do hapšenja više od 800 ljudi širom Evrope i do zaplene droge, naoružanja i velikih iznosa sumnjivog novca.
Skaj je nudio poruke, koje se same od sebe uništavaju, enkriptovano skladištenje poruka i „panik taster“ u slučaju da korisnik smatra da je uređaj ugrožen. Skaj ECC se instalirao isključivo na bezbedne uređaje Epla, Gugla i Blekberija, koji mogu da se nabave preko interneta. Sve što je traženo od korisnika je da plate pretplatu.
U vreme policijske akcije, tri miliona poruka slato je svakog dana preko Skaj ECC. Oko 20 odsto od 170.000 korisnika aplikacije bili su u Belgiji i Holandiji, sa najvećom koncentracijom u belgijskoj luci Antverpenu, popularnom odredištu za drogu, koja stiže u Evropu iz Južne Amerike.
Europol, policijska agencija Evropske unije, kaže da će informacije stečene „otključavanjem enkripcije“ Skaj ECC-a pomoći da se reše ozbiljni i prekogranični zločini „u narednim mesecima, možda i godinama“.
Za klijente sa Balkana, postojala su tri sajta koji su promovisali aplikaciju na jezicima regiona – skyecceurope.com, skyeccbalkan.com, skyeccserbia.com.
Nije poznato da li su ovi sajtovi radili u sklopu mreže Skaj global ili su bili nezavisni distributeri. BIRN ih je kontaktirao, ali nije dobio odgovor. Sajt Skaj globala je sada u rukama vlasti i BIRN nije uspeo da dobije komentar iz kompanije.
Državljani Srbije uhapšeni u Francuskoj i Velikoj Britaniji
Uređaji Skaja i EnkroČeta do nedavno su se mogli lako naći na reklamnim sajtovima u Srbiji i Hrvatskoj po ceni od 600 do 2.200 evra, zavisno od tipa telefona i pretplate. Da ne bi ostavljale trag, pretplate su se obično plaćale u kriptovalutama.
Policijski zvaničnik u Bosni i Hercegovini kaže da su u upotrebi i među tamošnjim kriminalcima.
„Koriste te provajdere specijalnih aplikacija, koje ne možete da presretnete i ne ostavljaju trag u telefonu. Njihova upotreba je ovde legalna“, rekao je za BIRN zvaničnik, koji nije želeo da bude imenovan.
Iako policija nije bila u stanju da presretne komunikaciju, kaže on, u pojedinim slučajevima uhapšeni bi priznao da koristi takvu aplikaciju i obezbedio bi pristup.
Viši zvaničnik Interpola, koji je govorio pod uslovom da ostane anoniman, kaže da su balkanske bande koristile EnkroČet da komuniciraju sa južnoameričkim kartelima o transportu droge do Evrope.
Francuske vlasti istraživale su EnkroČet od 2017, ubrzale istragu 2019. godine i u tajnosti ugradile softver zamaskiran kao ažuriranje sistema u sve EnkroČet uređaje. Usađeni softver je sve podatke, koji nisu bili izbrisani preneo u server francuske policije i Europol, sakupljajući podatke nastale nakon što je uređaj bio kompromitovan.
Kompanija je na kraju upozorila korisnike, ali milioni poruka su već bili presretnuti.
Holandska i francuska policija, kao i Europol, odbile su da otkriju više detalja o mogućim vezama sa kriminalnim grupama sa Balkana, pozivajući se na istragu, koja je u toku.
Međutim, francuske novine su 27. marta izvestile da je državljanin Srbije uhapšen u predgrađu Pariza nakon akcije protiv Skaj ECC-a, pod sumnjom da je prodavao njihove uređaje. U Velikoj Britaniji, mediji su izvestili da se državljanin Srbije Miloš Bigović izjasnio krivim u avgustu 2020. nakon što je uhapšen u pokušaju da prokrijumčari kokain hidrohlorid u južnu Englesku na krstarici. Njegova komunikacija presretnuta je u akciji protiv EnkroČeta.
U Srbiji neki kriminalci otišli su korak dalje. Kada je policija otkrila farmu marihuane Jovanjica 2019. godine, istražitelji su otkrili da su ljudi umešani u slučaj koristili aplikaciju izrađenu po porudžbini, pod imenom „Razgovor“.
Uhapšeni su predali svoje telefone, naizgled uvereni da policija neće otkriti aplikaciju sakrivenu iza ikonice digitrona. Nisu bili u pravu i policija je, prema optužnici, dobila pristup razgovorima u kojima se osumnjičeni dogovaraju o proizvodnji i distribuciji droge.
Prihvatljivo na sudu
Ostaje nepoznato da li su inostrane vlasti obezbedile Srbiji dokaze protiv Belivuka i njegove grupe stečene u toku akcije protiv Skaj ECC-a ili je Srbija samo prikupila sadržaj iz uređaja, koje je zaplenila tokom hapšenja.
S obzirom na to da većina sadržaja poslatog preko Skaj aplikacije nestaje ubrzo posle slanja, teško da je policija u Srbiji sakupila mnogo toga iz zaplenjenih uređaja.
Nadležni u Srbiji nisu odgovorili na pitanja BIRN-a.
U slučaju presretnute komunikacije, da bi se mogla koristiti na sudu policija je morala da najpre dobije nalog suda da vrši nadzor. Nije poznato da li je nadzor Belivuka i njegove grupe odobrio sud. BIRN je poslao pitanja sudu, ali je odgovoreno da takve informacije ne mogu biti obelodanjene.
Ovo pitanje našlo se i pred britanskim sudom u februaru, kada je apelacioni sud odbio žalbu, čiji je cilj bio da spreči tužioce da koriste poruke poslate preko EnkroČeta kao dokaz.
Pitanje se odnosilo na to da li je komunikacija koju je presrela francuska policija bila uskladištena na uređaju, ili je samo njime prenošena. Pošto je sadržaj izvučen iz samog uređaja i nije bio enkriptovan, žalbeni sud je presudio da dokaz nije pribavljen „presretanjem“ i da je stoga prihvatljiv na sudu, javio je BBC.
Kriminalizovanje enkripcije
Iz Skaj globala poriču krivicu, a generalni direktor Eap je rekao: „Mi se zalažemo za zaštitu privatnosti i slobodu govora u vreme kada su ova prava pod sve većim napadima. Ne odobravamo nezakonite ili neetičke postupke naših partnera ili mušterija. Okarakterisati nekoga ko vrednuje privatnost i slobodu govora kao kriminalca je skandal“.
Ali ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin kaže da bi upotreba takvih sredstava trebalo da bude protivzakonita.
„Nesporno je da to koriste kriminalci“, rekao je Vulin 7. marta. „Zalažem se da to bude krivično delo, kao što smatram da kupovina svakog telefonskog broja, bez obzira da li je pripejd ili postpejd, mora biti uz ličnu kartu“.
„Možda to neće zaustaviti kriminalce da ga koriste, ali ako ništa drugo, to će dati policiji još jedan razlog da ih privede i skloni sa ulice“.
Neki novinari i aktivisti za ljudska prava kažu da se radi o klizavom terenu.
„Enkripcija je alat. I kao svaka alatka, može se koristiti za dobro i loše“, kaže Fabijan Šeršel, slobodni novinar, pisac i producent, koji blisko prati ovu temu.
„Već smo videli da je zakonodavstvo protiv takozvanih ’hakerskih alatki’ imalo povratni efekat i pretilo da kriminalizuje legitiman rad stručnjaka za IT bezbednost i novinara. Imam osećaj da bi ovi zakoni mogli izazvati slične probleme. Takođe bi najverovatnije olakšali špijuniranje opšteg stanovništva, koje uopšte nema nameru da koristi enkripciju da sakriva kriminalno ponašanje“.
Dijego Naranho iz briselske grupe Evropska digitalna prava (EDRi) kaže da je važno opovrgnuti narativ da enkripciju koriste samo kriminalci.
„Kao i svaka druga intervencija u oblasti ljudskih prava, napadi na enkripciju ili tehnologije pojačane privatnosti moraju biti regulisani zakonom, neophodni i proporcionalni cilju, koji se želi postići u demokratskom društvu“, rekao je Naranho.
Primećuje da su slučajevi EnkroČeta i Skaj ECC-a pokazali da službe, koje sprovode zakone, imaju način da prodru u takvu komunikaciju.
„Možda smo već sada u ’Trećem kripto ratu’ i na nama je da osiguramo da se enkripcija smatra alatkom, koja može da obezbedi ljudska prava, a ne nešto što samo kriminalci koriste“.
Lidija Komlen Nikolić, zamenica Apelacionog javnog tužioca, upozorila je na opasnosti od kriminalizovanja takvih aplikacija.
„Ideja je da se omogući državnim organima, policiji, da može, zarad borbe protiv organizovanog kriminala ili bilo kog drugog vida kriminala, lakše da dođe do dokaza“, rekla je Nikolić za N1.
„Ali ne treba da vlada pretpostavka da svi mi, koji imamo uređaje ili imamo softvere koji koriste neku vrstu enkripcije, da smo potencijalni izvršioci nekog krivičnog dela“.
