Krajem juna ove godine, Džon Bolton je objavio knjigu The Room Where it Happened, koja je podigla mnogo prašine u Americi. Bolton opisuje događaje iz vremena koje je proveo u Beloj kući kao savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Donalda Trampa. BIRN je sa Boltonom razgovarao u petak, 10. jula.

„Definitivno se čini da su se obe strane [Priština i Beograd] povukle sa pozicija sa kojih su mogle da premoste razlike. Moguće je da smo imali priliku da se stvari reše, a da smo tu priliku sada propustili. Ali, smatram da je obema stranama vreme pokazalo da neće napredovati dok se ovi problemi ne reše na zadovoljavajući način”, kaže Bolton za BIRN. 

Rekli ste da je ideja o razmeni teritorije prihvatljiva američkoj administraciji.

– Pitanje koje mi je postavljeno i odgovor koji sam dao bio je u skladu sa politikom administracije – ako bi same strane smatrale da bi promena granica kao deo sveobuhvatnog rešenja imala smisla, Sjedinjene Države bi to podržale. Mislim da je to bio razuman pristup. [Bivši američki državni sekretar] Džim Bejker je za izraelsko-arapski konflikt jednom rekao: ne možemo mi više da želimo mir nego što ga žele strane u sukobu. Ako bi Kosovo i Srbija pristali na razmenu teritorija (kao deo sveobuhvatnog rešenja), da li će im neko sa strane zaista reći da to rešenje nije zadovoljavajuće, bilo u SAD ili u Evropi? Ne verujem.

Trampov izaslanik Ričard Grenel je rekao da je to, zapravo, vaša ideja.

– On zaista ne zna o čemu priča. U tom trenutku, Evropa je takođe razmišljala o toj ideji i mnogi su zauzeli potpuno isti stav. Razumem zabrinutost nekih na Balkanu da će, ako se neke granice budu promenile, sve ostale biti u opasnosti. Razumem to što govore, ali mislim da je taj strah preuveličan. Ponovo sam postavio pitanje: šta je alternativa? Ako same strane postignu dogovor, da li će Evropa zaista da se umeša i kaže ,,Ne, ne, ne, to rešenje nije dovoljno dobro za nas?” Ne mislim da će neko reći dvema stranama da ne mogu da probaju razne načine da dođu do mirnog rešenja. I na Kosovu i u Srbiji razmena teritorija bi bila kontroverzna, mada očigledno iz različitih razloga. Ali ako su lideri smatrali da je to način da postignu sporazum i da u to mogu da ubede svoje parlamente, ja jednostavno ne mogu da zamislim da im neko sa strane kaže da to ne može.

Rekli ste da ste o tome razgovarali sa ,,ozbiljnim Evropljanima koji su bili uključeni, poput Tonija Blera”. U kom svojstvu je Toni Bler razgovarao sa vama?

– Pa, on ima organizaciju koji se bavi rešavanjem međunarodih sporova, ali smo takođe razgovarali sa predstavnicima evropskih vlada. Evropska unija nije bila jednoglasna po tom pitanju, kao što je često slučaj, ali tamo je bilo dovoljno ozbiljnih Evropljana koji su ubedili eksperte i u Stejt departmentu i u američkom Savetu za nacionalnu bezbednost da je vredelo dozvoliti da se taj proces odigra. Mi nismo bili ubeđeni da bi, uz sve ostale prepreke, potpuni dogovor mogao biti postignut. Kao što vidimo danas, to se i nije desilo, ali ideja o zameni teritorija nije negativno uticala na tok pregovora. Ona je dala prostora Srbiji i Kosovu da dalje istražuju. I, znate i sami, neuspeh je uvek opcija, i neuspeh je ono što imamo ovde. Neuspeh koji se nastavlja.

Ali zašto bi Tonija Blera ovo zanimalo? Da li mu je neko platio da lobira za jednu od uključenih strana?

– Ne, ne mislim da je on tamo predstavljao ikoga do centar za koji radi. Bio je uključen u mirovni proces na Bliskom istoku, bio je uključen u druge međunarodne pregovore. Radeći kao premijer, stekao je mnogo iskustva, i mislim da su i Srbija i Kosovo mislili da bi mogao da pomogne da kroz svojevrsne neformalne kanale podrži nastavak pregovora.

Pitam Vas ovo zato što je on bio savetnik Aleksandra Vučića, i ne znamo kako je za to bio plaćen. Nekako je logično smatrati da Toni Bler ne bi ništa učinio pro bono.

– Ne znam, mislim da njegov centar radi neke stvari pro bono, ali nisam mu tražio finansijske izveštaje kada smo razgovarali. Nisam ga to nikada pitao.

Da li je Balkan nevažan Trampovoj administraciji?

– Ne, mislim da je upravo suprotno. Mislim da smo se fokusirali na ruske napore da uzdrmaju situaciju na Balkanu. Ne nužno da se vrate na stare dane Hladnog rata, ali sigurno da prošire i povećaju ruski uticaj u regionu, što bi, smatram, bilo štetno i po američke interese, ali i po interese samih balkanskih zemalja.

Da li su SAD sada ostavljene po strani?

– Iskreno mislim da smo u naredna četiri meseca u predizbornoj kampanji i da će veći deo sveta biti ostavljen po strani kako bi se svi fokusirali na to ko će pobediti u novembru. [Moguće da su SAD ostavljene po strani] i zbog problema [kosovskog predsednika Hašima] Tačija sa Jugoslovenskim tribunalom – što je potrebno rešiti da bi se nešto moglo postići u budućnosti.

Šta mislite o momentu objavljivanja te optužnice, u smislu da se desilo baš pred sastanak [u Beloj kući]? Da li je to bio deo pokušaja Evropske unije da ostavi SAD po strani?

– Nemam nikakve dokaze za to. Ako dokazi postoje, voleo bih da ih vidim. Vidite, ima onih u EU koji ne vole da se SAD mešaju u bilo šta na Balkanu i sve što mogu da kažem jeste da mi je žao zbog toga, mi tu imamo svoje interese i sigurno da nam je u interesu stabilnost Balkana. Voleli bismo da radimo sa EU i ne mislimo da samo EU zna šta su odgovori.

Da li je Vučić sada izgubio svog glavnog saveznika?

– Ne mislim da je išta izgubljeno. Mislim da se sada nalazimo u situaciji u kojoj će mnogi napori na globalnom nivou morati da budu ostavljeni po strani.

Nikada niste dolazili na Balkan.

– Nadao sam se da ću to uraditi jer sam mislio da je ostala mogućnost nagodbe između Srbije i Kosova. Kritike koje sam dobijao kao savetnik za nacionalnu bezbedost mahom su se odnosile na to što sam putovao na previše mesta. [Balkan] je područje za koje sam smatrao da nije dobijalo adekvatnu pažnju SAD-a u Trampovoj administraciji, kao ni pre toga u Obaminoj administraciji. Tako da, da sam ostao duže, mislim da bih mogao da garantujem da bi [Balkan] dobio više pažnje.

U knjizi ne pominjete navodni državni udar u Crnoj Gori [2016]. Ako je Rusija pokušala da svrgne sa vlasti neku evropsku vladu, pretpostavljam da bi to bio važan deo knjige koja se bavi međunarodnim odnosima. Ne mislite da je zaista bilo državnog udara?

– Vidite, ja mislim da postoje razne ruske aktivnosti na Balkanu koje izazivaju veliku zabrinutost. Postoje priče o tome da Rusi plaćaju evropske političare, ne samo na Balkanu, već i na drugim mestima. Znamo da su Rusi pokušali da se umešaju u izbore u Americi, tako da ne sumnjam u ruske napore za ponovim širenjem uticaja na mestima na kojima su u vreme Sovjetskog Saveza bili uticajni.

Pogledajte istoriju i pogledajte geografiju Balkana, nema sumnje da je [Balkan] meta, i to je ono što me brine.

Čitajući vašu knjigu, stiče se utisak da sve što Tramp radi na međunarodnom nivou ide u korist Rusije. Da li je isto kada je o Balkanu reč?

-Mislim da on ne donosi odluke na sistematičan način. Mislim da ne zna koji su američki interesi u igri u mnogim sukobima i mislim da je Balkan složeno područje koje on nikad nije pažljivo proučavao. Tako da [Balkan] nije nikada dobio adekvatnu pažnju. To je nama, njegovim savetnicima pokazalo da, pošto Amerika [na Balkanu] ima važne interese, mi moramo da uskočimo.

Bolton o Srebrenici

To je verovatno najgori eksces kada je u pitanju čitav proces raspada Jugoslavije,  koji je pokazao koliko se međunarodna zajednica neodgovorno ponela i sigurno je nešto što će ostati urezano u sećanjima. Mnogo je stvari urezano u sećanja, ali to ne znači da ne mogu da nastave sa rešavanjem sporova sa kojima se danas suočavaju. Ako živite u prošlosti, ponavljaćete prošlost.  Uz jasno razumevanje da vam neuspeh u rešavanju preostalih problema uvek nosi opasnost ponovnih krvoprolića, to bi trebalo da bude podsetnik i podsticaj svima da vide da li preostali sporovi mogu da se reše mirno.