Početkom aprila, usled nedostatka dokaza, Dragoslav Kosmajac oslobođen je optužbi da je podstrekivao dvojicu geodeta na zloupotrebu službenog položaja. Uz ovaj postupak vođen je i onaj za oduzimanje imovine u okviru kojeg je “čoveku čije ime niko ne sme da pomene” oduzeto čak 18 jedinica razne nepokretne imovine.
Kosmajcu je već vraćen jedan poslovni prostor, kuća u Grockoj i dva placa i 10 ari zemljišta u Koraćici, a ukoliko oslobađajuća presuda bude potvrđena, biće mu vraćena sva oduzeta imovina – stanovi, kuće, poslovne zgrade, garaže, poslovni prostori, auto-plac, sportska hala.
Slučaj Dragoslava Kosmajca nije usamljen.
Iako najavljen kao mehanizam koji će odvratiti pojedince i grupe da se bave organizovanim kriminalom tako što će se viđenijim kriminalcima oduzeti ono što su nezakonito stekli, Zakon o oduzimanju imovine nije dao očekivane rezultate, pokazuje istraživanje BIRN-a.
Stručnjaci smatraju da je Zakon korišćen preširoko, bez dovoljno dokaza, često u slučajevima koje je diktirala politika. Otuda je mnogo više imovine koja je bila privremeno oduzeta kasnije vraćena vlasnicima.
BIRN-ovo istraživanje pokazalo je i da je upravljanje oduzetom imovinom nedovoljno transparentno, kao i da Direkcija nema uređenu evidenciju, niti bazu podataka.
BIRN je do podataka došao uz dosta problema i prepreka. Tokom proteklih osam meseci, Direkciji i Ministarstvu pravde obraćali smo se više puta, a veći deo podataka dobili smo tek nakon žalbi Povereniku. Nismo dobili ni “zeleno svetlo” za snimanje intervjua sa direktorom Direkcije Milanom Stevovićem, a nije nam odobrena ni posetu magacinu u kojem se čuva privremeno oduzeta imovina.
Ceo tekst i bazu podataka pogledajte ovde.