„Ja nisam jedina žena koja se bori protiv kriminalne grupe ljudi u sudstvu, slučajeva kao što je moj ima na desetine“, tvrdnje su Marije Mali, bivše supruge gradonačelnika Beograda, Siniše Malog, koje je iznela govoreći o odluci suda da joj privremeno oduzme starateljstvo nad troje dece i poveri ih ocu do pravosnažnog okončanja sudskog postupka.
BIRN je u nekoliko navrata razgovarao sa Marijom Mali u vezi sa slučajem koji ona vodi protiv svog bivšeg supruga pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu.
Postupak je za srpske pravosudne standarde, završen veoma brzo. Pokrenut je u julu 2016, a rasprava okončna u februaru 2017. godine što bi trebalo da bude norma kada je reč o ovakvoj vrsti slučajeva.
Iako sud nije doneo presudu i oštećena će strana moći da se žali na prvostepenu odluku suda, dakle, cela stvar će još potrajati do pravosnažne odluke, BIRN veruje da je u javnom interesu da se o načinu na koji se vodio postupak javno govori.
„Činjenica da slučajevi poveravanja maloletne dece očevima izazivaju medijsku pažnju i uznemirenost javnosti, posledica je toga da su takvi slučajevi dramatično odstupajući od uobičajene sudske prakse, koja je izraz ne samo pozitivno-pravnih propisa naše države, već i kulturoloških odlika sredine u kojoj živimo, njenog mentaliteta, pa s tim u vezi i specifične pravne tradicije koja nužno stoji u vezi sa uobičajenim shvatanjima sredine u kojoj živimo”, kaže u izjavi za BIRN advokatkinja Vesna Golubović čija je uža specijalnost porodično pravo.
Slučaj Marije Mali koja je rešila da se uz pomoć javnosti bori za starateljstvo nad decom, privukao je veliku pažnju javnosti, dobrim delom i zbog toga jer se radi o bivšoj supruzi javnog funkcionera.
Hronološka i „anatomska” analiza slučaja Mali, neće pružiti dokaze za tvrdnje Marije Mali da se postupak vodi pod političkim pritiskom, ali će ukazati na nelogičnosti u postupku, potencijalne nezakonitosti i pokazaće na koji način funkcioniše pravosudni sistem Republike Srbije.
BIRN je pokušao da u vezi sa ovim slučajem razgovara sa Sinišom Malim kao drugom stranom u postupku, ali do pisanja ovog teksta on nije bio spreman da se o tome izjašnjava.
Posle razvoda
Nakon neuspelog pokušaja da probleme sa bivšim suprugom reši vansudskim putem, u kontaktu sa njegovim advokatom Igorom Isailovićem, pravni zastupnik Marije Mali 14. jula 2016, po savetu Centra za socijalni rad (CZR) podnosi Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu zbog nasilja u porodici.
Marija Mali kaže da nakon toga, istog dana, to čini i Siniša Mali, optužujući je za ucenu. Ipak, u tužilaštvu se prvo zavodi njegova krivična prijava (Kt.br.4292/16), pa potom njena (Kt.br.4293/16), čime se, kako sumnja Marija Mali, stvara utisak da je njen bivši suprug prvi potražio pravnu pomoć.
Kakogod, sud je odbacio i jednu i drugu krivičnu prijavu.
Usledila je i parnična tužba advokata Marije Mali zbog nasilja u porodici: ona je podneta 20. jula 2016. godine, a šest dana kasnije tužbom je uzvratio advokat Siniše Malog koji je zatražio da se izmeni sudska odluka kojom su prilikom razvoda braka 2015. godine, deca poverena na podeljeno roditeljsko staranje.
Oba predmeta se zavode u sudu i dobijaju svoj broj i svog sudiju. Predmet po tužbi Marije Mali, pošto je prvi predat, zavodi se pod brojem P2-1506/16, a dodeljen je sutkinji Snežani Stevović, dok predmet po tužbi Siniše Malog dobija broj P2-1542/16 i dodeljuje se sutkinji Lidiji Alagić.
Međutim, sutkinja Alagić je „bila brža“, prva je zakazala ročište i „preuzela“ slučaj uprkos odredbama poslovnika. Naime, sutkinja Stevović je 20. jula zakazala ročište koje je trebalo da se održi 7. septembra. Sedam dana nakon toga, 27. jula, sutkinja Alagić takođe zakazuje ročište, ali već za 15. avgust.
Kako je prvo pripremno ročište 15. avgusta prekinuto, jer je advokat Marije Mali tražio izuzeće sutkinje Alagić, ona je naredno zakazala za 29. avgust.
Na tom ročištu sud donosi rešenje o spajanju dve parnice bivših supružnika, što je, inače, uobičajeno u ovakvim situacijama i u skladu je sa Zakonom o parničnom postupku.
Neobičan i naizgled suprotan propisima je način na koji su te dve parnice spojene.
Naime, prema članu 221. Sudskog poslovnika “kada se više predmeta spoji radi zajedničkog raspravljanja, onda se predmet po kome je docnije pokrenut postupak, po pravilu, spaja s predmetom po kome je postupak pokrenut ranije, vodeći računa o težini i složenosti predmeta koji se pripaja”.
Na pitanje BIRN-a po kom osnovu je sutkinja Alagić spojila ova dva predmeta na pomenuti način, portparolka Prvog osnovnog suda Ivana Ramić odgovorila je da se„za ocenu „starijeg“, odnosno „mlađeg“ predmeta, ne uzima obzir momenat podnošenja tužbe, već momenat, kada je tužba dostavljena tuženom, a kako je to i učinjeno u konkretnom slučaju na koji se odnosi Vaše pitanje”.
Nedoumice na sudu
Nakon što je preuzela oba predmeta, sutkinja Alagić, uprkos mišljenju Centra za socijalni rad da decu treba poveriti majci na staranje i da tim povodom treba da usvoji privremenu meru, rešenjem od 19. septembra 2016. određuje Komisiju veštaka koja, takođe, treba da proceni kome deca treba da budu poverena.
Pomenuto stručno mišljenje, Centar za socijalni rad Opštine Zvezdara poslao je sutkinjama 12. avgusta 2016. godine, uoči pripremnog ročišta. U zaključku nalaza se navodi da je „ u najboljem interesu” dece da se ona privremenom merom povere majci na neposredno staranje.
Uz napomenu da ne može da komentariše konkretne slučajeve, jer porodični sporovi nisu javni, advokatkinja Vesna Golubović kaže da se komisija veštaka formira kada postoje neslaganja sa mišljenjem CZR-a kao organa starateljstva koji je obavezan učesnik u postupku za zaštitu prava deteta, koji istovremeno daje i stručno mišljenje o poveravanju deteta jednom od roditelja.
„I kod stručnog mišljenja, kao i kod sudske odluke, postoji mogućnost pribavljanja tzv. ‘drugostepenog’ stručnog mišljenja”, kaže advokatkinja Golubović, i napominje da se moguće malverzacije u postupku određivanja komisije veštaka prevazilaze primenom čl. 270 Porodičnog zakona koji predviđa institucionalno veštačenje.
„Ono podrazumeva veštačenje od strane komisije ustanove, koju čine lica zaposlena u ustanovi, koja u tim ustanovama rade za platu, te ne zavise od naknade za veštačenje koju im plaćaju stranke, i čije angažovanje, i time mogućnost zarade, ne zavisi od predloga stranke u pogledu ličnosti veštaka”.
To se, međutim, u slučaju Marije Mali nije dogodilo. Na pitanje BIRN-a da li je sutkinja Alagić imenovanjem komisije veštaka prekršila odredbe Porodičnog zakona, Ivana Ramić ne odgovara, jer bi „odgovori na njih predstavljali komentarisanje toka postupka i odluke suda, u predmetu koji nije pravnosnažno okončan”.
Samo sedam dana nakon formiranja, komisija veštaka donosi nalaz potpuno suprotan nalazu CZR-a, koji sud, pokazaće se kasnije, nije uzeo u obzir, već je kao jedino merodavno uvažio mišljenje troje veštaka.
U svom nalazu od 26. septembra 2016. godine u koji je BIRN imao uvid i koji ne objavljujemo zbog zaštite samog postupka, Komisija veštaka zaključuje da kod Marije Mali nema znakova bilo koje duševne bolesti koji bi „isključivali njenu podobnost za vršenje roditeljskog prava“, kao i da je reč o osobi koja ispoljava visoki stepen motivisanosti za brigu o deci. Ipak, veštaci su preporučili da deca pripadnu ocu.
Stručno mišljenje i prigovori
Komisija veštaka koju su činili su Dušanka Čorak, neuropsihijatar, Nada Janković, psiholog i Aleksandar Milošević, neuropsihijatar, navodi da kod dece postoji podjednaka emocionalna vezanost za oba roditelja, ali „naglašeno veća sigurnost u prisustvu oca“.
Stručno mišljenje dato je na osnovu intervjua koje su veštaci obavili sa članovima porodice Mali. Marija Mali kaže da iako su deca do tada živela kod nje, ona od suda nije čak dobila ni obaveštenje kada će sa decom biti obavljen razgovor, već su na intervju otišla sa ocem, mimo njenog znanja.
Marija Mali dalje navodi da je sve učinjeno munjevito i da su joj deca oduzeta gotovo preko noći. Samo tri dana nakon mišljenja veštaka, sud donosi rešenje kojim se deca daju na staranje ocu do donošenja konačne sudske odluke. Istovremeno, majci se dopušta da se s decom viđa svake srede u trajanju od četiri sata i svakog drugog vikenda.
Objašnjavajući koliko su ovakve odluke retke, advokatkinja Golubović kaže da se u našoj sudskoj praksi deca poveravaju majkama čak i sa psihijatrijskim dijagnozama, ukoliko su u trenutku procene roditeljske kompetencije u stabilnom zdravstvenom stanju, uglavnom uz nadzor, u smislu nalaganja obaveze kontrolnih pregleda i praćenja zdravstvenog stanja od strane organa starateljstva.
„Naši propisi podržavaju ‘pozitivnu zakonsku diskriminaciju’ majke i deteta, što praktično podrazumeva pravno ‘privilegovanje’ ovih subjekata kao senzibilnijih u odnosu na muškarce, sa jedne strane, i uobičajena shvatanja sredine proistekla iz patrijarhalnog obrasca življenja, s druge strane, po pravilu vode poveravanju dece majci, naročito u ranom uzrastu, što je uglavnom i psihološki opravdano, dok su suprotni slučajevi izuizetno retki i uglavnom skopčani sa poteškoćama u psihičkom funkcionisanju majke, duševnim obeljenjima ili drugim svojstvima na strani ličnosti majke u trenutku poveravanja, koja značajno kompromituju njenu roditeljsku sposobnost. Ovo praktično znači da u trenutku veštačenja, majka iz određenih, jasnih i opravdanih razloga, mora biti nesposobna da prepozna i zadovolji potrebe deteta, da bi ono bilo povereno ocu”, kaže Vesna Golubović.
Sud je u konkretnom slučaju, odstupio od uobičajene prakse i zakona. I ne samo da sud nije uzeo u obzir mišljenje Centra za socijalni rad, već je prihvatio suprotstavljeno mišljenje veštaka koji, prema rečima Vesne Golubović, i nisu ovlašćeni da procenjuju ko o deci treba da se stara.
„Treba razdvojiti stručna od pravnih pitanja, i ne dozvoliti da stručnjaci donose pravne odluke, a odluka o poveravanju i načinu viđanja je pravna odluka. Veštaci mogu vršiti samo psihološko-psihijatrijasku analizu ličnosti roditelja i dece i dati mišljenje o statusu i potrebama dece i kompetenciji roditelja, a odluku o poveravanju, na osnovu takvog mišljenja mora doneti sud. Tek na taj način, obezbeđena je „nepristupačnost“, nezavisnost i objektivnost veštaka. Sudovi su oprali ruke od ovog teškog zadatka i delegirali sudsko ovlašćenje veštacima, koji su onda postali gospodari slučaja, a jedina kredibilna ustanova, po mom mišljenju, jeste Institut za mentalno zdravlje”, zaključuje advokatkinja Golubović.
U Prvom osnovnom sudu nismo uspeli da dobijemo ni odgovor na pitanja o tome kakva je sudska praksa u vezi sa odlukom o tome kojem roditelju poveriti dete na staranje. Pitali smo da li je uobičajena sudska praksa da sud dodeli starateljstvo nad decom ocu u situaciji kad kod majke nema znakova bilo koje duševne bolesti koji bi isključivali njenu podobnost za vršenje roditeljskog prava i kada je reč o osobi „koja ispoljava visoki stepen motivisanosti za brigu o deci”, kako je to zaključeno u nalazu veštaka u slučaju Marije Mali. Portparolka suda Ivana Ramić ni na ova pitanja nije želela da odgovori, jer je postupak u toku.
Pored toga nismo dobili odgovor ni na pitanje o tome u koliko je slučajeva, tokom poslednje dve godine, Prvi osnovni sud doneo odluku o dodeljivanju starateljstva ocu i u kakvim se situacijama sud odlučuje da decu odvoji od majke.
„Statistiku o tome u koliko je predmeta sud u poslednje dve godine doneo odluku da starateljstvo nad decom dodeli ocu, ne možemo da Vam dostavimo iz razloga što u programu za automatsko vođenje predmeta, koji se koristi u sudu, ne postoji opcija pretrage po tako zadatom kriterijumu“, piše u odgovoru portparolke Prvog osnovnog suda u Beogradu.
Nalaz Komisije veštaka objavljen na 22 strane je stranama u sporu uručen na narednom ročištu, pa su Marija Mali i njen advokat zatražili da se o nalazu naknadno izjasne, budući da prvo treba da ga pročitaju. Takođe su tražili i da se zakaže ročište na kojem bi bilo obavljeno saslušanje veštaka.
S druge strane, Dragan Krajnović, advokat Siniše Malog, zatražio je na istom ročištu da se o 22 strane stručnog mišljenja veštaka, odmah izjasni.
„Rekao je – sudija, ja sam pre 15 godina završio kurs dijagonalnog čitanja, dajte mi samo koji trenutak. Tridesetak sekundi kasnije rekao je da nema primedbi i zatražio da sud usvoji privremenu meru kojom bi staranje nad decom bilo povereno ocu. To je nama, meni i mom advokatu, bio znak da je Krajnović unapred bio upoznat sa mišljenjem veštaka“, kaže Marija Mali za BIRN.
Privremena mera kojom je troje dece odvojeno od majke, usledila je tri dana kasnije, a sutkinja Alagić zakazala je i ročište, na kom je trebalo da se veštaci izjasne o svom nalazu. Oni se, međutim, nisu pojavili. Dušanka Čorak obavestila je sud da je zauzeta, dok za ostalo dvoje, kako je rekla sutkinja Alagić, sud nije imao dokaz da su uopšte primili pozive.
Sutkinja Alagić zbog toga zakazuje novo ročište. Međutim, zbog suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije u kojem Slobodan Ružić zastupa porodicu Ćuruvija, a koje je bilo zakazano za isti dan, on Prvi osnovni sud o tome obaveštava i moli da se ročište u slučaju porodice Mali, odloži i zakaže za neki drugi dan. Sutkinja Alagić to, međutim, ne prihvata, a ovoga puta, kada su na ročištu izostali Marija Mali i njen advokat, veštaci su se pojavili u sudnici.
Dalje, advokat Marije Mali sudu šalje primedbe na veštačenje, ali ukazuje i na kršenje zakona i propisa prilikom određivanja komisije veštaka. Jedna od primedbi odnosila se i na sam izbor veštaka od strane suda.
Advokat Ružić navodi da u sastavu komisije nije bilo dečjeg psihologa, niti je bilo stručnjaka iz ustanova specijalizovanih za rad sa decom i porodicom. Ružić je ukazao i na to da su čak dva veštaka neuropsihijatri zaposleni u PIO Fondu, postavljajući pitanje – kakve to veze ima sa decom?
Pisane primedbe na nalaz veštaka, u ime Marije Mali, dala je i specijalistkinja medicinske psihologije, prof. dr Bojana Dimitrijević. Na 14 strana ove analize, obrazložila je zbog čega nalaz komisije veštaka „kao pristrasno i nedosledno ekspertizno mišljenje“, treba odbaciti.
Odmah nakon usvajanja privremene mere kojom su joj oduzeta deca, Marija Mali je na to rešenje uložila žalbu, a Viši sud je 17. novembra doneo rešenje kojim je odbacuje kao neosnovanu.
Konačno, 7. februara 2017. godine, održano je poslednje ročište. Odbacujući sve predloge Marije Mali koji su se odnosili na saslušavanje komisije veštaka, zatim na saslušanje veštaka Bojane Dimitrijević, na određivanje novog veštačenja koje bi uradila specijalizovana ustanova, ukidanje privremene mere, kao i predlog da Centar za socijalni rad izvrši uvid u to kako deca žive od kada je starateljstvo povereno ocu, sud je zaključio raspravu.
Pisma posle suda
Pre nego što je odlučila da se obrati medijima, Marija Mali se obraćala nadležnim institucijama, ali kako kaže, sva su joj vrata bila zatvorena.
Nekoliko puta obraćala se Centru za socijalni rad Opštine Zvezdara, a odgovor je usledio tek nakon što je sa svojim problemom izašla u javnost. 27. februara ove godine bila je na razgovoru u CZR.
U međuvremenu, Marija Mali dva puta se pismom obratila i Aleksandru Vučiću, predsedniku Vlade Srbije.
U jednom od pisama u kojem Aleksandra Vučića obaveštava da nije jedina žena kojoj sud nezakonito oduzima decu, Marija Mali, između ostalog, piše:
„Koristeći svoje veze i angažovanjem advokata Dragana Krajnovića, koji je u Beogradu poznat kao advokat koji završava da moćni i bogati očevi dobijaju decu na staranje, Siniša (Mali) je postigao da se sudski postupak vodi po njegovim željama. ‘Po njegovim željama’ konkretno znači da mi je Siniša lično u četiri oka rekao da ja nemam nikakve šanse na sudu, jer on koristi ‘kumovske’ veze, pa je tako sudija koja vodi naš slučaj ‘njegova’! Pa tako, sudija Lidija Alagić koja postupa u ovom predmetu od početka postupa očigledno nezakonito”.
Marija Mali 6. februara 2017. godine upućuje i još jedno pismo premijeru, navodeći da više nema kome drugom da se obrati i da su nadležne institucije nastavile surovo da krše svoja ovlašćenja.
„Na sva vrata na koja zakucam, ljudi govore da su im ruke vezane, jer se plaše zato što je Siniša Mali gradonačelnik! Da li je to zaista kriterijum po kome pravda u ovoj zemlji funkcioniše? Gde je pravda za moje troje dece koja svakodnevno pate i tuguju, jer su nepravedno i brutalno odvojena od svoje majke“, navodi Marija Mali u pismu Vučiću.
Podsećajući da njen slučaj nije jedini, Marija Mali piše:
„Opšte je već poznata stvar da su u većini slučajeva koje vodi Dragan Krajnović uvek isti principi oduzimanja starateljstva, jer su u pitanju uvek iste sudije počev od Osnovnih preko Višeg do Apelacionog suda. Uvek se odbija mišljenje Centra za socijalni rad i uvek Komisija veštaka psihologa i psihijatara ima iste članove, a na čelu sa Nadom Janković koja je apsolutno svaku majku proglasila nepodobnom. Moja deca su, bez obzira što je CSR doneo odluku u moju korist, meni preko noći oduzeta bez dovoljno jakog i validnog razloga za to. Meni nije pronađena niti dodeljena dijagnoza na osnovu koje mogu da ostanem bez starateljstva nad decom”.
Ovo pismo usledilo je zato što se, kako piše Marija Mali, nakon njenog prvog obraćanja premijeru u oktobru prošle godine, nije ništa promenilo.
Naime, kao odgovor na to pismo Marije Mali, iz Kabineta premijera Vučića, upućen je dopis kojim je obaveštena da je njeno pismo prosleđeno Ministarstvu pravde i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao nadležnima za taj predmet.
Od Aleksandra Vulina je, međutim, stigao odgovor da njegovo ministartsvo nije nadležno, i da je njena predstavka upućena Ministarstvu pravde. To ministarstvo je isti podnesak dalje uputilo Prvom osnovnom sudu, kako bi se u vezi sa njim izjasnila sutkinja Lidija Alagić.
Odgovor je stigao tek posle 3 meseca. U njemu je preneto izjašnjenje sudije Alagić koja kaže da je u svemu postupala u skladu sa zakonom, a Marija Mali se upućuje na neposredno viši sud kao nadležan za žalbe na samo vođenje ovog parničnog postupka.