Čonopljansko jezero je veštačka akumulacija izgrađena osamdesetih godina zbog navodnjavanja bogatog poljoprivrednog zemljišta Vojvodine. Jezero je ubrzo postalo i mali raj za ljubitelje prirode i ribolovce.
Međutim, do jula 2022. godine, jezero je gotovo presušilo.
„Ribe su počele da umiru svakodnevno“, kaže Dane Radaković, ribar i predsednik lokalng Udruženje sportskih ribolovaca „Šaran“.
„Poslednjih godina bilo je očigledno da će se to dogoditi,“ ističe on za BIRN, pripisujući krivicu „ravnodušnosti institucija“.
„Pisali smo svima za koje smo smatrali da su odgovorni, ali niko nije smatrao da je to u njihovoj nadležnosti”.
Prošlo leto donelo je jednu od najgorih suša u novijoj istoriji Srbije, ali problem se godinama taloži. Posledice su posebno evidentne na poljoprivrednim dobrima Vojvodine, gde voda postaje sve dragoceniji resurs, a opasnost da brojna jezera poput Čonopljanskog presuše velika.
Vlasti, kažu kritičari, nisu uspele da uhvate korak sa klimatskim promenama, rizikujući dalju devastaciju bez smelih planova i nove infrastrukture za očuvanje postojećih ekosistema. Stručnjaci upozoravaju da će uskoro morati da se racionalizuje korišćenje jezerskih voda u Vojvodini.
„Postavlja se pitanje konkurencije“, kaže Vladimir Đurđević, profesor meteorologije na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. „Kako ćete preraspodeliti ovaj resurs? Da li ćete ga podeliti i svima dati 30 odsto manje ili ćete nekoga isključiti da biste uštedeli za nešto drugo?”
„Snabdevanje ljudi pitkom vodom je, naravno, prioritet. Ali kako ćete se odlučiti između navodnjavanja i ekosistema? Možda je važnije te godine imati kukuruz”.
„Bez kiše kada nam je najpotrebnija“
Jugoistočna Evropa, zajedno sa Antarktikom, prednjači po pitanju porasta letnjih temperatura koji se pripisuje klimatskim promenama.
U periodu od 2005. do 2022. godine, Vojvodina je svake godine beležila uglavnom istu količinu padavina, koja se naravno menja u onim mesecima kada kiša pada. Najvažniji periodi za poljoprivredu, proleće i leto, sve su sušniji, a suše su posebno učestale od devedesetih godina.
Procenjeno je da su ukupni gubici povezani sa sušama prešli pet milijardi evra. Nedostatak kiše tera poljoprivrednike u Vojvodini da traže alternativne izvore za navodnjavanje, kao što je crpljenje vode iz jezera. Tako je prošle godine količina vode koja se koristi za navodnjavanje porasla za trećinu u odnosu na 2020. godinu. Prema zvaničnoj statistici, više je iskorišćeno samo jednom od 2010. godine.
„Imamo situaciju da kiša tokom leta ne pada, a zbog visokih temperatura voda iz jezera isparava brže nego ranije“, naglašava Đurđević. „Jezero se može oporaviti tokom zime, ali potom, pošto se uslovi za sušu pojavljuju mnogo brže, krajem leta ponovo ćete se naći u nevolji”.
Sa ovim se slaže i Božo Dalmacija, profesor na Departmanu za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. „Bili smo bez kiše kada nam je bila najpotrebnija“, objašnjava on za BIRN. „Imaćemo dovoljno vode za piće, ali ne i za druge svrhe, poput poljoprivrede”.
„Ono što relevantne institucije i njihovi strateški dokumenti nisu uzeli u obzir su klimatske promene”, dodaje on.
Ljubomir Pejčić iz Ribolovačkog saveza Vojvodine prošlog leta primetio je posledice suše na još jednom vojvođanskom jezeru, Moravici, kada su ribari upozorili vlasti na „manje odumiranje“ somova i kada je uvedena zabrana korišćenja vode iz jezera. Ali ribe su nastavile da umiru.
„Imali smo dug period bez kiše, koji je potom prekinut naglim padom temperature”, navodi Pejčić. „To je dovelo do pada pritiska, pa su se gasovi iz mulja na dnu jezera oslobodili, trošeći kiseonik. Dakle, i sa zabranom se desilo odumiranje, takvi su bili meteorološki uslovi.”
„Možda bi bilo drugačije da je zabrana uvedena ranije”.
Ista zabrana je prošlog leta uvedena za još tri jezera u Vojvodini.
Zastareli limiti
Prinuđeni da delaju, Javno vodoprivredno preduzeće ,,Vode Vojvodine” u dogovoru sa poljoprivrednim preduzećima zaustavlja crpljenje vode iz jezera kada njihov nivo padne na jedan metar iznad propisanog biološkog minimuma, koji je neophodan za funkcionisanje njihovog ekosistema.
Međutim, standard od jednog metra postavljen je pre nekoliko decenija kada su nastala jezera poput Čonopljanskog. Međutim, ta se jezera vremenom menjaju, upozoravaju stručnjaci.
„Vegetacija i alge cvetaju, troše kiseonik; one prirodno trunu, a razlažu ih mikroorganizmi, koji takođe koriste kiseonik ograničavajući količine koje su dostupne ribama i fauni koja živi u jezeru“, objašnjava Srđan Rončević, profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.
Mulj se taloži na dnu jezera, čime se smanjuje njegova dubina, a vegetacija i mikroorganizmi se sve više razmnožavaju u vodi.
„Problem je u tome što se biološki minimumi nisu menjali 20, 30, 40, 50 godina“, naglašava Marija Trivunčević, v.d. direktora Ribolovačkog saveza Vojvodine.
„U većini jezera nema štapa koji se koristi za merenje”, ističe Trivunčević za BIRN. „Čak i da postoji, bio bi dva metra duboko u mulju, što nije stvarno dno i taj štap nije podešen da odgovara trenutnom stanju. Pa kad počnemo da govorimo da su pređeni biološki minimumi, oni dođu, pogledaju i tvrde da je sve u redu”.
Prema zvaničnim podacima, biološki minimum u Vojvodini u poslednje dve godine prekršen je samo jednom – na jezeru Moharač na padinama Fruške gore.
Naime, 2021. godine prijavljeno je da obližnje poljoprivredno gazdinstvo crpi vodu iz jezera za navodnjavanje bez obnovljene dozvole za pumpu.
Vlasti, koje je lokalno stanovništvo pozvalo da reaguju, u julu prošle godine naložile su novu procenu jezera i ažurirale nivoe kako bi odgovarali stvarnom stanju na jezeru. Ali Trivunčevićeva je skeptična da će se za bilo koje drugo jezero izvršiti ponovna procena.
„Trebalo bi da uradite nove studije da odredite novi minimum ili da uklonite mulj sa dna. Za to je potreban novac”, kaže ona. „Vlasnik većine ovih jezera su Vode Vojvodine. Oni su zaduženi za njihovo održavanje, uklanjanje taloga i postavljanje bioloških minimuma. Dakle, oni ili njihove lokalne podružnice su odgovorne za upravljanje ovim objektima”.
„Vode Vojvodine“ su u poslednje dve godine dobile samo polovinu od oko 85 miliona evra koliko im je potrebno za održavanje hidreotehničke infrastrukture, govore podaci ovog preduzeća.
Planiranim projektom, hidrosistemom Telečka, jezera u severnoj i severozapadnoj Vojvodini, uključujući i Čonopljansko jezero, treba da budu povezana sa postojećom kanalskom mrežom i velikim rekama, čime bi se obezbedilo snabdevanje jezera vodom bez obzira na padavine. Projekat bi trebalo da poboljša zalihe za navodnjavanje. U novembru 2022. godine, Pokrajinska vlada Vojvodine usvojila je prostorni plan za ovaj projekat.
Inače, površina jezera danas je samo delić od nekih 30 hektara koje je ono nekada pokrivalo. A vratiti ga neće biti lako, ističe Radaković.
„Projektom Telečka, vodu iz Velikog bačkog kanala trebalo bi dovesti do Čonopljanskog jezera kada se uspostavi neophodna infrastruktura, poput kanalske mreže i objekata“, dodaje on.
„Međutim, ovo se neće dogoditi preko noći; mi četiri godine pokrećemo ovo pitanje, a projekat se jedva pomakao iz početne faze planiranja”, objašnjava on.
