Još sredinom maja ove godine, kada je Viši sud u Beogradu doneo odluku da dvojici uhapšenih stranaca, čije izručenje traže SAD, zatvorski pritvor bude zamenjen kućnim uz elektronski nadzor, pravnici su upozoravali na rizik od bekstva iz kućnog pritvora. Njihova upozorenja obistinila su se 4. avgusta rano ujutru, kada su Cuj Guanghaj i Džon Miler uspeli da pobegnu.
Reč je o kineskom i britanskom državljaninu koji su uhapšeni 24. aprila 2025. godine u beogradskom hotelu „Hajat“ na osnovu američke međunarodne poternice, nakon čega je podnet zahtev za njihovo izručenje. Samo mesec dana kasnije, 21. maja, Viši sud je doneo odluku da im zatvorski pritvor bude ublažen merom kućnog pritvora, koji su pravnici od starta ocenili kao neuobičajen i rizičan.
BIRN saznaje da su okrivljenima tokom kućnog pritvora bili dostupni mobilni telefon i internet, što dodatno otvara pitanje da li je mera koja im je bila izrečena adekvatna s obzirom na potencijalni rizik od bekstva.
„Mera zabrane napuštanja stana ne podrazumeva i obavezno izricanje zabrane korišćenja telefona i interneta, već sud u svakom konkretnom slučaju ceni da li je to potrebno“, rekli su iz Višeg suda u Beogradu za BIRN.
BIRN saznaje i zbog čega je bilo potrebno 11 dana da bi se raspisala poternica za odbeglim Cujem i Milerom. Iz Višeg suda navode da su odmah sutradan po dobijanju obaveštenja od Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, 5. avgusta obavestili Više javno tužilaštvo i zatražili mišljenje, ali da je tužilaštvo predlog za određivanje pritvora i raspisivanje poternice za beguncima dostavilo tek 15. avgusta. Nakon toga, istog dana Viši sud je doneo rešenje o određivanju pritvora i naredbu za raspisivanje poternice.
Advokat Goran Petronijević, koji zastupa dvojicu stranih državljana, smatra da oni nisu u bekstvu, već da su oteti i da je odmah nakon što je čuo informaciju da su nestali, tražio objašnjenje od nadležnih organa.
„Iskreno, jeste me iznenadilo. Mi smo podneli pismo sudu i tražili pojašnjenje šta se zapravo dogodilo, jer su mediji izvestili da su oni pobegli. Ne znam na osnovu čega je neko došao do takvog zaključka. Posebno što su nas stanodavci (vlasnici stanova u kojima su boravili Cuj i Miler) pozvali da preuzmemo lične stvari klijenata, što znači da su oni otišli bez ličnih stvari“, rekao je Petronijević.
Na konstataciju novinara da neko ko pokušava da pobegne, baš i ne pokušava sa sobom da ponese prtljag, Petronijević je rekao da su to bile baš nužne lične stvari. Dodao je i da sumnja da su njegovi klijenti oteti, a da je otmicu organizovala država koja ih potražuje – Amerika.
Izvori bliski slučaju smatraju da je scenario o otmici malo verovatan. Vučić je u međuvremenu imao susrete sa kineskim ambasadorom u Beogradu i sa predsednikom Kine u Pekingu, a tema navodne otmice kineskog agenta Cuja nije otvorena, bar prema onome što je zvanično saopšteno. Istovremeno, američke vlasti se povodom ovog slučaja nisu oglašavale – na pitanja BIRN-a upućena Ministarstvu pravde i FBI nismo dobili odgovor.
Da li je bekstvo bilo sinhronizovano
Prema podacima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, koje je BIRN dobio 19. septembra ove godine, Miler i Cuj nestali su iz kućnog pritvora, sa dve različite adrese, u noći između 3. i 4. avgusta 2025. godine. Prema istim podacima, sistem elektronskog nadzora registrovao je gotovo istovremeno pokušaje uklanjanja njihovih nanogica.
U slučaju Guanghaja, prvi alarm oglasio se 4. avgusta 43 minuta posle ponoći sa obaveštenjem da je personalna jedinica na članku noge oštećena. Samo jedanaest minuta kasnije, u 00.54 časova, stigao je gotovo identičan signal i za Milera. U oba slučaja, sledeći alarm oglasio se u 06.35 tog jutra, kada je sistem registrovao da su nanogice „van dometa“.
Pravni stručnjaci sa kojima smo razgovarali kažu da činjenica da su drugi alarmi aktivirani u potpuno isto vreme – u minut identično – snažno upućuje na zaključak da bekstvo nije bilo stihijsko, već pažljivo planirano i sinhronizovano.
Begunci su, po svemu sudeći, oko ponoći uklonili nanogice, ali su ih na izvestan način zadržali u dometu sistema još nekoliko sati. Tek kada su uređaji prestali da šalju signal, u 06.35, sistem je registrovao da su van dometa, a poverenice Uprave za izvšenje krivičnih sankcija su potom obišle adrese i konstatovale da su napustili objekte i da su u bekstvu.
U odgovoru, koji je BIRN dobio 19. septembra, Uprava navodi da su poverenice postupile u skladu sa Zakonom o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, ali su izostale informacije o tome kada su tačno poverenice obišle adrese Džona Milera i Cuja Guanghaja – da li odmah nakon što se oglasio alarm da je personalna jedinica na članku noge oštećena, ili tek nekoliko sati kasnije, kada je stigao alarm da je personalna jedinica van dometa. Zato je BIRN odmah Upravi uputio dodatna pitanja u vezi sa time, ali odgovor nije stigao do objave ovog teksta.
U samom zakonu na koji se Uprava poziva, a koji je pomenut u odgovoru BIRN-u, prema kom su, kako kažu, poverenice postupile, nije međutim objašnjena procedura u slučaju nadzora nad osobom u kućnom pritvoru, već samo u kućnom zatvoru.
Naime, član 29 propisuje da poverenička služba obaveštava sud kada osuđeni samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje duže od šest časova, ili kada to učini dva puta u kraćem trajanju. Drugim rečima, obaveza za hitnu reakciju ne nastaje odmah po registraciji trenutka samovoljnog napuštanja prostorija, već tek nakon što protekne određeno vreme odsustva.
Da li u praksi, ovakvo zakonsko rešenje, iz kog se ne vidi jasna procedura, ostavlja višesatni prostor u kojem je bekstvo moguće, bez obzira na to što sistem tehnički odmah šalje signal da je personalna jedinica oštećena? U konkretnom slučaju, Miler i Guanghaj su očito imali najmanje šest sati prednosti između prvog alarma (00.43 i 00.54) i trenutka kada je sistem konačno registrovao da su nanogice van dometa (06.35).
Advokat Željko Kočić nije želeo da komentariše konkretan slučaj, ali je objasnio kako funkcioniše kućni pritvor pod elektronskim nadzorom. Prema njegovim rečima, poverenik postavlja nanogicu pritvoreniku, ali služba ne prati stalno da li je osoba na mestu. „Nekada se desi da poverenik sazna naknadno, recimo u ponedeljak, da je osoba u subotu izašla bez dozvole. Onda kreće rasprava da li je u pitanju greška nanogice ili je pritvorenik stvarno pobegao”, kaže Kočić.
Takođe, advokat kaže da se u slučaju nadzora nad licem koje je u kućnom pritvoru, primenjuje isti član Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, koje se odnose i na kućni zatvor, a koje su opisane u članu 29. “Ista odredba se primenjuje i za kućni pritvor, a poverenička služba o tome, bez odlaganja, obaveštava sud koji je doneo prvostepenu presudu“, kaže Kočić.
Na pitanje kada bi poverenik trebalo da odreaguje – kada se alarm oglasi zbog oštećenja nanogice ili kada signal potpuno nestane – Kočić ističe da praksa nije precizna. „Ne znam kakva je njihova organizacija, ali poverenici rade od 8 do 16 časova, to im je radno vreme, i van toga nadzor je ograničen. Takođe, imaju neka dežurstva, ali nisu stalno prisutni”, rekao je advokat Kočić.
Zašto je poternica za Cujem i Milerom kasnila 11 dana
Uprava za izvršenje krivičnih sankcija istoga dana kada je otkrila da su Cuj i Miler u bekstvu, o tome je obavestila Viši sud u Beogradu, koji je potom rešenje o određivanju zatvorskog pritvora i nalog da MUP za njima raspiše poternicu, doneo tek 15. avgusta.
Iz Višeg suda u Beogradu za BIRN potvrđuju da je tačno da je Uprava istog dana obavestila sud da su Miler i Cuj oštetili personalne jedinice i napustili adrese na kojima se prema njima izvršavala mera zabrane napuštanja stana. Međutim iz odgovora saznajemo i zbog čega je sudu bilo potrebno 11 dana da na ovaj događaj reaguje pomenutim rešenjem.
„Istog dana, dakle 04.08.2025. godine, poverenik Uprave za izvršenje krivičnih sankcija obavestio je sud o navedenom događaju“, navodi se u odgovoru Višeg suda i dodaje da je već narednog dana, 5. avgusta, postupajući sudija za prethodni postupak dostavio Višem javnom tužilaštvu u Beogradu na mišljenje obaveštenje Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.
Više javno tužilaštvo zatim je 15. avgusta podnelo predlog za određivanje pritvora prema Mileru i Cuju. „Postupajući sudija za prethodni postupak je istog dana, dakle 15.08.2025. godine, doneo rešenje o određivanju pritvora prema pomenutim licima i naredbu za izdavanje poternice“, navodi se u odgovoru BIRN-u. Sud posebno naglašava da su sve njegove radnje „preduzete u najkraćim rokovima, dakle, odmah po prijemu predmetnih dopisa/obaveštenja, istog ili narednog dana“.
U obrazloženju se, međutim, dodaje da efikasnost pronalaska lica ne zavisi isključivo od suda. „Postupanje suda, a koje se tiče donošenja rešenja o određivanju pritvora i naredbe za izdavanje poternice prema licima koja prekrše meru zabrane napuštanja stana i nakon toga ne budu pronađena na adresi, odnosno koja se nalaze u bekstvu, nije presudno za brzinu i ekspeditivnost njihovog pronalaska“, stoji u odgovoru.
Kako se dalje objašnjava, u skladu sa članom 18 Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, poverenik koji utvrdi da je okrivljeni prekršio ograničenja koja mu je odredio sud, pored suda i Povereničke službe, „dužan je da obavesti i područnu policijsku stanicu, koja zatim preduzima radnje iz svoje nadležnosti radi pronalaska lica, dakle i pre donošenja naredbe za izdavanje poternice od strane nadležnog suda“.
Budući da od MUP-a nismo dobili odgovor na pitanja poslata još 14. septembra o tome da li im je bekstvo prijavljeno, da li je bila organizovana potraga toga dana kada su pobegli, kao ni da li su i kada raspisali poternicu po nalogu suda, upitali smo sud da li poseduje informacije o tome da li je poternica raspisana. Iz odgovora se može zaključiti da tu informaciju ne poseduju.
„Nadležnost Višeg suda u Beogradu je u konkretnom slučaju iscrpljena donošenjem rešenja o određivanju pritvora prema licima u bekstvu, kao i naredbe za izdavanje poternice. Sve dalje korake preduzima MUP RS, UKP – Odeljenje za potrage, koje posebno ne obaveštava sud o tome da li je raspisalo poternicu“, navodi se u odgovoru suda.
Budući da Uprava u odgovoru poslatom BIRN-u negira svoju odgovornost za bekstvo, pitanja u vezi sa ovim slučajem uputili smo još 17. septembra i Ministarstvu pravde, ali i Vrhovnom javnom tužilaštvu iz kog je najavljeno, kako je preneo portal nova.rs, da će tužiteljka Zagorka Dolovac inicirati da Apelaciono javno tužilaštvo ispita ovaj predmet, jer Vrhovno tužilaštvo o njemu nije bilo obavešteno, iako je to moralo da bude učinjeno po zakonu.
Odgovore nismo dobili ni iz Ministarstva pravde, ni iz Vrhovnog tužilaštva, ali ni iz Apelacionog koje smo pitali da li je pomenuti zahtev koji je pomenula Dolovac, stigao u to tužilaštvo.
Jedini odgovor u vezi sa tvrdnjama o tome da Vrhovno javno tužilaštvo nije bilo obavešteno o tom ekstradicionom predmetu dobili smo iz Višeg suda u Beogradu, iz kog je potvrđeno da je to tačno, ali tvrde da to i nije u njihovoj nadležnosti.
„Tačno je da Viši sud u Beogradu nije obavestio Vrhovno javno tužilaštvo o postupku izručenja koji se pred ovim sudom vodi protiv lica Cui Guanghai i John Miller, s obzirom da navedeno i nije u nadležnosti suda, već postupajućeg javnog tužilaštva u predmetu“, navodi se u odgovoru suda.
Advokat Željko Kočić za BIRN kaže da ne komentariše predmete u kojima ne postupa, pa tako ni ekstradicioni predmet dvojice stranih državljana koji su pobegli iz kućnog pritvora, ali dodaje da je odgovornost generalno, pre svega, na sudiji koji donosi meru kućnog pritvora.
“Je l’ vi razumete koliki stepen poverenja mora postojati da neka osoba neće pobeći da vi njega stavite u kućni pritvor”, kaže Kočić i dodaje da lično ne zna nikoga ko je iz kućnog pritvora pobegao, iako smatra da je iz te vrste pritvora lako pobeći.
Advokat Petronijević: Oni nisu u bekstvu, oni su oteti
Advokat Goran Petronijević, koji zastupa Cuja i Milera, u razgovoru za BIRN je rekao da smatra da dvojica stranih državljana nisu u bekstvu i izneo lične sumnje koje upućuju na sasvim drugačiji scenario. „Ne mogu sada da tvrdim, ali mogu da sumnjam – od porodica nema nikakvih informacija da su se klijenti javili. Ja iskreno sumnjam da se radi o nečemu sasvim drugačijem od onoga što mediji prikazuju.“
Kada je upitan da li pod tim misli na otmicu, Petronijević je to potvrdio, a na pitanje ko ih je mogao oteti, odgovorio je: “Onaj koji ih je tražio, ko je zainteresovan da ih ima.” Rekao je i da je otmica usred Beograda sasvim moguća, jer CIA ima objekte i zatvore širom sveta.
Petronijević je objasnio da u trenutku nestanka njegovih klijenata nije bio u zemlji, te da su njegovi saradnici bili ti koji su primili obaveštenje od poverenika, koji su nadzirali pritvorenike.
„Ne znam tačno kada smo obavešteni, to je bio neki početak avgusta, ali sada ne znam sigurno. Nemojte me držati za reč, jer ja sam samo dobio informaciju od kolega da su ih poverenici obavestili da oni nisu tu, da su oni pokušali da kontaktiraju se njima i da nisu imali nikakvog uspeha u tom kontaktu, to je sve što sam ja imao, iza toga naravno napise u medijima itd. Jer ja sam se neke dve nedelje posle toga vratio u Srbiju. I nisam bio ni u Americi, ni u Velikoj Britaniji, ni u Kini. Bio sam u Portugalu. Da ne bi bilo spekulacija“, rekao je Petronijević.
On za BIRN kaže i da ne zna da li je poternica za njima raspisana, ali da pretpostavlja da jeste, kao i da ne zna da li je policija organizovala potragu nakon nestanka Cuja i Milera, ali je ponovio da je od suda zatražio da obaveste njegovu kancelariju o bilo kakvoj informaciji o njima, kako bi njegova kancelarija mogla da obavesti porodice. Ponovio je i da ni on ni porodice dvojice njegovih klijenata ne znaju gde se Cuj i Miler nalaze.
Upitan kako objašnjava činjenicu da su se alarmi koji su označili oštećenje nanogice, kao i onaj koji je označio nestanak signala, oglasili u isto vreme na dve različite adrese, Petronijević kaže da nema saznanja, ali ima sumnje.
“Pa ne znam, ne znam verujte. Iskreno sumnjam, ako je ono što ja mislim da jeste, onda su oni koji su došli po njih, koji su ih oteli, oni su morali da se reše tih nanogica, jer one daju signal i one otkrivaju pravac kretanja”, ocenjuje Petronijević.
Advokat kaže i da mu je ovo prvi slučaj da je neko pobegao sa nanogicom. Navodi da je ranije imao jedan slučaj u kojem je zbog kršenja kućnog, odmah određen zatvorski pritvor, ali je potom ukinut, jer se utvrdila tehnička greška na uređaju za elektronski nadzor.
Advokat je takođe podelio iskustva u vezi sa stranim državljanima pod poternicom, među kojima je bio jedan makedonski državljanin u postupku ekstradicije zbog, kako ocenjuje, političkog krivičnog dela. On je proveo pet meseci u Srbiji, a potom je, prema tvrdnji Petronijevića, bio otet iz Novog Sada i prebačen do makedonske granice, gde ga je pokupila makedonska policija i prebacila u tamošnji zatvor.
Petronijević navodi i slučaj ruskog državljanina od pre 5-6 godina, kada je takođe bilo nejasno kako je lice prebačeno tražiocu. Po njegovom iskustvu, u oba slučaja otmice su išle u korist onoga ko traži lice. „Ako me pitate na koga sumnjam, jedino na onoga ko ga traži“, rekao je advokat.
Dvojni standardi kućnog pritvora
Dok su Cuj i Miler imali slobodu komunikacije putem mobilnog ili interneta, za građane Srbije – posebno one koji su poslednjih meseci hapšeni zbog učešća na protestima – kućni pritvor izgleda sasvim drugačije i znatno strože.
Tako su, na primer, Marija Vasić, profesorka i aktivistkinja Pokreta slobodnih građana, student Lazar Dinić i Lado Jovović, takođe član istog pokreta, uz meru kućnog pritvora dobili i potpunu zabranu komunikacije – bez interneta, mobilnog telefona i mogućnosti prijema poseta. Troje aktivista uhapšeno je 14. marta 2025. godine, nakon što je na režimskim televizijama emitovan prisluškivani razgovor iz prostorija PSG-a u Novom Sadu, u kojem se pominjao planirani upad u RTS. Zbog toga se terete za pokušaj rušenja ustavnog poretka Srbije.
Sličan režim važi i za Marka Marjanovića, poznatog na društvenim mrežama kao Kristal Met Dejmon, koji je u “digitalnom pritvoru” zbog objavljivanja broja telefona predsednice Skupštine, dok mu je pristup internetu i telefonu zabranjen.
Advokat Željko Kočić, koji brani Ladu Jovovića i Srđana Đurića, objašnjava da se oni nalaze u kućnom pritvoru sa istim merama koje važe i za ostalih četvoro aktivista, među kojima su profesorka Marija Vasić i student Lazar Dinić. Svi su pod merom zabrane napuštanja stana, uz potpunu zabranu primanja poseta, korišćenja mobilnog telefona i interneta.
Kočić kaže da je određivanje zabrane korišćenja mobilnog i internet izuzetak. „Svima ostalima je dozvoljeno da koriste ove uređaje. Izuzetak je kada je zabranjeno ljudima da koriste internet, a ovo vam je pravilo“, objašnjava advokat i dodaje: “Svima ostalima je dozvoljeno, da znate. Ja recimo imam pokrajinskog poslanika Radivoja Jovovića, njemu nisu određene mere zabrane komuniciranja telefonom, upotreba interneta i učestvovanja u javnom životu.”
Odluka suda da njegovim branjenicima bude određena ovako stroga mera, prema Kočiću, nosi i političku dimenziju. „Ako me pitate, iskreno, u ovom konkretnom predmetu odluka je donesena iz političkih razloga. U suštini, po zakonu bi se mera određivala prvenstveno prema prirodi dela i stepenu rizika od bekstva, kako bi se postigla svrha kućnog pritvora.“ Kočić objašnjava da sud pri proceni uzima u obzir težinu dela, ranije ponašanje osumnjičenog, mogućnost ometanja postupka ili uticaja na svedoke, ali da politički kontekst predmeta često utiče na to koje mere se primenjuju.