„Prva ćerka mi se rodila kada sam imao 24 godine. Iskreno, uplašio sam se kako ću ja biti roditelj, iako sam bio materijalno obezbeđen. To je bila prva reakcija. Međutim, kad se ćerka rodila sve se promenilo. Shvatio sam da priroda sve to uredi na svoj način i ne bih ništa menjao za taj osećaj kada se rodi jedno malo biće čiji ti otac i koje je tvoja mala kopija.“
Ovu izjavu dala je 2025. godine osoba nazvana Branko Đurić za portal Ramonda.
Od reči do reči istu izjavu – samo sa brojem 28 umesto 24 – dala je i osoba nazvana Marko Petrović za portal Šest žica, godinu dana ranije.
Oba teksta u kojima su citirane ove izjave plaćena su iz budžeta.
Tekst o roditeljstvu na Ramondi objavljen je u okviru projekta „Moja tata i ja“, koji je finansiralo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, a tekst na Šest žica u okviru projekta „Moj tata, moj heroj“, koji je finansirala Opština Sokobanja.
Oba sajta su deo mreže od 24 internet portala, u vlasništvu penzionisanog oficira JNA Slavka Stijakovića, koja je u poslednjih pet godina na državnim i konkursima lokalnih samouprava za finansiranje medija dobila blizu pola miliona evra.
Stijakovićevi mediji privlačili su pažnju javnosti, a u maju ove godine portal Cenzolovka objavio je da su njegovi portali samo ove godine dobili na konkursima oko 200.000 evra.
Analiza sadržaja za koje su ovi mediji dobili novac pokazuje da su iz budžeta plaćani tekstovi sa izmišljenim sagovornicima, plagiranim izjavama, ili rečenicama, pa i čitavim delovima tekstova, koji su već objavljeni na drugim internet sajtovima. Takođe, potpuno isti tekstovi ili njihove varijacije objavljivani su na različitim portalima i tako više puta plaćani sa različitih projekata.
Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu, podseća da plagiranje sadržaja i izmišljanje sagovornika predstavljaju grubo kršenje Kodeksa novinara i novinarki Srbije.
„Plagiranje je nedopustivo i smatra se teškim prekršajem Kodeksa. Taj prekršaj je regulisan devetim poglavljem koji se odnosi na autorstvo. U njemu stoji da bi mediji koji prenose sadržaj drugih trebalo da naznače izvor i autore. Izmišljanje sagovornika je takođe težak prekršaj i kao takav u Kodeksu nije posebno naveden, ali mogao bi da se podvede pod istinitost izveštavanja, koje je regulisano prvim poglavljem. Mislim da je izmišljanjem sagovornika napravljen prekršaj u pogledu istinitosti izveštavanja jer je to što je objavljeno netačno i zbog toga predstavlja obmanjivanje javnosti“, kaže Novaković.
BIRN je pokušao da stupi u kontakt sa Stijakovićem preko njegove kompanije Turistička televizija, u čijem vlasništvu su svi portali.
Direktorka ove firme Živodarka Vitasović, koja je istovremeno i glavna urednica tri sajta iz ove mreže, odbila je da govori za BIRN kada joj je novinar predočio svoje nalaze i naveo da bi tema bila uređivačka politika, profesionalni i etički standardi medija u vlasništvu preduzeća na čijem je čelu.
„Nemam komentar“, kratko je poručila Vitasović.
Odbila je i da ustupi Stijakovićev broj telefona.
„Ja ću vaš telefon proslediti gospodinu Stijakoviću“, rekla je.
Stijaković se nije javio do objavljivanja teksta.
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija nije odgovorilo na pitanja BIRN-a, između ostalog, o tome da li je rađena revizija i kontrola projekata za koji su novac dobili portali u vlasništvu Slavka Stijakovića i da li je Ministarstvo preduzele neke mere ukoliko su otkrivene nepravilnosti.
Ovo Ministarstvo ove godine nije dodelilo Stijakovićevim medijima novac samo za izveštavanje, već i da novinarstvu podučavaju druge – portal Peto tri 1941 dobio je milion dinara za organizovanje dvodnevnog stručnog skupa pod nazivom „Metodologija unapređenja novinarstva na portalima i rad u onlajn medijima“.
Ko je Slavko Stijaković i kako je postao vlasnik desetina medija?
Slavko Stijaković se u medijskom poslu obreo u drugom delu svoje profesionalne karijere. Bio je oficir JNA, potom i Vojske Jugoslavije. Prema pisanju portala RTV Centar Srem, medija u kome je suvlasnik, penzionisan je u činu pukovnika, nakon što je 2003. teško povređen u saobraćajnoj nesreći.
Tokom ratnih dejstava u Vukovaru 1991. bio je zamenik komandanta Prvog bataljona Gardijske brigade JNA, a 2006. se pred Haškim tribunalom pojavio kao svedok odbrane na suđenju oficirima JNA Miletu Mrkšiću, Miroslavu Radiću i Veselinu Šljivančaninu, optuženim za ratne zločine.
Stijaković u medijski biznis ulazi 2012. godine, kad postaje vlasnik 87 odsto preduzeća Radio Srem Ruma. Potom je 2015. postao vlasnik preduzeća koje je osnivač Radija Fruška gora, da bi iste godine preke te firme registrovao preduzeće Televizija Fruška gora.
U međuvremenu, vlasnička struktura ovih firmi je promenjena. Radio Srem Ruma danas je u vlasništvu Aleksandra Vinčića, većinski vlasnik radija i televizije Fruška gora je Aleksandar Milutinović, a Stijaković je manjinski partner. Milutinović je istovremeno većinski vlasnik lokalne televizije TV Apatin i direktor televizije SOS kanal plus, čiji vlasnik je Radoica Milosavljević, biznismen iz Kruševca.
Milosavljević je vlasnik još niza lokalnih televizija u Srbiji. Prema podacima iz BIRN-ove baze o javnim konkursima, mediji u vlasništvu Milosavljevića su od 2019. do 2024. na državnim i konkursima lokalnih samouprava su dobile više od 5,5 miliona evra.
Mrežu portala Stijaković je počeo da gradi 2019, kad je osnovano preduzeće Turistička televizija, a sledeće godine i njene prve ćerke firme kao osnivači medija.
U decembru 2020. registrovani su mediji Vojvoda 1914, Braničevski kas i Peto tri 1941, a u januaru 2021. Vidik sa Cera.
Pored toga, Stijaković je suvlasnik još jednog portala i po dva lokalna radija i televizije u Vojvodini.
Milioni od države za Stijakovićeve medije
Iako praktično tek registrovani, Stijakovićevi portali su već od 2021. godine počeli da dobijaju novac na konkursima tadašnjeg Ministarstva kulture u informisanja, kasnije Ministarstva informisanja i telekomunikacija.
U narednim godinama, rastao je broj medija u okviru ove grupacije, ali i suma novca koju su dobijali na konkursima resornog ministarstva, resornog pokrajinskog sekretarijata i lokalnih samouprava.
Zaključno sa julom 2025. godine, ovi mediji, preciznije – preduzeća koji su njihovi osnivači, na 161 konkursu su dobili ukupno oko 58 miliona dinara, odnosno oko 493.000 evra.
Mreža ovih portala i firmi kao njenih osnivača registrovanih širom Srbije počiva na malom broju ljudi i skromnim tehničkim resursima.
Tako je Živodarka Vitasović u Agenciji za privredne registre (APR) upisana kao direktorka Turističke televizije i još tri ćerke firme ovog preduzeća. Povrh toga, ona je i glavna urednica tri portala i Radija Breg, u kom je Stijaković manjinski suvlasnik.
U sličnoj ulozi su i njene kolege. Zapravo, listu od 24 portala pokriva svega desetak imena u svojstvu glavnih urednika. Pojedini su istovremeno, poput Vitasović, urednici na dva, tri, pa i četiri medija.
Ovaj koncept Stijakovićevi mediji ne samo što praktikuju, nego i na osnovu njega dobijaju novac na konkursima.
TV Fruška gora, medij u kome je Stijaković suvlasnik, dobila je ove godine milion dinara od Ministarstva informisanja i telekomunikacija za projekat za „Tri medija, jedan novinar – formula opstanka lokalnih medija“.
U tehničkom smislu, ovi internet sajtovi izgledaju dosta skromno. Reč je uglavnom o generičkim WordPress temama, a pojedini portali imaju gotovo isti izgled.
Pored portala iz ove mreže čiji je stoprocentni vlasnik Stijaković, novac na konkursima dobijaju i mediji u kojima je suvlasnik. Zajedno, svi mediji čiji je Stijaković vlasnik ili suvlasnik su na državnim konkursima dobili 164 miliona dinara od 2019. godine, što je oko 1,39 miliona evra. Reč je o bespovratnom novcu koji se dodeljuje na tzv. medijskim konkursima preko kojih se projektno finansiraju mediji.
Izmišljeni sagovornici u Stijakovićevim medijima
Ime i prezime Branka Đurića, koji je za portal Ramonda navodno govorio o očinstvu, pojavljuje se i na drugim portalima iz Stijakovićeve mreže medija.
Portal Cvet na Tisi u najmanje dva navrata citirao je – kako se navodi – agronoma Branka Đurića. U tekstu iz 2023. pod naslovom „Paljenje strnjike zakonom zabranjeno i višestruko štetno“ novinari ovog portala citirali su Đurićevo navodno objašnjenje o tome šta bi poljoprivrednici trebalo da rade sa ostacima žetve.
Međutim, potpunu istu izjavu, i to četiri godine ranije (2019), za Loznički nedeljnik dala je Milica Popadić, savetodavac za ratarstvo.
Branko Đurić, ovog puta predstavljen kao „inženjer agronomije“ pojavljuje se kao sagovornik i u tekstu pod naslovom „Značaj stajnjaka za kvalitet poljoprivrednog zemljišta“.
Navodno je objašnjavao u kojim prilikama se stajsko đubrivo može zameniti veštačkim – i ovog puta portal Cvet na Tisi pripisao mu je reči koje je napisao neko drugi. Rečenice navodne Đurićeve izjave potpuno se poklapaju sa delovima teksta objavljenog 10 godina ranije na sajtu Zdrava Srbija, u kome je kao autor potpisana Stanislava Stanković, inženjer poljoprivrede.
Ovi tekstovi su objavljeni na sajtu Cvet na Tisi u okviru projekta „Sačuvajmo eko sistem i edukujmo mlade“, koje je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija finansiralo sa 400.000 dinara.
U rešenju za dodelu novca na konkursu, a koje je potpisao tadašnji ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović, navedeno je i obrazloženje na osnovu kojeg je ispunio kriterijume za finansiranje.
„Dobro su usklađeni opis, značaj i cilj projekta. Jasno su definisane potrebe i prioriteti ciljne grupe. Podnosilac ima dobre reference“, stoji u obrazloženju odluke o dodeli novca za projekat 2023. godine.
Već na sledećem konkursu, 2024, ovaj medij dobija novih 400.000 dinara za projekat „Pomozi mi da zajedno budemo jači“.
Jedan od kriterijuma za bodovanje projekata na tom konkursu bio je „mera u kojoj se medij preko koje će biti realizovan projekat pridržava profesionalnih i etičkih standarda“.
Tokom 2024. i 2025. Cvet na Tisi dobio je ukupno 1,45 miliona dinara od Ministarstva informisanja i telekomunikacija.
„Sadržaj Vaših pitanja ukazuje na sumnju da objavljeni tekstovi nisu autentični, što je netačno! Na takva pitanja, odgovorićemo samo ako ih uputi nadležni sud“, napisala je Mina Đurić, direktorka ovog medija, kao odgovor na pitanja BIRN-a.
Država plaćala tekstove sa plagiranim sadržajem
Analiza sadržaja ovih portala otkriva nekolicinu projektno finansiranih tekstova u kojima su kopirane rečenice, pasusi, pa i veći delovi sadržaja koje su ranije već objavili drugi internet sajtovi.
Portal Omorika i bor 2023. godine je od Ministarstva informisanja i telekomunikacija dobio 400.000 dinara za projekat „Znameniti Zlatiborci“ u okviru kog je objavljen i tekst o Ljubivoju Ršumoviću.
U ovom tekstu se, između ostalog, navodi: „Biografija čika Ršuma, kako su ga mnoge generacije nazivale, je impresivna. A takva ne bi bila da nije najmlađih. Oni su njegova inspiracija, a Jovan Jovanović Zmaj i Duško Radović idoli“.
Međutim, potpuni isti sled rečenica, sem dela „kako su ga mnoge generacije nazivale“ objavio je još 2015. internet sajt Repertoar.rs.
Po sličnom principu su kopirani pasusi u drugim projektnim tekstovima i na drugima portalima iz ove mreže. BIRN je ovakve primere našao na još najmanje devet portala u Stijakovićevom vlasništvu – Skadarlija, Hej Salaši, Vojvoda 1914, Talasi Dunava, Toplica, Narcis i jorgovan, Ramonda, Šest žica i Cvet na Tisi.
Tekstovi sa ovih portala, u većoj ili manjoj meri kopirani sa drugih sajtova, objavljivani su u okviru projekata koje je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija sa ukupno oko pet miliona dinara.
Tako je Portal Skadarlija, medij iz ove mreže, objavio je 2023. tekst pod naslovom „Momo Kapor – rođeni Sarajlija i legenda Beograda“, u kome je ceo jedan pasus potpuno isti kao u tekstu naslovljenim „Momo Kapor – Sarajlija koji je postao legenda Beograda“ objavljenim četiri godine ranije na portalu 011info.
Tekst o Kaporu deo je projekta „Legende Skadarlije“ za koji je Portal Skadarlija dobio 400.000 dinara od Ministarstva informisanja i telekomunikacija.
Stijakovićevi mediji duplo naplaćivali iste tekstove
Analiza tekstova u okviru projekata koje su finansirali država i lokalne samouprave razotkriva još grublja kršenja standarda u medijima i novinarstvu uopšte.
Tako su pojedini portali dobijali novac za projekat i u okviru njega objavljivali tekstove, da bi kasnije isti ili delimično izmenjeni tekstovi bili objavljeni na drugom portalu, u okviru drugog finansiranog projekta. Praktično, isti tekstovi su naplaćivani dva puta.
Portal RTV Centar Srem, u kome Stijaković ima suvlasnički udeo, je 2019. dobio 350.000 dinara za projekat „Obrazovanje za 21. vek – Savremena tehnologija u nastavi“ od tadašnjeg Ministarstva kulture i informisanja.
U okviru tog projekta pomenuti portal objavio je tekst pod naslovom „Obrazovanje za 21. vek – 3D tehnologija u nastavi“. Tekst pod istim naslovom 2024. objavio je potom portal Šest žica, u okviru projekta „Savremena tehnologija u nastavi“, koje je te godine resorno ministarstvo finansiralo sa 400.000 dinara. .
Još jedan takav primer je sa tekstovima na temu penzionera. Najpre je tekst pod naslovom „Radno okruženje koje podstiče međugeneracijsku saradnju“ objavljen 2023. na portalu Zlatni vir, u okviru projekta „Brinimo jedni o drugima“ za koji je 400.000 dinara dalo Ministarstvo informisanja i telekomunikacije.
Istom naslovu je 2025. pridodata samo jedna crtica i reči „posao nakon penzije“ i kao takav je objavljen na sajtu Heroji Morave, u projektu „Društvo po meri svih nas“ koji je finansirala Opština Paraćin.
U oba teksta citirana je izjava izvesne Vere Marković „koja radi u jednoj fabrici iako je još pre skoro deset godina otišla u penziju“. U delimično izmenjenoj verziji prvog teksta ostala je ista čak i odrednica o tome kada je sagovornica ovih portala otišla u penziju, iako je u međuvremenu prošlo dve godine. I tu nije kraj. Izjava Vere Marković koju je dala „kroz smeh“ objavljena je 2025. i u tekstu „Međugeneracijska saradnja u radnom okruženju“ na portalu Ramonda, u okviru projekta „Snaga generacija“ koji je finansirala Opština Svrljig.
Osim pomenute penzionerke, u sva tri teksta se provlači gotovo ista izjava osobe koju dva portala predstavljaju kao „mladu preduzetnicu koja drži krojačku radnju u Novom Sadu“, a treći kao „Milenu Pešić, vlasnicu krojačke radnje“.
Saša Mirković, medijski ekspert iz ANEM-a, koji je od 2013. do 2016. bio državni sekretar i pomoćnik ministra u Ministarstvu kulture i informisanja, kao jedan od razloga za što se finansiraju projekti upitanog kvaliteta navodi to da se ne radi njihova evaluacija, odnosno analiza kako su sprovedeni.
„U zakonu je bilo predviđeno da se radi evaluacija, ali to nije zaživelo. Mi smo insistirali na tome. Međutim, postavljalo se pitanje ko bi radio evaluaciju. Kad bi to radio neko nezavisan i pronašao ovakve primere, taj koji je dobio novac za projekat bi bio sankcionisan prilikom sledećeg prijavljivanja. Po meni, ključno je što ne postoje ljudi koji bi bili u mogućnosti da to sprovedu, pa imamo to da ti mediji ne samo da nisu sankcionisani, nego iz godine u godinu na konkursima dobijaju sve više novca od Ministarstva“, kaže Mirković.
Prema njegovoj oceni, ovakvo stanje kad je reč sufinansiranju medija neće se promeniti u postojećem političkom ambijentu.
„Realno, bez političke promene vlasti teško je da bilo šta očekujete“, smatra Mirković.
Gordana Novaković iz Saveta za štampu takođe smatra da bi trebalo da se radi evaluacija projekata koji su dobili novac od Ministarstva informisanja i telekomunikacija na konkursima, ali ne veruje da ova oblast može da se unapredi u postojećim okolnostima.
„Čini mi se da je projektno sufinansiranje medija toliko obesmišljeno da ne može da se popravi bilo kakvim propisom“, zaključuje Novaković.