„Zašto je Srbiji potreban zakon o agentima stranog interesa?“
Ovo je naslov prvog teksta objavljenog na portalu Eagle Eye Explore sredinom 2024. godine.
Za nešto više od godinu i po poslovanja, na ovom portalu objavljene su stotine tekstova kojima se šire dezinformacije, antiliberalni i proruski narativi i promoviše krajnja desnica, najčešće partija AfD [Alternativa za Nemačku], koju u Nemačkoj nazivaju strankom koju „Kremlj vodi na povocu“.
Iako Zakon o javnom informisanju Srbije propisuje da podaci o izdavaču i urednicima medija moraju biti objavljeni u impresumu, na ovom portalu tih podataka nema.
Nedostatak podataka o izdavaču, odnosno vlasništvu i urednicima, jedna je od odlika medija koje plasira Moskva širom Evrope.
Ruslan Trad, saradnik DFRLab-a [Digitalno forenzičke istraživačke laboratorije američke nevladine organizacije Atlantic Council], koja se bavi dezinformacijama, kaže da ovaj portal ima sve karakteristike propagandnih kanala Kremlja: od skrivenog vlasništva i mogućnosti plaćanja u kripto valutama, preko saradnje sa novinarima ruskih medija i AfD-om, do deljenja tekstova preko Telegram kanala i drugih portala povezanih sa Moskvom.
„Obrazac koji ste identifikovali predstavlja karakterističan potpis medijskih ekosistema koje podržava Kremlj, a koji je opsežno dokumentovan“, kaže Tard.
Na uticaj Moskve na medije na Balkanu upozoravala je Evropska komisija još 2023. godine. Tada su iz Brisela ocenili da je narativ Kremlja u Srbiji posebno delotvoran u poređenju sa drugim zemljama u regionu, kao i da u njegovom širenju ne učestvuju samo strani akteri, već ga aktivno promovišu pojedini lokalni mediji i određene „mejnstrim“ političke snage.
U studiji „Rusija utire put autokratijama”, koju je Fondacija Fridrih Nauman objavila 2025, istraživači su utvrdili da Srbija služi kao centralno čvorište za širenje uticaja Rusije širom regiona, putem ispostava državnih medija poput Sputnika i RT Balkan.
Krajnji cilj ovih operacija je podrivanje poverenja građana u demokratske institucije, izazivanje društvenih podela i usporavanje evroatlantskih integracija regiona.
Eagle Eye Explore i zakonske odredbe
Portal Eagle Eye Explore nema impresum i nije upisan u registar medija u Srbiji, pa nije poznato ko je izdavač i vlasnik, niti odakle dolaze sredstva za njegov rad.
Na sajtu postoji mogućnost doniranja u kripto valutama, ali nema dostupnih zabeleženih donacija.
Nataša Jovanović, dugogodišnja novinarka portala Pečat, Večernje novosti, Sputnjik i Rusija Danas, govorila je u više navrata za bugarski medij Efir.info kao glavna urednica Eagle Eye Explora.
Jovanović nije htela da odgovara na pitanja o ovom portalu u telefonskom razgovoru sa novinarima BIRN-a.
Na pitanja poslata mejlom o tome ko je izdavač, urednik, kako se finansira portal i da li sarađuje ruskim medijskim organizacijama i programima odgovorila da su „pitanja toliko jednoobrazna, da ne zahtevaju dodatna objašnjenja“.
„Očekivala sam novinarska pitanja, a dobila ona koja mogu postaviti samo organi bezbednosti, i tužilac, ali i oni u okvirima važećeg medijskog zakonodavstva Srbije. Bićemo na vezi, a uverena, i u prilici da se bolje upoznamo”, napisala je Jovanović.
Međutim, Zakon o javnom informisanju Srbije medijima nameće obavezu da objavljuju impresum, koji mora da sadrži podatke o izdavaču, glavnom i odgovornom uredniku i drugim urednicima.
„Impresum je ključni instrument transparentnosti i odgovornosti medija iz više razloga. On omogućava publici da proceni verodostojnost i moguće interese, najčešće političke ili ekonomske, koji stoje iza sadržaja“, objašnjava za BIRN Ana Martinoli, teoretičarka medija, producentkinja i profesorka Fakulteta dramskih umetnosti.
Martinoli kaže da srpski zakon eksplicitno postavlja ideju da javnost podataka o medijima služi građanima da formiraju mišljenje o verodostojnosti i pouzdanosti informacija, kao i da sagledaju mogući uticaj medija na javno mnjenje.
„Impresum, takođe, usmerava pravnu i profesionalnu odgovornost na konkretne aktere. On nije samo formalnost, već se njime identifikuje ko donosi uredničke odluke i ko je izdavač – što je važno i za samoregulaciju (etika) i za pravnu zaštitu (npr. pravo na odgovor/ispravku, zaštita prava ličnosti, utvrđivanje odgovornosti)“, dodaje ona.
Kazne za izdavače medija bez impresuma, ili pravilno objavljenog impresuma kreću se između 100.000 do 1.000.000 dinara.
Šta je poznato o portalu Eagle Eye Explore?
Domen portala Eagle Eye Explore je registrovan 28. maja 2024. godine kod kanadskog registrara Tucows, putem kompanije Adriahost iz Srbije, koja prodaje usluge registracije domena i nudi web hosting i druge IT usluge. Sajt je smešten na serverima kompanije LeaseWeb iz Holandije, koja obezbeđuje njegov web hosting.
Tucows je ovlašćeni registrar i pruža dodatnu uslugu zaštite identiteta registranta preko svoje firme Contact Privacy, tako što su svi podaci o vlasniku domena – imenu, adresi i mejlu – namerno zamenjeni generičkim podacima kako bi se prikrio pravi identitet registranta. Ova praksa je legalna i često se koristi u slučajevima kada vlasnici domena žele da ostanu anonimni.
Iz ove kompanije za BIRN kažu da podatke o tome ko je registrovao domen mogu da otkriju samo na osnovu zvaničnog naređenja nadležnih institucija Kanade, Danske, Nemačke ili Sjedinjenih Država.
„Ova konfiguracija predstavlja namerno konstruisanu arhitekturu anonimizacije, osmišljenu da spreči pripisivanje odgovornosti, izbegne usklađenost sa sankcijama i omogući poricanje umešanosti [Kremlja], uz istovremeno očuvanje operativnog kontinuiteta. Ova specifična kombinacija predstavlja prepoznatljiv potpis mreža uticaja koje podržava Kremlj“, kaže Ruslan Trad, saradnik DFRLab-a.
On dodaje i da je mogućnost doniranja kriptovalutama obrazac koji su je već identifikovan „u ruskim operacijama uticaja u Moldaviji i drugim ciljnim državama“.
Sa kim Eagle Eye Explore sarađuje?
Vesna Veizović, urednica portala Vaseljenska i autorka Eagle Eye Explora, i Dragan Petrović, takođe jedan od autora i naučni savetnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, imali su značajnu ulogu u početnom promovisanju portala, kako je pokazala platforma Rolliapp koja koristi veštačku inteligenciju za analizu širenja narativa.
Ubrzo po osnivanju portala, Veizović je na svom Telegram kanalu objavila da „su krenuli sami i iznova i da veruje da će kao takvi uspeti“, kao i da će istraživati NVO i čitav civilni sektor koji naziva „ispostavom stranih agentura u Srbiji“.
Za Eagle Eye Explore je u međuvremenu pisalo oko 40 autora, a među najaktivnijima su Veizović, Dževad Galijašević, Branko Žujović i Zoran Čvorović. Tekstovi se objavljuju na srpskom i engleskom.
Sajt je napravljen na platformi WordPress, a nalozi koji imaju mogućnost da rukovode sadržajem – objavljuju tekstove, ubacuju fotografije, menjaju stranice i slično – otvarani su na imena nekolicine autora, a među njima su i imena dvojice političa nemačkog AfD-a.
Naime, pod rednim brojem 29 otvoren je nalog na ime Artura Abramoviča, a pod brojem 33 na ime Antona Friesena. Oba nemačka političara kažu za BIRN da nikada nisu imali urednički pristup sajtu.
Na portalu Eagle Eye Explore je objavljen po jedan njihov tekst.
Abramovič za BIRN kaže da je tekst zapravo napisao za nemačke novine Junge Freiheit, a da ga je na srpski preveo njegov poznanik, kao i da nikada nije ni imao urednički pristup sajtu.
„Ne govorim tečno vaš jezik – zašto bi mi iko dao takav pristup? Ali najvažnije, ne sarađujem i nikada nisam sarađivao sa ruskim državnim organizacijama, zvaničnicima, niti medijima. Sarađujem isključivo sa ruskom opozicijom; i ako želite da vaši čitaoci znaju ko sam i čime se bavim, trebalo bi da ih obavestite da godinama kritikujem rusku vladu i da sam napisao više tekstova protiv nje, čak zahtevajući i NATO bombardovanje ključne infrastrukture u Moskvi i Sankt Peterburgu“, napisao je Abramovič.
On je dodao da nije dobio „autorski honorar od Eagle Eye Explore“ i da „čak ni ne zna ko ga vodi“.
„Ne znam da koristim WordPress, do malopre nisam ni znao šta znači „CMS“; po obrazovanju sam filolog i istoričar i nemam nikakvog znanja o internet stranicama niti o IT-u. I nikada nisam dobio nikakve pristupne podatke, niti bilo šta slično od tih ljudi koje uopšte ne poznajem“, napisao je on.
Anton Friesen, s druge strane, u odgovoru na pitanja BIRN-a je napisao da „ne radi sa ruskim akterima, da ne planira da objavi više nijedan tekst u srpskim medijima i da nema administrativni pristup [portalu Eagle Eye Explore]”.
Na pitanje ko ga je prvo kontaktirao u vezi ovog sajta, Friesen je odgovorio: „Niko.“
AfD je druga najveća stranka u Nemačkoj i najveća opoziciona stranka u zemlji. U maju prošle godine Savezna kancelarija za zaštitu ustavnog poretka, nemačka obaveštajna služba, klasifikovala je stranku kao „potvrđenu desničarsku ekstremističku organizaciju“, ali je sud u Kelnu nedavno doneo privremenu meru navodeći da do kraja sudskog postuka – koji je pokrenuo AfD – taj termin ne može da se upotrebljava za opis ove stranke.
Politički protivnici redovno optužuju AfD da radi u interesu Kremlja i da je „uspavana ćelija lojalna Rusiji“, što AfD negira. Poslanici u Bundestagu su nedavno rekli da AfD zloupotrebljava prava tražeći tajne informacije o vojsci, poput informacija o nemačkim planovima za odbranu od napada dronovima, i ključnoj infrastrukturi. Pojedini poslanici opisali su AfD kao stranku koju „Kremlj vodi na povocu“ i „marionetu ruskih interesa“.
Pored autorskih tekstova, na portalu se često objavljuju intervjui sa krajnjim desničarima. Čak četvrtina objavljenih intervjua je upravo sa političarima iz AfD-a, uključujući i Bjorna Hokea. Hoke je lider lokalnog AfD-a jednoj od nemačkih saveznih država, za kog je odlukom suda navedeno da nije kleveta što je nazvan “fašistom”.
Intervjuisani su i desničari iz Mađarske, Francuske, Italije, Rumunije, Gruzije, Moldavije i drugih zemalja.
Prema plaćenim oglasima koji su bili vidljivi, a na osnovu informacija sa Facebook Ads biblioteke, ovim intervjuima ciljana je publika u Mađarskoj, Nemačkoj i Italiji.
Ruska medijska škola
Pored portala Eagle Eye Explore, Natašu Jovanović, Zorana Čvorovića i Nemanju Stojanovića, koji je administrator Fejbuk stranice ovog portala, povezuje i učešće na medijskoj školi koju je tokom 2024. u Rusiji i Srbiji organizovana uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Rusije.
Organizatori škole su bili ruska nevladina organizacija АNО „Producerski centar Krasnaja Lodka“ i izdavačka kuća „Bitije”.
Učesnici su prvo u julu te godine boravili u Rusiji, a zatim u novembru u Srbiji. Dok je Stojanović bio jedan od polaznika škole, Čvorović je bio jedan od predavača.
Stojanović je inače istoričar i autor na portalu, a piše geopolitičke analize o SAD, Velikoj Britaniji i Istočnoj Evropi. U tekstovima kritikuje liberalni poredak, promoviše konzervativne revolucije i antiglobalističke i suverenističke narativa.
Nataša Jovanović je uoči ceremonije zatvaranja koja je održana u Ruskom domu u Beogradu, govorila o značaju ove saradnje.
„Rusi su naša braća. Kada kažem ‘braća’, ne mislim na tu reč uobičajeno. Mi smo zajedno, imamo istu istoriju, duhovne i političke veze. Veoma je važno da je Srbija na dobroj strani istorije i da je uvek uz Ruse“, rekla je Jovanović za Telegram kanal Ruskog doma.
Na ceremoniji zatvaranja u novembru 2024. godine, učesnicima škole se obratila direktorka Odeljenja za informisanje i štampu Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova putem video poruke.
Kako se širi sadržaj sa Eagle Eye Explore?
Eagle Eye Explore svoje tekstove promoviše na društvenim mrežama na kojima ima ukupno oko 18 hiljada pratilaca.
Pored profila na Fejsbuku, Instragramu, Threads-u i Tviteru, portal ima i kanal na mreži Telegram, gde ima 1.634 člana.
Linkove sa kanala najčešće prenose kanali Srpski ugao, Milan&Zurka | Guide, Bunt je stanje duha, kao i dobro poznati pro-ruski kanali Васељенска, Балканарь, Сербский Вестник, Восток вести, Dejan Berić, DD Geopolitics i Балканская сплетница.
U krugu prenosilaca se nalazi i jedan od najuticajnijih ruskih vojnih kanala, Rybar (Рыбарь).
Pored Telegram distribucije, sadržaj Eagle Eye Explore šire i brojni mediji, među kojima su prorežimski tabloidi Informer i Alo, kao i Novi Standard, Vaseljenska, Novi Vesnik, Odbrana i bezbednost, Pokret za odbranu Kosova i Metohije, Poredak i Srpski Ugao.
Sadržaj sa ovog sajta prenosi se i u regionu. U Republici Srpskoj tekstove Eagle Eye Explore objavljuju se na portalu javnog servisa RTRS-a, kao i online izdanju najčitanijih dnevnih novina Glas srpske.
U Crnoj Gori sadržaj prenosi portal IN4S. U novembru 2019, ambasada SAD u Podgorici optužila je portal da je pod direktnim uticajem Kremlja.
Neki od ovih medija samo prenose sadržaj, a neki promovišu i sam portal tako što imaju poseban tag na sajtu „EagleEyeExplore“ ili koriste naziv sajta u samim linkovima ka tekstova.
Sadržaj ovog portala pojavljuje se i u ruskim medijima, poput državnih dnevnih novina Ruske novine [Российская газета], Geopolitika.RU, kao i bugarskom na sajtu Efir.info za koji je govorila i Nataša Jovanović.
Efir.info su istraživači DFRLab-a identifikovali kao deo mreže bugarskih propagandnih kanala povezanih sa Kremljom.
Mreža sajtova pod nazivom Pravda, pokrenutih u sklopu jedne od, kako je objavio Radio Slobodna Evropa, većih ruskih dezinformacionih operacija koji prenose sadržaj čiji je izvor Kremlj, takođe promoviše Eagle Eye Explore sa pozivom svojim čitaocima da zaprate ovaj portal na društvenim mrežama.
Deo hibridnog rata
Ruslan Trad navodi da portal Eagle Eye Explora ima brojne karakteristike koje su istraživači ruske propagande videli mnogo puta.
On objašnjava da „propagandni sajtovi koje podržava Kremlj funkcionišu kroz nekoliko prepoznatljivih karakteristika“: preko lokalno pokrenutih medija objavljuju sadržaj koji se zatim širi preko više medija i društvenih mreža i na više jezika, kako bi se stvorila iluzija „nezavisnog lokalnog novinarstva dok zapravo plasiraju centralno koordinisane poruke“.
„Intervju glavne urednice Eagle Eye Explora za bugarski medij Efir, deo proruskog ekosistema, predstavlja primer sofisticirane strategije unakrsnog legitimisanja unutar regionalnih propagandnih mreža. Ovakva prekogranična saradnja postoji zbog međusobnog legitimisanja, gde mediji iz različitih zemalja međusobno intervjuišu svoje predstavnike i tako im daju kredibilitet“, kaže Trad.
Angažovanje novinara koji pišu za ruske medije poput Sputnjika i RT-a je takođe već viđeni obrazac i „predstavlja prepoznatljivu karakteristiku medijskih ekosistema povezanih sa Kremljom“.
„Dvostruke uloge između ruskih državnih medija (RT i Sputnik) i navodno nezavisnih lokalnih portala imaju ključnu stratešku ulogu. Oni omogućavaju direktno uređivačko usmeravanje i koordinisanje narativa iz ruskih državnih medija ka lokalnim platformama uz zadržavanje ubedljivog poricanja formalnih međusobnih veza“, opisuje Trad.
On objašnjava da i deljenje sadržaja preko Telegram kanala poput DD Geopolitics i Rybar ukazuje na to da je portal deo „šire infrastrukture ruskog uticaja“.
„Telegram je „nervni centar“, gde domaći i strani akteri povezani sa lokalnim vladajućim strukturama koriste platformu za propagandu i mobilizaciju podrške kroz anti-zapadne poruke. Analitičari eksplicitno navode da ova sinhronizacija nike spontana, već pažljivo dizajnirana i koordinisana propaganda operacija povezana sa zvaničnom politikom Moskve“, objašnjava on.
Njihov cilj je, navodi on, „podrivanje zapadne kohezije i integracije u NATO/EU, promovisanju evroskepticizma, destabilizaciji prozapadnih vlada i stvaranju političkih baza naklonjenih Rusiji“.
Mediji u mreži Kremlja sprovode koordinisane kampanje destabilizacije u pojedini zemljama, izvrću činjenice i utiču na izborne kampanje.
„U ciljnim državama, cilj je i oblikovanje budućih političkih elita koje će normalizovati proruske narative i promovisati strateške interese Moskve“, zaključuje Trad.
Kako smo proveravali digitalne tragove?
Za prikupljanje i proveru tehničkih podataka o domenu, serverima i načinu funkcionisanja sajta, BIRN je koristio alate DNSlytics, urlscan.io i DomainTools WHOIS.
Za identifikaciju administratora Fejsbuk stranice EagleEyeExplore, na osnovu javno vidljivog broja telefona, korišćeni su alati osint.industries i whatsapp.checkleaked.cc, kao i Fejsbuk Ads biblioteka.
Do informacija o organizovanju medijske škole i njenim učesnicima novinari BIRN-a došli su analizom javno dostupnih fotografija, uz korišćenje alata PimEyes za pretragu vizuelno sličnih lica, kao i analizom sadržaja objavljenog na Telegram kanalima i drugih otvorenih digitalnih tragova.
Za pretragu Telegram kanala i dobijanje osnovnih informacija o kanalima korišćeni su alati TGCollector i TGStat.
Za proveru kripto-walleta za donacije sa sajta EagleEyeExplore korišćena je platforma blockchain.com.
Struktura sistema za upravljanje sadržajem (CMS) i indikatori backend pristupa identifikovani su analizom javno dostupnih WordPress metapodataka uz upotrebu WPInt skripte, koja omogućava mapiranje korisničkih zapisa i tehničkih elemenata platforme.