U aprilu 2017. godine EPS je raspisao tender za očitavanje brojila, sedam meseci nakon što je za ovaj posao sklopljen ugovor sa konzorcijumom firmi koji predvodi kompanija Sequester (Sikvester).
U junu je tender završen, a pobedio je isti konzorcijum kao i u avgustu 2016. godine.
Razlozi za raspisivanje novog tendera nisu jasni, s obzirom na to da je prethodni ugovor ostavljao mogućnost saradnje na dve godine. Vlasnik Sikvestera kaže da se radi o regularnoj proceduri, dok predsednik Nadzornog odbora EPS-a Branko Kovačević tvrdi da je prethodni ugovor raskinut jer konzorcijum nije valjano radio svoj posao.
„Prethodni tender je pao zbog problema sa pogrešnim računima za struju i prekinut je ugovor sa tim konzorcijumom“, rekao je Kovačević za BIRN.
Sa druge strane, Dejan Jeremić, predvodnik konzorcijuma koji je pobedio na oba tendera, negira ove tvrdnje predsednika Nadzornog odbora EPS-a.
„Tvrdnje profesora Kovačevića ni približno nisu tačne. Nikakvog raskidanja nije bilo, nego je prethodni ugovor potpisan na dve godine sa ograničenjem finansijskih sredstava po Zakonu o javnim nabavkama. S obzirom na to da su finansijska sredstva po tom ugovoru istekla u maju, mi smo izašli iz tog ugovora i raspisana je nova nabavka“, rekao je Jeremić za BIRN.
Milorad Grčić, v.d. direktora EPS-a, ne odgovora na pitanja BIRN-a u vezi sa ovim poslom, ni šest dana nakon što su mu upućena elektronskom poštom.
Iako je raspisan novi tender, procedura izbora najpovoljnije ponude, kao i uslovi novog ugovora skoro da su identični onome iz avgusta 2016. godine.
To se pre svega odnosi na cenu od 39,99 dinara po očitanom brojilu.
BIRN je u januaru 2017. godine objavio istraživanje u kome je predočeno da je cena od 39,99 dinara po brojilu najmanje duplo skuplja od onoga što se naplaćivalo pre toga za tu vrstu usluge.
Istraživanje je pokazalo da je cena očitavanja u urbanim naseljima, gde su brojila gušće raspoređena i gde se lakše i brže očitavaju, iznosila oko 10 dinara, dok je za ruralna naselja prosečna cena bila 30 dinara.
Prema uslovima tendera iz avgusta 2016. godine, kao i tendera iz aprila 2017. godine, cena je ista za sva brojila, bez obzira da li su u gradu ili u manjim mestima i selima.
Od avgusta 2016. godine po prvi put je posao očitavanja brojila na teritoriji cele Srbije prepušten jednoj kompaniji, to jest, jednom konzorcijumu preduzeća.
Ova promena sistema očitavanja brojila je samo posle par meseci dovela do skandala sa uvećanim računima za struju za decembar 2016. godine.
Tadašnji premijer Aleksandar Vučić direktno je uperio prst u čitače brojila, to jest, u firmu, koja očitava brojila, kao odgovorne za uvećane račune.
„Neprihvatljivo je da neko ’izmišlja’ visinu računa, jer želi da ostane u toploj sobi i mrzi ga da ide i očitava struju”, izjavio je Vučić na konferenciji za novinare 22. januara 2017. godine.
On je tada najavio istragu i kažnjavanje odgovornih i rekao je da je upozorio v.d. direktora EPS-a Milorada Grčića zbog ovog skandala.
Predsednik Nadzornog odbora EPS-a je za BIRN izjavio da je imao uvid u izveštaj komisije koja je radila istragu ovim povodom i da je utvrđena odgovornost konzorcijuma, od koga su naplaćeni penali za neizvršenje pojedinih stavki iz ugovora.
„Postoji zapisnik o primopredaji i tamo se vidi šta je istina, a iz njihovog zapisnika se vidi da četiri posto nije očitano“, odgovara predsednik Nadzornog odbora EPS-a Kovačević.
Ove navode negira vlasnik firme Sikvester, tvrdeći da je konzorcijum koji predvodi njegova kompanija uradio besprekoran posao.
V.d. direktora Grčić nije želeo da odgovori na pitanje BIRN-a o rezultatima rada unutrašnje kontrole i odgovornosti za pogrešno čitanje brojila koje je dovelo do neispravnih računa građana za utrošenu električnu energiju.
Na pitanje kako komentariše činjenicu da iste firme koje su već prekršile sporazum i loše očitavale brojila ponovo rade taj posao, predsednik Nadzornog odbora EPS-a Branko Kovačević odgovora:
„Nije logično da neko ko je zabrljao ponovo dobije posao, ali pretpostavljam da nisu imali dve validne ponude i mogućnost izbora, a posao mora da se uradi, brojila moraju da se očitaju“.
Kao i na prethodnom tenderu, bile su samo dve ponude, od kojih konkurentska ponuda nije ispunjavala ni jedan uslov.
Uslovima tendera je predviđeno da se očitava tri miliona brojila, za razliku od prethodnog puta kada je traženo da se očitava 3,5 miliona brojila. Sada je cena za mesec dana 123 miliona dinara. Na tri miliona brojila dolazi se do cifre od 40 dinara po brojilu, što je identično ceni na prošlom tenderu, jer je tada ponuda bila 140 miliona dinara za 3,5 miliona brojila.
Pobednički konzorcijum i dalje predvodi kompanija Sikvester, s tom razlikom da su dve kompanije napustile grupaciju, a jedna nova kompanija je pridružena.
Čitanje struje mobilnim telefonom
Izvestan broj čitača brojila je do sada koristio mobilnu aplikaciju za očitavanje potrošnje, a uskoro bi svih 6,000 čitača trebalo da bude opremljeno ovom novom tehnologijom.
Čitanje brojila uz pomoć mobilne aplikacije podrazumeva da svaki čitač umesto ručno, kao do sada, mobilnim telefonom zabeleži potrošnju. Podaci se istog trena arhiviraju u jedinstvenu bazu. Ova tehnologija garantuje mnogo veću preciznost i tačnost očitanih podataka.
Tender za projekat automatskog očitavanja brojila uz pomoć mobilnih telefona raspisan je još u maju 2016. godine, a okončan je nakon godinu dana u maju 2017. godine. U tom period podneto je sedam zahteva za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i dva puta je obustavljen postupak.
Iako je, očigčedno, bilo veliko interesovanje za ovaj posao, na kraju se došlo do samo jedne zajedničke ponude firmi Tcom i Asseco iz Beograda.
Pre dve godine ove dve kompanije su pobedile na tenderu za očitavanje 800,000 brojila, a sada su sklopile ugovor sa EPS-om za ostalih 2,5 miliona brojila. Vrednost ugovora je 600 miliona dinara bez PDV-a.Kompanija Tcom je u vlasništvu Jelene Stanivuković, Voje Jovanovića i kompanije Perseus, u vlasništvu Ivana Vasića.
Kompanija Asseco iz Beograda je deo međunarodne grupacije koja ima predstavništva u skoro svim zemljama jugoistočne Evrope.
Asseco je imenovanjem premijerke Ane Brnabić ušao u žižu javnosti, pošto je njen brat Igor Brnabić zakonski zastupnik kompanije.
Prilikom javne rasprave u Skupštini Ana Brnabić je izjavila da joj je u Agenciji za borbu protiv korupcije preporučeno da kada pobedi firma u kojoj je njen brat, dostavi dokumentaciju kako bi oni ocenili da li je eventualno bilo sukoba interesa.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta koji finansira Britanska ambasada u Beogradu. Stavovi izrečeni u tekstu predstavljaju stavove autora i ne oslikavaju stavove donatora.