„Uskoro otvaramo prvu fabriku ozbiljnih dronova ovde u našoj zemlji, veoma ozbiljnih, najozbiljnije svetske produkcije“, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 7. marta ove godine.
Vučić je prethodno naveo da će Srbija fabriku otvoriti sa inostranim partnerom, i to iz Izraela, kao i da bi fabrika mogla da počne s radom već u aprilu, ali nije otkrio ime kompanije.
BIRN i Haaretz otkrivaju da je u pitanju Elbit Systems, najveća izraelska vojna kompanija koja je godinama na meti kritika zbog učešća u izraelskim operacijama u Gazi i na Zapadnoj obali.
Elbit će imati 51 odsto vlasništva u fabrici dronova, dok će 49 odsto imati domaći Yugoimport SDPR.
Specijalna izvestiteljka UN za okupirane palestinske teritorije Frančeska Albaneze u izveštaju iz juna 2025. navodi da je Elbit među kompanijama koje profitiraju od „genocida koji traje“ u Gazi, gde je, od napada Hamasa u oktobru 2023, u izraelskim vojnim operacijama stradalo više od 70.000 Palestinaca.
Prema dokumentima do kojih su došli BIRN i Haaretz, i navodima dva nezavisna izvora, planira se proizvodnja dve vrste dronova – za bliske i daleke misije.
Fabrika bi trebalo da bude smeštena u objektu u Šimanovcima, koji će biti zakupljen od firme Željka Mitrovića, vlasnika Pinka.
Izrael i Srbija već imaju razvijenu saradnju u oblasti naoružanja. Vrednost izvoza municije i naoružanja iz Srbije u Izrael od 2023. porasla je čak 42 puta i na kraju prošle godine dostigla 114 miliona evra, uprkos brojnim apelima eksperata Ujedinjenih nacija da se prodaja vojne opreme Izraelu obustavi.
Većina ovog izvoza realizovana je upravo preko SDPR-a.
Vuk Vuksanović, predavač na Odeljenju za ratne studije King’s College u Londonu, kaže da su motivi Srbije potencijalna zarada od prodaje tih dronova, ali i pristup tehnologiji i znanju jedne od najnaprednijih vojnih kompanija. Izrael, s druge strane, nastoji da sebi osigura „lanac snabdevanja van svog dvorišta koje je stalno u konfliktnoj zoni“.
Vuksanović ističe da Srbija i dalje geopolitički balansira, ali neke adrese postaju važnije, u ovom slučaju Izrael, jer ga vlast vidi kao „prečicu do Bele kuće“.
„Glavni prioritet vladajuće elite je da ostane na vlasti, a da bi to postigla, važno je da ne ulazi u sukob s Amerikancima, posebno u kontekstu nedavnih Trampovih poteza u globalnoj areni“, navodi za BIRN.
SDPR nije odgovorio na pitanja novinara, dok su u Elbitu kratko odgovorili: „Bez komentara“.
Fotografija: Služba za saradnju sa medijima predsednika Republike
„Sveprisutne mašine za ubijanje“
Izraelsko-srpska proizvodnja dronova biće smeštena u Šimanovcima, oko 30 kilometara zapadno od Beograda, u objektu u vlasništvu Pink Media Group.
Prema dokumentima u koje je BIRN imao uvid, a koja su potvrdila dva nezavisna izvora bliska vojnoj industriji, planirana je proizvodnja dve vrste dronova – kratko-dometnog modela velike nosivosti i sa rotacionim krilima, i naprednijeg i bržeg modela dugog dometa, koji može da leti na visinama od preko šest kilometara.
Izvor upućen u dogovor kaže da je dugodometni dron „napredniji“ od Pegaza, borbeno-izviđačkog drona koji Srbija već proizvodi.
„Ima veću visinu leta i veću operativnu autonomiju. Suština cele priče je transfer tehnologije, jer će i naši inženjeri raditi na tome, a taj dron je zapravo kruna čitavog projekta“, navodi on.
Prema izvoru BIRN-a, stručnjaci iz Utve, fabrike aviona koja je u vlasništvu SDPR-a, biće takođe uključeni u proces.
Elbit ima brojne unosne ugovore sa izraelskom vojskom zbog čega je često kritikovan.
U izveštaju specijalne izvestiteljke UN-a Frančeske Albaneze, pod naslovom Od ekonomije okupacije do ekonomije genocida, Elbit Systems se navodi među kompanijama koje „doprinose razvoju alata za nadzor, kontrolu masa, urbano ratovanje, prepoznavanje lica i ciljane likvidacije – alata koji se u praksi testiraju na Palestincima“.
U izveštaju se posebno pominju dronovi koje su razvili i isporučili Elbit i još jedna izraelska kompanija, a koji deluju zajedno sa izraelskim borbenim avionima tokom bombardovanja Gaze. Ti dronovi služe za nadzor Palestinaca i prikupljanje obaveštajnih podataka o metama, navodi se u izveštaju.
Uz podršku tih kompanija i saradnju sa institucijama poput Tehnološkog instituta u Masačusetsu (MIT), „dronovi koje koristi Izrael dobili su automatizovane sisteme naoružanja i sposobnost da lete u rojevima“.
„Dronovi, heksakopteri i kvadkopteri postali su sveprisutne mašine za ubijanje na nebu iznad Gaze“, navodi se u izveštaju.
Izrael odbacuje sve optužbe za genocid.
Fotografija: BIRN/Saša Dragojlo
Srbija kao nova mušterija
Prema Stokholmskom međunarodnom institutu za istraživanje mira (SIPRI), koji prati globalnu trgovinu oružjem, Elbit Systems je vodeća izraelska kompanija za proizvodnju oružja i vojne opreme.
Optužbe za genocid – i negiranje
U septembru prošle godine, nezavisna međunarodna istražna komisija UN za okupiranu palestinsku teritoriju, zaključila je da Izrael čini genocid u Gazi, navodeći desetine hiljada civilnih žrtava i razaranja velikih razmera, i pozvala države članice UN da kazne odgovorne.
„Kada se pojave jasni znaci i dokazi genocida, izostanak reakcije da se on zaustavi znači saučesništvo“, rekla je tadašnja predsednica komisije Navi Pilaj. „Sve države imaju pravnu obavezu da iskoriste sva razumna sredstva koja su im na raspolaganju kako bi zaustavile genocid u Gazi.“
Pre toga, u januaru 2024, Međunarodni sud pravde u Hagu, najviši sud UN, naložio je Izraelu da spreči da njegove snage počine ili podstiču genocidna dela protiv Palestinaca, po tužbi za genocid koju je protiv Izraela podnela Južna Afrika. Konačna odluka o tome da li je u Gazi počinjen genocid mogla bi da potraje godinama. Izrael negira te optužbe.
U martu je The Jerusalem Post izvestio da je Elbit Systems sada najveća izraelska firma po tržišnoj vrednosti listirana na berzi u Tel Avivu.
Kompanija ima niz unosnih državnih ugovora u Izraelu, a poslednjih godina sklapa poslove sa Beogradom.
Početkom prošle godine, Elbit je Srbiji prodao napredne artiljerijske sisteme PULS i besposadne borbene dronove Hermes 900 vredne ukupno 335 miliona dolara. U avgustu je potpisan još jedan ugovor, vredan 1,6 milijardi dolara, koji obuhvata isporuku dronova, raketa dugog dometa, sistema za elektronsko ratovanje i brojne druge vojne opreme Srbiji.
BIRN je prethodno objavio i da je beogradska kompanija Edepro – „regionalni lider u rešenjima za pogonske sisteme“ za rakete, dronove i projektile – izvozila vojnu robu kompaniji IMI Systems, koja je od 2018. u vlasništvu Elbita.
Nisu svi toliko entuzijastični zbog saradnje sa izraelskim vojnim gigantom. Pozivajući se na zvanični dokument, agencija Frans pres (AFP) je prošle godine izvestila da je Španija otkazala ugovor vredan oko 700 miliona evra za kupovinu Elbitovog raketnog sistema, nakon što je uveden embargo na vojnu trgovinu sa Izraelom.
Prošlog meseca, grupa koja sebe naziva „Earthquake Faction“ preuzela je odgovornost za požar u fabrici češkog LPP Holdinga, koji je 2023. najavio partnerstvo sa Elbitom, takođe za razvoj dronova. Grupa je navela da joj je cilj bio da omete izraelske operacije u Gazi.
Uprkos kritikama, Elbit je prošle godine ostvario prihode od 7,9 milijardi dolara, što je rast od 16,3 odsto u odnosu na 2024. Kompanija je ove godine ugovorila dodatne poslove, a posao cveta i zahvaljujući američko-izraelskom napadu na Iran.
Tokom posete Srbiji u martu, izvestiteljka UN-a Frančeska Albaneze je opisala Srbiju kao „jednog od najjačih i najodlučnijih saveznika Izraela, bez imalo stida“. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije odgovorilo je da su njene izjave „neprimerene“ i predstavljaju „neprihvatljivo mešanje u unutrašnje stvari naše zemlje“.
Investitori se povlačili iz Elbita i ranije
Norveška vlada je 2009. godine objavila da njihov državni penzioni fond prodaje svoje akcije u kompaniji Elbit Systems, na preporuku Saveta za etiku, a zbog uloge te kompanije u isporuci nadzornih sistema za kontroverzni razdvojni zid na Zapadnoj obali.
„Ne želimo da finansiramo kompanije koje tako direktno doprinose kršenju međunarodnog humanitarnog prava“, izjavila je tadašnja ministarka finansija Norveške Kristin Halvorsen 2009. godine.
Danske Bank je u januaru 2010. uvrstila Elbit na listu kompanija koje ne ispunjavaju njene standarde društveno odgovornog investiranja.
Dva meseca kasnije, i jedan švedski penzioni fond bojkotovao je firmu zbog njenog učešća u izgradnji zida na Zapadnoj obali, za koji je Međunarodni sud pravde u savetodavnom mišljenju iz 2004. ocenio da je u suprotnosti s međunarodnim pravom.
Jedan od najvećih danskih upravljača penzionim fondovima, PKA Ltd, saopštio je 2014. da više neće razmatrati ulaganja u Elbit, iz istih razloga.
Britanska banka HSBC povukla je svoje investicije iz Elbita 2018. godine, a nakon što je kompanija preuzela IMI Systems koji proizvodi kasetne bombe.