Tokom 2011. godine park prirode je na javne nabavke potrošio ukupno 15,5 miliona dinara, od kojih nijedna nije sprovedena po zakonu.
“Mokra Gora” je sprovodila samo javne nabavke male vrednosti, iako za to nije bilo uslova, ili nije sprovodila javne nabavke mada je bila u obavezi to da učini.
Revizor je utvrdio da je društvo u državnom vlasništvu pet puta kupilo građevinski materijal posle javnih nabavki male vrednosti, mada je trebalo da sprovede jednu nabavku u otvorenom postupku, jer se radi o istovrsnim dobrima.
Nakon “usitnjavanja” javnih nabavki potpisano je pet ugovora ukupne vrednosti 7,4 miliona dinara sa preduzećem “Kopaonik” AD iz Beograda. Gornja granica javnih nabavki male vrednosti je 3,1 milion dinara.
U još devet slučajeva je prekršen Zakon o javnim nabavkama pošto je “Mokra Gora” sklopila devet poslovnih ugovora vrednih šest miliona dinara bez prethodno sprovedenih tendera.
Ko i kako vozi službene automobile
U postupku revizije utvrđeno je da park prirode ne vodi preciznu evidenciju o imovini i opremi.
“Društvo nema analitičku evidenciju nekretnina, postrojenja i opreme …redovan godišnji popis nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme, odnosno imovine i obaveza Društva nije vršen na dan 31.12.2011. godine, niti ranijih godina..,” navodi se u izveštaju.
Između ostalog, revizor je utvrdio da park prirode raspolaže sa dva teretna vozila Toyota Land Cruiser, vrednosti oko 20.000 evra, koja nisu zavedena u poslovnim knjigama. Ove automobile “Mokra Gora” je dobila na trajno korišćenje bez naknade 2007. godine od Bezbednosno-informativne agencije.
Troškovi goriva za ove i druge službene automobile, kao i troškovi energije za 2011. godinu iznosili su 3,3 miliona dinara (oko 30.000 evra).
Međutim, zbog nepostojanja pravilnika o potrošnji goriva, revizori nisu mogli da utvrde da li su iskazani troškovi nastali u poslovne svrhe i kako je trošen benzin.
Takođe, preduzeće nije imalo ni pravilnik o upotrebi mobilnih telefona tako da revizori nisu mogli da utvrde da li su računi za telefone, 2,6 miliona dinara (oko 25,000 evra ili nešto više od 2,000 evra mesečno), nastali u poslovne svrhe ili ne.
U preduzeću navode da su ovako visoki računi nastali zbog rominga susedne države, jer se park nalazi na granici sa BiH, kao i zbog obaveza direktora u inostranstvu, koji je koristio telefon za upravljanje parkom.
Od države preko 200 miliona dinara
Park prirode „Mokra Gora“ osnovala je Vlada Srbije krajem 2005. godine. Parku je dato na korišćenje 10,800 hektara u državnoj svojini. Zemljište se koristi za potrebe izgradnje uređaja za prečišćavanje otpadnih voda, ali i kao prihvatilište za povređenu i ranjenu divljač i zbrinjavanje divljači iz zoološkog vrta.
Park je 2011. godine imao prihode od 44,4 miliona dinara i 42 zaposlena, za čije plate je izdvojeno 29,8 miliona.
Država je od 2006. godine do 2011. godine „Mokroj Gori“ donirala ukupno 217,7 miliona dinara. Revizijom je utvrđeno da park prirode nije dostavio Ministarstvu finansija godišnji izveštaj „o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole za 2011. godinu“, kao i da „društvo nema organizovanu službu interne revizije“.
Pored upravljanja državnim preduzećem, Emir Kusturica na Mokroj Gori vodi i privatno preduzeće “Lotika”, koje je registrovano za delatnost sportskih objekata, a osnovano je 2006. godine. Prema podacima Agencije za privredne registre “Lotika” ima 43 zaposlena i ostvaruje prihode od skoro 200 miliona dinara.
Kusturica je vlasnik i preduzeća za distribuciju i proizvodnju filmova “Rasta international”, koje je osnovano 2011. godine.