Granate iz BiH preko teritorije Srbije ka firmi koja snabdeva ukrajinsku vojsku

Srbija je nedavno bila izložena oštrim kritikama iz Moskve zbog toga što srpsko oružje i municija završavaju u posedu ukrajinske vojske. Spoljna obaveštajna služba Rusije (SVR), nakon godina ignorisanja izveštaja o tome, izdala je dva oštra saopštenja u samo mesec dana. U prvom od 28. maja saopštila je „da je želja srpskih proizvođača oružja i njihovih pokrovitelja da profitiraju na krvi bratskog slovenskog naroda potpuno potisnula svest o tome ko su im pravi prijatelji, a ko neprijatelji.“ 

Dok javno neguje narativ o vojnoj neutralnosti i bliskosti sa Moskvom, vlast u Srbiji prodaje municiju koja – preko trećih zemalja koje su formalno krajnji korisnici – završava u posedu ukrajinskih oružanih snaga. Posle godina negiranja, predsednik Aleksandar Vučić je u intervjuu za Financial Times u junu 2024. i sam priznao ovu praksu.

Međutim, pored toga što oružje i municija koju proizvode srpske fabrike završava u Ukrajini, BIRN otkriva da Srbija preko svoje teritorije odobrava i tranzit artiljerijske municije koja je namenjena kompanijama koje snabdevaju ukrajinsku vojsku.

Prema zvaničnoj dokumentaciji do koje je došao BIRN, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije je 12. juna, uz saglasnost ministarstava odbrane i ministarstva spoljnih poslova, odobrilo tranzit 960 artiljerijskih HE M107 granata kalibra 155 mm bosanske proizvodnje preko državne teritorije. 

U dokumentima se kao “krajnji korisnik” navodi Ministarstvo odbrane Češke, države koja je jedan od najvećih ukrajinskih saveznika i koja od februara 2024. predvodi Inicijativu za dostavljanje artiljerijske municije Ukrajini.

Prodavac je bosansko-hercegovačka firma Podin doo, a pošiljku je naručila češka kompanija Omnipol a.s, jedna od pet firmi koje je češka vlada zadužila za nabavku artiljerijskih granata za ukrajinsku vojsku.

Vuk Vuksanović, viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) kaže za BIRN da srpskoj vlasti, koja je dugo godina gradila imidž među delom svojih birača da je proruska, nikako ne odgovara curenje informacija da Srbija pomaže ukrajinske odbrambene kapacitete.

„Javni dokazi da Srbija omogućava isporuku municije Ukrajini, kao i ruska upozorenja, ne idu u prilog slici koju je Vučić godinama gradio kod kuće,“ kaže za BIRN Vuk Vuksanović.

Istraživanje BIRN-a baca svetlo na deo lanca snabdevanja koji Ukrajini obezbeđuje dragocene granate – od male posredničke firme iz zapadne Hercegovine, preko većinski državne fabrike iz Sarajeva sa uticajnim američkim manjinskim vlasnikom, pa sve do vodeće češke odbrambene kompanije, ključnog aktera Češke inicijative za pomoć Ukrajini.

Tranzit granata – uz odobrenje svih ministarstava iz Srbije

Kamioni sa 132 palete dobili su dozvolu da iz Bosne i Hercegovine uđu u Srbiju preko graničnog prelaza Sremska Rača.

Prema zvaničnoj dokumentaciji do koje je došao BIRN, u kamionima je trebalo da se smesti ukupno 960 granata. Određena je i tačna ruta: kamioni bi išli do sela Kuzmin, pa autoputem E-70 do Beograda, nakon čega bi se vožnja nastavila autoputem E-75 sve do graničnog prelaza Horgoš gde bi se ušlo u EU.

MUP-u Srbije je zahtev za odobrenje tranzita primio 3. juna, samo šest dana nakon što je ruska služba izdala prvo saopštenje u kojoj Srbiju optužuje da učestvuje u „traci smrti“ protiv ruskog naroda.

Odobrenje se nije dugo čekalo. 

Tri dana po prijemu zahteva, saglasnost na transport granata preko srpske teritorije dalo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Tri dana kasnije, 9. maja, saglasnost je dalo i Ministarstvo odbrane čime su se ispunili zakonski uslovi da MUP 12. juna zvanično i odobri tranzit trenutno najtraženijeg kalibra granata na svetu.

Kako se navodi u rešenju, transport je trebalo da se obavi u periodu od dana odobrenja dozvole, pa najkasnije do 11. jula ove godine.

Iako formalno neutralna, podaci da Srbija posredno potpomaže ukrajinsku borbu neprestano cure u javnost. U februaru 2023, ruski medij Mash izvestio je da ukrajinska vojska koristi srpske rakete GRAD kalibra 122 mm. Dva meseca kasnije, Reuters je pisao o poverljivom dokumentu Pentagona u kom se navodi da je Srbija pristala da isporuči oružje Kijevu – ili da je čak to već učinila. U junu prošle godine, Financial Times je otkrio da su srpski proizvođači od 2022. do tog momenta izvezli municiju vrednu oko 800 miliona evra zapadnim zemljama koje su je potom prosledile Ukrajini.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u istom intervjuu za FT praktično potvrdio šemu: „Ne možemo izvoziti u Ukrajinu ili Rusiju… ali imamo mnogo ugovora sa Amerikancima, Špancima, Česima i drugima. Šta oni s tim rade na kraju – to je njihova stvar. Čak i ako znam gde municija završava, to nije moj posao.“

Ipak, 23. juna ove godine Vučić je najavio potpunu obustavu izvoza oružja i municije. Neki su to videli kao reakciju na kritike što Srbija municiju prodaje Izraelu, međutim, tog istog dana je objavljeno drugo upozorenje ruske spoljne obaveštajne službe SVR koja je srpske proizvođače oružja optužila da „iz pohlepe“ brišu tradicionalne veze sa Rusijom i to sa svešću da će „rakete i granate biti korišćene za ubijanje ruskih vojnika i civila u ruskim naseljima“.

Sa dva oštra saopštenja u mesec dana, Rusija je prekinula višegodišnje ćutanje o nečemu što se u stručnim krugovima smatralo javnom tajnom. 

Vuk Vuksanović smatra da je Rusija iskoristila Vučićeve političke probleme u zemlji kako bi ga dodatno pritisla: „Rusi su videli da se Vučić previše približava Trampovoj administraciji i da je ranjiv na unutrašnjem planu, pa su to iskoristili da ga oslabe pred domaćom publikom i potencijalno uspore isporuke Ukrajini.“

Bosansko-hercegovačka proizvodnja, američki kapital

Prema dokumentima do kojih je došao BIRN, prodavac granata je firma Podin d.o.o. sa sedištem u gradiću Grude, na jugozapadu Bosne i Hercegovine.

Iako je ova firma zvanično registrovana za iznajmljivanje i upravljanje nekretninama, poseduje i licencu za izvoz vojne opreme i naoružanja.

Identitet proizvođača granata, međutim, ostaje nejasan, kao i razlog zbog kojeg je firma iz malog mesta, prvenstveno registrovana za promet nekretninama, preuzela ulogu posrednika.

U dokumentaciji u koju je BIRN imao uvid, navodi se samo da su granate proizvedene u BiH.

Ako granate nisu iz postojećih državnih zaliha, stručnjaci sa kojima je BIRN razgovarao smatraju da je najverovatniji proizvođač fabrika Pretis, jedna od vodećih fabrika namenske industrije BiH. Pretis je svakako jedini proizvođač u Bosni i Hercegovini koji izrađuje kompletne granate kalibra 155 mm.

Fabrika se nalazi u Vogošći, predgrađu Sarajeva, svega 1.5 kilometar od firme Bučan transport d.o.o., koja je, prema dokumentaciji do koje je došao BIRN, jedna od kompanija angažovanih za prevoz granata kroz Srbiju.

Stručnjaci tvrde da jedna artiljerijska granata HE M107 kalibra 155 mm na tržištu košta između 2.000 i 3.500 evra – pod uslovom da kupac može da čeka.

„Ako vam treba odmah, morate da platite od pet do osam hiljada evra po komadu“, kaže za BIRN sarajevski stručnjak za vojnu tehnologiju Berko Zečević.

Kako je preneo bosanski portal Klix.ba, Češka je naručila više od 30.000 artiljerijskih granata upravo iz fabrike Pretis. Iako je fabrika u većinskom vlasništvu države Bosne i Hercegovine, američka kompanija za trgovinu oružjem, Regulus Global, drži 41,5 % vlasničkog udela, a nedavno je predložila i ulaganje od 100 miliona dolara u modernizaciju te fabrike.

Regulus ima i 25.7 % udela u još jednoj važnoj fabrici namenske industriji, Binas, koja je takođe u većinskom vlasništvu BiH. Generalni direktor Regulusa, Džo Volis, izjavio je u julu za Al Jazeeru Balkans da je njihova investicija „prilika da izgradimo nešto što istovremeno služi evropskim odbrambenim potrebama i pomaže ekonomskom rastu Bosne i Hercegovine.“

Povodom rata u Ukrajini, Volis je rekao da je artiljerija „ponovo u centru“ savremenog ratovanja.

„S obzirom na to da Rusija ispaljuje toliko granata, hiljade dnevno, to stvara ogroman pritisak na zapadne zalihe i otkriva prave ranjivosti u lancima snabdevanja“, rekao je za AJB.

Regulus Global se hvali da je Ukrajini već isporučio „više od 100.000“ granata kalibra 155 mm, međutim, nisu svi poslovi sa Kijevom prošli glatko. Prema pisanju Financial Times, kompanija trenutno vodi sudski spor u Londonu oko neispunjenog ugovora ukupno vrednog 1,7 milijardi dolara za prodaju granata ukrajinskoj vladi.

BIRN je uputio pitanja firmama Podin i Pretis u vezi njihovih poslovnih odnosa, međutim, nismo dobili odgovore do objave teksta.

Češka Inicijativa za municiju

Poput Srbije, Bosna i Hercegovina ne izvozi oružje niti municiju direktno u Ukrajinu, zbog protivljenja Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske, koji u Rusiji vidi saveznika za svoje secesionističke planove.

Umesto toga, municija proizvedena u BiH prodaje se zemljama NATO-a, među kojima je i Češka koja predvodi Inicijativu za snabdevanje Ukrajine municijom. Ova inicijativa pokrenuta je u februaru 2024. godine kao koalicija država posvećenih održavanju kontinuiteta u snabdevanju Ukrajine municijom, a u svetlu usporavanja američke vojne pomoći.

Prema portalu Biznis.info, izvoz namenske industrije BiH naglo je porastao u prvom kvartalu ove godine, a Češka je postala najveći kupac, odmah iza Sjedinjenih Američkih Država.

U okviru artiljerijske inicijative, kompanija Omnipol bila je jedna od pet čeških firmi kojima su dodeljena ekskluzivna prava za posredovanje u ugovorima o municiji. Ipak, kritičari dovode u pitanje transparentnost ovog projekta, tvrdeći da su neke od ovih firmi povezane sa vladinim zvaničnicima i da naplaćuju provizije znatno više od onih koje naplaćuju ukrajinski državni posrednici u trgovini oružjem.

Uprkos svim problemima, češki predsednik Petr Pavel objavio je u februaru ove godine da je inicijativa predvođena Pragom isporučila 1,6 miliona granata Ukrajini.

Berko Zečević, stručnjak za vojnu tehnologiju iz Sarajeva, kaže za BIRN da BiH ne može biti odgovorna ako njena municija na kraju završava u Ukrajini, jer je nosilac „end-user“ sertifikata, odnosno sertifikata krajnjeg korisnika, Ministarstvo odbrane Češke. On naglašava da se „ovakvi dogovori koordiniraju kroz evropski deo NATO-a“.

„Ako dođe do preusmeravanja, to nije u skladu s pravilima i nema nikakve veze s Bosnom i Hercegovinom. (…) Činjenica je da su pravila koja su građena tokom četiri decenije – poslednjih godina – jednostavno pala u vodu,“ zaključuje profesor Zečević.

Regulus, kontroverze u Siriji i Ukrajini

Regulus Global, koji je osnovao Vil Somerindajk, jedna je od vodećih američkih firmi u sektoru odbrane i logistike koja sarađuje sa Pentagonom.

Ipak, njeno poslovanje nije prošlo bez kontroverzi. Prema pisanju Financial Times-a, ukrajinska državna firma Spetstechnoexport pokrenula je arbitražni postupak u Londonu, optužujući Regulus za kršenje uslova ugovora o isporuci oružja ukupno vrednog 1,7 milijardi dolara.

Spetstechnoexport tvrdi da je isplatio 162,6 miliona dolara kroz avansna plaćanja i depozite kao deo ispunjavanja ugovora, uz dodatnih 14 miliona dolara kroz druge uplate, i sada traži povraćaj novca. Regulus je odbacio ove optužbe.

BIRN i OCCRP su ranije pisali o Regulusu kao jednoj od nekoliko firmi uključenih u lanac snabdevanja Pentagona za naoružavanje sirijskih pobunjenika u borbi protiv Islamske države u Iraku i Siriji (ISIS). Kompanija je 2016. bila tužena zbog smrti instruktora američke Komande za specijalne operacije, jer je navodno obezbedila opasnu municiju koja je eksplodirala. Slučaj je kasnije rešen vansudskim poravnanjem. 

Još 2010. godine, američko Ministarstvo pravde optužilo je bivšeg predsednika Regulusa Lija Tollesona i 22 direktora drugih firmi zbog pokušaja podmićivanja ministra u vladi Gabona, kako bi dobili ugovor o isporuci oružja vredan 15 miliona dolara. Optužbe u vezi sa Gabonom odbačene su 2012. godine.