Na svakih 10 litara vode koje proizvedu, vodovodi u Srbiji naplate svega šest, a četiri upisuju kao gubitak. Na nivou cele zemlje, ovo je godišnje oko 282 miliona kubnih metara vode. To je gubitak ravan onom do kog bi došlo kada bi vodovodi u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu izlili u reku svu vodu koju su ukupno proizveli za 12 meseci.

Vodovodi u Srbiji su imali 43 odsto gubitaka u odnosu na ukupno proizvedenu vodu u 2023. godini, pokazuje izveštaj Ministarstva građevinarstva. Procenat izgubljene vode raste još od 2009. godine, ali od 2014. znatno više.

Da su gubici vode u Srbiji alarmantni, upozoravaju sa najmanje dve zvanične državne adrese. 

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja infrastrukture u „Izveštaju o obavljanju komunalnih delatnosti na teritoriji Republike Srbije u 2023. godini“ konstatuje da je pažnja koju vodovodi poklanjaju ovom problemu „generalno nedovoljna, iako se radi o značajnim količinama izgubljene vode“. 

Takođe, Državna revizorska institucija (DRI) u izveštaju „Gubici vode u vodovodnoj mreži“ iz septembra 2025, u kome je analiziran rad javnih komunalnih preduzeća u Zaječaru, Jagodini i Smederevu, zaključuje da „smanjenje stvarnih (tehničkih) gubitaka vode nije bilo dovoljno efikasno“.

U izveštaju Ministarstva se navodi da se za dobijanje vode ulažu „značajna kadrovska, materijalna i finansijska sredstva“, ali da se preduzeća ne trude da smanje gubitke jer im se „ne isplati“ zbog niske cene vode, iako bi tako sačuvana voda bila 10 do 15 odsto jeftinija od novo dovedene vode.

„Specijalizovane timove koji se bave isključivo sistematskim i planskim radom na smanjenju gubitaka nema skoro niko, mada neku opremu za pronalaženje gubitaka vode i timove za rad sa tom opremom ima oko 43 odsto preduzeća“, piše u izveštaju.

Ovoliki gubici vode značajno su iznad državnih planova za sledeću deceniju. DRI u izveštaju podseća da je Strategijom za upravljanje vodama na teritoriji Republike Srbije predviđeno da se gubici vode do 2034. godine svedu na 25 odsto.

U Evropskoj uniji je prosečan gubitak na mreži 33 odsto, ali je situacija po zemljama šarenolika, pa Italija, Hrvatska i Bugarska imaju gubitke vode veće od 40 odsto, a Austrija, Danska i Holandija manje od 15 odsto.

Različiti podaci o tome koliko i kako voda u Srbiji nestaje

Podaci o gubicima vode u Srbiji nisu usaglašeni na nivou državnih institucija jer se obračunavaju po različitim metodologijama. Republički zavod za statistiku (RZS) gubitke vode računa prema odnosu zahvaćene i isporučene vode, dok Ministarstvo građevinarstva kalkuliše gubitke u odnosu na proizvedenu vodu. 

RZS u izdanju „Ekobiltena“ za 2023. godinu navodi da je na teritoriji cele zemlje zahvaćeno oko 686 miliona kubika vode, a da su „gubici u distribuciji“ oko 244 miliona kubika, što je oko 36 odsto. Razliku između ove dve sume RZS zavodi kao „isporučene vode“. 

Ova metodologija, međutim, ne daje jasnu sliku o gubicima po gradovima i opštinama jer se pojedine lokalne samouprave delimično ili u celosti vodom snabdevaju sa susednih područja, a za RZS je početni podatak voda zahvaćena samo unutar posmatrane opštine. Zbog toga nije moguće procentualno iskazati gubitke u odnosu na zahvaćenu vodu za manje administrativne jedinice.

S druge strane, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja infrastrukture podatke dobija od samih lokalnih samouprava. Na osnovu izveštaja dobijenih od vodovoda, gubici vode se obračunavaju u odnosu na proizvedenu vodu, po metodologiji Međunarodnog udruženja voda (IWA – International Water Association).

Prema ovom pristupu, pod gubicima vode se podrazumeva neprodata ili nefakturisana voda, odnosno „voda koja ne donosi prihod“ (NRW – Non-Revenue Water). Drugim rečima, u gubitke je uračunata sva količina vode koja je proizvedena u vodovodu za koju nikom nije isporučen račun. 

Zašto u vodovodima u Srbiji nestane gotovo polovina vode?

Razloga za gubitke vode ima više, a DRI kao neke od njih navodi curenje vode iz cevi ili na priključcima, prelivanje vode iz rezervoara i nelegalne priključke.

Dok je razlika između zahvaćene ili proizvedene vode 43 odsto, prema podacima Ministarstva, ovaj odnos je još gori kada se uporedi količina vode koja je prodata i one koja je izgubljena. Vodovodi u Srbiji tokom 2023. godine su prodali 370 miliona kubika vode, a izgubili čak 282 miliona kubika. 

Ministarstvo ne objavljuje podatke o gubicima pojedinačnih vodovoda, ali prema podacima koje su lokalne samouprave dostavile, a koje je BIRN dobio od Udruženja za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo koje je učestvovalo u izradi izveštaja Ministarstva, među većim gradovima koji beleže najveće gubitke su vodovodi u Novom Pazaru (63.9%), Zaječaru (62.2%) i Jagodini (61.2%).

Slede ih Požarevac (59%), Valjevo (58.4%) i Smederevo (56.8%). 

Ako bi se u obzir uzimale i lokalne samouprave koje nemaju status grada, gubici vode u pojedinim opštinama su još veći. 

Tako vodovod u Malom Zvorniku u 2023. godini nije fakturisao 78.8 odsto proizvedene vode, a javno komunalno preduzeće u Priboju čak 80.9 odsto.

S druge strane, među gradovima koji beleže najmanje gubitke su Kikinda (15.6 odsto) i Vranje (17.7 odsto). Ako bi se posmatrala i manja opštinska mesta, najbolji rezultat ostvarilo je  Trgovište, gde je lokalni vodovod u 2023. godini imao gubitak vode od svega 1.7 odsto. Sledi Bosilegrad, sa prikazanim gubicima vode od pet odsto.

Kad je reč o najvećim gradovima, gubici vode najviši su u Nišu gde se izgubi više od 51,1 odsto vode, zatim u Kragujevcu gde gubitak iznosi 42,7 odsto, Beogradu sa 38,8 odsto, i Novom Sadu sa 31.2 odsto.

U ova četiri grada godišnje se izgubi oko 113 miliona kubnih metara vode, što je oko 40 odsto ukupnih gubitaka u državi, kako navodi Ministarstvo.

„Gubici vode predstavljaju svakom vodovodu problem za sebe, ali ukupni gubici vode u navedena četiri velika sistema se mogu posmatrati i kao problem za celu Republiku Srbiju“, piše u izveštaju Ministarstva za 2023. godinu.

BIRN je nedavno u tekstu „Pritisci, pogrešni proračuni i ignorisanje činjenica: Šta će biti sa vodom u Novom Sadu“objavio da je jedan od najvažnijih strateških dokumenata novosadskog Vodovoda, kojim je propisan plan za snabdevanje grada vodom u budućnosti, usvojen je tako što je na stručnjake vršen pritisak da se saglase sa dokumentom za koji su smatrali da sadrži pogrešne proračune, ignoriše činjenice i nije urađen u skladu sa ugovorom.

Stručni tim, zadužen za nadzor nad izradom dokumenta, smatrao je da u dokumentu nije tačno izračunato koliko je vode gradu zaista potrebno, da nisu uzeti u obzir problemi do kojih može dovesti prekomerna upotreba postojećih bunara i da angažovana firma nije ispunila ugovor, jer u dokumentu nije razrađeno više opcija za rešenje problema vodosnabdevanja.

Četiri člana stručnog tima zato su odbila da potpišu dokument i napustila tim, a dokumenti o njihovom angažovanju su antidatirani.

Istraživanje BIRN-a pokazuje da su stručnjaci u zvaničnim dokumentima novosadskog Vodovoda još 2012. upozoravali na to da Novi Sad može ostati bez vode, kao i da tim povodom ništa nije učinjeno do danas.

Prema računici BIRN-a zasnovanoj na zvaničnim podacima i metodologiji, novosadska izvorišta daju svega polovinu trenutno potrebne vode koja bi zadovoljavala kvalitet, bez uništavanja vodoizvorišta.