- U beogradskom hotelu Hajat 24. aprila 2025. uhapšeni su Cuj Guanghaj (kineski državljanin) i Džon Miler (britanski državljanin), po nalogu SAD.
- Sjedinjene Države ih optužuju za proganjanje kineskog umetnika disidenta i pokušaj krijumčarenja američke vojne opreme u Kinu, saznaje BIRN.
- Dan nakon hapšenja, kineski ambasador, prema saznanjima BIRN-a, imao je neprijatan razgovor sa ministrom Dačićem, tokom kojeg je negodovao zbog hapšenja Cuja Guanghaja, Dačić za BIRN tvrdi da se sastanak dogodio desetak dana kasnije i da nije bio neprijatan.
- Uprkos ozbiljnim optužbama, obojica osumnjičenih su iz ekstradicionog pritvora prebačeni u kućni pritvor posle nepunih mesec dana u zatvoru, što pojedini pravnici ocenjuju kao presedan.
- FBI je godinama tajno pratio i snimao osumnjičene, čiji su planovi obuhvatali fizički napad na kineskog umetnika koji živi u SAD i izrađuje skulpture predsednika Kine i njegove supruge, ali i pokušaj ilegalnog uvoza raketa, dronova i radara u Kinu.
- Iz komunikacije osumnjičenih proizilazi da su delovali po nalogu kineskih vlasti, s obećanim višemilionskim budžetima i državnim logistikama.
- Slučaj se iz pravnog postupka pretvorio u geopolitički test za Srbiju – kome će Beograd na kraju izaći u susret: Kini ili SAD?
U četvrtak uveče, 24. aprila 2025. godine, oko 22 sata, srpska policija je u beogradskom hotelu Hajat uhapsila kineskog državljanina Cuja Guanghaja i Britanca Džona Milera.
Obojica su privedena po međunarodnoj poternici raspisanoj na zahtev SAD čije ih vlasti terete da su u Kaliforniji organizovali proganjanje i zastrašivanje kineskog umetnika Huija Boa koji živi u SAD i koji je izrađivao provokativne skulpture koje su ismevale i vređale predsednika Kine Si Đinpinga i njegovu suprugu.
Američko Ministarstvo pravde je odmah sutradan 25. aprila pohvalilo reakciju srpskih vlasti i najavilo da će formalno zatražiti izručenje dvojice uhapšenih u SAD.
U saopštenju ministarstva navedeno je i da dvojici optuženih, ukoliko budu oglašeni krivim, preti kazna od oko četiri do pet godina zatvora za krivično delo proganjanja. Međutim, ubrzo je slučaj postao složeniji, jer su im pripisana još neka krivična dela.
Američko Ministarstvo pravde je 30. maja 2025. saopštilo da su protiv Cuja Guanghaja, poznatog i kao “Džek”, i Džona Milera podignute dve odvojene optužnice: jedna u Kaliforniji zbog proganjanja kineskog umetnika Huija Boa, a druga u Viskonsinu za pokušaj ilegalne trgovine američkom vojnom opremom i njenog krijumčarenja u Kinu, za šta je zaprećena kazna do 20 godina zatvora. BIRN je imao uvid u obe optužnice, kao i u krivičnu prijavu koju je agent FBI podneo 11. aprila, a koje zajedno razotkrivaju ozbiljnu i višeslojnu zaveru u kojoj su osumnjičeni delovali po nalogu kineskih vlasti.
Iz optužnica će vidi da su Guanghaj i Miler dogovarali akcije i pravili planove sa nekolicinom ljudi, za koje će se kasnije utvrditi da su svi bili prikriveni agenti FBI.
Cuj Guanghaj je rođen 1981. godine u kineskoj provinciji Anhui. U optužnici naveden kao osoba koja koristi više identiteta i pasoša. Pre hapšenja u Beogradu, putovao kroz Mađarsku i više evropskih zemalja. Američke vlasti tvrde da je povezan s kineskom vojskom. Foto: FBI
Već na prvi pogled bilo je jasno da oni nisu obični begunci sa Interpolove poternice. Prema dokumentima FBI u koje je BIRN imao uvid, Cuj Guanghaj je povezan sa kineskim vlastima i radio je po njihovom nalogu.
Samo dan nakon hapšenja u Beogradu, kineska vlada je reagovala na najvišem nivou, saznaje BIRN. Prema saznanjima BIRN-a, kineski ambasador Li Ming je prvo razgovarao sa ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem i taj razgovor je opisan kao vrlo neprijatan. Ambasador je negodovao zbog hapšenja, istakao da je Kina dosta uradila za Srbiju i da nije u redu da joj se ovako vraća, kao i da je uhapšeni Cuj Guanghaj od velike važnosti za kineski državni vrh. Nezvanično, srpski ministar policije je ambasadora uputio na predsednika države Aleksandra Vučića. BIRN je informaciju o razgovoru ambasadora i Dačića dobio 27. aprila, dva dana nakon navodnog razgovora.
Ministar Dačić je odgovarajući na pitanja BIRN-a kazao da je sastanak sa ambasadorom Kine bio desetak dana nakon hapšenja i da nije bio neprijatan. “Svaka zemlja se interesuje za svoje državljane, i to je normalno. To je sada stvar pravosuđa i nema više veze sa MUP-om. To smo rekli svim stranama koje su zainteresovane”, odgovorio je Dačić dodajući da predsednik Vučić nema nikakve veze sa tim slučajem. “I što bismo bilo koga upućivali na njega”.
Ono što je usledilo bila je prava “ofanziva šarma”: narednih dana Vučić i kineski ambasador pojavljuju se zajedno u više navrata 28. i 29. aprila, obilazeći infrastrukturne radove i projekte po Srbiji. Na tim susretima kineski diplomata delovao je vidno dobro raspoložen.
Izvori upućeni u ovaj slučaj ocenili su ovo kao Vučićev pokušaj da umiri kinesku stranu i javno demonstrira da hapšenje njihovog državljanina neće narušiti strateško prijateljstvo između Srbije i Kine.
Srpski zvaničnici su svesni da svaki naredni potez nosi potencijalne rizike. Ako Beograd ispuni očekivanja Vašingtona i isporuči Cuja, to može ozbiljno narušiti odnose sa Kinom. Ako Srbija odbije da izruči Cuja (i Milera) i efektivno ih zaštiti od američkog pravosuđa, rizikuje diplomatski skandal sa Sjedinjenim Državama.
Dana 21. maja, nepunih mesec dana nakon hapšenja, Cuj i Miler, dvojica stranih državljana bez prebivališta u Srbiji, pušteni su u kućni pritvor, za šta pojedini advokati s kojima smo razgovarali smatraju da nije uobičajena praksa.
Njihov branilac, advokat Goran Petronijević, kaže za BIRN da apsolutno nije ni trebalo da oni budu u pritvoru i da je “sud mirne duše”, mogao istog trenutka da im odredi kućni pritvor. “Vi ako aludirate na to da je brzo urađeno i tako dalje, odmah da vam kažem da to nema apsolutno nikakve veze. Ako vam je to problem, oni nisu ni trebali da budu u pritvoru, to su ozbiljni ljudi, dakle nisu nikakvi kriminalci ovako ili onako, nisu narkodileri…”
Novinari BIRN-a uputili su zvanična pitanja kineskoj ambasadi u Beogradu i ambasadoru lično – između ostalog, tražeći potvrdu da li je srpska strana obećala da će odugovlačiti ekstradicioni proces i da neće izručiti Cuja Guanghaja, kao što se moglo nezvanično čuti – ali odgovor nije stigao. Slično je reagovala i američka strana: nekoliko upita poslatih FBI agentima i tužiocima uključenim u predmet rezultiralo je tek kratkim odgovorom: “No comment” – bez ikakvog komentara.
BIRN je uspostavio kontakt sa kineskim umetnikom koji je progonjen, poslao mu pitanja, dobili obećanje da će odgovori stići – što se nije desilo do objavljivanja teksta.
Naslovna strana optužnice podnete u Centralnom okrugu Kalifornije 23. maja 2025. godine kojom se formalno pokreće proces protiv dvojice osumnjičenih.
Od hapšenja u Hajatu, preko zatvora do nanogice: neobičan tok ekstradicionog postupka
Nakon hapšenja Cuja Guanghaja i Džona Milera, protiv njih je u Beogradu odmah pokrenut ekstradicioni postupak, u skladu sa Ugovorom o izručenju između Srbije i SAD potpisanim 2019. godine. Već iste noći, 24. aprila, oni su privedeni dežurnom sudiji Višeg suda u Beogradu, Kseniji Marić, radi utvrđivanja identiteta i određivanja pritvora.
Advokat Luka Đurić bio je te noći angažovan po službenoj dužnosti da zastupa osumnjičenog Cuja, dok je britanskog državljanina Milera zastupala, takođe po službenoj dužnosti, advokat Vanja Đurić. Vanja Đurić odbila je da razgovara za BIRN uz poruku: “Nisam zainteresovana za razgovor. Molim da me ne pozivate. Pozdrav”.
Advokat Luka Đurić izjavio je za BIRN da pred sudijom osumnjičeni nije ispitivan o navodima optužbi koje mu američki organi stavljaju na teret, već je sprovedena procedura rutinske identifikacije – uobičajena praksa u ekstradicijama, gde se proveravaju isključivo identitet i osnovna dokumentacija. Sudija je zatim obojici odredio ekstradicioni pritvor i po standardnoj proceduri, oni su smešteni u Okružni zatvor u Beogradu.
Prema rečima advokata Đurića, Miler i Cuj su doleteli u Beograd iz Mađarske verovatno 23. aprila, dan pre hapšenja. Šta je razlog njihovog dolaska, nije jasno ni iz optužnice, niti iz drugih prikupljenih dokaza. Navodno je Beograd trebalo da napuste dan kasnije, 25. aprila.
Advokat Đurić je ispričao za BIRN da je svog klijenta Cuja posetio jednom u pritvoru nekoliko dana nakon hapšenja. Cuj ga je zamolio da obavesti Ambasadu Kine da je on uhapšen, što je Đurić i učinio.
Prema Đurićevim rečima, predstavnici ambasade su ubrzo posetili pritvorenog Cuja, a zatim mu angažovali novog branica po sopstvenom izboru. Tako je oko desetak dana posle hapšenja došlo do promene advokata: umesto Đurića, odbranu Cuja Guanghaja, a potom i Džona Milera, preuzeo advokat Goran Petronijević. Petronijević u advokatskim krugovima važi za čoveka bliskog državnim strukturama, često angažovan u specifičnim, politički osetljivim slučajevima.
Prema rečima advokata Petronijevića, s kojim su novinari BIRN-a razgovarali u nekoliko navrata, maksimalni rok za dostavljanje ekstradicione dokumentacije je 30 dana. Međutim, on je istakao da taj rok nije „prekluzivan“, odnosno da ne predstavlja neprobojni zid: „Maksimalni rok nije apsolutan,“ objašnjava Petronijević, „u ekstradicionim predmetima on se obično produžava, ukoliko dokumentacija ne stigne na vreme.“
Petronijević je naveo i da, prema njegovom iskustvu, ekstradicije stranaca mogu da potraju: „Imam čak slučaj da traje godinu dana,“ rekao je, dodajući da se za to vreme traženi često nalaze u režimu blažih mera, poput nanogice, dok postupak traje.
Kada smo se sa Petronijevićem čuli prvi put, 7. maja, kazao je da za prvih nekoliko nedelja „nije bilo nikakvih novih informacija“ od nadležnih organa, te da se čekalo da Viši sud u Beogradu preko srpskog Ministarstva pravde zatraži dokumentaciju od američkog Ministarstva pravde.
Međutim, istog dana, BIRN je poslao pitanja Višem sudu u Beogradu i dobio potvrdu da su nadležni organi SAD već zatražili produženje roka za dostavljanje dokumentacije sa uobičajenih 30 na 60 dana od dana hapšenja – što predstavlja zakonski maksimalan rok – i da je sud taj zahtev odobrio.
Zatim u razgovoru koji je vođen 20. maja, Petronijević je kazao da je Cuju i Mileru pritvor produžen i da će se ponovo o tome odlučivati za mesec i po dana. Takođe je kazao da je prvi pritvor trajao mesec dana, a da je onda produžen za dodatna dva meseca. On je tada procenio i da u prvoj fazi postupka „nije za očekivati“ bilo kakvo ublažavanje mera, odnosno puštanje u kućni pritvor ili puštanje na slobodu, „a iza toga je sve moguće, ali nikakve aktivnosti u tom pravcu još nismo preduzimali“ dok se ne vidi hoće li stići američki papiri.
Međutim, ubrzo se pokazalo da ovo nije bilo tačno. Nakon provedenih manje od mesec dana u pritvoru, dvojica pritvorenika su pušteni iz zatvora i stavljeni u kućni pritvor uz elektronski nadzor (nanogicu). Prema informacijama BIRN-a, Viši sud u Beogradu je na predlog branilaca od 16. maja doneo odluku da se 21. maja 2025. Cuj i Miler prebace u kućni pritvor uz obavezu da se redovno javljaju policiji.
Tokom razgovora 20. maja, podsetili smo advokata Petronijevića na njegovu izjavu da nije preduzeo nikakve korake u vezi s predlaganjem blaže mere, ali da nam je u Višem sudu potvrđeno da je predlog advokatskog tima Guanghaja stigao još 16. maja.
Petronijević: Oni imaju još branilaca.
BIRN: Ko su ti branioci?
Petronijević: Branioci su kolega Nešić i kolega Petrović.
BIRN: Nešić i Petrović. A njihova imena?
Petronijević: Ne mogu sad da se setim.
Luka Đurić, prvi advokat Cuja Guanghaja, izjavio je za BIRN da kao branilac ne može komentarisati odluku o određivanju kućnog pritvora. Međutim, kao pravnik, istakao je da „nikada nije čuo za takav slučaj“ u kojem strani državljani bez ikakvih veza sa Srbijom budu pušteni iz ekstradicionog pritvora u kućni pritvor nakon tako kratkog vremena. “Kućni pritvor kod nas nije česta mera čak ni u blažim slučajevima,“ ističe Đurić, “a pogotovo ne za strance u ekstradicionom postupku”.
On kao pravnik smatra da je odluka suda presedan: „Iskreno ne mogu ni da zamislim… Imao sam par puta klijente strane državljane u ekstradicijama, ali upravo iz tog razloga (nedostatka veza sa zemljom) nikad nije ni došlo do mogućnosti da budu pušteni iz pritvora. Znam za slučajeve kineskih državljana koji jesu ovde imali prebivalište, pa su pušteni da se brane sa slobode, ali da neko ko je ovde samo u tranzitu bude u kućnom pritvoru – za tako nešto nisam čuo“.
Postavlja se i praktično pitanje: kako su srpske vlasti organizovale kućni pritvor za strance koji ovde nemaju adresu niti rođake? Prema rečima Luke Đurića, sud se time uopšte ne bavi – obaveza organizacije smeštaja pada na same optužene, njihove porodice, ambasadu ili advokate.
“Sud samo ceni njihov zahtev i uslove za promenu mere, ali ne obezbeđuje logistiku,” objašnjava on.
Advokat Petronijević je na pitanje BIRN-a rekao da ne može da pojasni u ovom konkretnom slučaju ko je obezbedio smeštaj za dvojicu uhapšenih, a što se tiče prakse, rekao je da to nije zakonski rešeno.
„Iznajme stan u kom će biti, koji ima fiksni telefon i to je to. Uredno, preko rodbine, poznanika, prijatelja, advokata, nekad u tim situacijama može sud to da naloži, ako nađe da je ta mera izvodljiva, da kaže `nađite, obezbedite` i tako dalje.“
Rešenje o kućnom pritvoru svakako je blaže od zatvora, ali ne znači i potpunu slobodu – dvojica osumnjičenih su i dalje pod nadzorom 24 sata. Ipak, presedan puštanja stranaca na nanogicu nosi i rizike.
Bekstvo iz kućnog pritvora nije nezamislivo: pre samo nekoliko godina, haker Kristijan Krstić, koga je takođe tražio FBI, uspeo je da pobegne iz kućnog pritvora u Nišu, dok je čekao odluku o izručenju. Naknadno je uhapšen u Gruziji i prebačen u Ameriku.
Operacija zastrašivanja kineskog umetnika
U prvim danima nakon hapšenja, protiv Cuja Guanghaja i Džona Milera postojala je samo prijava za proganjanje kineskog disidenta Hui Boa. Međutim, 30. maja 2025. američko Ministarstvo pravde saopštilo je da su podignute dve odvojene optužnice – u Kaliforniji i Viskonsinu. Osim za zaveru radi proganjanja, terete se i za pokušaj krijumčarenja američke vojne opreme u Kinu, uz moguće kazne do 20 godina zatvora.
„Najlakše je samo bam bam beng beng i odeš… Ali ne mora tako – cilj je da ga unakaziš, u kolena i zglobove, nožem, da ne može da hoda. Poruka mora biti jasna: nećeš hodati neko vreme, klošaru.“
Ove reči Džona Milera, koje se navode u prvoj optužnici iz Centralnog okruga Kalifornije, odnosi se na višegodišnju kampanju zastrašivanja kineskog disidenta i umetnika Hui Boa i otkrivaju na kakve brutalnosti je bio spreman u planu da povredi žrtvu. Srećom, ovaj krvavi plan, kao ni otmica žrtve, nikada nisu sprovedeni, ali progon se nastavio.
Džon Miler rođen je 1968. godine. Britanski je državljanin sa prebivalištem u SAD i Tajlandu. Koristio više telefonskih brojeva registrovanih u SAD i Meksiku. Prema američkoj optužnici, planirao je transfer vojne opreme iz SAD preko Evrope u Aziju, koristeći lažna imena i posrednike. Foto: FBI
Tužioci tvrde da su Miler i Cuj od oktobra 2023. pa do aprila 2025. sprovodili kampanju zastrašivanja protiv Hui Boa, koji živi u Los Anđelesu i javno kritikuje režim u Pekingu.
Kroz iskaze prikrivenih agenata i komunikacije optuženih, opisane su neverovatne pojedinosti.
Cuj, koji je sve vreme boravio u Kini, i Miler su imali saradnike na terenu koji su zapravo bili prikriveni agenti FBI-ja. Njih dvojica su planirali da iznajme stan pored stana žrtve kako bi je neprestano držali pod nadzorom. U jednom od snimljenih razgovora, Miler objašnjava svom saradniku, za kog nije znao da je FBI agent, da je neophodno postaviti kameru u blizini kuće žrtve ili, još bolje, “zakupiti stan pored kako bismo ga mogli stalno pratiti. Cilj je ne samo da budemo tu dok je Si Đinping u zemlji (u poseti Americi) , već i da nastavimo nadzor nakon njegove posete. Svaka njegova aktivnost mora biti pod lupom.”
FBI je dokumentovao da je Miler insistirao čak i na tome da se nađe osoba koja bi besplatno stanovala u tom stanu i vršila nadzor 24/7, ako već to već ne može stići jedan od njegovih saradnika – za koje Miler u tom trenutku nije znao da je prikriveni agent FBI.
Kada je reč o umetničkim skulpturama koje je Hui Bo izrađivao (figure predsednika Kine i njegove supruge, polunage u klečećem položaju, kao satirična kritika), Miler i Cuj su njihovo uništavanje smatrali prioritetom.
“Oni traže da se te statue unište, da se onesposobe”, rekao je Miler svom saradniku (prikrivenom agentu FBI), naglašavajući da to “nisu samo obične statue, već simboli” i da “šefovi iz Kine insistiraju na tome”. U tu svrhu uveli su još jednog saradnika (takođe FBI agenta) kome su lažno predstavili da statue treba uništiti navodno zato da ih neko ne ukrade, kako bi prikrili pravu nameru – političko zastrašivanje.
FBI je, uz pristanak žrtve, čak inscenirao uništavanje nekih statua – agenti infiltrirani u poslove Cuja i Milera su probušili gume na kolima Hui Boa i oštetili nekoliko skulptura – kako bi zadobili poverenje Milera i Cuja, a da pritom zaštite žrtvu od stvarne štete. Milerova poruka saradnicima bila je jasna: “Bušenje guma je efikasno. To šalje jasnu poruku: ‘Nećeš se lako kretati.’ Ali opet, mora biti diskretno da ne privuče previše pažnje.”
U jednom trenutku 2023. razmatrali su i najdrastičniju opciju – fizički napad ili otmicu Hui Boa. Miler je tu ideju opisao vrlo slikovito, što je zabeleženo u krivičnoj prijavi.
Pominjao je i cifru od 100.000 dolara za izvršenje tog napada, napominjući da je “šef Cuja to odobrio, ali još mora da prođe kod glavnog šefa u Pekingu”. Na kraju je upravo taj “glavni šef” u Pekingu odbio plan otmice ili prebijanja, uz poruku da “nisu ni oni Rusi, ne rade takve stvari”. Ipak, napomenuo je Miler, “hoće te jebene statue” – dakle nalog da se umetnine unište ostao je na snazi.
Miler je istovremeno pokretao i druge operacije u službi kineskih interesa. Naredio je tako drugom saradniku (takođe prikrivenom agentu FBI) da organizuje lažne proteste u Americi povodom posete predsednika Tajvana SAD-u, angažujući statistе koji će nositi transparente poput: “Ne uvlačite nas u vaš rat”, “Pazite na Ameriku prvo”, “Tajvan = Ukrajina 2?!”.
Statua kineskog predsednika Sija i njegove supruge, delo kineskog disidenta iz Los Anđelesa Hui Boa, prikazuje ih nage i vezane. Prema optužnici američkog Ministarstva pravde, umetnik je skulpture izlagao po instrukcijama FBI-ja, kako bi isprovocirao reakciju i identifikovao agente koji deluju u interesu kineske vlade u SAD. Foto: Facebook/Hui Bo
Ideja je bila da se stvori privid antivladinog raspoloženja po pitanju Tajvana, što bi odgovaralo Pekingu. Takođe, kineski zvaničnici su u to vreme posetili roditelje Hui Boa u Kini – što je žrtva protumačila kao pretnju porodici i još jedan vid pritiska na njega.
Krijumčarenje vojne opreme
Druga optužnica, podignuta pred sudom u Istočnom okrugu Viskonsina, razotkriva paralelno delovanje dvojice optuženih na sasvim drugom planu – planu krijumčarenja oružja i vojne opreme.
Prema optužnici, a u koju je BIRN imao uvid, njih dvojica su od kraja 2023. do aprila 2025. tražili da kupe ili pribave raznu opremu sa Liste američkog vojnog naoružanja, uključujući rakete zemlja-vazduh, radare protivvazdušne odbrane, dronove tipa Black Hornet, pa čak i uređaje za šifrovanje komunikacije visoke vojne klase.
Ova optužnica je rezultat višemesečne tajne operacije američkih agenata, tokom koje su se Miler i Cuj preko posrednika (agenta) dogovarali o kupovini strogo kontrolisane vojne opreme. Iz transkripata njihovih poruka, koje se citiraju u optužnici, vidi se da su veoma otvoreno razgovarali o potrebama svojih klijenata u Kini i načinu isporuke opreme, tako da se izbegne detekcija od strane vlasti SAD.
Miler je preko posrednika u SAD sastavljao “božićnu listu želja” sa vojnim hardverom – od noćnih nišana i pancirnih ploča, do delova oklopnih vozila – objašnjavajući da njegovi kupci iz Kine žele “po nekoliko primeraka od svakog” da bi mogli da ih “obrnu inženjering”, tj. rastave i kopiraju zapadnu tehnologiju.
Miler je u razgovoru sa prikrivenim agentom, naglašavao da su finansije “vrlo izdašne, sveti gral za nas ako možemo to da omogućimo”, jer klijenti u Kini mogu platiti višestruko veću cenu od realne. Insistirao je na korišćenju enkriptovanih aplikacija i “tajnih čatova” koji brišu poruke odmah posle čitanja, a posredniku je rekao i da će se u komunikaciju uskoro uključiti “Džek” (Cuj) kao glavni kupac.
U optužnici iz istočnog okruga Viskonsina, koja je podignuta 20. maja 2025. godine, Cuj i Miler se terete da su od novembra 2023. do aprila 2025. pokušali da izvezu sofisticiranu američku vojnu opremu u Narodnu Republiku Kinu bez odobrenja Stejt departmenta.
Kada se “Džek” zaista uključio, komunikacija je poprimila sva obeležja direktne umešanosti kineskih vlasti. Cuj je posredniku jasno dao do znanja da on nastupa u ime jednog zvaničnog entiteta. Kazao je: “Moj klijent je lokalna vlast… Ovi zahtevi nisu moji, već prenosim zahteve svojih klijenata”.
On je od američkog posrednika tražio i da dostavi “meni” – spisak dostupnih komada oružja – kako bi kineski kupci mogli da izaberu šta žele. U jednoj poruci, Cuj otvoreno kaže: “ovo nisu moji zahtevi, već zahtevi mojih klijenata… ja samo prenosim informacije između tebe i klijenta”. Iz ovakvih reči očigledno je da je delovao po zadatku za neidentifikovane kineske državne kupce.
U julu 2024. napisao je i da njegov klijent “sprema izveštaj za svoj viši nivo uprave” i čeka “izveštaj o proceni” – terminologija koja sugeriše službenu hijerarhiju. Tražio je fotografije dostupne opreme, raspitivao se čak i o američkim Predator dronovima, stinger raketama i softveru. Pominjao je da će neke predmete preuzeti “njegovi ljudi u Južnoj Koreji” kako bi se lakše preneli dalje u Kinu, kao i da ga interesuju vojni GPS uređaji za pešadiju, čije je slike i serijske brojeve tražio radi provere.
Posredniku je stavio do znanja da čim pošalje slike i liste, “stiže depozit” – dakle da će kineska strana odmah platiti kaparu. U jednom trenutku, kada je agent poslao fotografije dve ručne GPS jedinice (nalazeći se pritom u Viskonsinu), Cuj je potvrdio prijem i pokazao dalje interesovanje. U optužnici su zabeleženi i konkretni dogovori o cenama: nabrojano je koliko su nudili za svaki tip oružja (npr. dva miliona dolara za radar, 900.000 za raketu itd.)
U optužnici se ne navodi da su Cuj i Miler planirali dolazak u Srbiju, ali se o njihovom boravku u Mađarskoj, odakle su stigli u Beograd, iznosi nešto više detalja. Cuj i Miler su za saradnike uzimali ljude koji su zapravo bili prikriveni agenti FBI, što oni nisu znali. Oko 7. marta 2025. Cuj i jedan od prikrivenih agenata FBI razmenjuju poruke o mogućem sastanku u Mađarskoj u bliskoj budućnosti. Cuj piše da se “nadaju da će moći da se sastanu zajedno sa Džonom (Milerom) u Mađarskoj”.
U jednom prisluškivanom razgovoru 15. aprila 2025, Miler govori prikrivenom agentu-1 o njihovom predstojećem putovanju u Mađarsku i pominje da će tamo “sresti neke ljude koji se bave kamionskim prevozom…”, a ako to ne bude zgodno, “možemo iskoristiti moju vezu u Bugarskoj”.
Advokat Petronijević je za BIRN kazao da on, kao branilac, još nije dobio optužnicu za krijumčarenje naoružanja.
„Mi to još nismo dobili, mi smo čuli da ima još nešto… Sve ono što se njima stavlja na teret, to je bilo navodno nekakvo zastrašivanje nekog tamo lika umetnika, koji je pravio neke figure, ne znam Si Đinpinga ili ne znam već koga… Mi smo čuli da to postoji, ali zvanično, oni zbog toga nisu traženi. Ne znam da li je sud dobio“.
Ekstradicija kao test spoljnopolitičke politike Srbije
Slučaj hapšenja Cuja Guanghaja i Džona Milera u Beogradu prerastao je tako iz pravnog pitanja u strateški test za Srbiju. Ishod ekstradicionog postupka neće biti važan samo sa pravne tačke gledišta.
Peking bi ovu ekstradiciju doživeo kao izdaju poverenja. Moguće reperkusije mogle bi uključivati zahlađenje odnosa, usporavanje investicija ili druge vidove sankcionisanja srpskih poteza na koje Kina ima uticaj.
Sa druge strane, Sjedinjene Države su jasno stavile do znanja da očekuju od Srbije poštovanje međusobnog ugovora o izručenju i saradnju u borbi protiv transnacionalnog kriminala.
Za sada, čini se da srpske vlasti pokušavaju da kupuju vreme i drže obe strane koliko-toliko zadovoljne. Pre ili kasnije, srpski sudovi – a iza njih i Ministarstvo pravde i Vlada – moraće doneti konačnu odluku o američkom zahtevu za izručenje.