Kada počne da pada mrak, uska planinska staza postaje opasna, ali Đerđi je dobro poznaje. Desetak minuta pešice od puta, a onda nizbrdo kroz bukovu šumu do nekoliko proplanaka na kojima iz zemlje vire prvi zeleni izdanci konoplje.
Đerđi ima 21 godinu i napustio je studije da bi se posvetio plantaži u blizini prazne porodične kuće u dramatičnoj divljini albanskih Alpa pored Skadra na severu Albanije.
„Biljke traže mnogo truda. Ali ako uspem da ih sačuvam do branja, zarada će biti dobra“, kaže on. „Renoviraću kuću u Skadru, a onda odlazim u Englesku.“
Đerđi je izvadio prazne kanistere od pet litara iz skrovišta u grmlju i napunio ih vodom iz šumskih bara da zalije stabljike.
„Više mladih ljudi ima ovde u planinama, gde rade na plantažama kanabisa kao i ja, nego što ih ima dole u gradu“, kaže on. Ali uspeh ovog posla u velikoj meri zavisi od jedne stvari.
„Isplati se jedino ako imaš nekoga u policiji da te obaveštava o policijskim akcijama u kraju. Ako uspem da odgajim 2000 biljaka, njemu pripada 200.“ Korumpiranom policajcu to može doneti prihod od nekoliko desetina hiljada evra, ako su biljke dobre.
To je temelj industrije čija se vrednost meri milijardama dolara, a koja je za poslednjih 25 godina učinila Albaniju jednim od vodećih proizvođača kanabisa na svetskim tržištima, rame uz rame sa Kolumbijom, Jamajkom, Holandijom i Paragvajem.
Na izborima 2013. došlo je do smene vlasti, a već naredne godine, nova socijalistička vlada pod vođstvom Edija Rame, umetnika koji je postao političar, objavila je rat odgajivačima kanabisa petodnevnom opsadom poznatog krijumčarskog centra u blizini južne granice sa Grčkom.
Samo tokom 2014. policija je zaplenila više od 101 tone marihuane, više nego u prethodnih devet godina. Tada je uništeno više od pola miliona biljaka. Sledeće godine je taj broj porastao na 800.000. Prema tvrdnjama policije, za prvih devet meseci 2016. uništeno ih je čak 2,1 miliona.
Te brojke, tvrdi vlada Edija Rame, pokazuju da posle godina gledanja kroz prste, dok su na vlasti bili rivali iz Demokratske partije, rat protiv droge u Albaniji konačno daje rezultate,.
Ipak, istraživanje u okviru projekta Balkanske stipendije za izvrsnost u novinarstvu daje drugačiju sliku: odgajivači se nisu uplašili, samo su se povukli u udaljenije planinske predele; krijumčari se hvale svojim vezama u policiji; italijanski istražitelji se dive veštini albanskih kriminalnih bandi; a u Evropi i SAD gube strpljenje zbog neuspeha ovog NATO saveznika da uhapsi bilo koga osim najnižih pripadnika kriminalnih organizacija.
U međuvremenu, rašireno siromaštvo osujećuje pokušaje da se odgajivači kanabisa uvere da postoje i druge mogućnosti.
„U zatvoru završavaju samo oni koji nemaju prijatelje u policiji ili državnoj administraciji“ – Jana Arsovska, ekspertkinja za kriminal na Balkanu iz Nujorka, o rođačkim vezama u albanskom društvu.
„Kriminalne organizacije su organizacije koje brzo uče i prilagođavaju se merama koje se sprovode odozgo naniže“, kaže Jana Arsovska, vanredna profesorka na Kriminalističkom koledžu Džon Džej u Njujorku, ekspertkinja za organizovani kriminal na Balkanu.
„Portrebno je da se obični ljudi i društvo u celini uhvate ukoštac sa ovim problemom. Nije dovoljno da to rade samo državne agencije“.
Selektivna pravda
Rat je počeo u Lazaratu, selu na jugu Albanije koje je za 15 godina izgradilo industriju kanabisa bez rivala u Evropi. Dobro naoružani žitelji ovog sela kontrolisali su približno polovinu proizvodnje kanabisa u Albaniji, oko 900 tona godišnje, sa procenjenom uličnom vrednošću u Evropi od 4,5 milijardi evra.
Stanovnici sela su javno gajili kanabis u dvorištima i na njivama i redovno su glasali za demokrate koji su vladali od 2005. do 2013.
Rama je u prvoj godini mandata naredio da se industrija kanabisa u selu uništi. Bilo je to nekoliko dana pre glasanja o kandidaturi Albanije za članstvo u Evropskoj uniji, čime bi se za Albaniju otvorili novi evropski fondovi.
Oko 800 policajaca, uključujući specijalne jedinice sa oklopnim vozilima, opkolili su selo i pet dana vodili borbe sa odgajivačima rešenim da odbrane svoje useve, dok ih konačno nisu naterali se povuku u planine. Spaljeno je oko 130.000 stabljika konoplje, uništene su četiri laboratorije i oko 80 tona marihuane. Uhapšene su desetine ljudi.
Rama je izjavio da je policija tako „učinila kraj zaštićenoj zoni koja je prethodnih 20 godina funkcionisala kao država u državi i bila sramota za Albaniju“. Njegov ministar unutrašnjih poslova, Samir Tahiri, izjavio je da je tako demonstrairana odlučnost vlade „da se vladavina prava nametne na čitavoj teritoriji Albanije“.
Ali dve godine kasnije, samo desetak okrivljenih je završilo u zatvoru, uglavnom po optužbama za otvaranje vatre na policiju i gajenja kanabisa.
Većinu osuđenih čine ljudi koji se smatraju pionima u ogromnoj kriminalnoj organizaciji industrijskih razmera, dok su šefovi uspeli da umaknu ili, što je još verovatnije, nikada nisu ni bili u selu.
Izveštaj o napretku Albanije na putu priključivanja EU objavljenom u novembru 2016. pozdravlja se činjenica da su u prethodne dve godine „zaplenjene velike količine droge i uništen veliki broj biljaka“, ali takođe se konstatuje da je broj presuda i dalje mali. Istrage i sudski postupci „ne idu dovoljno visoko kroz lanac snabdevanja drogom“.
„Policija i tužioci ne uspevaju da identifikuju kriminalne bande koje stoje iza uzgajanja i trgovine drogom, a u krivičnim postupcima često izostaju neophodne naknadne pravosudne radnje“, kaže se u izveštaju.
U prethodnom izveštaju o napretku primećeno je da finansijske istrage i mere za sprečavanje pranja novca i konfiskaciju imovine „nisu dovoljno korišćene“. I zaista, od 2010. do 2015, manje od 35 ljudi je optuženo za pranje novca.
Arsovska je za BIRN izjavila da „albansko društvo počiva na sistemu rođačkih i prijateljskih veza. U zatvoru završavaju samo oni koji nemaju prijatelje u policiji ili državnoj administraciji.“
„Vlada tvrdi da se ‘bori’ sa problemom droge, ali u isto vreme imamo ozbiljne počinioce i trgovce drogom koji ostaju na slobodi i izbegavaju zatvaranje.“
Ambasador SAD u Tirani, Donald Lu, izjasnio se o ovom pitanju u septembru, kada je pred grupom studenata novinarstva izjavio da i sadašnja i prethodna vlada „imaju problema sa trgovinom drogom, a neki od političara su profitirali od svojih veza sa narko-bosovima“.
Ambasador je podsetio publiku: „Znamo da među njima ima parlamentarnih poslanika i gradonačelnika, kao i da su neki od kandidata za funkciju gradonačelnika bili osuđivani za trgovinu drogom u zemljama Evropske unije“.
BIRN je zatražio intervju sa ministarstvom unutrašnjih poslova i dostavio pitanja u vezi sa policijskom korupcijom i optužbama da država nije uspela da dopre do šefova kriminalne organizacije koja stoji iza industrije kanabisa, ali nije dobio odgovor. BIRN je takođe tražio komentar od državne i pogranične policije, ali nije dobio odgovor.
Prilagođavanje i opstanak
Ima indicija da su posle napada na Lazarat odgajivači prešli u druge delove zemlje da bi zadovoljili tražnju; plantaže sve češće gaje na zemljištu u javnom, a ne u privatnom vlasništvu, u šumama ili na zabačenim padinama, zbog čega je policiji teže da ih pronađe i ustanovi kome pripadaju, kažu policajci.
U internoj analizi kancelarije državnog tužioca Albanije koja je delimično procurela u medije u junu rečeno je: „U nekoliko poslednjih godina, gajenje kanabisa se proširilo na čitavu zemlju i svaki region“.
Prema navodima iz ovog izveštaja, koji je BIRN pribavio, „odgajivači cannabis sative koriste zemlju u javnom vlasništvu, uglavnom šume i pašnjake u blizini izvora vode, na zabačenim mestima udaljenim od naseljenih zona“.
Portparol državnog tužioca Adriatika Lale, koga je imenovao parlament u vreme prethodne demokratske vlade 2102. godine, nije odgovorio na zahtev BIRN-a da potvrdi postojanje takvog izveštaja i njegove nalaze.
„Situacija ove godine ne može se porediti sa prethodnom, zbog velikog porasta zasađenih površina“, izjavio je Hivzi Bušati, bivši šef specijalnih policijskih snaga za severnu Albaniju, koji je smenjen kada su socijalisti preuzeli vlast, a sada je član opozicione Demokratske partije.
„Bez kontakata u policiji i među političarima niko ne bi imao hrabrosti za takvu investiciju, za sađenje hiljada biljaka širom Albanije“, izjavio je za BIRN u jednom kafiću u Skadru.
Vlada odbija tvrdnje da je proizvodnja kanabisa porasla i da su policijski službenici umešani u ovaj posao. Takođe, odbijaju optužbe demokrata iz opozicije da sarađuju sa krijumčarima.
„U javnosti postoji taj pogrešan utisak da je površina pod zasadima povećana“, izjavio je Altin Ćato, zamenik šefa državne policije, na konferenciji za štampu u avgustu. „To nije tačno, samo je policija uspešnija u pronalaženju i uništavanju plantaža“.
Izjavio je da ministarstvo unutrašnjih poslova ne raspolaže indicijama o umešanosti policijskih službenika. „Kad bismo imali takve podatke, hapsili bismo ih, jer ih saradnja izjednačava sa odgajivačima.“ Kasnije, u septembru, Ćato je izjavio da je osam policajaca optušteno i da su pokrenute istrage protiv 21 policajca zbog sumnje da nisu nadzirali zone za koje su odgovorni.
Plodna zemlja
„Ko hoće da se bavi ovim poslom (krijumčarenjem droge) mora da razgovara sa ljudima na vlasti“ – neimenovani „transporter“ sa severa Albanije.
Sa 218 sunčanih dana godišnje i obiljem vode koja se spušta sa planina, Albanija je odlično mesto za gajenje kanabisa.
Enver Hodža, komunistički diktator koji je tokom četiri decenije paranoidne, staljinističke vladavine posle Drugog svetskog rata držao granice Albanije zatvorene, zabranio je gajenje kanabisa 1946. Drogom se pre toga slobodno trgovalo, a korišćena je za rekreativno uživanje i kao sedativ za decu.
Pod Hodžinom vlašću država je preuzela kontrolu i ograničila uzgajanje na proizvodnju za industrijske potrebe i izvoz, na zemljištu koje danas pripada Institutu za poljoprivredu u Kamezu, opštini okruga Tirana.
„Bila je to veoma kvalitetna konoplja“, izjavio je za BIRN Ahmet Osja, poslednji ministar poljoprivrede pre pada komunizma 1991-92. „Švajcarci su je kupovali. Bila je veoma kvalitetna zahvaljujući obilju sunca. Korišćena je u farmaciji, kao medicinska biljka, za pravljenje užadi“.
Pad komunizma označio je početak desetogodišnjeg perioda nestabilnosti, sa građanskim nemirima u zemlji i ratovima u susednoj Jugoslaviji. Oružja je bilo u izobilju, politika se duboko polarizovala, a kriminalne organizacije su doživele procvat. Članica NATO od 2009, Albanija se još bori sa nasleđem devedesetih i duboko ukorenjenim mrežama organizovanog kriminala koje su se proširile u zapadnu Evropu.
Arsovska kaže da su pokušaji vlada koje su se smenjivale posle pada komunizma da reše problem trgovine drogom bili kratkog daha, uglavnom motivisani brigom za „publicitet i imidž“, kao i politikom pretnji i podsticaja koju su zemlje EU primenjivale prema balkanskim zemljama koje žele da postanu članice bloka.
„U načelu, problem je u odsustvu čvrstih, dugoročnih institucionalnih aranžmana za borbu protiv organizovanog kriminala u Albaniji“, kaže Arsovska. „Organizovani kriminal živi u simbiozi sa državnim institucijama“.
„Fleksibilnost i prilagođavanje kojim se zaobilaze državne politike borbe protiv droge objašnjavaju zašto nelegalna proizvodnja opstaje u Kolumbiji ili Albaniji, uprkos tome što su državni organi uspeli da unište nekoliko vodećih kriminalnih organizacija, uključujući kartele Medelin i Kali ili organizaciju u Lazaratu“.
Na veb stranici World Factbook američke Centralne obaveštajne agencije govori se o „ograničenom uzgajanju opijuma i sve masovnijem gajenju kanabisa u Albaniji“ i konstatuje da su albanske kriminalne organizacije „aktivne i sve prisutnije u Evropi“.
Poternica
Kritičari vlade su iskoristili slučaj Klemenda Balilija, četrdesetčetvorogodišnjeg albanskog biznismena i bivšeg direktora Službe za transport pri Ministarstvu saobraćaja u regionu Saranda na jugu Albanije, kao dokaz o nekažnjivosti i saradnji vlasti sa krijumčarima.
U maju 2016, američka agencija DEA je u saradnji sa grčkom policijom sprovela operaciji u kojoj je zaplenjeno 687 klograma marihuane poreklom iz Albanije, pored 451 kilograma u januara 2014. i gotovo 700 kilograma u aprilu 2015 – sve u okviru dvogodišnje operacije posvećene samo jednoj krijumčarskoj organizaciji.
Grčka policija je saopštila da su krijumčari koristili glisere za transport marihuane iz Albanije u Grčku, a onda osnivali lažne špediterske kompanije za dalji transport do evropskih zemalja. Grčki i albanski mediji su imenovali Balilija kao glavnog osumnjičenog.
Balkan Insight je izvestio da je Grčka raspisala poternicu za Balilijem 9. maja. Balili je otpušten iz državne službe, ali i dalje nije uhapšen.
Opozicija je optužila vladu da ga štiti od hapšenja, što vlada poriče. Prema izveštajima Balkan Insighta i albanskih medija, porodica Balili ima dobre političke veze.
Na novinskom portalu newsbomb.al u Tirani preneta je Balilijeva izjava u kojoj poriče sve optužbe i trvdi da su politčki motiovisane.
Transporteri
U Hotiju, zabačenom planinskom selu na granici Albanije i Crne Gore, krijumčar nam je pokazao usku stazu skrivenu iza grmlja i drveća.
„Odavde za transport koristimo životinje“, kaže on.
„Posao policije je jednostavan, kada se jednom postigne dogovor. Treba samo da okrenu radar na drugu stranu, od planina prema Skadarskom jezeru, i kažu nam kada je staza bezbedno za prolazak“.
„Za prenos jednog kilograma kanabisa plaća se 50 evra. To pokriva trošak za albanske i crnogroske nosače. I policija uzima deo, jer se ništa ne može preneti bez njihove dozvole“, izjavio je za BIRN. Krijumčari koriste magarce koji nose tovare teške od 50 do 100 kilograma.
„Obično u zatvoru završe samo oni koji pokušaju da rade na svoju ruku ili ne plaćaju redovno kontakte u pograničnoj policiji“, kaže krijumčar.
Jedan takav „transporter“ sedeo je u uglu na terasi kafića u Hotiju i posmatrao put. Predstavio se kao Gezim. „Ovde svi imaju uši i svi su spremni za posao“, kaže on.
Kao i ostali transporteri, dobro poznaje teren i ima kontakte u policiji.
„Najviše što smo uspeli da prenesemo u jednom danu je 100 kilograma. Cena je ista, 50 evra po kilogramu. Obično idemo noću ili rano popodne, kada ljudi ručaju ili se odmaraju“.
„Ko hoće da se bavi ovim poslom mora da razgovara sa ljudima na vlasti, inače će završiti u zatvoru sa veoma dugom kaznom“.
Prema albanskim zakonima, gajenje i krijumčarenje kanabisa se kažnjavaju zatvorom od tri do sedam godina ili, ako je u pitanju organizovana grupa, pet do deset godina. Šefovi dobijaju od sedam do 15 godina.
Posle Hotija i Crne Gore, pošiljke putuju preko poroznih granica bivših jugoslovenskih republika, preko Srbije, Bosne ili Hrvatske, da bi konačno završile u šengenskoj zoni, s druge strane mađarske ili slovenačke granice.
Drugi krijumčari biraju direktniji put, morem ili vazduhom, od zapadne obale Albanije do italijanske pokrajine Pulja. Od Drača u Albaniji do Barija u Italiji ima tek nešto više od 200 kilometara.
„Albanska marihuana često stiže brzim gliserima iz Crne Gore, Hrvatske i Slovenije ili se prevozi malim avoinima, pajperima“, rekao nam je istražitelj iz specijalne italijanske agencije Guardia di Finanza koja se bori protiv finansijskog kriminala, krijumčarenja i trgovine drogom.
„Ako koriste avion, krijumčari jednostavno izbacaju velike količine droge iznad Pulje, gde njihovi saradnici na zemlji čekaju na isporuku“, izjavio je za BIRN istražitelj iz Barija koji je tražio da ostane anoniman, jer im nije dozvoljeno da razgovaraju sa novinarima.
Pajper avioni koje krijumčari rado koriste veoma su laki, imaju jedan motor i dva sedišta, mogu poneti do 500 kilograma droge i prelaze 1.600 kilometara bez dosipanja goriva.
„Spoj kriminala i politike koji je omogućila korupcija doprinosi daljem procvatu organuzovanog kriminala” – ekspertkinja za kriminal na Balkanu Jana Arsovska.
U izveštaju Glavne uprave za borbu protiv droge u Italiji za 2105. kaže se da su krijumčari napravili „skrivene poletne staze na drugoj strani Jadrana“. Italijanska Nacionalna uprava za borbu protiv mafije navodi, takođe u izveštaju za 2015, da je omiljena taktika krijumčara da kriju drogu sa drugom robom u „prerađenim šleperima, kombijima ili automobilima“ koji prolaze kroz luku u Bariju.
Prema podacima Guardia di Finanza, u 2014. godini je u luci zaplenjeno nešto više od tri tone kanabisa. Ta brojka je opala na 1,8 tona 2015, ali 2016, zaustavljen je gliser od deset metara i tako je u samo jednom danu pronađeno 1,2 tone kanabisa, sa procenjenom tržišnom vrednošću od 12 miliona evra.
U mandatu demokratskog premijera Salija Beriše, Albanija je 2006. godine uvela zabranu privatnog posedovanja glisera, što je bila mera uprena protiv krijumčara ljudi i droge. Vlada je tako pokušala da pridobije EU za olakšavanje viznog režima za Albance. Moratorijum je istekao 2013, pred izbore koje je Beriša izgubio, a nakon toga nije obnovljen.
Pošto nema sopstvenih kapaciteta za nadgledanje, Albanija je u avgustu 2012. sklopila sporazum sa Italijom prema kojem će italijanska policija praviti vazdušne snimke oblasti u kojima se gaji kanabis. Slike se šalju na Univerzitet u Napulju, gde stručnjaci izračunavaju broj biljaka.
Prema podacima agencije Guardia di Finanza, u vazdušnim snimanjima obavljenim 2014. godine iznad svega 15% albanske teritorije otkriveno je 815 plantaža sa oko 165.000 biljaka kanabisa. Sledeće godine je otkriveno 1.200 plantaža sa 243.000 biljaka, takođe samo na 15% teritorije.
„Treba nam novac“
„Kada im policija uništi useve, oni (odgajivači) reaguju tako što povećavaju zasađenu površinu“, objašnjava Artan Hodža, poznati albanski novinar specijalizovan za kriminal.
Hodža je godinama izveštavao o kriminalnu vezanom za drogu u Albaniji, a 2015. je preko SMS-a primio pretnje smrću sa telefonskog broja registrovanog u Holandiji.
„Ove godine… da bi otežali posao policiji, povećali su broj plantaža i rasporedili ih po čitavoj zemlji“, izjavio je za BIRN, „zbog čega je policiji nemoguće da ih sve pronađe i uništi“.
„Albanska policija nema dovoljno opreme da radi u čitavoj zemlji. Oni koje uspeju da uhapse uglavnom su samostalni odgajivači izvan organizacije ili siromašni seljaci, a većina velikih plantaža opstaje“.
Izveštaj EU o napretku za 2015. kaže da je nivo opremljenosti i logistike u policiji zabrinjavajuće nizak. U izveštaju se takođe navodi da policija „nedovoljno koristi“ strateške obaveštajne resurse koji su joj stavljeni na raspolaganje u okviru Europola, evropske policijske agencije.
„Mali kapaciteti pravosudne policije i tužilaca za otkrivanje i vođenje istraga o složenim kriminalnim slučajevima znače da su ograničeni na jednostavne istražne radnje protiv počinilaca uhvaćenih na delu, pa zato temeljniji pristup istragama i sudskom gonjenju nije moguć“.
Albanska državna policija ima oko 10.000 službenika (na 2,7 miliona stanovnika) koji u proseku zarađuju 350 evra mesečno. Prosečna plata u Albaniji je tek nešto viša, 370 evra. Gotovo svaki peti radnik je nezaposlen, a najveći poslodavci su oni iz poljoprivrede.
Krijumčarima nije teško da pronađu ljude spremne da se uključe u gajenje kanabisa, a policajce je lako nagovoriti da pogledaju na drugu stranu.
Arsovska je izjavila za BIRN: „Spoj kriminala i politike koji je omogućila korupcija doprinosi daljem procvatu organizovanog kriminala“.
Mito, kaže ona, ovde ima „dugu tradiciju“ i široko je prihvaćen.
„Pogledajte primer Avganistana“, kaže Arsovska. „Teško je naterati seljake da odustanu od gajenja opijuma, ako nemate alternativu koju ćete im ponuditi. Alternativa koja donosi prihod trebalo bi da bude jednako profitabilna i manje rizična da bi ponuda opijuma konačno opala. Teško je naterati ljude da odustanu od saradnje sa kriminalcima ako nemaju bolji način da zarade novac ili ako se plaše posledica“.
Đerđi u planinama iznad Skadra govori isto svojim rečima: „Oni [kupci] imaju novac, mi imamo robu. Ne može biti jednostavnije“, kaže on. „Jedan kilogram kanabisa se prodaje za 800 do 1.000 evra. Eto koliko nam je ovaj posao važan“.
„Hoćemo da živimo i treba nam novac. Nećemo se svi izvući iz ovoga bez kazne, ali nadam se da ja hoću“.
Elvis Nabolli je novinar albanske TV stanice za vesti u regionu Skadra na severu Albanije. Ovaj članak je nastao u okviru projekta Balkanske stipendije za izvrsnost u novinarstvu, uz podršku Fondacije ERSTE i Fondacija za otvoreno društvo, u saradnji sa Balkanskom istraživačkom mrežom.