- Grupa beogradskih kol-centara, koji su pod istragom srpskog i nemačkog tužilaštva, prema procenama je prevarila oko 70.000 ljudi nudeći lažne finansijske investicije, poput trgovine forexom i kriptovalutama.
- Nemačka policija procenjuje da bi ukupna šteta mogla da bude i do 250 miliona evra, a žrtve su u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Irskoj, Švajcarskoj, Austriji, kao i u Australiji i Kanadi.
- Izraelski menadžeri su bili na vrhu, srpski menadžeri su upravljali svakodnevnim operacijama, i bili zaduženi da kontaktiraju žrtve. Osumjičenom izraelskom menadžeru Šaju Doraniju tužilaštvo je zaplenilo imovinu u Srbiji vrednu oko milion evra, uključujući stan u Beogradu na vodi. Dorani je napustio Srbiju u januaru 2023, izbegavši hapšenje.
- BIRN i Investigate Europe otkrivaju da su izraelski biznismen Eliran Oved i njegova supruga Liat Kourtz Oved – preko mreže fiktivnih firmi i dugogodišnjih saradnika – povezani sa kol-centrima i lažnim investicionim platformama preko kojih su ljudi prevareni.
Na prvi pogled u kompaniji Olympus Prime nije bilo ničeg neobičnog. Smeštena u moderno dizajniranoj poslovnoj zgradi na Novom Beogradu, kompanija je delila prostor sa kineskim kulturnim centrom i luksuznim hotelom.
„Kancelarije su izgledale sasvim normalno, kao bilo koji drugi korporativni ofis – puno stolova, stolica i računara“, kaže za BIRN Boris Majlat, tužilac za visokotehnološki kriminal, opisujući kišovito jutro 11. januara 2023. kada je policija upala u prostorije četiri firme, uključujući i Olympus Prime.
Za Majlata je podjednako iznenađujuća bila i činjenica da su zaposleni sedeli za računarima potpuno hladnokrvno, uprkos ulasku naoružanih policajaca. Ispostavilo se da su bili obučeni za ovakve situacije. Na jednom od snimaka obuke koji je policija zaplenila tokom racije, izraelski menadžeri objašnjavali su osoblju kako da se ponašaju ako dođe policija: „Recite im da nudite isključivo edukativne materijale, ništa više.“
Istraga je pokazala da se iza privida legalnog biznisa kol-centara krila organizovana kriminalna mreža koja je prevarila desetine hiljada ljudi širom sveta nudeći lažne finansijske investicije, kao što su trgovina forexom i kriptovalutama.
Osim Olympus Prime-a, policija je upala i u tri druga povezana kol-centra u Beogradu – Man Marketing, NPD Partner i Asgard doo. Operaciju je vodio Europol, a sprovedena je na 22 lokacije u Srbiji, Bugarskoj i Kipru – na inicijativu Nemačke kojoj su se obratile i prve žrtve.
Zaposleni u beogradskim kol-centrima bili su raspoređeni u timove koji su ciljali građane različitih zemalja sveta, obraćajući im se na njihovim jezicima. Koristeći lažna imena, lažne identitete i unapred pripremljene rečenice, predstavljali su se kao finansijski savetnici kako bi zadobili poverenje i izvukli novac od žrtava od kojih su neki bili i penzioneri koji su ostajali bez životne ušteđevine.
Interni četovi pronađeni u kol-centrima, sugerišu da su agenti bili svesni prevara, bez saosećanja prema svojim žrtvama – ponekad ih nazivajući „idiotima“. U jednom dopisivanju, nakon što je agent naveo da žrtva ima 40.000 evra za ulaganje, njegov kolega je odgovorio: „Super, otimaj!“
BIRN i Investigate Europe otkrivaju da se kol-centar Olympus Prime oslanjao na jasnu hijerarhijsku strukturu: izraelski menadžeri su bili na vrhu, srpski menadžeri su upravljali svakodnevnim operacijama i bili su zaduženi da kontaktiraju žrtve. Tužilaštvo je Izraelcu koji se sumnjiči da je vodio Olympus Prime zamrznulo imovinu u Srbiji čija se vrednost procenjuje na milion evra, uključujući i stan u naselju Beograd na vodi.
Prema navodima nemačke policije, koja je odgovorila na naša pitanja putem mejla, prevareno je oko 70.000 ljudi, a ukupna šteta se procenjuje na oko 250 miliona evra.
U Srbiji je 21 osoba optužena za prevaru, šteta se procenjuje na 3.4 miliona evra, ali optužnica čeka potvrdu suda. Šira istraga je još u toku – u Srbiji i Nemačkoj – međutim, osobe koje stoje iza čitave šeme i dalje izmiču vlastima.
Sada BIRN i Investigate Europe otkrivaju da su izraelski biznismen Eliran Oved i njegova supruga Liat Kourtz Oved – preko mreže fiktivnih firmi i dugogodišnjih saradnika – povezani sa kol-centrima i lažnim platformama preko kojih su ljudi prevareni.
Novinari su razgovarali sa žrtvama iz Velike Britanije, Belgije, Irske, Holandije i Nemačke.
Na pitanje o navodnoj umešanosti bračnog para Oved u kriminalnu operaciju, tužilac Majlat kratko odgovara da ne može da daje informacije o „istrazi koja je u toku“.
Ovedi i njihovi saradnici pomenuti u ovom tekstu nisu optuženi ni za kakvo krivično delo u vezi sa beogradskim kol centrima. Niko od njih nije odgovorio na detaljne zahteve za komentar.
Trag papira vodi do izraelskog para
Na društvenim mrežama, Ovedi izgledaju kao uspešan bračni par koji objavljuje fotografije sa egzotičnih putovanja i maskenbala. Eliran Oved, koji je ujedno i vlasnik izraelskog fudbalskog kluba Bnei Yehuda, nedavno je dobio priznanje i od predsednika Izraela Isaka Hercoga za zapaženi društveni angažman svog tima.
Ipak, iza te javne slike krije se unosan biznis daleko od reflektora fudbalskih stadiona i ceremonija dodela nagrada. Eliran Oved je već imao problema sa zakonom – 2012. osuđen je u Izraelu na godinu dana zatvora zbog pranja novca i upravljanja ilegalnim sajtom za klađenje.
Naše istraživanje povezalo je njega i njegovu suprugu, Liat Kourtz Oved, sa beogradskim prevarantskim kol-centrima koji su predmet istrage u Srbiji i Nemačkoj. Tokom proteklih godinu dana, istraživački tim BIRN-a i Investigate Europe analizirao je desetine dokumenata iz poslovnih registara širom sveta kako bi razotkrio poslovne veze Ovedovih.
BIRN i Investigate Europe otkrivaju da se kol centar Olympus Prime, u koji je policija upala u januaru 2023. godine, nalazio u vlasništvu kiparskog državljanina i bivšeg fudbalera Nikosa Andreua, bliskog saradnika porodice Oved koji je vodio više njihovih firmi.
Pored njega, poverljivi saradnici izraelske porodice su i bugarska advokatica Vera Načkova Andonova i Miloš Radivojević, Srbin sa bugarskim državljanstvom koji je i suprug Andonove. Radivojević je jedini koji je zvanično pod istragom srpskih vlasti u vezi sa kol-centrima, a u okviru istrage o pranju novca.
Njih troje su bili direktori u pet kompanija pod kontrolom bračnog para Oved, a imali su vlasničke udele u bar 14 povezanih firmi.
Istraživanje otkriva i da su brojne prevarantske platforme za online trgovinu koje su preporučivane žrtvama iz prostorija Olympus Prime-a i drugih beogradskih kol-centara, povezane sa izraelskim parom ili njihovim dugogodišnjim poslovnim saradnicima.
Ove platforme uključuju čak i FXVC – bivšeg sponzora premijerligaškog fudbalskog kluba Lids junajted – kao i PrimeOT, Greenfields Capital, koji su nudili onlajn trgovinu kriptovalutama, stranim valutama i drugim finansijskim proizvodima. Svi ovi sajtovi su od strane regulatora označeni kao visokorizični i ugašeni su.
Četiri beogradska kol-centra povezana sa Ovedima prevarila su žrtve u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Irskoj, Švajcarskoj, Austriji, kao i u Australiji i Kanadi. Podaci o žrtavama pronađeni u firmi Olympus Prime, a do kojih smo došli preko izvora bliskog istrazi, pokazuju da su neki ljudi izgubili samo nekoliko stotina evra, dok su drugi izgubili više od milion evra.
„Dobićeš tri kuće u Španiji“
Jedna od navodnih prevara koja se povezuje sa izraelskim parom bila je Wingroup investiciona platforma koja je takođe bila u ponudi Olympus Prime. Istraživanje BIRN-a i Investigate Europe otkriva da je novac klijenata završio u menjačnici za kriptovalute povezanoj sa Ovedima.
Naime, bivši belgijski IT menadžer u banci, koji je želeo da ostane anoniman, ispričao je kako je 2020. godine uplatio 250 evra u Wingroup nakon što je video oglas na Fejsbuku. Nedugo zatim pozvao ga je finansijski broker i pomogao mu da započne „šortovanje“ akcija – oblik trgovanja kojim se IT menadžer ranije bavio i sa kojim se osećao upoznato.
„Svaki dan me je zvao i svaki put tražio da uložim još.“ Belgijanac je video kako mu stanje na računu raste na 3.000 evra, međutim, odjednom mu je onemogućen pristup nalogu i nije mogao da podigne sredstva – što je uobičajeni manevar u prevarama.
Fakture koje je podelio sa novinarima pokazuju da je njegov depozit obradio Coinshype, menjačnica za kriptovalute. Istraživanje BIRN-a i Investigate Europe otkriva da su upravo Ovedovi kontrolisali Coinshype preko dve kompanije u Estoniji (Polotis) i Australiji (Mormarkets Pty Ltd). Direktor australijske kompanije Brendan Gunn uhapšen je u martu ove godine pod sumnjom da je raspolagao nezakonito stečenim novcem u vezi sa trgovinom kriptovalutama.
Kada je Džon, 64-godišnji građevinski radnik iz Škotske, 2018. godine naišao na Gugl oglas za FX Trade Market – još jednu platformu povezanu sa saradnicima Ovedovih – to mu se činilo kao zlatna prilika. Sajt je čak tvrdio da ima podršku emisije Dragon’s Den, popularnog britanskog TV programa u kojem preduzetnici predstavljaju ideje bogatim investitorima.
Čovek koji ga je pozvao sledećeg dana zvučao je uverljivo i Džon nije shvatio da je poziv verovatno stigao iz Beograda. „Bio je prilično ljubazan i zaista šarmantan,“ priča Džon. „Rekao sam mu da bih voleo da kupim kuću u Španiji, a on mi je rekao: ‘Ja ću ti srediti tri kuće u Španiji.’“
Između 2018. i 2019. uložio je 25.000 funti i čak nagovorio ćerku da investira. Na internetu je njegov portfolio izgledao kao da naglo raste, dostižući 130.000 funti. „Moja žena nije mnogo znala o tome, a ja sam se nadao da ću je iznenaditi velikom svotom novca,“ priseća se. Ali jednog dana, dok je proveravao račune, shvatio je da je sav novac nestao. Njegovi pozivi su ostajali bez odgovora, a čovek koji mu je obećao tri kuće – nestao je.
„Kada je sav taj novac nestao i kada više nisam mogao da dođem ni do koga, kao da mi je to skratilo život za nekoliko godina. Kako neko može da sedi tamo, otima ti novac i da se oseća dobro kada legne da spava noću?“, pita se Džon.
Unutar beogradskih kol centara
Dok se Džon pitao kako spavaju, beogradski brokeri uživali su u nekim od najboljih radnih uslova u Srbiji. Najuspešniji su dobijali ogromne bonuse. Primera radi, u novembru 2022. jedan agent je dobio mesečni bonus od 63.000 evra, dok je drugi nagrađen sa čak 84.000 evra.
Izvor blizak istrazi kaže da su zaposleni novac trošili na luksuznu odeću, kola, pa čak i nekretnine.
„Žena koja je formalno bila vlasnica jednog kol-centra, na primer, u sefu je imala 50.000 evra, a na svom računu nije imala ni 500 dinara“, kaže ovaj izvor.
Pet timova u firmi Olympus Prime radilo je bez prestanka, podeljeni po jezicima i regionima. Nemački tim, ironično nazvan „Panzer“, ciljao je nemačke žrtve, tim „Viking“ fokusirao se na Skandinavce, a još tri tima – „Spartans“, „Majners“ i „Atlas“ – na zemlje u kojima se govori engleski.
Zaposleni u kol-centrima koristili su kodna imena specifična za jezik ciljne grupe, kao što su „Jack Weiss“ ili „James Eastwood“. Nakon što bi klijenti uložili inicijalna mala sredstva na kloniranim sajtovima, za koje su verovali da su pravi, bili su ohrabrivani da nastave sa investiranjem nakon čega bi im bila prikazana dobit koja je u stvari bila lažna.
Jedan zabeležen slučaj u srpskoj optužnici opisuje australijskog državljanina koji je izgubio 663.000 evra. Nakon što je tražio isplatu, srpski broker koji je koristio lažno ime „David Hunt“ jednostavno je prekinuo svaki kontakt sa njim.
Prema našim saznanjima, srpsko tužilaštvo je identifikovalo izraelskog državljanina Šaja Doranija kao glavnog organizatora u kol-centru Olympus Prime. Dorani je napustio Srbiju, a istraga protiv njega je u toku. Srpske vlasti su blokirale Doranijevu nepokretnu imovinu u Beogradu, procenjenu na oko milion evra, koja uključuje dva stana na opštini Savski Venac, od kojih je jedan na 14. spratu luskuzne zgrade u naselju Beograd na vodi. BIRN je Doraniju poslao pitanja u vezi sa slučajem na njegov Instagram profil, međutim, nismo dobili odgovor do objave teksta.
Srpsko tužilaštvo vodi i istragu koja se tiče pranja novca, a u vezi sa beogradskim kol-centrima. Za sada su osumnjičene tri osobe, među kojima je i Miloš Radivojević, za kog su BIRN i Investigate Europe utvrdili da je saradnik izraelskog bračnog para Oved.
Izvor blizak istrazi kaže da dokazi upućuju da su Izraelci vodeći ljudi u ovom poslu. O prevarantskim kol-centima, Beogradu kao raju za sajber kriminalce i umešanosti izraelskih državljana u ovu vrstu prevara, BIRN je već pisao 2020. godine. BIRN je pisao i o istrazi smrti Aleksandra Ignjatovića, glavnog svedoka na suđenju vlasniku kol centara iz Beograda.
Partnerstvo sa Lids junajtedom i školjke-kompanije
Možda jedna od najzloglasnijih platformi povezanih sa bračnim parom Oved, FXVC, postao je zvanični sponzor Lids junajteda 2020. godine. Agenti beogradskih kol-centara preporučivali su i FXVC platformu za trgovinu. Ugovor o sponzorstvu u Premijer ligi dao im je značajnu izloženost britanskom tržištu: logo FXVC-a bio je istaknut širom stadiona FK Lidsa, dosežući milione gledalaca svake nedelje. Tek u aprilu 2021. godine, britanski regulator FCA (Financial Conduct Authority) oduzeo je licencu FXVC-u zbog korišćenja „obmanjujućih finansijskih promocija“.
Na osnovu zahteva za pristup informacijama upućenog FCA, otkriveno je da FXVC nije platio kazne niti je bio obavezan da nadoknadi štetu britanskim žrtvama. Na papiru, FXVC je delovao kao vlasništvo kiparske kompanije kojom formalno upravljaju nominalni vlasnici. Međutim, pažljivijim uvidom u detalje finansijskih izveštaja, novinari otkrivaju da je krajnji vlasnik bila Liat Kourtz Oved, supruga Elirana Oveda. FK Lids je saopštio da je nakon odluke FCA prekinuo sve veze sa FXVC, pisao je BBC 2023. godine. Klub nije odgovorio na zahteve za komentar u vezi sa ovom pričom.
Sličan obrazac uočen je i sa drugim sajtovima za trgovinu koje su formalno vodili poslovni partneri Ovedovih.
Još jedan brend koji je povezan sa bračnim parom Oved, a koji je bio preporučivan iz beogradskih pozivnih centara, bio je PrimeOT koji je žrtve privlačio ciljanim oglasima na Google i Meta platformama. Kada bi ljudi kliknuli na reklamu i ostavili svoje podatke, počinjale bi agresivne prodajne taktike.
Kako se može videti iz odluke britanskog finansijskog ombudsmana iz 2022. godine, jedna od žrtava PrimeOT-a, koja je izgubila skoro 150.000 evra, bila je upućena da svoj novac uplati na Coinshype, kripto menjačnicu za koju su BIRN i Investigate Europe utvrdili da je pod kontrolom izraelskog bračnog para.
Malkolm Edvards, polupenzionisani menadžer iz severoistočne Engleske koji je životni vek proveo u naftnoj industriji, krajem 2017. otvorio je oglas na Google za Greenfields Capital, brend kojim su upravljali Ovedovi saradnici i koji je ciljano bio usmeren na britanske državljane. Nakon početne investicije od 500 funti, Malkolm je dobio poziv od „brokera“ iz kol-centra.
„Ubedio me je da uložim 34.000 funti“, priseća se u razgovoru. „Rekao je da će to udvostručiti za nedelju dana i isplatiti dobit direktno na moj račun. Kao što možete pretpostaviti, nedelja je prošla i dobit nije stigla. Sve investicije koje je on otvarao su bile na nuli.“
Uznemiren zbog naglih velikih gubitaka, Malkolm je počeo da ispituje firmu. Shvatio je da je londonska adresa prikazana na sajtu Greenfields Capital lažna.
Istraživanje BIRN-a i Investigate Europe pokazalo je da su firme iz Velike Britanije i Vanuatua, koje su stajale iza ove platforme, navodile upravo Veru Načkovu Andonovu kao vlasnicu. Bugarska državljanka je pouzdana saradnica Ovedovih, bila je direktorka u njihove četiri kompanije. Ona je bila vlasnica i beogradskog kol-centra Parogan, zajedno sa Nikosom Andreuom, koji je poseban slučaj koji istražuje srpsko tužilaštvo.
„Ako ne reagujemo, oni će jednostavno preći na drugo mesto“
Prevare ovog tipa su uspešne upravo zbog kompleksnosti mreže i poteškoća da se konkretne prevarene žrtve povežu sa konkretnim agentom-prevarantom, a nakon toga i organizatorima. Fiktivne školjke firme u velikoj broju država i njihovi formalni vlasnici, lažni identiteti agenata, IP adrese koje ne odgovaraju pravoj lokaciji sa kojih agenti zovu – sve su to problemi sa kojima se suočavaju policija i tužilaštvo, objašnjava tužilac Boris Majlat.
Iako su tokom racija u januaru 2023. uhapšene određene osobe, a kasnije pojedinci i optuženi, nekoliko ključnih osumnjičenih i dalje je u bekstvu, a Majlat priznaje svoju frustraciju.
„Dok zahtev za informacijama iz druge države stigne, trag se već ohladio. Takođe, poslali smo zahteve za saradnju mnogim državama. Neke nisu odgovorile“, kaže Majlat.
On ističe i da tužilaštva, ali i sudovi moraju ozbiljnije da shvate ovu vrstu prevara.
„Skoro nijedan sudija nije obučen za ovakve slučajeve. Suočavamo se sa organizovanom, transnacionalnom prevarom zasnovanom na kriptovalutama, a sud to tretira kao običnu prevaru,“ kaže on.
„Takođe, ovo nisu slučajevi za obične tužioce. Potrebne su specijalizovane jedinice. Bez njih, ne možemo pobediti.“
Nemački tužilac Nino Goldbek već dugo predvodi borbu protiv onlajn investicionih prevara. Od 2019. godine vodi posebnu radnu grupu iz Bamberga.
„Na primer, ako pretražimo kol-centar sa 200 zaposlenih, samo mali deo će na kraju završiti na optuženičkoj klupi,“ objašnjava on.
„To je posledica ograničenih resursa, šta nam je prioritet i pitanje nadležnosti.“
Od 2019. istražitelji su sproveli 15 racija širom Evrope u koordinaciji sa drugim nacionalnim policijskim organima. Do sada je oko 80 osoba osuđeno za finansijske prevare pred nemačkim sudovima.
Srpske vlasti kažu da istraga u vezi sa racijama u beogradskim kol-centrima i dalje traje, ali sa ključnim figurama u inostranstvu i uključenim višestrukim jurisdikcijama, pravda se pokazuje teško dostižnom.
„Ne bavimo se amaterima. Ovo je organizovani kriminal, i ako ne reagujemo kako treba, oni će jednostavno preći na drugo mesto i početi iznova,“ kaže Boris Majlat, srpski tužilac u ovom slučaju.
Majlatov partner u Nemačkoj je generalni tužilac u Karlsruheu. Kancelarija nemačkog tužioca je potvrdila da je istraga u vezi sa beogradskim kol-centrima još uvek u toku, međutim, zbog toga nisu mogli da daju dodatne komentare.
Iako bračni par Oved nije formalno osumnjičen u ovom slučaju, neke od njihovih firmi ranije su se pojavljivale u slučajevima povezanim sa potencijalnim prevarama.
Australijski finansijski regulator 2020. kaznio je firmu Ozifin Pty Ltd globom od 11.2 miliona evra zbog „neprihvatljivog ponašanja“, nakon što su investitori u samo godinu dana izgubili više od 6.2 miliona evra. Iako u presudi Ovedi nisu imenovani, novinari BIRN-a i Investigate Europe identifikovali su Liat Kourtz Oved kao glavnu akcionarku te firme, a preko hongkonške kompanije Corfenix Limited.
U Izraelu je 2020. godine 38 tužilaca podnelo tužbu protiv Ovedovih, optužujući njihove kompanije za promociju navodnih prevara, uključujući Greenfields Capital koji je ciljao britansko tržište. Prema saznanjima novinara, slučaj je rešen vansudskim poravnanjem.
Uprkos svemu, izraelski par je nastavio da širi svoje poslove. Of šor firma u vlasništvu Ovedovih, povezana sa bivšim sponzorom Lidsa, platformom FXVC, pokrenula je dva nova brenda za trgovinu: Klips.com i 50K.trade. Klips je direktno registrovala izraelska kompanija bračnog para Oved, što ukazuje na njihovu direktnu umešanost.
U međuvremenu, mnoge žrtve i dalje se suočavaju sa posledicama onoga što im se dogodilo. Neki od njih odbili su da razgovaraju sa novinarima, u strahu da bi ponovo mogli biti meta prevarantskih agencija. Za druge, sećanja su bila jednostavno previše bolna da bi ih ponovo prolazili.
„Najgore je o tome govoriti,“ kaže jedna žena koja je izgubila 54.000 evra u Greenfields Capital-u, „jer kao žrtva pokušavate da to zaboravite.“
Europol: Onlajn investicione prevare ozbiljan problem
Investicione prevare predstavljaju jednu od ključnih pretnji koje je identifikovao Europol, policijska agencija EU, u svom najnovijem izveštaju o organizovanom kriminalu, a njihov obim i razmere rastu zabrinjavajućom brzinom. Na globalnom nivou, industrija finansijskih prevara u 2023. godini izvukla je više od milijardu evra, dok je samo četiri odsto žrtava uspelo da povrati izgubljeni novac, prema procenama Globalne alijanse protiv prevara. Takođe, veštačka inteligencija postala je snažno oruđe za obmanu sve većeg broja ljudi putem realističnih (često kloniranih) sajtova i video materijala, dok su društvene mreže postale uobičajen kanal za privlačenje žrtava.
Saradnici na priči: Ivana Jeremić, Aleksandar Đorđević, Nico Schmidt, Pascal Hansens, Ana Ćurić i Svetoslav Todorov.
Koordinatori istraživanja: Mei-Ling McNamara i Milorad Ivanović
Urednici: Mei-Ling McNamara, Chris Matthews
Ovo istraživanje vode i koordiniraju Investigate Europe i Balkan Investigative Reporting Network. Serijal Scam Europe se objavljuje uz medijske partnere među kojima su Altreconomia, Balkan Insight, EU Observer, The Irish Times, La Libre, Netzpolitik.org, Público i Der Standard.
IJ4EU (Investigative Journalism for Europe) pružio je finansijsku podršku za istraživanje.