Evropska komisija je ove godine oblasti borbe protiv korupcije dala najnižu moguću ocenu, konstatujući da nije bilo nikakvog napretka u odnosu na 2015. Ova ocena se zasniva na činjenici da se najveći broj zamerki ponavlja u oba izveštaja.
Osim usvajanja Akcionog plana za pregovaračko poglavlje 23, čiji se jedan deo odnosi na prevenciju i suzbijanje korupcije, u izveštaju iz 2016. godine se ne može pronaći nijedna druga konstatacija koja bi podrazumevala bilo kakav napredak i postignuće u ovoj oblasti u prethodnih godinu dana.
Iz ovakve ocene stanja proizilaze i apsolutno identične preporuke u oba izveštaja. One se odnose na sprovođenje antikorupcijske strategije, usvajanje novog Zakona o Agenciji i izmene Krivičnog zakonika, kao i na uspostavljanje adekvatnih evidencija, praćenje procesuiranja korupcije, ubrzanje istraga i slično.
Naime, ocene stanja su identične i u 2015. i u 2016. godini, pa je oblast borbe protiv korupcije dobila ocenu 3. Ocena napretka je najniža odnosno 1 – ’’nije bilo napretka u odnosu na 2015. godinu’’.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbije, smatra da Izveštaj sadrži preporuke i ocene stanja koje su dobro formulisane i da u delu koji se odnosi na borbu protiv korupcije nisu zapazili nijednu pogrešnu konstataciju ili preporuku.
„Ipak, Transparentnost Srbija smatra da bi značaj koji se daje pojedinim problemima ili rešenjima, to jest redosled priroriteta za borbu protiv korupcije, mogao biti drugačiji. Još važnije je da se pri čitanju i tumačenju briselskih poruka razume da Izveštaj ne obuhvata sva ključna pitanja borbe protiv korupcije’’, naveo je Nenadić na konferenciji za novinare ove organizacije.
Miroslava Milenović, članica Saveta za borbu protiv korupcije u ostavci, kaže da joj se ocene i 2015. i 2016. čine politički diplomatski nategnute i da ne razume njihovo uporište.
„To da nema napretka, suštinskog napretka nema poodavno, samo štikliranje kućica, usvajanje mrtvih slova na papiru’’.
Problemi na koje Evropska unija ukazuje u svojim izveštajima i 2015. i 2016. godine su da istrage korupcije na visokom nivou dugo traju zbog nedostatka kapaciteta pravosuđa, kao i da nedostaci u pravnom okviru sprečavaju delotvorne finansijske istrage i oduzimanje imovine stečene korupcijom.
Pored toga u Izveštaju se i ove godine navodi da Vlada ne sprovodi preporuke iz izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije, da ovaj organ i dalje nema dovoljno resursa za rad, a da se na imenovanje novih članova čeka još od 2013. godine.
Takođe, Komisija navodi da „institucije Srbije za prevenciju korupcije u potpunosti ispunjavaju međunarodne standarde i pokazuju dobar potencijal“, ali čini se da ovo ostaje samo potencijal.
Prema rečima Miroslave Milenović više od deset godina Savet se nije susreo i razgovarao sa Vladom, odnosno vladama, a sa aktuelnim premijerom više od tri godine i pored toga što Savet stalno traži taj sastanak.
„Paradoksalno, u Akcioni plan za poglavlje 23 ušlo je da Vlada treba da razmatra izveštaje Saveta i da se sastaje sa istim. Ja sam to doživla kao da vam neko kaže u vašoj kući da godinama niste obrisali prašinu. Pa ako je ovo teško da se priča i razgovara sa Savetom, o kojoj mi to borbi protiv korupcije pričamo, verovatno selekivnoj, politički obojenoj i ne sistemskoj nego onoj što je ja zovem za kafu i ratluk ili čaj’’, kaže Milenovićeva za BIRN.
Zatim i dalje postoje slučajevi „curenja informacija“ koji ometaju istrage korupcije i za koje još uvek niko nije snosio posledice.
„Niko nije snosio odgovornost za mnoge događaje koji su se desili u proteklih par godina u Srbiji. Nažalost ljudi bez integriteta vode državu. Lično preko Informera ja se obevaštavam šta misli premijer i Vlada, jer isti ne sarađuju sa svojim Savetom. Naši izveštaji se ne razmatraju, mi nemamo diskusiju o nalazima i preporukama istih, imamo samo blaćenje članova Saveta, a ne raspravu o suštinskim nalazima i preporukama’’, navodi Milenovićeva.
Još jedan od problema na koji se stavlja akcenat u Izveštaju je kašnjenje sa sprovođenjem važnih mera i aktivnosti iz Strategije i Akcionog plana za borbu protiv korupcije.
Još uvek nisu izmenjenje odredbe Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koje se odnose na sukob interesa i kontrolu imovine funkcionera, kako bi se obezbedilo sprovođenje Zakona i omogućile odvraćajuće sankcije u slučajevima dokazanih kršenja Zakona.
Nemanja Nenadić ukazao je na to da je Nacrt novog Zakona, na kojem se dosta radilo promovisan pre mesec i po dana, ali da do sada, osim rasprave koju je organizovala Agencija u saradnji sa Fakultetom političkih nauka u Beogradu, nije bilo javne razmene mišljenja. Takva rasprava bi bila neophodna i u ovoj i u potonjoj fazi, kada Zakon bude došao u Skupštinu (npr. u formi javnog slušanja).
Transparentnost Srbije je zadovoljna time što Evropska komisija izričito pominje problem javnih preduzeća („naročito ranjiva od korupcije“), ali da je lošoj primeni Zakona o javnim preduzećima u svim njegovim aspektima trebalo posvetiti više pažnje.
Takođe, oni smatraju i da je dobro što se navodi da je nedovoljno razvijen nezavisni nadzor za utvrđivanje nepravilnosti u vezi sa radom državnih firmi, kao i kod javno-privatnih i strateških partnerstava.
„Ovo su problemi na koje naša organizacija godinama ukazuje i smatramo izuzetno važnim što su konačno postali i predmet interesovanja EU. Međutim, problem je daleko veći – čak i kada mehanizmi kontrole postoje u zakonima Srbije, oni se ne koriste kada se veliki infrastrukturni projekti realizuju na osnovu međudržavnih sporazuma’’.
Još jedna zamerka koja se spominje u izveštajima 2015. i 2016. godine je da Zakon o finansiranju politčkih aktivnosti još uvek nije usklađen sa preporukama OEBS/ODIHR-a.
Dinamika objavljivanja izveštaja o napretku je promenjena, pa se naredni izvešataj Evropske komisije očekuje tek u proleće 2018. godine.