Tačno u 8 sati u utorak 7. avgusta 2018. godine začulo se zvono na vrhu Kopaonika. Međutim, to nije bilo zvono koje je označilo rad teške mehanizacije koja je trebalo da poruši nelegalni objekat na Pančićevom vrhu, nego zvono Skijališta Srbije koje je označilo najavu početka rada uspinjače koja ide odozdo, od hotela Grand.
Tri novinarske ekipe, tridesetak „tipova“, jedna žena i radnik Skijališta Srbije zatekli su se u vreme u koje je bilo najavljeno da će država Srbija sprovesti zakon i srušiti objekat koji je na vrhu Srbije podigla misteriozna investitorka Snežana Mitković, rodom iz Smedereva.
I zaista, na brdu iznad objekta bio je jedan automobil marke Mercedes smederevskih tablica. Pored njega bili su parkirani, beli Lendkruzer marke Tojota bez tablica, dva crna Lendrovera beogradskih tablica, jedan auto sa KM tablicama, jedan crveni auto sa KS tablicama sa nalepnicom MTS i crna Škoda Superb beogradskih tablica – onakva kakvu voze „državni organi“.
Jedan od tipova koji je sedeo u bašti rekao je reporteru BIRN-a, onako usput, da je snimanje zabranjeno, a potom se pojavio i drugi čovek obučen u crno koji je novinarima rekao da je snimanje zabranjeno jer je u pitanju vojni objekat. Taj tip je na glavi imao kačket sa natpisom Srpska napredna stranka.
Kada smo ga pitali da nam se predstavi i objasni kako je to vojni objekat okrenuo se i otišao ka „bašti“ kafane u kojoj je sedelo 20-ak tipova – od 20 do 55 godina. Glatko podšišani, u tesnim farmerkama i kombat pantalonama, neki u majicama sa printom vuka sa beretkom na grudima, neki sa kapuljačama preko glava.
Nisu izgledali kao redovni posetioci te kafane na Kopaoniku u rano jutro i moglo bi da se pomisli da su tu drugim poslom, odnosno da su tu da bi sprečili rušenje te zgrade.
U ponedeljak uveče su Insajder i Politika objavili da od rušenja nema ništa i ispostavilo se da je informacija iz Ministarstva građevinarstva bila tačna: zato što nije bilo policije, nije moglo da se sprovede rušenje, ali kao posledica takvog čina ostaju brojna pitanja:
Ko je toliko moćan da svojom „nevidljivom rukom“ spreči državu da primeni zakon?
Da li ovo znači da je Srbija priznala da nije pravna država, jer se sama ne pridržava svojih odluka i zakonskih obaveza?
Da li će neko da odgovara u MUP-u Srbije, jer je opstruirao sprovođenje zakona?
O svemu ovome nisu brinuli ljudi koji su se tog jutra našli na koti 1976 na Kopaoniku. Sa razglasa je „išla“ muzika, svirao je Plej radio, nekada poznat kao Radio B92. Pevala je Bijonse. Oni su sedeli u bašti, telefonirali, ćaskali i grickali one svoje plastične kašičice.
Oni su ovog jutra pokazali ko je pravi zakon u Srbiji i šta vam je potrebno ako želite da sačuvate „svoju“ imovinu.
