- Cuj i Miler uhapšeni su 24. aprila 2025. u hotelu „Hajat“ na osnovu američke međunarodne poternice. Prema saznanjima BIRN-a, srpske vlasti bile pod snažnim pritiskom kineske strane zbog hapšenja kineskog državljanina.
- Samo mesec dana nakon hapšenja, 21. maja, sud im je ukinuo zatvorski pritvor i odredio kućni, što su pravnici ocenili kao neuobičajenu meru i upozorili na rizik od bekstva.
- Cuj i Miler su od avgusta u bekstvu. Još uvek nije jasno kada su tačno skinuli elektronske narukvice – alarm se oglasio, ali su već bili nestali pre dolaska poverenika. Nakon toga, Viši sud u Beogradu je 15. avgusta ukinuo kućni pritvor, odredio im zatvorski pritvor i naredio raspisivanje poternice.
- Nakon hapšenja u aprilu, BIRN je pitao američko Ministarstvo pravde da li postoji bojazan da Srbija može odlagati ili izbeći ekstradiciju; odgovor je bio kratak: „Nemamo komentar“.
- Nije jasno kako su osumnjičeni uspeli da pobegnu sa dve različite adrese, gotovo istovremeno, i da li su imali pomoć spolja.
- Dok je kineski agent Cuj Guanghaj već najmanje deset dana bio u bekstvu, predsednik Vučić se 25. avgusta sastao sa kineskim ambasadorom Li Mingom, uoči svoje posete Kini i razgovora sa predsednikom Si Đinpingom.
- Prema informacijama iz američkih optužnica, Cuj je agent kineske obaveštajne službe; saznanja BIRN-a ukazuju da je moguće da je bio aktivan i u Srbiji 2018–2019, kada je preko LinkedIna kontaktirao ljude iz Vlade Srbije
Uprava za izvršenje krivičnih sankcija obavestila je Viši sud u Beogradu da se kineski državljanin Cuj Guanghaj i Britanac Džon Miler nalaze u bekstvu nakon što su uklonili elektronske narukvice i napustili adrese na kojima su boravili tokom mere kućnog pritvora, koja im je određena u maju ove godine, stoji u zvaničnom odgovoru Višeg suda dostavljenog BIRN-u.
Cuj Guanghaj, poznat i kao kineski „agent Džek“ i njegov britanski saradnik Miler uhapšeni su 24. aprila 2025. u beogradskom hotelu „Hajat“ na osnovu međunarodne poternice raspisane na zahtev SAD i čekali su odluku o ekstradiciji. SAD ih terete da su u Kaliforniji organizovali proganjanje kineskog umetnika Huija Boa, koji živi u SAD i izrađuje provokativne skulpture koje ismevaju predsednika Kine Si Đinpinga i njegovu suprugu. Kasnije su se optužbe proširile i na pokušaj ilegalne trgovine američkom vojnom opremom i njenog krijumčarenja u Kinu, za šta im preti do 20 godina zatvora.
Prema odgovoru koji je BIRN dobio iz Višeg suda u Beogradu, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija obavestila je taj sud da su dva strana državljanina koja su čekala izručenje u SAD, pobegla iz kućnog pritvora.
“Džon Miler i Cuj Guanghaj, svaki ponaosob, na adresama izvršenja mere stana, neodobreno su uklonili personalne jedinice, odnosno(…) sistem za elektronski nadzor registrovao je alarm, te je po izlasku poverenika na adrese, utvrđeno da lica čije se izručenje zahteva nisu pronađena na adresama na kojima se prema njima izvršavala mera zabrane napuštanja stana, zbog čega isti više nisu na praćenju i nalaze se u bekstvu”, navodi se u odgovoru koji je BIRN dobio iz Višeg suda u Beogradu.
U odgovoru suda se ne navodi kog datuma je alarm oglasio bekstvo, ali se navodi da je nakon toga, 15. avgusta ove godine Viši sud u Beogradu doneo rešenje kojim je Cuju i Mileru ukinuta mera zabrane napuštanja stana i određen pritvor, a naloženo je i da se raspiše poternica.
“Prema pomenutim licima naređeno izdavanje poternice, koju naredbu će izvršiti PU za grad Beograd, UKP – Odeljenje za potrage”, navodi se u rešenju Višeg suda.
Iako je reč o teškim optužbama i stranim državljanima bez prebivališta u Srbiji, nepunih mesec dana nakon hapšenja, 21. maja, sud im je ukinuo zatvorski pritvor i odredio kućni, uz elektronski nadzor. Pojedini pravnici tada su za BIRN ocenili da je reč o neuobičajenoj meri u ovakvim slučajevima i upozorili na rizik od bekstva. Cujev i Milerov advokat Goran Petronijević, međutim, tvrdio je da su oni „ozbiljni ljudi“ i da „nisu nikakvi kriminalci“.
Odmah nakon hapšenja, BIRN se obratio Ministarstvu pravde SAD sa pitanjem da li postoje naznake da bi Srbija mogla pokušati da odloži ili čak potpuno izbegne proces ekstradicije – tema o kojoj se u pojedinim diplomatskim krugovima već uveliko govorilo. Kiaran Makevoj, portparol Ministarstva pravde SAD, odgovorio je kratko: „Nemamo komentar“.
Londonski Mail on Sunday objavio je u junu ove godine da je, prema njihovim informacijama, Cuj Guanghaj navodno visokopozicionirani pripadnik kineske obaveštajne službe, blizak kineskom predsedniku Si Đinpingu. „Sada postoje strahovi da bi kineski špijuni mogli pokušati da mu pomognu da pobegne, s obzirom na sumnje da je Cuj visoki obaveštajni zvaničnik”, naveo je tada Mail on Sunday.
Iako bekstvo iz kućnog pritvora pod elektronskim nadzorom nije nemoguće, ostaje pitanje koliko je ono bilo izvodljivo u slučaju dvojice stranih državljana koji su, prema podacima Višeg suda, boravili na dve različite adrese, i sa njih uspeli da nestanu bez traga, gotovo istovremeno – da li su to mogli da učine bez kakve pomoći spolja.
Elektronski nadzorni uređaji dizajnirani su tako da se alarm odmah oglasi pri bilo kakvom pokušaju uklanjanja narukvice ili nanogice. Koliko je vremena prošlo od trenutka kada se alarm oglasio do dolaska poverenika i kako su osumnjičeni uspeli da iskoriste taj interval da se udalje bez traga, da li su uopšte još u Srbiji ili su već uspeli da pobegnu preko granice i na koji način – pitanja su na koja, za sada, nema zvaničnog odgovora.
Bekstvo dvojice osumnjičenih sada otvara ozbiljna pitanja: da li je odluka o kućnom pritvoru bila previd pravosuđa ili nešto drugo, kako su uspeli da pobegnu uprkos nadzoru, i šta to znači za dalji tok ekstradicionog postupka, koji Srbija vodi po zamolnici Sjedinjenih Država.
Mreža kineskog agenta: od SAD do Srbije
Prema informacijama iz američkih optužnica, Cuj Guanghaj je osumnjičen da je agent kineske obaveštajne službe, aktivan u Sjedinjenim Državama, dok saznanja BIRN-a ukazuju da je moguće da je delovao i u Srbiji.
Između septembra 2018. i oktobra 2019. godine, Cuj je preko LinkedIna kontaktirao najmanje desetak zaposlenih u Vladi Srbije, predstavljajući se kao predstavnik kineske nevladine organizacije koja se bavi Balkanom. Njegovi sagovornici bili su isključivo službenici ministarstava – ljudi za koje je procenio da bi mogli imati pristup informacijama o ekonomskoj situaciji u Srbiji, ali i o dešavanjima na Kosovu.
U početku je tražio, kako se činilo, bezazlene podatke – informacije o ekonomskoj analizi železnice ili obnovi zgrade Geozavoda. Međutim, ubrzo je počeo da pokazuje interesovanje za osetljive teme: rudna bogatstva na Kosovu, ideju o razmeni teritorija između Beograda i Prištine, kao i navodne planove Džordža Soroša u Srbiji i na Kosovu. Posebno ga je zanimalo da li ima istine u pričama da bi Soroš mogao dobiti kontrolu nad Trepčom u zamenu za posredovanje u eventualnom dogovoru Beograda i Prištine.
Sagovornici BIRN-a kažu da je u početku sve delovalo benigno, dok Cuj nije počeo da postavlja pitanja koja su prevazilazila okvire interesovanja jedne nevladine organizacije. Njegovim srpskim saradnicima posebno je bilo sumnjivo što je insistirao da se za slanje materijala koristi kineski javni mejl servis koji ne ostavlja tragove, da se informacije šalju isključivo preko javnog Wi-Fi-ja u parkovima, kao i da se ne koriste Word dokumenti, upravo kako bi se izbeglo beleženje tragova.
U strahu da je reč o špijunskoj aktivnosti, a ne o radu nevladine organizacije, većina onih sa kojima je BIRN razgovarao odlučila je da prekine dalju komunikaciju. Cuj je, prema njihovim rečima, mesečno plaćao oko 3.000 dolara za usluge, ali mnogima je ostao dužan nakon što je u jesen 2019. naglo prekinuo kontakte. Zato su, kako kažu, bili zatečeni kada su kasnije pročitali vest o njegovom hapšenju u Beogradu.
Bekstvo dvojice stranih državljana novi diplomatski test za Srbiju
Odmah nakon hapšenja Kineza i Britanca u Srbiji, usledile su diplomatske reakcije. Već sutradan, američko Ministarstvo pravde pohvalilo je potez srpskih vlasti i najavilo formalni zahtev za izručenje.
Istovremeno, prema nezvaničnim saznanjima BIRN-a, Kina je snažno reagovala – kineski ambasador u Srbiji Li Ming, samo dan posle hapšenja, razgovarao je sa ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem, izražavajući nezadovoljstvo zbog hapšenja i poručujući da je Guanghaj od posebnog značaja za kineski državni vrh. Nezvanično, Dačić je ambasadora uputio da se obrati predsedniku Aleksandru Vučiću. BIRN je informaciju o razgovoru dobio 27. aprila, dva dana nakon što je, navodno, sastanak održan.
Dačić je, međutim, tada za BIRN rekao da je sastanak održan desetak dana nakon hapšenja i da nije bio neprijatan. „Svaka zemlja se interesuje za svoje državljane, i to je normalno. To je sada stvar pravosuđa i nema više veze sa MUP-om“, izjavio je on, dodajući da predsednik Vučić nema nikakve veze sa tim slučajem.
U danima nakon hapšenja Cuja i Milera, Vučić i kineski ambasador u Srbiji pojavljivali su se zajedno 28. i 29. aprila, obilazeći infrastrukturne radove i projekte.
Predsednik Vučić i kineski ambasador Li Ming nastavili su kontakte i u avgustu. Tako su se 25. avgusta 2025. sastali u Beogradu, u okviru priprema za Vučićevu zvaničnu posetu Kini, gde je boravio od 2. do 4. septembra.
“Odličan sastanak sa ambasadorom Narodne Republike Kine. U srdačnom i prijateljskom razgovoru razmotrili smo detalje i prioritete agende mog predstojećeg susreta sa predsednikom Si Đinpingom, kao i druge teme od uzajamnog interesa”, napisao je Vučič na Instragramu nakon sastanka u avgustu. Ovaj susret održan je u trenutku kada je kineski državljanin Cuj Guanghai već najmanje deset dana bio u bekstvu iz kućnog pritvora u Beogradu.
Bekstvo dvojice stranih državljana koje SAD zvanično traže, dodatno testira diplomatski balans Srbije. Sada se očekuje reakcija Vašingtona, jer činjenica da su pobegli iz kućnog pritvora u Srbiji, stavlja Beograd u složenu poziciju – svaka odluka o daljim koracima, mogla bi imati direktan uticaj na odnose sa SAD.
Detalji optužnica
Američko Ministarstvo pravde 30. maja ove godine saopštilo je da su protiv Milera i Guanghaija podignute dve odvojene optužnice – prva u Kaliforniji, zbog proganjanja umetnika Huija Boa, i druga u Viskonsinu, zbog pokušaja ilegalne trgovine američkom vojnom opremom. Dokumenta FBI pokazuju da su osumnjičeni sarađivali sa ljudima za koje se kasnije ispostavilo da su prikriveni agenti.
Prema američkim navodima, Guanghaj koristi više identiteta i pasoša i povezan je s kineskom vojskom, dok je Miller imao zadatak da mu asistira u operacijama u SAD i Evropi.
„Najlakše je samo bam bam beng beng i odeš… Ali ne mora tako – cilj je da ga unakaziš, u kolena i zglobove, nožem, da ne može da hoda. Poruka mora biti jasna: nećeš hodati neko vreme, klošaru.“
Ove reči Džona Milera iz prve optužnice iz Centralnog okruga Kalifornije otkrivaju brutalnost plana da se zastraši kineski disident i umetnik Hui Bo. Iako fizički napadi i otmica nikada nisu sprovedeni, tužioci tvrde da su Miler i Cuj Guanghaj od oktobra 2023. do aprila 2025. sprovodili višegodišnju kampanju zastrašivanja protiv umetnika u Los Anđelesu, uključujući pritisak na njegovu porodicu u Kini i pokušaje da stvore privid antivladinog raspoloženja oko Tajvana.
Paralelno, optužnica iz Istočnog okruga Viskonsina otkriva da su istovremeno planirali krijumčarenje vojne opreme: rakete zemlja-vazduh, radare, dronove i uređaje za šifrovanje. Preko posrednika, koji je zapravo bio prikriveni agent FBI, Miler i Cuj detaljno su dogovarali kupovinu, transport i plaćanje opreme, pri čemu je Cuj jasno stavio do znanja da deluje po nalogu „klijenata iz Kine“.
U komunikacijama se vidi kako su planirali logistiku – od fotografisanja opreme, organizacije preuzimanja u Južnoj Koreji, do dogovora o depozitima i enkriptovanim čatovima. Miler je čak sastavljao „božićnu listu želja“ sa vojnim uređajima i detaljno objašnjavao kako kineski kupci žele „po nekoliko primeraka svakog“ da bi ih mogli rastaviti i kopirati tehnologiju.
Neizvesna sudbina ekstradicije
Posle bekstva Cuja i Milera, postupak ekstradicije praktično je obesmišljen, što se može zaključiti iz odgovora koji je BIRN dobio iz Višeg suda u Beogradu.
“Postupak pred krivičnim vanpretresnim većem se i dalje nalazi u fazi ispitivanja zakonskih pretpostavki za izručenje navedenih lica, s tim da je pri stanju stvari kao u spisu predmeta, o zamolnici u ovom procesnom momentu suštinski bespredmetno odlučivati, s obzirom na činjenicu da se lica Džon Miler i Cui Guanghai nalaze u bekstvu, zbog čega je prema istima određen pritvor i naređeno izdavanje poternice”, navodi se u odgovoru Višeg suda u Beogradu.