Slučaj „Konjuh“, koji je početkom godine privukao veliku pažnju javnosti zbog rekordne zaplene marihuane i navoda o vezama jednog od osumnjičenih sa Srpskom naprednom strankom, u međuvremenu je pao u drugi plan zbog niza afera i događaja koji su zaokupili javnost, dok istovremeno teku zakonski rokovi za pritvor, a optužnica još nije podignuta.
Viši sud u Beogradu naveo je za BIRN da je Apelacioni sud 23. aprila, na predlog Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK), produžio pritvor osumnjičenima Nebojši Spasojeviću, Radetu Spasojeviću, Ivanu Dragniću i Urošu Mladenovskom za još tri meseca. Reč je o maksimalnom produženju pritvora u fazi istrage, pa pritvor za prvu trojicu može da traje do 26. jula, a za Mladenovskog do 24. jula.
Kako je naveo sud, Zakonik o krivičnom postupku predviđa da pritvor u istrazi može trajati najduže tri meseca, a da „iz važnih razloga, veće neposredno višeg suda može, na obrazloženi predlog javnog tužioca, pritvor produžiti najviše za još tri meseca“, što je u ovom slučaju i učinjeno.
Sud je naveo da je pritvor produžen zbog opasnosti od bekstva, mogućnosti da osumnjičeni ponove krivično delo, kao i zbog težine dela za koje se terete i uznemirenja javnosti koje bi, prema oceni suda, moglo da ugrozi nesmetano vođenje postupka.
BIRN je od suda tražio informacije o tome da li je u međuvremenu doneta bilo kakva nova sudska odluka u vezi sa Aleksandrom Mijajlovićem – da li je on i dalje u bekstvu odnosno da li je poternica još na snazi ili je eventualno uhapšen. Sud je odgovorio da novih odluka u vezi sa Mijajlovićem nema i da on još nije uhapšen. Za njim je i dalje na snazi domaća i međunarodna poternica raspisana početkom februara.
Tužilaštvo za organizovani kriminal, s druge strane, dostavilo je šture odgovore na pitanja BIRN-a, koja se odnose na eventualno proširenje istrage na nova lica, nove dokaze i rezultate međunarodne saradnje, kao i na to da li je doneta nova ili dopunjena naredba o sprovođenju istrage, da li su identifikovana dodatna povezana lica u zemlji ili inostranstvu, kao i da li je doneta odluka o podizanju optužnice.
Na pitanja upućena 2. juna, odgovori su stigli nakon 17 dana. Iz Tužilaštva za organizovani kriminal navode da je istraga i dalje u toku i da se preduzimaju sve zakonom predviđene dokazne radnje.
U odgovoru se navodi da su u toku saslušanja svedoka, da je od organa Severne Makedonije, pored već dostavljene dokumentacije, zatražena i dodatna, kao i da se sprovode forenzička i mikrobiološka veštačenja i analiza digitalnih dokaza sa zaplenjenih elektronskih uređaja, uključujući telefone, računare i prenosive memorije.
U odgovoru se navodi i da se paralelno sprovodi finansijska istraga, u okviru koje se prikupljaju podaci i dokazi o imovini svih okrivljenih u zemlji i inostranstvu.
Među pitanjima BIRN-a bilo je i ono koje se odnosi na eventualnu povezanost ovog predmeta sa ranijom zaplenom oko dve tone kanabisa u Zemunu, imajući u vidu da je Više javno tužilaštvo u Beogradu ranije saopštilo da je zaplena oko pet tona kanabisa u Konjuhu nastavak istrage pokrenute nakon zaplene dve tone iste droge u avgustu 2025. godine, u okviru koje je u decembru prošle godine VJT podiglo optužnicu protiv dvojice okrivljenih. BIRN je pitao TOK da li raspolaže novim saznanjima o eventualnoj povezanosti ta dva predmeta i da li je tim povodom vršena razmena podataka sa Višim javnim tužilaštvom u Beogradu. Odgovor na to pitanje nismo dobili, a u ranijem dopisu, iz februara ove godine, TOK je naveo da u tom trenutku nije raspolagalo podacima, koji bi ukazivali na povezanost ta dva slučaja.
U najnovijem odgovoru BIRN-u, TOK ističe da je u toku istražni postupak, i da će javnost o eventualnom proširenju istrage, biti blagovremeno obaveštena.
Uticaj zakonskih izmena i (ne)upućivanje tužilaca u TOK – na istrage
Pitanja obima i dinamike istrage u ovom predmetu, u javnosti se dovode i u vezu sa širim institucionalnim i političkim odnosima, i pravosudnim zakonskim promenama, koji su se poslednjih godinu dana, posebno odrazili na rad TOK-a.
Tokom izmena pravosudnih propisa, u javnosti poznatih kao „Mrdićevi zakoni“, Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) suočilo se sa značajnim kadrovskim promenama i tenzijama. Nakon stupanja na snagu izmena, Visoki savet tužilaštva je odlučivao o ponovnom upućivanju tužilaca kojima je, po automatizmu, prestalo privremeno upućivanje u TOK. Većina tužilaca je tom odlukom zadržana u TOK-u, dok troje tužilaca – među njima i Irena Bjeloš, koja je postupala u predmetu Konjuh – morala da ode iz TOK-a.
Taj potez je u delu stručne javnosti tumačen kao signal pritiska na tužioce, koji rade na posebno politički osetljivim predmetima organizovanog kriminala. Odluke su izazvale i reakcije unutar pravosuđa, a zaposleni i tužioci su tokom februara organizovali i simbolična protestna okupljanja ispred zgrade TOK-a u Ustaničkoj ulici u Beogradu, izražavajući protivljenje načinu sprovođenja izmena i ukazujući na moguće posledice po rad na velikim predmetima organizovanog kriminala.
U izjavi iz marta 2026. godine, prilikom odlaska iz TOK-a, Bjeloš je za medije naglasila da predmeti organizovanog kriminala zahtevaju kontinuitet u radu i stabilne uslove, ocenjujući da promene u postupajućim timovima mogu otežati efikasnost i dinamiku istraga, posebno u slučajevima koji uključuju složene logističke i finansijske tokove. Istakla je i da ovakve istrage podrazumevaju analizu šire mreže povezanih lica i tokova novca, kao i da rad na njima nosi značajan profesionalni i lični pritisak, uz obavezu tužilaca da postupaju u skladu sa zakonom i u interesu javnosti.
Ocenu o značaju kontinuiteta u radu na ovom predmetu potvrdilo je i samo Tužilaštvo za organizovani kriminal. U odgovoru BIRN-u od 2. aprila, nakon odluke da Bjeloš ne bude ponovo upućena u TOK, tužilaštvo je navelo da je „neupućivanjem javnog tužioca Irene Bjeloš u Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, znatno otežan rad na predmetu koji se odnosi na zaplenu pet tona marihuane u selu Konjuh“, uz obrazloženje da je novi postupajući tužilac, pored drugih predmeta na kojima radi, morao da izdvoji vreme za upoznavanje sa već prikupljenim dokazima i do tada preduzetim radnjama. TOK je tada naveo i da se, paralelno sa upoznavanjem novog tužioca sa predmetom, nastavlja prikupljanje dokaza, saslušanje svedoka, provera finansijskih transakcija i saradnja sa nadležnim organima Severne Makedonije, te da će nakon sprovedene istrage, na osnovu prikupljenih dokaza, biti doneta odluka o optuženju u zakonom predviđenom roku.
Nakon burnih reakcija stručne javnosti, ali pre svega, nakon preporuka Venecijanske komisije Saveta Evrope, Visoki savet tužilaštva je 18. juna 2026. godine ponovo odlučivao i konačno odlučio da dvoje tužilaca, uključujući Bjeloš, ponovo uputi u TOK.
I pored činjenice da se tužiteljka Bjeloš vraća u Tužilaštvo za organizovani kriminal i ponovo preuzima rad na predmetima, ostaje otvoreno pitanje u kojoj meri će to uticati na saradnju sa drugim nadležnim organima, pre svega policijom. To pitanje se postavlja u kontekstu ranijih izveštaja o poteškoćama TOK-a u postupanju MUP-a po zahtevima tog tužilaštva, kao i činjenice da je Udarna grupa u predmetu „Nadstrešnica“ prošle godine rasformirana, nakon čega, prema navodima iz policijskih izvora, koje su preneli pojedini mediji, nije formirana nova, već da poslove u okviru tog predmeta preuzima SBPOK u okviru redovnih nadležnosti. U takvim okolnostima, ostaje da se vidi na koji način će se u praksi odvijati međuinstitucionalna saradnja u ovom i drugim složenim i politički osetljivim predmetima organizovanog kriminala.
Uloge i veze u slučaju „Konjuh“
Prema podacima iz istrage, Tužilaštvo za organizovani kriminal sumnja da je organizator kriminalne grupe Aleksandar Mijajlović, koji je u bekstvu, dok su ostali osumnjičeni imali jasno podeljene uloge u lancu nabavke, transporta i skladištenja marihuane zaplenjene u Konjuhu.
Ivan Dragnić, prema navodima iz istrage, imao je ključnu ulogu u obezbeđivanju opojne droge u Severnoj Makedoniji i organizaciji njenog transporta ka Srbiji. On je vlasnik makedonske firme Alphapharm iz Skoplja, koja je registrovana za proizvodnju medicinskog kanabisa, a u okviru šire istrage pominju se i druge kompanije u Severnoj Makedoniji povezane sa proizvodnjom i prometom kanabisa, u čijem vlasničkom lancu se nalaze i državljani Srbije.
BIRN je ranije u saradnji sa makedonskim kolegama pisao o tome da su među vlasnicima firmi za proizvodnju medicinskog kanabisa u Severnoj Makedoniji i državljani Srbije povezani sa kompanijama iz Kruševca, kao i da su pojedine firme bile deo šire mreže, koja se dovodi u vezu sa kanalima distribucije kanabisa ka Srbiji i zemljama EU.
Nebojša i Rade Spasojević, prema navodima iz naredbe o sprovođenju istrage, obezbedili su magacinski prostor u selu Konjuh kod Kruševca, u okviru privrednog društva Florakom, gde je droga skladištena pre daljeg transporta. Rade Spasojević je vlasnik te firme, a u javnosti je dovođen u vezu sa političkim strukturama i Srpskom naprednom strankom.
Mediji su ranije izveštavali i o njegovoj bliskosti sa aktuelnim ministrom odbrane i bivšim gradonačelnikom Kruševca Bratislavom Gašićem.
Gašić je 18. juna u Skupštini Srbije odbacio navode da je zaplena pet tona marihuane u Konjuhu na imanju kruševačkog odbornika SNS Radeta Spasojevića bila „državni posao“, ocenivši ih kao „izmišljenu priču i notornu laž“. Naveo je i da je Spasojević uhapšen uprkos tome što je bio član SNS-a, negirajući tvrdnje o njegovoj političkoj zaštiti.
Ime Bratislava Gašića i ranije je dovođeno u vezu sa slučajevima trgovine marihuanom. Na suđenju u predmetu „Jovanjica“ 2023. godine, policijski inspektor Dušan Mitić u svojstvu svedoka je rekao da su pripadnici Četvrtog odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije, koji su predvodili akciju, planirali hapšenje tadašnjeg direktora BIA Gašića i Mirka Škera, tadašnjeg načelnika beogradskog centra BIA, zbog navodnih veza sa Predragom Koluvijom, suvlasnikom poljoprivrednog gazdinstva „Jovanjica“ koji je prvooptuženi u tom predmetu.
U lancu distribucije marihuane nađene u Konjuhu, prema sumnjama TOK-a, učestvovao je i Uroš Mladenovski, koji je preuzimao manje količine droge i transportovao ih ka Beogradu radi dalje prodaje. U posebnom delu istrage navodi se da je 24. januara 2026. godine preuzeo oko 97 kilograma marihuane, dok je pet dana kasnije u Konjuhu pronađeno preostalih više od 4.900 kilograma kanabisa, čime je ukupna zaplena premašila pet tona.
Ukupna količina zaplenjene droge, prema veštačenju na koje se Tužilaštvo za organizovani kriminal poziva u okviru istrage, sadržala je THC iznad zakonom dozvoljenih granica. Tokom pretresa objekata u Konjuhu, prema navodima iz naredbe o sprovođenju istrage TOK-a, pronađeni su i oprema za pakovanje droge, veće količine novca, kao i oružje, uključujući automatske puške bez serijskih brojeva i ručni bacač „zolja“.
U makedonskom delu postupka za sada nema detaljnijih javnih informacija o identitetu osumnjičenih, a tužilaštvo ne saopštava ni imena ni inicijale lica obuhvaćenih istragom.
Makedonsko osnovno javno tužilaštvo za gonjenje organizovanog kriminala i korupcije navelo je za BIRN Makedonija da se u konkretnom predmetu vodi istraga protiv šest lica, od kojih se dva nalaze u pritvoru, dok se u preostalom delu slučaja, postupak nalazi u predistražnoj fazi i, po nalogu tužioca, vrše se dodatne provere.
BIRN Makedonija, međutim, piše da je istraga u Severnoj Makedoniji usmerena na transport gotovo devet tona kanabisa iz Skoplja ka Srbiji. BIRN Makedonija navodi da je Ivan Dragnić u decembru 2025. godine naložio zaposlenima kompanije „Alphapharm“ iz Skoplja da spakuju gotovo devet tona sušenog cveta kanabisa, prethodno nabavljenog od jedne firme iz Strumice.
Nakon što je tokom dve nedelje spakovano više od 200 kutija, zaposleni su upućeni na kolektivni odmor, a potom je organizovan transport robe iz Skoplja ka području Svetog Nikole. BIRN Makedonija navodi da su u organizaciji tog transporta učestvovali i Dragnić i njegov poslovni partner, suvlasnik kompanije „Alphapharm“ Predrag Brković.
Prema podacima iz istrage koje je u februaru saopštilo makedonsko tužilaštvo, u ataru sela Saramzalino izvršen je pretovar robe iz jednog kamiona u drugi, nakon čega je vozilo u Svetom Nikoli natovareno kutijama sa sušenim cvetom kanabisa i upućeno ka graničnom prelazu Tabanovce. Teret je potom završio u Srbiji, u selu Konjuh kod Kruševca, gde je krajem januara zaplenjeno oko pet tona marihuane.
Ukoliko u Makedoniji optužnica ne bude podignuta, dve osobe koje se trenutno nalaze u pritvoru u toj zemlji, izaći će na slobodu krajem avgusta, pošto tada ističe zakonski rok od šest meseci za zadržavanje osumnjičenih u pritvoru do podizanja optužnice.
Početkom juna, makedonski javni tužilac Nenad Saveski otkrio je da je u istragu uključena i treća država, Albanija, nagoveštavajući da bi, zbog složenosti, postupak mogao da potraje.