Ići će lako, rekla je ona. Platite nešto novca da “podmažete“ točkove srpskog azilnog sistema i sednete na let za Beograd.
Međutim, za članove Fabrisove porodice – dve sestre i dva brata – nije išlo tako glatko kada su krajem prošle godine napustili rodni Burundi i sleteli na aerodrom „Nikola Tesla“.
„Platili smo, ali mojoj braći i sestrama je odbijen ulazak u Srbiju i oni su deportovani u Istanbul“, objašnjava Fabris* za BIRN, ističući i da se srpska policija prema njima ponela nehumano, smestivši ih u hladnu izolovanu prostoriju, fizički nasrnuvši na njegovu braću.
Fabrisova braća i sestre, svi stariji od 18 godina, krenuli su put Srbije u decembru prošle godine ohrabreni pričom bivše koleginice njihove majke, koja je krenula sličnim putem i trenutno boravi u Beogradu.
Ono što nisu znali jeste da nisu morali nikome da plaćaju samo da bi ušli u Srbiju, jer je država 2018. godine za građane Burundija ukinula vize za boravak do 30 dana. Ova odluka naše vlade usledila je nakon što je Burundi povukao priznanje nezavisnosti Kosova.
Za veliki broj stanovnika Burundija ta odluka stavila je Srbiju na mapu destinacija na kojima mogu započeti novi život ili se makar približiti Evropskoj uniji. Za neke druge – one koji su već bili u Srbiji – bila je to dobra poslovna prilika.
Na osnovu intervjua, e-mejlova, potvrda o plaćanju preko Western Union-a i internih izveštaja nevladinih organizacija koje se bave procedurama azila, BIRN je otkrio kako funkcioniše lažna šema koju je započela grupa državljana Burundija u Srbiji, a preko koje obmanjuju svoje sunarodnike.
Prema saznanjima BIRN-a, žrtve plaćaju lažne garancije za ulazak u Srbiju i dobijanje azila. Iz prepiski u koje je BIRN imao uvid, odrasla osoba plaća 2.000 evra za „pozivno pismo“ i garanciju da će sve proći kako treba. Ako je ta osoba sa detetom, cena se spušta na 1.500 evra, dok je visina sume potrebne za dolazak deteta 1.000 evra. Ove cene mogu varirati u zavisnosti od individualnog dogovora.
Broj Burunđana koji traže azil u Srbiji evidentno je naglo porastao, čak i kad je reč o zvaničnim podacima. Pre nego što su 2018. godine vize ukinute, bilo ih je samo dvoje, što je Burundi svrstalo na dnu liste zemalja čiji građani traže azil. Prošle godine je taj broj porastao na 134 – odmah iza Sirijaca i Afganistanaca, poslovično najčešćih tražioca azila.
To nije prošlo nezapaženo od strane granične policije, koja je na pasoškoj kontroli počela da vraća građane Burundija, poput Fabrisove braće i sestara, i to na osnovu diskrecionih zakonskih ovlašćenja koja dozvoljavaju vlastima da deportuju svakoga za koga veruju da namerava da zloupotrebi imigracioni sistem.
“Ovi Burunđani u Srbiji moraju biti zaustavljeni“
Burundi, istočnoafrička država sa oko 12 miliona stanovništva, rangirana je kao najsiromašnija zemlja na svetu sa bruto nacionalnim dohodkom po glavi stanovnika od samo 270 dolara, dok u njoj tek oko 13 odsto stanovnika aktivno koristi internet. Loše stanje u zemlji dodatno je pogoršano nakon spornih izbora 2015. kada je u nemirima ubijeno više hiljada ljudi, a stotine hiljada završilo u izbeglištvu.
Oni koji pokušavaju da uđu u Srbiju vide je kao šansu za svetliju budućnost, a često samo zbog toga što se graniči sa zemljama Evropske unije. Mnogi Burunđani su prodali sve što su imali kako bi prikupili novac, ili su pak potrebnu sumu skupili uz pomoć rođaka koji žive na Zapadu.
Šema funkcioniše po principu „od usta do usta“. Oni koji su uspeli da dođu u Srbiju na ovaj način, kontaktiraju poznanike u Burundiju i podstiču ih da učine isto. Pojedinci koji nisu imali problema na granici ponekad nisu ni svesni da su umešani u prevaru.
U slučaju Fabrisove braće i sestara, bivša koleginica njihove majke, A.N., rekla im je da pošalju novac za hotel, zatim za povratnu kartu, a kasnije i za uslugu „uticajnih ljudi“ koji će obezbediti da sve prođe kako treba.
Njihov brat koji živi u Kanadi, poslao je A.N. više od 3.000 evra, dok je ona poslala nazad potvrdu o rezervaciji hotela, u koju je BIRN imao uvid.
Ipak, kada su stigli u Beograd, njih četvoro je odvojeno sa strane, oduzeti su im telefoni, a noć su proveli u prostoriji u koju se smeštaju osobe koje po oceni graničnih organa ne ispunjavaju uslove za ulazak u zemlju. Sledeći dan su deportovani u Istanbul. Tek tada su saznali da im vize ni ne trebaju i da su prevareni.
Njihov brat iz Kanade za BIRN ističe da je tada zapretio A.N. da će nju i one koji su upleteni u prevaru prijaviti policiji ako ne vrati novac.
„Niko nije želeo da ode lično na aerodrom da vidi šta se sa njima dešava, iako je po dogovoru neko trebalo da ode. Tada sam preuzeo stvari u svoje ruke i trazio sam advokata koji bi nam pomogao. Ubrzo zatim sam tražio da mi se vrate sve pare ili ću podneti tužbu i sve prijaviti srpskoj policiji. Posle dugog razgovora mi je vraćen novac“, odgovorio je e-mailom u kom je priložio i bankovne dokumente kao dokaz o uplatama sa i na njegov račun.
Interni izveštaji nevladinih organizacija sugerišu da A.N. nije bila svesna da obmanjuje porodicu svoje bivše koleginice, pošto je i sama u aprilu 2021. na sličan način ušla u Srbiju, a nakon što ju je u to ubedila žena koja je trenutno u izbegličkom kampu Krnjača na periferiji Beograda.
Ovo je daleko od izolovanog slučaja. BIRN je došao do e-mail poruke žene čiji su inicijali K.O., a koju je poslala jednoj nevladinoj organizaciji za ljudska prava, navodeći da je njena porodica doživela sličnu sudbinu.
„Moja porodica se vratila u Burundi 3. januara 2022. Svi su sada bezbedni, ali su mnogo izgubili. Moja sestra i njena porodica potrošili su više od 11.000 evra da dođu u Srbiju. Nažalost, izgubili su sav taj novac i sada moraju da počnu od nule”, piše K.O.
„Ovi Burunđani u Srbiji moraju biti zaustavljeni. Oni dovode u rizik živote svojih sunarodnika. Burunđane svakog dana trpaju u hladnu zatvorsku ćeliju na beogradskom aerodromu. Molim vas pomozite nam”, piše ona.
“Ko god je došao na taj način, počeo je i sam to da radi“
Brojni sagovornici BIRN-a ukazuju na to da su trojica Burunđana koji žive u Srbiji učestvovali u ovim prevarama, a koje zbog njihovog izbegličkog statusa, u skladu sa etičkim kodeksom, imenujemo inicijalima O.N.M, G.E.R i D.N.
U poruci jednoj nevladinoj organizaciji u koju je BIRN imao uvid, G.E.R. pita da li će možda imati problema zbog količine novca koja se uplaćuje na njegov bankovni račun, tvrdeći da pomaže Burunđanima da prime novac od rodbine preko Western Uniona, jer oni nemaju lična dokumenta.
„Hoće li biti problema, jer ovih dana uzimam mnogo novca od Western Uniona?“, pita on.
BIRN je takođe imao uvid u prijavu koju je policiji podneo građanin Burundija u kojoj se navodi da su mu G.E.R. i O.N.M. u julu 2021. godine tražili 600 evra kako bi pomogli njegovoj ženi da dođe u Srbiju na lečenje. BIRN je došao i do bankovnih dokumenata o toj transakciji. Ipak, nekoliko meseci kasnije, pre nego što je bolesna žena trebalo da uđe u Srbiju, obojica su ignorisala njegove pozive, a novac mu nisu vratili.
O.N.M. je u početku negirao da ima ikakva saznanja o datoj šemi, negirajući da je to uopšte moguće, da bi kasnije naveo da zna za nju, ali da on nije deo nje, dodajući da su ga upozorili da postoji plan da se on predstavi kao deo grupe koja se bavi prevarama.
G.E.R je takođe negirao svoje učešće, navodeći da zna da postoje ljudi koji to rade, ali da ne želi da govori o tome. D.N. nije odgovarao na poruke ni pozive.
Stvarajuči još zamršeniju situaciju, neki od njih su okrivili državljanina Burundija koji godinama živi u Srbiji – Paskala Hakizimana – da pokušava da sabotira zahteve za azil burundijskih izbeglica zbog njegovih navodnih veza sa vladom Burundija.
Hakizimana je u Srbiju stigao 2011. godine kao stipendista vlade Burundija. Diplomirao je medicinu na Univerzitetu u Beogradu i trenutno je na doktorskim studijama kao stipendista Burundija i Vlade Srbije.
U e-mejlu koji je u januaru poslao na adrese nekoliko nevladinih organizacija, D.N. navodi da Hakizimana pokušava da sabotira njegov zahtev za azil, zahteve njegovih rođaka, kao i „svih ostalih Burunđana koji su došli da potraže utočište u Republici Srbiji i onih koji već imaju status izbeglice“.
Hakizimana je bio prevodilac tokom posete delegacije Burundija Srbiji 2019, a prevodio je i za UNHCR u nekoliko slučajeva traženja azila, ali je njegov angažman prestao u avgustu 2021. na zahtev nekoliko eksperata za ljudska prava koji su se žalili na njegov prevodilački rad i tvrdili da dobijaju pritužbe da ne prevodi adekvatno, obmanjuje izbeglice, ili da im preti i sabotira njihov azilni proces.
„Moje kolege i ja smo tražili, nakon nekoliko navoda naših klijenata, da se on skine sa spiska prevodilaca”, kaže za BIRN Nikola Kovačević, nezavisni advokat za ljudska prava
Hakizimana negira da ima ikakve veze sa vladom Burundija i sa vladajućom strankom, te ističe da nije istina da pokušava da sabotira bilo čiji zahtev za azil. Kaže da ne zna zašto je prekinut njegov angažman kao prevodioca i naglašava da nema „nikakvu moć“ da podriva nečiji zahtev za azil.
Navodi kako oni koji su uključeni u prevare pokušavaju da skrenu pažnju na njega, jer im ugrožava biznis.
„U Krnjači (prihvatnom centru za azilante) ima mnogo ljudi koji su dali novac da dođu ovde. Čak su im obećali da će preko Srbije ići u Belgiju, Francusku ili Veliku Britaniju i Norvešku. Ako osoba odluči da ostane u Srbiji, navodno će dobiti 800 evra mesečno, odnosno besplatan stan. Mnogi od njih su bili šokirani kada su došli u Krnjaču i videli šta je stvarnost“, kaže Hakizmana za BIRN.
„Ko god je došao na taj način, počeo je i sam to da radi. A neki su se vratili u Burundi posle godinu dana u Srbiji. Mnogi su sve prodali, nisu imali ništa kad su se vratili“, ističe Hakizimana.
Ambasadorka Burundija u Rimu, koja pokriva i Srbiju, Esperanza Ndajizeje, BIRN-u je odgovorila da nije upoznata sa ovom prevarom.
„Nemam informacija o tome“, kratko je odgovorila.
U Ministarstvu spoljnih poslova su odgovorili da je za pitanje azila nadležan „MUP – Kancelarija za azil“, dok u MUP-u nisu odgovorili na pitanja BIRN-a u vezi sa ovom temom.
Nevladine organizacije koje rade sa izbeglicama i migrantima smatraju da ova prevarna šema dovodi u opasnost prava legitimnih tražilaca azila iz Burundija, podstičući srpske vlasti da zauzmu negativan stav prema svim zahtevima Burunđana.
„Očigledno je da je nešto pokrenulo masovni dolazak ovih ljudi što ugrožava regularnu azilnu proceduru“, kaže za BIRN Nikola Kovačević, nezavisni advokat za ljudska prava, koga često kontaktiraju tražioci azila koji imaju problema na beogradskom aerodromu.
„Ko god da ovim ljudima daje lažnu nadu, treba da prestane da to čini, jer je to jasna zloupotreba njihovog ranjivog položaja”, kaže Kovačević.
(Ne)uslovi i policijsko nasilje
Prema izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava (BCLJP) u drugoj polovini 2021. godine broj pritužbi građana Burundija je naglo porastao. „Krajem oktobra, tokom novembra i decembra veliki broj državljana Burundija kontaktirao je naš pravni tim“, stoji u izveštaju BCLJP.
„Nekoliko državljana Burundija, koji su bili zadržani u tranzitnom prostoru, izjavili su pravnicima BCLJP-a da su, prilikom žalbi i negodovanja na odbijanje ulaska u RS, nad njima pojedini službenici SGP primenjivali silu“, navodi se u izveštaju ove nevladine organizacije.
Prema navodima većine stranaca koji su se obratili BCLJP-u radi pružanja besplatne pravne pomoći, službenici SGP nisu reagovali na njihove jasne usmene i pismene molbe da žele da traže azil u RS i da se plaše povratka u države porekla usled životne opasnosti.
„Nekim strancima je SGP oduzimala mobilne telefone, usled čega su bili sprečeni da zatraže pravnu pomoć i stupe u kontakt s članovima svojih porodica. Veliki broj stranaca s kojima je pravni tim BCLJP-a obavio razgovor istakao je da je uglavnom i po više dana boravio u izdvojenoj prostoriji u tranzitnom prostoru, loših smeštajnih uslova i bez grejanja“, navodi se u izveštaju.
*imena Fabrisa i njegove porodice izmenjena su radi zaštite njihove bezbednosti