„Ko je doveo Rio Tinto u Srbiju? Rio Tinto je u Srbiju došao privučen mineralnim potencijalima naše zemlje. U tome sam direktno učestvovao“, izjavio je u jednom intervjuu Nenad Grubin, geolog i dugogodišnji direktor u Rio Tintu.

Priča o istraživanju litijuma u Srbiji stvarno i započinje sa njim. Ovaj 55-ogodišnji stručnjak bio je jedan od četvoro geologa koji su 2004. zvanično otkrili jadarit, natrijum-litijum-borosilikat-hidroksid, autentični novi mineral koga su inostrani mediji kolokvijalno nazivali “kriptonitom” zbog toga što ima sličnu hemijsku formulu kao istoimena izmišljena supstanca iz filma „Povratak Supermena“.

Međutim, Nenad Grubin je još devedesetih, tokom svog rada na Geološko-rudarskom fakultetu, zajedno sa drugim kolegama, započeo saradnju sa Rio Tintom, koji tada još uvek nije formalno radio u Srbiji. Nakon pada Slobodana Miloševića i početka otvaranja srpskog tržišta svetu, Rio Tinto otvara firme u Srbiji i Bosni i Hercegovini, a Nenad Grubin postaje njihov direktor.

Ipak, on nije jedini Grubin sa važnom ulogom u poslu istraživanja litijuma u Srbiji. Sa otkrićem jadarita, i druge strane kompanije pristižu u Srbiji u potrazi za dragocenim mineralom, a njihov poslovni vodič postaje Nenadov stariji brat, Jovan Grubin.

Od 2010. godine 56-ogodišnji Jovan počinje saradnju sa brojnim stranim firmama, bivajući direktor u pet firmi, koje su istraživale litijum u Srbiji, a u jednoj od njih osnivač i vlasnik.

Uprkos tvrdnjama aktivista da Rio Tinto, čiji je projekat vlada Srbije navodno zaustavila, nastavlja da istražuje litijum preko drugih kompanija u Srbiji, o tome nema dokaza. Istraživanje BIRN-a, međutim, pokazalo je da su u velikom broju drugih projekata istraživanja litijuma od 2010. do danas učestvovali – ili učestvuju – brojni bivši dugogodišnji zaposlenici Rio Tinta, od kojih su neki i direktno bili angažovani na projektu Jadar.

Prema zvaničnim podacima, u Srbiji trenutno četiri kompanije imaju dozvolu za istraživanje litijuma ili su istu zatražile od države: Euro Lithium Balkan koja je u kanadskom vlasništvu, kompanija Asena Investment u australijskom vlasništvu, Balkan istraživanja u vlasništvu australijske kompanije na čijem čelu je bivši zaposlenik Rio Tinta Šon Marej, i GeoMin Pro, jedina aktivna firma u vlasništvu srpskog državljanina.

Miroslav Mijatović iz Podrinjskog anti-korupcijskog tima, PAKT, smatra da ne treba verovati pričama da je projekat iskopavanja litijuma u dolini Jadra stvarno obustavljen. On ističe i da je teritorija Srbije, bez obzira o kojim je kompanijama reč, generalno premala za toliki broj rudarskih projekata, prema njegovim rečima, nedvosmisleno štetnih po životnu sredinu.

„Treba biti izuzetno naivan, pa poverovati u Vučićeve marifetluke. Mi na terenu vidimo sasvim suprotan proces… Zarad sitnosopstvenih interesa pokušavaju da unište Srbiju, jer je svima postalo jasno da je Srbija mala zemlja za ovako invazivne rudarske projekte kakvi su prema poznatim i dostupnim tehnologijama projekti eksploatacije litijuma“, kaže Mijatović za BIRN.

Kompanije koje su, pored Rio Tinta, zainteresovane za istraživanje litijuma u Srbiji. Ilustracija: BIRN


“Poslovni i avanturistički duh”

Nenad Grubin je bio 30-godišnji asistent na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu kada je Rio Tinto 1997. godine poslao pismo njegovoj tadašnjoj mentorki, profesorki Jeleni Obradović, raspitujući se oko mineralnih potencijala Srbije. Sledeće godine geolozi US Borax-a, firme koja je deo Rio Tinta, posetili su Srbiju.

„Zajedno sa gostima, obilazili smo terene u okolini Valjeva, Gornjeg Milanovca, Zlatibora, Aleksinca, Raške. Osim terenskih obilazaka, imali smo sastanke na fakultetu, posećivali smo rudnike u Srbiji, kako bi se stekla slika kako o geologiji i rudarstvu naših terena, tako i o samoj našoj zemlji“, kaže Grubin za BIRN.

Nenad Grubin 1999. godine odlazi sa porodicom u Kanadu, gde započinje i formalno da radi za Rio Tinto.

„Radio sam honorarno,  kao contract geologist na nekoliko programa geoloških istraživanja, koji su se odnosili na ležišta nemetaličnih mineralnih sirovina u Ontariju, kao i na projektima vezanim za geologiju bivše Jugoslavije“, ističe on.

U proleće 2001. Rio Tinto je registrovao svoju podružnicu u Srbiju, bivajući među prvim stranim kompanijama koje su stigle u zemlju nakon rušenja Slobodana Miloševića. Direktor je postao upravo Grubin koji je tada konačno napustio Rudarsko-geološki fakultet i akademsku karijeru.

„Voleo sam nastavu i nauku, ali mi je proradio poslovni i istraživački duh“, naveo je u jednom intervjuu.

Međutim, interesovanje Rio Tinta za mineralna bogatstva ovih prostora datira još od ranih 90-ih, pre početka rata u Jugoslaviji. Stručnjaci ove multinacionalne kompanije bili su potaknuti naučnim radovima srpskih stručnjaka, uključujući i profesorku Obradović, o bogatom ležištu bornih minerala u Jarandolskom basenu kod Raške. To ležište otkrili su još tokom 80-ih godina stručnjaci državnog Geološkog zavoda, a u okviru detaljnih istraživanja za potrebe državnih „Ibarskih rudnika”.

Prvi geografski informacioni sistem podataka potencijalnih područja za istraživanje rudnih bogatstava napravljen je početkom 1998. godine. Na savet profesorke Obradović, Rio Tinto u proleće iste godine prvi put posećuje basen Jadra, a nakon toga ga i stavlja na listu prioriteta za dalja istraživanja.

Nenad Grubin, jedan od geologa koji su otkrili jadarit i menadžer Rio Tinta. Intervju dat za bilten Saveta stranih investitora. Oktobar 2008. Foto: Printskrin

Zoran Stevanović, penzionisani profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu i predsednik Geološkog društva Srbije (2012-2016), kaže za BIRN da je kriza države koja je prestala da finansira geološka istraživanja i njima se sistemski bavi u javnom interesu, gurnula srpske stručnjake u privatni sektor.

„Kada su se pojavili strani investitori, veliki broj naših geologa je tu pronašao utočište. Sa sobom su poneli i svoje znanje, i određene karte i podatke. Kada država nije vodila računa o njima, logično je da će tražiti svoje parče hleba u privatnom sektoru“, ističe Stevanović za BIRN.

Na pitanje da li je narušeno načelo tržišne ravnopravnosti time što su stručnjaci sa državnih institucija, tokom rada za te iste institucije, delili informacije sa pojedinim privatnim firmama, Stevanović kaže da “to ima smisla“, ali da je važnije pitanje da li se radi u interesu i pod kontrolom države.

„Tanka je linija između jednog i drugog. Mi kao država treba da donosimo odluke o tome da li su stvoreni preduslovi da li treba da se eksploatiše bilo koji mineral, kao i koliko će država da profitira, a ne da poklanja svoje resurse stranim investitorima“, naglašava on.

Rio Tinto je 2004. godine dobio prvu dozvolu za istraživanje u dolini Jadra i ubrzo došao do istorijskog otkrića – minerala jadarita.

„Kada smo po dobijanju odobrenja za istraživanja u prvoj bušotini u Jadarskom basenu pronašli borne minerale, to je za nas bila fenomenalna vest“, kaže Grubin za BIRN, naglasivši da je Rio Tinto u to vreme prevashodno tragao za boratima i da u početnim godinama projekta prisustvo litijuma nije smatrano previše bitnom pojavom.

„Fokus kompanije bio je na boratima, a sam litijum nije bio predmet velike tražnje na svetskom tržištu“, objašnjava menadžer Rio Tinta koji je jedno vreme kao kadar te kompanije bio i na čelu Komiteta za rudarstvo Saveta stranih investitora.

Tri godine kasnije jadarit postaje deo bogate mineralne kolekcije Prirodnjačkog muzeja u Londonu, izazivajući veliku međunarodnu pažnju zbog sličnosti sa “kriptonitom“. Ta 2007. se u svetu uzima i kao prekretnica nakon koje počinje jagma za litijumom, a Srbija postaje važna tačka na mapi rudarskih kompanija.

Novembra 2020. srpska ministarka za rudarstvo i energetiku Zorana Mihajlović sastala se sa predstavnicima Rio Tinta. Sastanku su prisustvovali i ambasadori Velike Britanije, Australije i SAD. Foto: Ministarstvo za rudarstvo i energetiku

Brat i saradnja sa bivšim stručnjacima Rio Tinta

Nenad nije jedini Grubin u poslu sa litijumom. Njegov godinu dana stariji brat Jovan u poslednjih 12 godina je izuzetno aktivan kada je reč o upravljanju start ap projektima istraživanja litijuma/borata u Srbiji. Bio je direktor u pet kompanija koje su bile ili su još uvek zainteresovane za eksploataciju litijuma u Srbiji.

Prva poznata poslovna operacija započela je 2010. kad je Grubin stariji postao direktor u dve novoformirane rudarske kompanije: Lithium Li Exploration, koja je imala ogranak i u Bosni i Hercegovini, kao i Lithium Li Balkan. Tri godine kasnije prva je inkorporirana u drugu, a vlasnik je ostala kanadska kompanija Lithiumli Holdings Inc u vlasništvu Petra Palkovskog.

Grubin u izjavi za BIRN kaže da srodstvo sa geologom koji je otkrio jadarit i dugo godina radio za Rio Tinto nema nikakve veze sa njegovim ulaskom u poslove sa litijumom.

„Mi jesmo braća, ali nam kese nisu sestre. Odjeknulo je u svetu to da je u Srbiji otkriven kriptonit, jer je ta formula bila koincidencija. I to je bio znak za investitore da to može da se nađe i na drugom mestu u Srbiji, a podstrek je dao i globalni rast potražnje za litijumom“, objašnjava Jovan Grubin.

Na pitanje šta je radio pre toga, odgovara kratko: „Nije bitno, bavio sam se privatnim poslom“.

U Lithium Li Balkan bili su angažovani i bivši stručnjaci Rio Tinta – Džon Rejnolds, Dejan Jovanović i Bob Keli, jedan od geologa koji su otkrili jadarit.

Ova firma u projekat istraživanja litijuma u Srbiji i Bosni i Hercegovini nije ušla sama, već u partnerstvu sa drugom kompanijom iz Vankuvera, Pan Global Resources Inc., u kojoj su visoke pozicije imali još trojica bivših zaposlenika Rio Tinta – tadašnji predsednik kompanije Džulijan Bavin, koji je u Rio Tintu radio baš do 2010., kao i direktori Vilijam Penel i Robert Vilijam Bakster. Bavin i Penel su bili uključeni i u projekat Jadar.

Na pitanje otkud toliko bivših zaposlenih Rio Tinta u ovom poslu, Grubin kaže da su tražili stručne ljude sa iskustvom.

„Kada želite da angažujete prave ljudi koji imaju iskustva, onda takve ljude i potražite. Tu su bili ljudi koji su bili u penziji ili su imali iskustva sa istraživanjem litijuma u svetu, ništa tu nema neobično“, ističe on.

Ipak, ovaj posao je propao, a firme je ugašena 2018. godine.

Jovan Grubin je još 2015. osnovao drugu firmu, GeoMin Consulting d.o.o, a koju je 2018. u celosti prodao upravo Petru Palkovskom, nakon čega je ostao na poziciji direktora. Sledeće godine firma je preimenovana u Euro Lithium Balkan, kako se i danas zove, a Grubin je podneo ostavku na mesto direktora.

Ova firma trenutno ima dve aktivne dozvole za istraživanje litijuma – jednu na području Valjevsko-Mioničkog basena, a drugu na području Valjevo-sever.

Ekološki aktivisti kritikovali su Euro Lithium Balkan zbog navodnog nestručnog zatvaranja istražnih bušotina i zagađenja zemljišta i pijaće vode u selima u valjevskom kraju, što je kompanija negirala.

Aktivisti udruženja Eko brigade iz Jagodine u obližnjim selima gde se planira otvaranje rudnika litijuma. Foto: BIRN

Euro Lithium i saradnja sa ujakom ministarke rudarstva

Kompanija je dospela u žižu javnosti i u oktobru prošle godine kada je otkriveno da je angažovala preduzeće Zajača ing čiji je vlasnik Milutin Bojić, rođeni ujak ministarke rudarstva Zorane Mihajlović. 

Kanadska kompanija je istakla da je Bojićeva firma angažovana na tenderu u skladu sa poslovnim standardima, dok su ministarka i njen ujak oboje demantovali da je posao dobijen po političkoj liniji. 

Bojić preko svoje građevinske firme Zajača ing poseduje i firmu Cherri minerals, registrovanu za eksploataciju ruda. Kompanija je registrovana u Loznici 2013. godine, godinu dana nakon što je Mihajlović prvi put imenovana za ministarku rudarstva i energetike u vladi Srpske napredne stranke, međutim, ova firma nema značajnije poslovne rezultate


Amerikanac sa srpskim državljanstvom i investicioni fondovi

Jovan Grubin je bio direktor i u dve skoroosnovane rudarske kompanije – Asena investment koja je formirana 2020. i Edelweiss mineral exploration koja je registrovana godinu dana kasnije.

Prvobitni vlasnik obe bio je 30-godišnji amerikanac Rohan Patnaik, direktno ili preko firme Ropa investments sa Gibraltara, poznate ofšor destinacije. 

Patnaik je, međutim, u januaru ove godine Asenu prodao australijskoj firmi Volt Resources Ltd, a sa njom i tri dozvole za istraživanje litijuma u Srbiji na lokacijama Jadar Sever, Petlovača i Ljig, a koje srpsko ministarstvo rudarstva i energetike tek treba da odobri. U slučaju zelenog svetla, Asena investment i Rio Tinto pokriće 100 odstro Jadarskog basena, obrazlaže se u zvaničnom saopštenju australijske kompanije, dok će Rohan Patnaik zauzvrat dobiti 36 miliona deonica Volt Resources.

Australijska kompanija očekuje da prva faza bušenja počne u trećem kvartalu ove godine.

Patnaik je i dalje vlasnik Edelweiss mineral exploration u kojoj je Jovan Grubin direktor. Firma je u aprilu 2021. godine podnela zahtev za istraživanje litijuma i bora, ali je taj posao, prema svemu sudeći, prodat Voltu zajedno sa Asenom. To potvrđuje i Grubin u izjavi za BIRN, ističući da ta firma više nije zainteresovana za litijum. “Ta kompanija se bavi nečim drugim. Dobijeno je jedno istražno pravo, u pitanju je druga mineralna sirovina”, kaže.

Rohan Patnaik je do skoro bio vlasnik i dve firme u Bosni i Hercegovini – Dinaric Metals i Rodon d.o.o, a Jovan Grubin je bio direktor u obe.

Američki biznismen dobio je i srpsko državljanstvo u februaru 2021. godine. Odluku je potpisala premijerka Ana Brnabić, a na osnovu procene da bi to predstavljalo „interes za Republiku Srbiju“. BIRN je pitao Vladu Srbije o kom se interesu radi, i na predlog kog ministarstva je doneta ova odluka, međutim, odgovor nismo dobili.

Ni Patnaik nije odgovorio na pitanja BIRN-a.

Braća Grubin su odigrala važnu ulogu u privlačenju stranih kompanija zainteresovanih za istraživanje nalazišta litijuma. Grafika: BIRN

Investicije u Africi

O Rohanu Patnaiku nema mnogo javno dostupnih podataka, ali se zna da je uključen u niz rudarskih poslova preko različitih kompanija, prevashodno u Africi. 

Uključen je u istraživanja nalažišta boksita u Gvineji preko svog gibraltarskog ROPA Investments Ltd, deoničar je australijske kompanije Lindian Resources, a pominje se i kao osoba koja je u ime singapurske kompanije Al Khaldiya Mining Private Ltd. potpisala memorandum o razumevanju (MOU) sa vladom Liberije za pretovar gvozdene rude iz susedne Gvineje. Mediji pišu da je Al Khaldiya privatna kompanija podržana kuvajtskim novcem, a koja poseduje licencu za eksploataciju gvožđa visokog kvaliteta upravo u Gvineji


„Balkan istraživanja“ sa najviše dozvola 

Dozvole za istraživanje litijuma u Srbiji ima i Balkan istraživanja, firma osnovana 2016. godine, a trenutno u krajnjem vlasništvu australijske kompanije Jadar Lithium.

Balkan istraživanja ima čak pet dozvola za istraživanje litijuma i bora širom Srbije, i to na područjima Rekovca, Ursule, Siokovca, Pranjana, Dobrinje i Janoka. Kompanija navodi da je Srbija trenutno jedini poznati izvor jadarita, novog litijum-borskog minerala, kao i da se nalazi na strateški važnom mesto za evropske proizvođače, jer se nalazi na samo devet sati vožnje od “industrijskog srca Nemačke”.

Zaradu od potencijalne eksploatacije neće imati samo Jadar Lithium, jer je ova kompanija svoje projekte na Balkanu podvela pod podružnicu „Balkan Mining and Minerals, a njene akcije listirala na australijskoj berzi. Nakon prodaje akcija, Jadar Lithium je zadržao 22 odsto učešća u kapitalu balkanskog projekta, kao i Sandfire Resources, još jedna australijska kompanija, dok šest odsto imaju korporativni savetnici, a 50 odsto akcija različiti investitori.

Jedan od vodećih ljudi u kompaniji je i Šon Marej, bivši zamenik izvršnog direktora kompanije Rio Tinto Borax, dok je među vodećim geolozima do skoro bio i Dejan Jovanović, takođe bivši zaposlenik Rio Tinta i jedan od vodećih srpskih stručnjaka koji je bio angažovan i u kompaniji Lithium Li exploration, zajedno sa Jovanom Grubinom i Peterom Palkovskim.

Jovanovića je zamenio Miloš Bošnjaković, advokat rođen u Tuzli sa dugogodišnjih iskustvom sa investicijama u rudarstvu. Bošnjaković je nakon rata otišao u Novi Zeland i Australiju gde je započeo karijeru u rudarstvu, osnivajući i radeći za veliki broj kompanija ili investicionih fondova. Preko različitih firmi Bošnjaković je poslednjih godina započeo brojne rudarske projekte u susednoj Bosni i Hercegovini, istražujući olovo, cink, zlato, nikl i bakar. Neki od tih projekata su naišli i na žestoke proteste lokalnog stanovništva ili pak optužbe za korupciju.

Litijumski projekat Balkan istraživanja u Srbiji je takođe naišao na otpor lokalnog stanovništva, o čemu svedoči i protest iz aprila prošle godine kada je, prema pisanju medija, više hiljada ljudi protestovalo u selu Gornja Dobrinja kod Požege.

BIRN je poslao pitanja kompaniji o njihovim planovima u Srbiji, ali nismo dobili odgovor do objave teksta.

Smederevska kompanija GeoMinPro, osnovana 2019. godine, jedina je kompanija u srpskom vlasništvu sa licencom za istraživanje litijuma u Srbiji. Njen vlasnik, geolog Nenad Rakić, između ostalog, bivši je saradnik firme Lithium Li Exploration u kojoj je radio sa Jovanom Grubinom i Petrom Palkovskim.

Rakić je i bivši radnik državnog Zavoda za geološka istraživanja, a sarađivao je i sa brojnim stranim kompanijama na istraživanju različitih ruda u Srbiji, ne samo litijuma. U izjavi za BIRN kaže da je još uvek neizvesno da li će u nekom momentu prodati licencu za istraživanje litijuma nekom “većem igraču“.

„Junior kompanije u geologiji funkcionišu tako da nešto nađu i onda prodaju drugim kompanijama koje su jače od njih. To je sve ozbiljan rizik. U principu, na nivou celog sveta, tek svaka sedma kompanija nađe nešto na nekoj lokaciji“, objašnjava Rakić.

On ističe i da je kritika stručnjaka u javnosti „nefer“, navodeći da su političari odgovorni jer oni kreiraju zakonodavni okvir.

„Onaj ko je vodio zemlju i ko je trebalo da donosi zakone i kontroliše njihovu primenu. S druge strane, ne možeš da uđeš u liberalni kapitalizam, a da ne praviš zakone u skladu sa njim. Ja ga prvi ne volim, ali to je tako“, kaže Rakić.

Kao primer strateške greške države navodi upravo Geozavod za koji tvrdi da je mogao da bude vodeća kompanija tog tipa u jugoistočnoj Evropi. 

„Geozavod danas ne može da radi detaljna istraživanja, već samo opšta istraživanja koja prethode detaljnim. Samim tim država je skresala krila Geozavodu“.

Svetska pomama za litijumom neminovno je stavila Srbiju na mapu rudarskih kompanija, ali i u mrežu interesa moćnih država, o čemu je BIRN već pisao. Profesor u penziji Zoran Stevanović ističe da je tokom vremena koje je proveo na čelu Srpskog geološkog društva i brojnih državnih radnih grupa, uvideo kako „lobističke grupe pokušavaju da utiču na srpsko zakonodavstvo“.

„Tada sam imao priliku da vidim koliki je interes tih stranih investitora i da shvatim kako se neke stvari unapred rasprodaju. To je sve kulminiralo sa ovim što imamo danas, a to je veliki broj istražnih dozvola u rudarstvu“, ističe Stevanović.

On posebno naglašava 2015. godinu kada je izmenjen Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima kojim je, između ostalog, prvi put uvedeno da država, u korist nosioca istraživanja, odnosno eksploatacije, može izvršiti i eksproprijaciju imovine privatnih lica. Tom izmenom zakona je litijum stavljen na listu mineralnih resursa od strateškog značaja za državu.

„Ja o tome imam evidenciju. U taj zakon su gurani članovi kopirani iz najliberalnijih pravilnika propisa zemalja kao sto su Kongo i Mongolija, koje investitorima koji dobiju istražno pravo praktično automatski osiguravaju eksploataciju“, naglašava Stevanović.