Kako izgleda borba majki u Srbiji za starateljstvo nad decom, pokazuje slučaj sedam žena koje su se obratile brojnim institucijama – uključujući Ministarstvo pravde, Agenciju za borbu protiv korupcije i Lekarsku komoru – i zatražile da se ispitaju njihove sumnje da je u parničnim postupcima za razvod braka i vršenje roditeljskog staranja bilo korupcije i drugih nepravilnosti.
U pritužbi poslatoj Agenciji za borbu protiv korupcije one pišu da su uočile da je, kao po pravilu, u tim postupcima suprotnu stranu zastupao beogradski advokat Dragan Krajnović, da su angažovani isti sudski veštaci koji su potom uvek veštačili u korist očeva, odnosno Krajnovićevih klijenata.
Takođe navode da su u pojednim predmetima uvek postupale iste sudije koje su uvek donosile presude, u korist očeva.
Ove teške optužbe potpisale su majke Jelena Petrović, Nataša Naletina, Ivana Pavlović, Olivera Bajin, Bojana Ivančević Zinaić. Među potpisnicama je i Marija Mali, bivša supruga sadašnjeg ministra finansija Siniše Malog, ali i Milica Nikolić, bivša supruga advokata Dragana Krajnovića.
Sve one već duže vreme u sudovima vode bitku za svoje pravo da budu sa decom. Nadležne institucije, međutim, za sada ne reaguju na njihove dopise.
Odgovor je stigao samo iz Društva psihologa Srbije koje je majke obavestilo da istraživački merni instrumenti korišćeni tokom veštačenja i uz pomoć kojih su veštaci utvrdili da majke nisu podobne za starateljstvo, nisu standardizovani za upotrebu na teritoriji Srbije.
Iz organizacija za žaštitu prava žena, koje pomažu majkama u ovom postupku, upozoravaju da način na koji je doneta odluka o ograničavanju prava na starateljstvo nije utemeljena na pravu, nego na veštačenjima koja nisu adekvatna.
BIRN je kontaktirao advokatsku kancelariju Dragana Krajinovića i poslao pitanja sudiji Lidiji Alagić, koja je postupala u većini ovih slučajeva, ali oni nisu bili spremni da daju komentar na tvrdnje ove grupe žena.
Kako se donosi odluka o starateljstvu
Podaci Zavoda za statistiku pokazuju da se svaki četvrti brak u Srbiji okonča razvodom, da je među njima najviše parova bez dece, a da se nešto više od polovine razvoda okonča sporazumom. U ostalim slučajevima zahtev za razvod pokreću supruge – u skoro 30 odsto slučajeva.
Posle razvoda deca su dodeljena majkama na staranje u preko 70 odsto slučajeva. Neke žene, međutim, nisu stekle tu mogućnost zbog sudskih odluka nastalih na osnovu kontroverznih veštačenja.
Kako izgleda prolazak kroz lavirint pravosudnog sistema iz kojeg su izašle kao nepodobne da se staraju o svojoj deci, sedam majki je opisalo u dopisima državnim institucijama.
One su zatražile da se podrobno ispita svaki slučaj i da se „stane na put ovom koruptivnom trouglu (advokat – veštaci – sudija) koji je više nego očigledan“.
Marija Mali, bivša supruga aktuelnog ministra finansija, a donedavnog gradonačelnika Siniše Malog, pridružila se majkama u njihovoj borbi iako je 2017. godine, nakon pritiska javnosti, potpisala sporazum sa bivšim suprugom i tako uspela da izdejstvuje sudsku odluku o zajedničkom staranju o deci.
U razgovoru za BIRN kaže da se sporazumom na koji je stavila potpis, nije odrekla prava na svoju borbu da se pravosudni „uigrani klan zaustavi“.
„Dok sam živa, ja ću da se trudim da se dokaže kako rade Dragan Krajnović i Lidija Alagić. Mi se borimo protiv toga, ne samo za nas i našu decu, nego uopšte da se takve stvari ne ponavljaju“, kaže za BIRN.
Advokatkinja Marina Ivelja, koja je u ime majki predala prijave nadležnim državnim institucijama, kaže da je sumnjivo to što se u svim postupcima pojavljuju uvek isti veštaci.
„Ti veštaci karakterišu majke kao manipulativne, kao manje podobne za vršenje roditeljskog prava, što je koincidencija u svim slučajevima“, kaže Ivelja.
Nada Janković, jedna od veštakinja čije se ime pominje u prijavi, kaže da se navedenim majkama jednostavno ne dopadaju rezultati veštačenja.
„Kad vam se ne dopada sadržina veštačenja, niko se ne bavi suštinom, nego se ide na neke mitove i predrasude tipa `znate majke su nezamenljive` što je u većini slučajeva tačno. Međutim, ima i slučajeva kada su deca ugrožena od strane majki, kada dolazi do nekih jako loših situacija po decu i tada je društvo u obavezi da ih zaštiti“.
Ona, takođe, odbacuje optužbe da veštači rade za račun klijenata advokata Dragana Krajnovića i sve obrazlaže time da se radi ne o pravilu, nego o statističkoj grešci.
Pravi ili lažni testovi
Društvo psihologa Srbije u dopisu upućenom navedenoj grupi majki ocenilo je da je u njihovim slučajevima problematično to što su veštaci svoje stručno mišljenje davali na osnovu testova koji nisu standardizovani u Republici Srbiji.
Oni navode da nijedan od mernih instrumenata koje su veštaci koristili nema licencu Komisije za licenciranje psiholoških mernih instrumenata za upotrebu na teritoriji Republike Srbije. Samo je za jedan od pomenutih mernih instrumenata podnet zahtev za licenciranje, ali još uvek nije dobio potvrdu.
Društvo psihologa Srbije objašnjava da se pomenuti instrumenti kojih nema u Registru psiholoških mernih instrumenata, mogu koristi jedino u svrhe istraživanja, ali ne u dijagnostičke svrhe, što je bio slučaj u sudskim postupcima tokom kojih su potpisnicama prijave izricani vrlo strogi modeli viđanja sa decom.
Zato majke ukazuju da su na osnovu nevalidnih testovnih pokazatelja, veštaci uvek utvrđivali da je reč o ličnostima čije crte upućuju na emocionalnu labilnost.
Takođe, na osnovu pomenutih nestandardizovanih testova, veštaci bi uvek zaključili da majke deklarativno izražavaju visok stepen motivisanosti u domenu roditeljstva, ali i da pokazuju umanjeno prepoznavanje potreba dece, na osnovu čega bi im, praktično, oduzimali decu.
Vanja Macanović, advokatkinja i koordinatorka pravnog tima u Autonomnom ženskom centru, kaže da nalazi veštaka nisu validni, jer su koristili testove koji ne smeju da se koriste.
„To su strani testovi koji su rađeni na određenoj populaciji. Možda je kod nas potpuno drugačije, možda nešto što se u Americi pojavljuje kao odstupanje, kod nas je standard. Zato mi kažemo da zaključak veštaka nije validan, jer je tumačen na osnovu skale za koju nije utvrđeno da li važi i kod nas“, objašnjava Macanovićeva.
Najviše pominjana veštakinja Nada Janković je na sve navedene optužbe uzvratila krivičnom prijavom.
Ona za BIRN kaže da su optužbe na njen račun „neutemeljene u bilo čemu, a posebno ne u realnosti“ i dodaje da je zbog toga podnela prijavu Republičkom javnom tužilaštvu protiv „pojedinih advokata iz nevladinih organizacija koje se bore za određena ženska prava“, protiv jedne televizije i Društva psihologa Srbije.
„Udruženje psihologa, koje je grupa građana i nema nikakve ingerencije nad osobama koje rade u zdravstvenim ustanovama, a naročito ne u edukaciji, dovelo je u zabludu nekim neutemneljenim pričama o testovima – šta se koristi, a šta se ne koristi, mešajući standardizaciju, licence i da vam ne kažem šta sve ne“, kaže Janković u izjavi za BIRN i dodaje da standardizacija nije potrebna za sve vrste testova.
S druge strane, iz Društva psihologa Srbije poručuju da to udruženje nije zloupotrebilo svoja ovlašćenja već je samo iznelo činjenično stanje u oblasti upotrebe psiholoških mernih instrumenata.
Predsednik Društva psihologa Srbije prof. dr Ivan Jerković navodi da donošenje odluka „na osnovu postignutog skora na psihološkom mernom instrumentu nije stručno opravdano ukoliko ne postoje norme za taj instrument formirane na adekvatnom uzorku, relevantnom za populaciju na kojoj se instrument primenjuje“.
Tanja Ignjatović, psihološkinja Autonomnog ženskog centra kaže za BIRN da je „testiranje najosetljiviji posao i etički vrlo provokativan“ i da to mogu da rade „samo psiholozi koji su obučeni za primenu određenih kategorija instrumenata i po vrlo striktnim pravilima psihološkog testiranja, upravo zbog toga što se na bazi tih podataka donosite važne odluke o ljudima“.
„Sporni instrumenti bi mogli da se koriste u istraživanjima ili za standardizaciju, ali ne u kliničke i sudske svrhe. Kada se odlučuje o nečemu što je vitalno pitanje, dakle tiče se života klijenata, kao što su kliničke procene, na osnovu kojih će se postavljati dijagnoze koje obeleževaju ili ograničavaju, ili u sudskim postupcima na osnovu čega se donosite odluke o budućim pravima, to je onda procedura najvišeg standarda, a instrument mora da ima odgovarajuće norme“, kaže Tanja Ignjatović.
Kako odlučuje sud u ovim slučajevima
Ispovest bivše gradonačelnikove supruge Marije Mali, 2017. godine (o čemu je pisao BIRN) u medijsku orbitu lansirala nekoliko sličnih slučajeva u kojima je zajednički imenitelj bio advokat Krajnović i nekoliko sudskih veštaka.
O svom iskustvu, prva je u emisiji „Život priča“ 2016. progovorila Nataša Naletina, kojoj je na osnovu veštačenja Nade Janković, gotovo u potpunosti bilo suspendovano pravo da viđa decu, osim na jedan sat nedeljno u prostorijama Centra za socijalni rad.
Njena advokatkinja Marina Ivelja kaže da je na osnovu pomenutih, nestandardizovanih psiholoških testova koje su koristili Nada Janković i još dvoje njenih kolega, sutkinja Alagić izrekla najstroži model viđanja majke sa decom.
„Sporna komisija veštaka navela je da kod oca nisu primetili sklonost ka nasilju, dok su veštaci Medicinskog fakulteta u docnijem superveštačenju utvrdili da on ima izuzetno agresivne crte ličnosti“, objašnjava Ivelja.
Nalaz veštaka Medicinskog fakulteta, u koji je BIRN imao uvid, potvrđuje izjavu Ivelje o ličnosti oca. Ipak, veštaci Medicinskog fakulteta predložili su da deca ostanu sa ocem, ali ne zbog nepodobnosti majke za strateljstvo, već zato što su se u proteklih godinu i po dana, koliko su živele sa ocem, devojčice „adaptirale na postojeće uslove“, pa su veštaci ocenili da bi „nagla promena života mogla imati posledice u smislu potencijalnih adaptacionih problema“.
Zato su savetovali „značajno proširenje viđanja sa majkom“, pa su predložili tri vikenda u mesecu, sredu posle podne kada deca idu u prepodnevnu smenu u školu, polovinu raspusta i praznika.
„Sud se i na to oglušio, pa je sudija držala onu strogu privremenu meru još četiri meseca. Tek je krajem aprila 2018. donela presudu i promenila privremenu meru“, kaže advokatkinja Nataše Naletina i dodaje da je i tada Alagićeva umesto tri vikenda, odredila da se majka sa decom viđa tokom dva vikenda u mesecu.
Slično je prošla i Milica Nikolić, nekadašnja supruga advokata Dragana Krajinovića, koja je o tome pristala da govori za BIRN.
„Ja sam stupila sa tim ženama u kontakt da bih pomogla njima, a i da bih pomogla da se u budućnosti ne bi događale iste stvari, da se ne bi pojavljivale neke nove Milice i Nataše Naletine. Uključila sam se iz ljudskih i humanih razloga, jer želim da se tome stane na put“, kaže Nikolićeva za BIRN.
Ona kroz pravosudni lavirint prolazi već devet godina. Sve je počelo 2009. kada je htela da ode iz nevenčanog braka sa Krajnovićem.
„Nama su bili narušeni odnosi kada sam ja odlučila da svojim maloletnim sinom izađem iz Draganove kuće. Ja sam odatle izašla bukvalno bez ičega, samo sa detetom i vratila se u roditeljsku kuću u Kraljevu. Neko vreme posle toga dovodila sam dete na vikende kod Dragana i on je viđao dete“.
Krajnović je vrlo brzo na sudu dobio privremenu meru po kojoj je dete njemu dodeljeno na staranje, a njoj data mogućnost da bude sa njim jednom nedeljno, sredom i svakog drugog vikenda.
Dana 29. novembra 2009. godine, u vreme kada je u kraljevačkom sudu paralelno tekao postupak za starateljstvo po njenom zahtevu, Dragan Krajnovićem je došao da vidi dete, koje je, kako navodi Milica Nikolić, nasilno oduzeo od nje i odveo u Beograd.
Milica Nikolić kaže da je za nju tada nastupio pakao. Sud je vrlo brzo doneo novu privremenu meru, pa je naredne tri godine Milica dete viđala samo sat vremena nedeljno pod nadzorom stručnjaka u Centru za socijalni rad.
I u ovom slučaju odluka je doneta na osnovu veštačenja Nade Janković. Milica Nikolić kaže da je ona odbila da mu se podvrgne, dok je veštačenje deteta obavljeno bez njenog znanja.
„Ja sam odbila to veštačenje. Mene je zaprepastio način na koji me je okarakterisala kao manupulativnu, iako me žena nije videla. To mi je bilo simptomatično jer su i u ovim kasnijim predmetima žene opisivane kao manipulativne i agresivne“, kaže Nikolić.
Sudski postupak za starateljstvo nad maloletnim sinom okončan je 2012. sporazumom kojim je Milica priznala starateljstvo Draganu Krajnoviću, kako bi zauzvrat dobila mogućnost da više vremena provodi sa sinom.
„Bilo mi je jako teško da dete viđam sat vremena nedeljno u Centru za socijalni rad, jer se on za to vreme bukvalno otuđio od mene i moje porodice koja nije mogla da ga viđa. Taj sporazum smo potpisali u novembru 2012. i uspela sam da izdejstvujem da ga viđam van Centra za socijalni rad i da dete bude sa mnom bar svaki drugi vikend“.
Odgovori nadležnih institucija i dalje na čekanju
Majke koje su se zbog problema u porodičnim sporovima obraćale raznim institucijama, na odgovore i dalje čekaju.
Iz Agencije za borbu protiv korupcije nam je rečeno da su „izvršili analizu“ i da su se nakon toga obratili nadležnim organima radi dobijanja potrebnih informacija i dokumenata.
Majke su pisale i Etičkom odboru Lekarske komore Srbije i Društvu psihologa Srbije zahtevajući pokretanje disciplinskog postupka protiv veštaka. Iz obe organizacije odgovorili su da oni nisu prava adresa.
Pisale su i Ministarstvu pravde kojem su prijavile kršenje profesionalne etike od strane veštaka i povrede zakona u porodičnim sporovima, ali ni odatle nema odgovora.
Nataša Naletina i njena advokatkinja Marina Ivelja podnele su protiv sutkinje Alagić i krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. Takođe, prijava je podneta i Disciplinskom tužiocu Visokog saveta sudstva (VSS) sa zahtevom u kojem se traži da se ispita rad te sutkinje. U prijavi se traži i izricanje mere razrešenja sutkinje Alagić.
Iz Višeg tužilaštva su nas obavestili da to tužilaštvo postupa po navedenoj krivičnoj prijavi, da je postupak i dalje u predistražnoj fazi i da još uvek nije doneta odluka o tome da li će biti pokrenuta istraga ili eventualno odbačena krivična prijava.
Disciplinska tužiteljka Visokog saveta sudstva Mirjana Ilić rekla nam je da je disciplinski postupak zatvoren za javnost, pa da disciplinski tužilac nije u mogućnosti da dostavi podatke o slučaju.
Ko je Dragan Krajnović
Dragan Krajnović rođen je 1956. godine i ima veliko iskustvo u pravosuđu. Osim u porodičnim odnosima, oprobao se i u sudskim sporovima vezanim za promet i nasleđe nekretnina, ali i u krivici.
Protiv njega stiglo je nekoliko disciplinskih prijava Advokatskoj komori Beograda. Disciplinski tužilac komore advokat Dejan Nikolić kaže da je nakon uvida prijave protiv Krajnovića podigao optužnice zbog nekoliko težih povreda dužnosti advokata i narušavanja ugleda advokature. On nije mogao da odgovori koju vrstu prekršaja je Krajnović počinio.
Predsednik dela Advokatske komore Beograda advokat Vladimir Gajić kaže za BIRN da ne može da iznosi svoj sud o o slučaju, jer ne sme da narušava prezumpciju nevinosti.
Ipak, kaže Gajić, treba imati u vidu da se disiplinski postupci u Komori vode veoma sporo i da se retko završavaju nekom težom kaznom u odnosu na advokate.
„Takođe, treba imati u vidu i snagu unutrašnjih klanova u advokaturi. Tako da ne treba očekivati da advokati koju su, na primer, vezani za SPS još od devedesetih godina, mogu da trpe posledice svog eventualnog delovanja koje je suprotno Kodeksu advokatske etike”, smatra Gajić.