Mansur Adajfi, koji je 2016. preseljen u Srbiju nakon 14 godina provedenih u Gvantanamu bez optužnice, kaže da su mu srpske vlasti rekle da će morati da napusti stan i odluči da li da traži azil ili prihvati deportaciju u nepoznatu zemlju.

„Rekli su da ću morati na ulicu ili u izbeglički centar“, kazao je Adajfi (35) u intervjuu za BIRN.

Mansur Adajfi, državljanin Jemena, držan je u američkom zatvoru Gvantanamo na Kubi punih 14 godina – od februara 2002. do jula 2016. kada je sa još jednim tadžikistanskim zatvorenikom prebačen u Srbiju nakon što je administracija tadašnjeg američkog predsednika Baraka Obame pokrenula program zatvaranja tog zatvora poznatog po navodima o mučenju pritvorenika.

Mansur tvrdi da je i sam žrtva mučenja i poriče da je uradio bilo šta loše. Američke pravosudne vlasti za 14 godina nisu pronašle dokaze na osnovu kojih bi mogle da podignu optužnicu protiv njega.

Mansur se plaši da ga srpske vlasti mogu izbaciti na ulicu u svakom trenutku, jer su ga upozorili da će od septembra morati da napusti stan i da je finansijska podrška koju obezbeđuje američka vlada navodno istekla.

„Novac je nestao… Svađam se sa njima kada treba da mi daju pare za zimsku odeću. Dali su mi 20.000 dinara, to je ništa“, kaže Adajfi.

Kaže da mu je rečeno da ugovor po kom Srbija mora da ga prihvati ističe 2018, posle dve godine boravka. Tokom tog vremena, država Srbija se prema njemu ponašala neprijateljski, nadzirala ga i ometala njegovu integraciju, kaže Adajfi.

BIRN je poslao pitanja Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije, koje je nadležno za Adajfijev slučaj, ali odgovor nije stigao do objavljivanja ovog teksta.

Adajfi kaže da su mu predstavnici Srbije pre dolaska obećali da će imati stalno boravište i obezbeđeno školovanje na fakultetu. Navodi da su mu isto obećali i zvaničnici američkog Stejt Dipartmenta.

Mansur kaže da je odbio ponudu, u nadi da će završiti u nekoj arapskoj zemlji, ali je poslat u Beograd protiv svoje volje. Kada je postalo jasno da Srbija nema nameru da ga integriše, stupio je u štrajk glađu koji je trajao 48 dana.

Deportacija u njegov rodni Jemen, gde od 2015. godine besni rat, bila bi opasna po Mansurov život. On kaže da bi najradije otišao u Katar, gde ima rođake. Plaši se sudbine drugih bivših zatočenika Gvantanama.

U aprilu ove godine vlasti u Senegalu deportovale su dva bivša pritvorenika u njihovu rodnu Libiju, gde su nestali, prema navodima medija.

Mansurov odnos sa MUP-om se pogoršao nakon što je 2017. dao intervju za američku TV mrežu PBS u kom je govorio o lošem odnosu vlasti prema njemu.

Kazao je i da je pronašao skrivene kamere u svom stanu.

„Mrze me baš mnogo zbog toga“, kaže Adajfi. Dodaje da je trpeo pretnje od pripadnika policije i da je bio pritvaran dva puta bez razloga – jedanput nakon razgovora sa novinarima.

„Jedan policajac mi je rekao: ‘Imamo momke koji su ratovali u Bosni koji bi baš voleli da te upoznaju’“, rekao je Mansur.

Kaže da mu je policija zabranila da se moli dok je bio u pritvoru, a kada je ipak počeo da klanja, jedan policajac je podmetnuo svoju čizmu na mesto gde se Adajfijevo lice spuštalo tokom molitve.

Policija je privela još najmanje jednu osoba blisku Mansuru zato što se družila sa njim, kaže Adajfi.

Njegovi pokušaji da ostvari pravo na obrazovanje i posao takođe su bili osujećeni.

Nakon što je upisao jedan privatni beogradski fakultet i položio šest ispita sa visokim ocenama, ispisan je sa fakulteta. „Shvatili su da sam bio u Gvantanamu“, kaže Mansur.

Drugom prilikom pokušao je da se zaposli kao vozač, ali nadležni su bili zgroženi tom idejom.

„Rekli su ‘nećeš nikada dobiti vozačku dozvolu u Srbiji, jer je to bezbednosno pitanje a ti si pretnja za našu državu’“, kazao je Adajfi.

Za vreme boravka u Srbiji, Adajfi je pisao o Gvantanamu za Njujork tajms, a trenutno radi na svojim memoarima i knjizi o umetničkim slikama koje su napravili bivši pritvorenici.

Dokumentarac britanskog BBC-ja o umetničkim delima zatvorenika Gvantanama, u kom je Adajfi učestvovao, dobio je nagradu.

Adajfi kaže da je bio pozvan da prisustvuje ceremoniji u Britaniji, ali mu srpske vlasti nisu obezbedile putne isprave.

On insistira da je nevin proveo 14 godina u zatvoru, ali želi da poruči predsedniku Aleksandru Vučiću da bi se radije vratio u Gvantanamo nego ostao u Srbiji.

„Ako ne možete da nađete mesto za mene, molim vas vratite me nazad u Gvantanamo, ne mogu da ostanem pod ovakvim okolnostima“, kaže Adajfi.