Veliki protest 15. marta 2025. koji je organizovao studentski pokret, mnogi su smatrali prekretnicom, odnosno „Dan D“ za društveno-političku krizu nastalu nakon pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu. Pred sam protest, tadašnji predsednik Aleksandar Vučić, ne navodeći dokaze, niti detalje, izjavio je da očekuje da „opozicija 15. marta organizuje veliko nasilje“.
Zbog svega toga, vladajuća stranka organizovala je svoje pristalice da dovezu bagere i traktore ispred ilegalnog kampa u Pionirskom parku, kolokvijalno nazvanog “Ćacilend“, koji bi služio kao tampon zona između građana i predsedništva Srbije na Andrićevom Vencu.
Među vozilima koja su okruživala „Ćacilend“ bili su i bageri građevinske firme „Džimi Komerc“ u kojoj je 63-godišnji Mile Samardžija direktor, a do skoro i vlasnik polovine firme koju je u avgustu formalno prebacio na ćerku. Radnici firme su bili i angažovani da vozila spakuju i dopreme u Beograd tog 15. marta. Samadržija je, inače, već nekoliko godina pružao otvorenu podršku vladajućem SNS-u, a resurse kompanije koristio za pomoć stranci.
Firma godinama dobija poslove od lokalnih samoupravama u Vojvodini, a od pre par godina i od NIS-a. BIRN otkriva da je Samardžijina firma u januaru 2026. potpisala ugovor sa firmom Naftagas, koja je u vlasništvu NIS-a, vredan 130 miliona dinara, odnosno 1.1 milion evra, za angažovanje radnih mašina u vlasništvu Džimi Komerc.
Iako ugovor traje dve godine – od januara 2026. do kraja 2027. – BIRN otkriva da je za samo devet meseci ove godine već fakturisano 91 milion dinara, odnosno 70 odsto od vrednosti čitavog ugovora. Jedan od radnika u firmi svedoči da je bio prisutan kada je fakturisano više sati nego što se stvarno radilo, a BIRN je imao uvid i u jedan dnevni zapisnik o radu na kom piše da su mašine radile 24 sata, odnosno praktično bez prestanka. Drugi izvor BIRN-a upućen u funkcionisanje firme, navodi da je cilj ovakvog postupanja bio da se izvuče što više novca pre eventualne prodaje NIS-a.
„Oni su bili u fazonu da izvuku što više para dok se NIS ne proda“, kaže za BIRN izvor upućen u posao, a koji je želeo da ostane anoniman.
Samardžijina saradnja sa vladajućom strankom imala je i cenu. Kako bi Samardžija i stranka imali punu kontrolu nad firmom i budućim poslovima, on je navodno dobio zadatak da se reši suvlasnice – Ljiljane Teslić. BIRN je došao do dokumentacije koja pokazuje da je Teslić prijavila Samardžiju policiji zbog pretnji smrću, jer je navodno odbila da se odrekne vlasništva u firmi.
U dopisu jednog od njenih advokata Sektoru unutrašnje kontrole MUP-a, navodi se da Samardžija “uz podršku, asistenciju i sugerisanje predstavnika SNS pokušava da otera mog klijenta Ljiljanu Teslić iz firme i preotme njen suvlasničku udeo“.
Božo Drašković, bivši član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, kaže za BIRN da je ovaj slučaj klasičan primer saveza određenih privrednika i vladajuće stranke.
„Vođeni interesom profita mnogi su spremni da uđu u pakt sa vlašću i krše zakon, a da bi potencijalno prali novac za predstavnike vlasti. I u funkciju tog posla stavljaju sve svoje resurse njima na raspolaganje – opreme, mašine, transportna sredstva, čak i radnike“, kaže Drašković za BIRN.
Mile Samardžija nije odgovorio na pitanja poslata SMS-om, kao ni ona poslata na e-mejl adresu firme. Pitanja smo poslali i njegovoj ćerci koja je odnedavno formalno preuzela suvlasništvo, međutim, odgovori nisu stigli ni sa njenog broja.
Ni iz NIS-a nisu odgovorili na pitanja do objave teksta.
„I ja sam ćaci“
Firma “Džimi Komerc” osnovana je 2000. godine kao suvlasništvo Ljiljane Teslić i Mileta Samardžije, a trenutno sedište joj je u Somboru. Problemi među njima kreću 2023. zbog Samardžijinog sve direktnijeg političkog približavanja vladajućem SNS-u, tvrdi izvor BIRN-a upućen u poslovanje firme.
Samardžija sredinom 2024. u firmu dovodi novu revizorsku kuća – Centar za reviziju i ekonomska istraživanja iz Novog Sada – a navodno prema nalogu ljudi iz SNS-a, bez odluke Skupštine društva i saglasnosti suvlasnice Ljiljane Teslić.
Samardžija je neskriveni pristalica SNS-a, ali je i firmu stavio u službu interesa vladajuće stranke. Na jednoj fotografiji se može videti da nosi majicu sa natpisom „I ja sam ćaci“.
Njegovi kamioni oblepljeni su nalepnicama „Srbija pobeđuje“ – slogan SNS-a.
Takođe, Samardžija je na skupove SNS-a vodio i svoje zaposlene. Na fotografiji od 19. maja 2024, Samardžija i njegovi radnici – i to sve u radnim majicama i sa zastavom firme – nalaze se ispred hale Spens u Novom Sadu gde je održan predizborni skup SNS-a.
Prema tvrdnji izvora upućenog u funkcionisanje firme, jedan od ključnih ljudi koji je kumovao Samardžijinom približavanju SNS-u je Zoran Rus, nekadašnji predsednik Skupštine Sombora i nekadašnji poverenik SNS-a za Sombor. Rus je trenutno v.d. direktor Uprave za bezbednost i zdravlje pod Ministarstvom za rad i socijalna pitanja.
O bliskosti Samardžije i Rusa svedoči i fotografija do koje je došao BIRN, a na kojoj njih dvojica poziraju ispred sedišta firme – Samardžija sa čašom vina, a Rus sa čašicom rakije.
Mašine jednom radile 24 sata
“Džimi Komerc” je prethodnih godina imao manji ugovor sa firmom Naftagas – Naftni servisi, firmom u vlasništvu NIS-a. Međutim, u januaru 2026. potpisuju ugovor na dve godine maksimalne vrednosti od 130 miliona dinara, odnosno 1.1 milion evra, bez PDV-a, a za “transportne usluge i usluge radnih mašina“.
Međutim, iako ugovor traje do kraja 2027. godine, “Džimi Komerc” je za samo devet meseci – od januara do septembra 2026. – fakturisao Naftagasu skoro 92 miliona dinara, što je oko 70 posto od vrednosti čitavog ugovora, vidi se iz dokumentacije u koju je BIRN imao uvid.
Izvor upućen u poslovanje firme tvrdi da je cilj bio da se što više novca izvuče pre dugoočekivane prodaje NIS-a.
Kako bi se to ostvarilo, bilo je potrebno da se u dnevnim zapisnicima piše veći broj sati nego što su mašine stvarno radile. BIRN je imao uvid u nekoliko zapisnika na kojima je pisan 21 sat ili 22 radna sata dnevno. Najdrastičnije je bilo 31. marta 2026. kada je taj dan fakturisano čak 24 radna sata.
Jedan od radnika kaže za BIRN da je bio lično prisutan kada „mašine nisu radile skoro ništa, a pisalo se pet sati“, kao i da je iz firme dobio nalog da se piše minimalno pet sati.
„Bilo je dana kada nijedna mašina nije bila angažovana, ili malo ili minimalno, a pisalo se pet sati bez obzira“, kaže on pod uslovom anonimnosti.
Na pitanje koliko je realno da su mašine radile 20 i više sati, odgovara: „Iz mog iskustva ne može da se piše smena tolika. Oko 6-7 sati je neki prosečan radni dan, ali da se radi preko 12 sati nemoguće“.
Božo Drašković, bivši član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, ističe da se kroz sferu ekonomije, uključujući i državne poslove, „generiše sivi novac koji se kasnije koristi za političke svrhe“.
„Vlasnici firmi su vođeni ekonomskim interesom, za njih je to biznis. Ali taj biznis više nije slobodan biznis i konkurencija na tržištu, već privilegovan biznis koji se dobija zbog političke povezanosti“, kaže Drašković za BIRN.
Pretnje suvlasnici, pa odbačena krivična prijava
BIRN je došao do dokumentacije koja svedoči o sukobu Samardžije sa suvlasnicom Ljiljanom Teslić. U zvaničnim prijavama policiji u koje je BIRN imao uvid, Teslić ističe da je 25. septembra 2025. Samardžija prvi put nasrnuo na nju. Drugi put je bilo 21. januara 2026. godine kada je, prema njenim tvrdnjama, Samardžija izjavio: „Svi ćete vi pod zemlju, presešće vam zemlja“, a nakon što je povod za sukob bila kupovina određene zemljišne parcele. Njene tvrdnje o Samardžijinim pretnjama je policiji potvrdila i druga radnica u firmi u čiju je izjavu BIRN imao uvid.
Zbog toga što policija nije saslušala Samardžiju istog dana, advokat Ljiljane Teslić je poslao upit Sektoru unutrašnje kontrole, prijavivši policijske službenike stanice u Apatinu.
U njemu se navodi da Samardžija “uz podršku, asistenciju i sugerisanje predstavnika SNS pokušava da otera mog klijenta Ljiljanu Teslić iz firme i preotme njen suvlasničku udeo“.
„Pitisci koji traju godinama kulminirali su u četvrtak 25. septembra 2025. godine, kada je Mile Samardžija u kancelariji nasrnuo na Ljiljanu Teslić uz pretnje ubistvom, nakon čega je Ljiljana pozvala policiju“.
U dopisu se navodi da su policajci uzeli izjavu od Teslić, a potom oduzeli oružje od nje i njenog supruga.
„Da apsurd bude veći, istog dana, kada je Ljiljana prijavila događaj, odnosno Mileta Samardžiju koji je nasrnuo i pretio ubistvom Ljiljani, policija imenovanog nije ni saslušala, iako je bio u firmi ceo dan…niti mu je pretresla stan i pokušala naći oružje za koje se i sam hvalio da poseduje i da ga je nosio prilikom svake svoje posete u ’Ćacilendu’“, navodi se u dopisu advokata.
Policija je na kraju podnela krivičnu prijavu protiv Samardžije, međutim, Osnovno javno tužilaštvo u Somboru je prijavu odbacilo, iako su prihvatili svedočenje da je Samardžija započeo svađu i izgovorio reči koje navode Teslić i druga radnica. Kako se navodi u odluci iz aprila 2026, tužilac Predrag Ivanišević je procenio da nema krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti, jer je pretnja izrečena u kontekstu svađe oko kupovine zemlje.
Ljiljana Teslić je odbila da odgovori na pitanja BIRN-a, ističući da je o “dogadjajima na koje se odnose Vaša pitanja obavestila nadležne institucije, kojima sam dostavila svoja saznanja i raspoloživu dokumentaciju”.
“U ovom trenutku ne želim da dajem izjave za medije niti da komentarišem pojedinačne navode iz Vaših pitanja”.