Miloš Vučević, u tom trenutku premijer u ostavci, dodelio je državljanstvo Republike Srbije ruskom oligarhu i milijarderu Olegu Bojku u martu 2025. godine, iako je Bojko u tom trenutku uveliko bio na sankcijama Australije i Poljske, i to zbog – kako je navelo poljsko Ministarstvo unutrašnjih poslova – veza sa kriminalnim organizacijama i ruskim obaveštajnim službama, otkriva BIRN.
Bojko već nekoliko godina posluje preko Beograda, gde je ubrzo nakon invazije Rusije na Ukrajinu i odluke EU, Britanije i Sjedinjenih Država da uvedu sankcije Kremlju, postao vlasnik firme, preko koje posluje sa povezanim kompanijama na Kipru, Rusiji i Kazahstanu, pokazuje istraživanje BIRN-a.
Zakon o državljanstvu Srbije predviđa da Vlada Srbije može da dodeli državljanstvo strancima „čiji bi prijem u državljanstvo […] predstavljao interes za Republiku Srbiju”.
Iako se ova rešenja Vlade objavljuju u Službenom glasniku, u njima se ne navode razlozi za odluku o dodeli državljanstva.
Iz Vlade Srbije nisu odgovorili na pitanja BIRN-a o tome koji je interes Srbije da se Bojku dodeli državljanstvo.
Bojko nije odgovorio na pitanja BIRN-a o dobijanju državljanstva i poslovanju preko Beograda, poslata preko njegovih kompanija u Beogradu i centrale njegove korporacije Finstar Financial Group.
Broj državljanstava koje dodeljuje Vlada drastično je porastao od početka rata u Ukrajini i uvođenja sankcija Rusiji i ljudima bliskim Moskvi.
Od 2010. do 2015, između pet i 13 osoba je godišenje ovako dobijalo državljanstvo, a prva godina rata u Ukrajini donela je do tada rekordan broj rešenja o dodeli državljanstva – 64. Od tada do danas, samo državljanima Rusije dodeljeno je više od 150.
Iako je kandidat za članstvo u EU, Srbija godinama odbija da se priključi sankcijama Brisela i međunarodne zajednice Moskvi. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kao razloge zbog kojih Beograd ne usaglašava svoju spoljnu politiku sa politikom Brisela navodio je prijateljstvo Beograda i Moskve, podršku Rusije u protivljenju nezavisnosti Kosova i energetskom značaju ove države za Srbiju, koja je zavisna od ruskog gasa. Tako, Srbija nije uvela sankcije ni osobama koje su na listi EU sankcija. Bojko nije na listi osoba kojima je zamrznuta imovina u EU.
Ko je Oleg Bojko i zašto je na sankcijama?
Bojko je decenijama bio među 100 najbogatijih Rusa. Vlasnik je jedne od najvećih ruskih investicionih grupa, Finstar Financial Group, preko koje kontroliše mrežu zavisnih kompanija u Evropi i Latinskoj Americi, navodi se u obrazloženju Ministarstva unutrašnjih poslova i administracije Poljske, koje ga je na listu sankcionisanih osoba stavilo 13. septembra 2024.
Dalje se navodi da se njegova imovina, prema Forbesu, procenjuje na oko 1,2 milijarde dolara, a da mu je poslovanje fokusirano na kratkoročne kredite, nekretnine i industriju kockanja.
U biografiji navodi i da je živeo u Holivudu šest meseci i da je koproducirao film Grad greha: Ubistva vredna.
Poljska navodi da se kazina pod njegovom kontrolom mogu koristiti za legalizaciju sredstava poreklom iz organizovanog kriminala i saradnje sa osobama koje su identifikovane kao saradnici ruskih obaveštajnih struktura.
Poljske sankcije protiv Bojka podrazumevaju zamrzavanje svih finansijskih i ekonomskih sredstava, zabranu stavljanja finansijskih ili ekonomskih resursa na raspolaganje – direktno ili indirektno, zabranu učestvovanja u aktivnostima kojima se te mere zaobilaze, kao i isključenje iz postupaka javnih nabavki i konkursa.
Prema zvanično dostupnim dokumentima, Bojko se nalazi na listi sankcija Australije od 06. aprila 2022. godine, u okviru sankcija koje je ova država uvela protiv Rusije.
Australija ga je označila kao osobu koja obavlja aktivnosti od ekonomskog i strateškog značaja za Rusiju, kao predsednika investicione grupe Finstar Financial Group,
Sankcije koje su mu uvedene znače da mu se u Australiji mogu zamrznuti sredstva i da mu je zabranjeno raspolaganje imovinom, kao i da je podložan dodatnim ograničenjima, uključujući zabranu putovanja i zabranu pružanja usluga ili sredstava koja bi mu mogla koristiti.
Bojko se već nalazi i na sankcionim listama Ukrajine, kao i na listi ruskih oligarha koju je 2018. godine objavilo Ministarstvo finansija SAD.
Oleg Bojko i poslovanje iz Beograda
Bojko je stopostotni vlasnik kompanije Digital Finance International iz Beograda od aprila 2022. godine. Podaci iz Agencije za privredne registre pokazuju da je firmu preuzeo sa italijanskim pasošem i prebivalištem u Švajcarskoj.
Prema finansijskim izveštajima, pre nego što je vlasnik firme postao Bojko, kompanija u 2020. i 2021. gotovo da nije imala prihoda.
Međutim, 2022. godine prihoduje skoro 132 hiljade evra, dok u 2023. prihod skače na skoro 1.1 milion evra, od čega je nešto više od 86 odsto ostvareno na inostranom tržištu.
Digital Finance International 2022. godine vlasnik je jedne moskovske i jedne kazahstanske firme, a moskovska kompanija te iste godine imala je u vlasništvu šest ćerki firmi u glavnom gradu Rusije.
Tokom 2023, većina ostvarenog prihoda od 1.1 milion evra stigla je u beogradsku firmu kroz prodaju usluga povezanim društvima, uključujući prodaju usluga kompaniji FincFriends Private iz Indije i DFY Cyprus, odakle je novac legao kao priliv po ugovoru o pozajmici.
U finansijskim izveštajima, evidentirano je da je firma 2023. stekla udeo u kazahstanskoj kompaniji VIVUS Microfinance Organisation u vrednosti od 431 hljada evra, koji je kasnije prodat.
U kratkoročnim potraživanjima za 2023. registrovani su i podsticaji Ministarstva privrede Srbije od oko 150 hiljada evra za zapošljavanje 13 novonastanjenih lica.
U 2024. godini poslovanje firme beleži nagli rast, a prihod dostiže skoro 5.8 miliona evra, u celosti ostvaren na inostranom tržištu, od čega je 879 hiljada evra od povezanih društava, a oko 4.9 miliona evra od prodaje proizvoda i usluga na inostranom tržištu.
Firma Digital Finance International je završila 2024. godinu i sa potraživanjima od kupaca u inostranstvu u iznosu od 390 hiljada evra.
I 2024, beogradska kompanija naplatila je usluge od FincFriends Private iz Indije, a kompaniji DFY Cyprus isplatila novac na osnovu ugovora o pozajmici.
Beogradska kompanija je prošle godine stekla udele u dve firme u Rusiji, a prodala udele u jednoj kazahstanskoj firmi i dve kompanije koje je prethodno imala u Moskvi.
Dodatne kapitalne uplate osnivača, odnosno novac koji je osnivač iz inostranstva slao za tekuću likvidnost, u 2023. i 2024. dostigle su 11.4 miliona evra. Ovaj novac, prema poslednjem objavljenom finansijskom izveštaju, vodi se kao „dodatne uplate koje ne povećavaju kapital“, dok ga beogradska firma ili ne vrati ili se ne pretvori u kapital.
Prihodi od prodaje u 2024. iznosili su ukupno 5.8 miliona evra, a 26. februara 2025. je beogradskoj firmi otpisana kamata od 255 hiljada evra po osnovu zajma od povezanog lica Digital Finance International sa Kipra.
Prema poslednjim dostupnim finansijskim izveštajima, beogradska firma ima udeo u vlasništvu u ruskim kompanijama MIR Tekhnology, IT Ekspert i Finstar Holding, preko koje je dalje vlasnik Jet Money, SMS Finance, Akva stroj, Gerta Luks, Real Mobiliti i Bussines Credit, koje su takođe registrovane u Rusiji.
„Ovo je nešto šta je u suštini legalno, ali je poslovno veoma upitno i ne vidim da bi u nekoj zemlji moglo da prođe bez drastične kontrole koja je pre svega vezana za elemente pranja novca, a drugo za izbegavanje poreza. Generalno, sve te interne transakcije koje su rađene, bilo da su poslovne, bilo da su pozajmice ili upućivanje bespovratnih sredstava, upućuju na elemente jednog protoka novca koji sasvim sigurno ima za cilj nešto više od poreske optimizacije”, kaže za BIRN investicioni savetnik i profesor Nikola Seneši.
On navodi da je upitno i kako je država obezbedila subvencije ovoj kompaniji, koja nije investitorska, već, kako navodi „jedna kompanija školjka”.
„Ovo je struktura koja, osim te poreske optimizacije, kako meni deluje, je namenjena izbegavanju sankcija protiv Ruske federacije […] i da izbegne blokadu koju imaju lokalne banke koje ne smeju da rade sa Rusijom”, objšanjava Seneši.
Saša Đorđević, analitičar Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, kaže da ovaj slučaj „pokazuje obrasce koji se često povezuju sa pokušajima zaobilaženja sankcija od pojedinačnih država: kombinovanje političkog i finansijskog manevrisanja“.
„Prvi pokazatelj jeste osnivanje kompanije i sticanje državljanstva u Srbiji – zemlji koja nije uvela sankcije Rusiji. To otvara mogućnost da se kroz Srbiju olakša finansijsko poslovanje sa Rusijom, iako bi u drugim državama ono bilo ograničeno. Istovremeno, većina prihoda te kompanije dolazi iz inostranstva, što ukazuje da domaće tržište nije primarni cilj poslovanja. Zbog takve strukture kompanija može funkcionisati kao protočni bojler za finansijske tokove, a ne kao firma koja se realno oslanja na srpsko tržište”, kaže Đorđević.
On zaključuje da „ovaj slučaj ilustruje jednu od ključnih slabosti kada sankcije uvode pojedinačne države: njihova primena je teritorijalno ograničena, dok međunarodni efekat zavisi od usklađenosti i koordinacije različitih država”.
Kanada je stavila Bojka na listu sankcionisanih osoba u aprilu 2022. godine, ali je on podneo tužbu, kako su preneli mediji, navodeći da ne posluje u Kanadi i da nema uticaja na političke procese u Rusiji. Po donošenju odluke suda, Bojko je sklonjen sa kanadske liste sankcionisanih osoba u novembru 2023. godine.