BIRN je istraživao šta je prema zakonima i brojnim pravilima trebalo da bude urađeno i kako je zapravo trebalo postupiti da se spreči pojava povišenog nivoa aflatoksina u mleku.
Prvi propust napravila je poljoprivredna savetodavna služba koja, prema oceni stručnjaka, nije reagovala na vreme. Zadatak ove službe je bio i da edukuje proizvođače pošto se još u novembru znalo da je kukuruz kontaminiran.
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, takvih savetodavnih i stručnih službi u Srbiji ima 34. U Srbiji ukupno radi 239 savetodavaca. Na području Centralne Srbije radi 147 savetodavca, a njihov rad prati i finansira Ministarstvo poljoprivrede, dok na području Vojvodine savetodavni posao radi 92 službenika, koje finansira Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu.
Prošle godine je za zarade 147 zaposlenih savetnika izdvojeno 133.507.864 dinara u bruto iznosu, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, dodajući da neto plata jednog savetodavca ne prelazi mesečno 40.000 dinara.
Bivši ministar poljoprivrede Goran Živkov potvrđuje da je krajem prošle godine, kada se pojavio problem sa kukuruzom, prvi korak trebalo da naprave upravo savetodavne službe.
„Njihov zadatak je bio da informišu proizvođače o datom problemu, ali apsolutno ništa nisu uradili iako ih plaćaju poreski obveznici“, kaže Živkov.
Odgovarajući na pitanje o dužnostima tih stručnjaka u Ministarstvu poljoprivrede kažu da „poljoprivredni savetodavac radi isključivo savetodavni posao sa individualnim proizvođačima, a ne sa mlekarama i firmama“.
I Goran Janjić, izvršni direktor Nacionalne Asocijacije prerađivača mleka (SEDA), smatra da su najpre institucije trebalo da alarmiraju farmere na mogućnost kontaminiranja kukuruza, daju uputstva o upravljanju takvim kukuruzom i pojačaju kontrole.
Stručna javnost upozorava da je još na polju trebalo razdvojiti zdrav kukuruz od plesnivog. Kako se to nije desilo, zrna kontaminirana aflatoksinom došla su u ambare kod poljoprivrednika i u silose, gde postoje savršeni uslovi da se toksini lako prenesu i na ostalo zrnevlje.
Srbija je specifična po tome što se više od 80 odsto kukuruza proizvodi kod malih proizvođača koji ga skladište u svojim koševima. Na ulazu žita u koševe i silose takođe nije bilo kontrole, što je drugi propust u ovom lancu. Kasnije se greške nižu jedna za drugom, kontrola je izostala gotovo na svakom koraku, ukazuju poljoprivredni stručnjaci.
„Država nije odreagovala na njivi, aflatoksin je došao u silose, ali još uvek je moglo da se reaguje da se spreči pojava povišenog nivoa u mleku. Potrebno je bilo obezbediti adekvatno sušenje kukuruza da bi se smanjio nivo kontaminacije u skladištenju“, kaže Živkov.
Da se reagovalo na polju, prema proceni Živkova, trošak bi bio milion evra, da se suzbilo širenje u ambarima gubitak bi bio 10 miliona evra, ovako će se meriti stotinama miliona evra.
Propisi koji se ne primenjuju
Iako Zakon o bezbednosti hrane koji je donet pre tri godine propisuje formiranje stručnog saveta za procenu rizika o bezbednosti hrane, takvo telo nije osnovano.
Jedan od ključnih poslova tog saveta je i davanje mišljenja na program za upravljanje kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane.
Zakon propisuje i uspostavljanje sistema brzog obaveštavanja i uzbunjivanja u kojem učestvuju nadležno ministarstvo, stručni savet (koji ne postoji) i Nacionalna referentna laboratorija (još nije osnovana).
Osim Zakona o bezbednosti hrane, u ovoj oblasti važni su Zakon o veterinarstvu, Zakon o zdravlju bilja i nekoliko stotina pravilnika i drugih opštih pravnih akata.
U Zakonu o zdravlju bilja navodi se da je potreban „stalni nadzor nad biljem koji obuhvata gajene kulture (polja, zasadi, plantaže, rasadnici), kao i bilje i biljne proizvode u skladištima, procesu dorade, prerade i tokom transporta“.
U Srbiji postoji veliki broj naučnih instituta, poljoprivrednih stručnih službi i laboratorija. Međutim, sve to je obesmišljeno pošto nije iskorišćeno, ocenjuje Dragan Aleksić, vlasnik fabrike za proizvodnju stočne hrane „Nutrico“.
U Ministarstvu poljoprivrede kažu da jedan sveobuhvatan propis od njive do trpeze ne postoji, već imamo više propisa koji pokazuju manjkavosti i nedoslednosti.
„Najveći broj propisa iz te oblasti usvojen je od 2009. do 2011. godine pa je i logično što su nedostaci počeli da se primećuju tek u 2012. godini“, objašnjavaju u Ministarstvu.
Proizvođači stočne hrane,opet, kažu da je potrebna besprekorna kontrola sirovina pre nego što stigne do njihovih fabrika.
„Ako je proizvođač stočne hrane dobio zdrav kukuruz i ne ume da napravi kvalitetnu hranu onda je on kriv, isto tako i ratar ako pošalje nezdrav kukuruz“, kaže Aleksić. U njegovoj firmi je zbog pojave mikotoksina u prva dva meseca ove godine promet opao 20 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Svaki put kad stigne kamion kukuruza u fabriku ispituju se osnovne stvari: odstupanje od kvaliteta koja se golim okom mogu videti, prisustvo korovnih biljaka, prašine i ispitivanje vlaga.
Aleksić kaže da njegova firma nema uslova da ispita mikotoksine, jer je oprema za takve analize skupa.
„Nije rešenje ni ako svi nabave uređaj, treba pre svega suzbiti uzrok problema i početi od njive“, ocenjuje Aleksić.
On kao dobar primer navodi Crnu Goru. U jeku afere sa zaraženim mlekom Ministarstvo poljoprivrede Crne Gore saopštilo je da je analizom 27 uzoraka stočne hrane koja se uvozi iz Srbije aflatoksin nađen kod 19 uzoraka i naložilo povlačenje sa tržišta kontaminirane hrane za stoku.
Kritična tačka
Svi koji se bave proizvodnjom ili preradom mleka imaju obavezu da jednom godišnje donesu HACCP plan, koji pokazuje gde su kritične tačke u proizvodnji i savetuje kako ih izbeći.
„Kad se dese pogodni vremenski uslovi za razvoj aflatoksina država treba da propiše mlekarima obaveznu kritičnu tačku. Ove godine to je bila kontrola kukuruza. Država ni u ovom slučaju nije ispunila svoju obavezu i nije upozorila sve proizvođače koji imaju HACPP o tom problemu“, kaže Živkov.
Kontaminirana hrana je završila na farmama muznih krava i tu počinje problem sa mlekom, kažu u Nacionalnoj asocijaciji prerađivača mleka (SEDA).
„Do tog momenta obaveza je institucija da obezbedi monitoring i kontrolu hraniva, a zatim farmera i stočne hrane”, kaže Goran Janjić iz Nacionalne Asocijacije prerađivača mleka.
Mlekare imaju obavezu, kako on dodaje, da kontrolišu redovno mikrobiološku ispravnost mleka (bakterije, somatske ćelije, ostaci antibiotika i vode), dok se kontola na residue radi periodično i uz angažovanost institucija. Uzrok ovome je kompleksnost procesa ispitivanja, kao i nedostatak Nacionalne laboratorije.
U Srbiji postoji devet akreditovanih laboratorija koje ispituju prisustvo aflatoksina u mleku i 10 laboratorija koje ispituju prisustvo iste kancerogene materije u hrani za životinje.
Inspekcije koje su nadležne u ovom slučaju su: Poljoprivredna (odeljenje u okviru Ministarstva), Fitosanitarna u okviru Uprave za zaštitu bilja i Veterinarska inspekcija u okviru Uprave za veterinu.
„Problem je u tome što 99 odsto hrane koju država kontroliše dolazi iz uvoza. Praktično, samo ono što uvozimo kontrolišemo pošto uvoznici plaćaju analizu. Sa druge strane, uglavnom jedemo domaću hranu, a računa se na to da je domaće ispravno“, tvrdi Živkov.
U mehanizmu bezbednosti hrane važna je i Nacionalna organizacija potrošača koja prema oceni stručnjaka nema uticaj kakav imaju slične organizacije u razvijenim zemljama. Na primer, u Nemačkoj više ne postoji Ministarstvo poljoprivrede već Ministarstvo zaštite potrošača, kaže Živkov.
U organizacijama za zaštitu potrošača najčešće kažu da nemaju dovoljno novca da uzorke šalju na analizu.
Ko je odgovoran?
„U aferi mleko najveći problem je nečinjenje. Država jednostavno nije želela da se suoči sa problemom. Mlekare stalno rade analize i morale su znati za povišen nivo aflatoksina“, kaže Živkov, dodajući da se prikrivanje podataka u jednoj ozbiljnoj zemlji tretira kao prekršajno delo.
U Zakonu o bezbednosti hrane navodi se: „ako subjekt u poslovanju hranom osnovano sumnja ili utvrdi da hrana koju je stavio u promet može biti štetna za zdravlje ljudi dužan je da odmah o tome, kao i o preduzetim merama kojima se unapred sprečava rizik po potrošača obavesti Ministarstvo“.
Zbog brojnih propusta do kojih je došlo najpre u aferi sa kukuruzom, koja je potom eksplodirala sa mlekom, Ministarstvo je odlučilo da poveća nivo aflatoksina za deset puta.
Nakon toga, državni vrh je odlučio da se obračuna sa dvojicom službenika, te su zbog povećanog nivoa aflatoksina u mleku smenjeni direktor Uprave za veterinu i Uprave za zaštitu bilja.
Nakon što je smenjen, direktor Uprave za zaštitu bilja Jan Boćanski je rekao da on nije odgovoran za zaraženo mleko.
„Moja odgovornost i odgovornost Uprave za zaštitu bilja za aflatoksin i mleko je nula. Uprava za zaštitu bilja nema nadležnosti nad kontrolom stočne hrane, već se bavi sprečavanjem pojave i širenja karantinskih bolesti”, izjavio je Boćanski za BIRN.