U Prvom osnovnom sudu u Beogradu danas je nastavljeno suđenje novinarima istraživačkog portala KRIK, pokrenuto po krivičnoj tužbi sudije Apelacionog suda Dušanke Đorđević i njenog supruga, advokata Aleksandra Đorđevića, zbog objavljivanja profila sudije u bazi podataka o sudijama‘Prosudi ko sudi’.
Dušanka Đorđević je sudija Apelacionog suda u Beogradu koja je, između ostalog, bila članica veća koje je donelo nezakonitu odluku u postupku za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.
Ona i njen suprug su prvu krivičnu tužbu podneli 2023. godine protiv urednika Stevana Dojčinovića i novinarke Bojane Pavlović, a drugu 2025. godine protiv urednice Bojane Jovanović i novinarke Jelene Radivojević. Ova dva postupka objedinjena su u jedan postupak, koji je danas počeo.
Advokati tužitelja tvrde da su novinari „neovlašćeno pribavili, obradili i saopštili lične podatke za svrhe za koje nisu namenjeni“, i ističu da su katastar i Agencija za privredne registre, na osnovu kojih je izrađena baza, namenjeni isključivo pravnoj sigurnosti i bezbednosti građana, te da javni interes za bazu KRIK-a postoji samo kada je imovina stečena kriminalom ili korupcijom, što ovde nije slučaj.
Odbrana KRIK-a tvrdi da se radi o pokušaju pritiska i zastrašivanja nezavisnih novinara, odnosno primeru SLAPP tužbe.
Zamenica urednika KRIK-a, Bojana Jovanović, u svom iskazu dana istakla je da tužbe protiv nje i njenih kolega “su klasičan primer zastrašivanja novinara”.
“Tri tužbe koje je sudija Đorđević podnela zbog istog teksta dodatno potvrđuju da je ovo pokušaj pritiska na našu redakciju.“
Pored krivičnog postupka, protiv novinara KRIK-a pokrenut je i parnični postupak za naknadu štete, u kojem se traži oko 760.000 dinara.
Zamenica urednika KRIK-a je objasnila da je cilj baze “Prosudi ko sudi” bio pre svega javni interes, pošto su sudije javni funkcioneri. Baza se ne odnosi samo na imovinu sudija, već i na njihove karijere, podacima kako su napredovale i u kojim su važnim predmetima odlučivale.
„Ideja baze je da javnost dobije uvid u važne informacije o sudijama i njihovom radu, kao javnih funkcionera i donosilaca ključnih odluka“, rekla je Jovanovićeva na ročištu.
Druge sudije nisu tvrdile da je izvršeno krivično delo pravljenem baze
Sudija Đorđević je tokom svoje karijere bila član veća u jednom od najvažnijih sudskih predmeta u poslednje dve decenije – u procesu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, kada je apelaciono veće donelo odluku kojom su optuženi oslobođeni. Vrhovni sud je ocenio da je ovakva odluka veća doneta uz povredu zakona u korist okrivljenih.
U bazi KRIK-a su objavljeni podaci o imovini sudije Đorđević i njenog supruga. Od nepokretnosti oni imaju pet stanova u Beogradu, dve garaže, poslovni prostor u Beogradu i zemljište kod Bajine Bašte.
Baza „Prosudi ko sudi“ uređuje se od 2019. godine, a prethodno je KRIK radio na bazi o imovini političara. U bazi sudija je obrađen 51 sudija iz Posebnog odeljenja za organizovani kriminal, koruptivnog odeljenja Apelacionog suda i Vrhovnog suda.
Novinari KRIK-a navode da je trećina sudija odgovorila na pitanja KRIK-a pre objavljivanja baze.
“Nijedan od sudija nije tvrdio da je izvršeno krivično delo pravljenem baze, niti nas je upozorio na to, sem sudije Đorđević”, rekla je u iskazu Bojana Jovanović.
U krivičnoj tužbi traži se da novinari budu osuđeni na kaznu zatvora od 10 meseci, kao i zabranu bavljenja novinarstvom u trajanju od dve godine.
Domaće i evropske medijske organizacije ocenjuju ovaj slučaj kao primer SLAPP tužbe, odnosno sudskog postupka kojim se vrši pritisak na novinare zbog njihovog rada u javnom interesu. Cilj SLAPP tužbi najčešće nije zadovoljenje pravde, već finansijsko i pravno iscrpljivanja novinara i aktivista. Protiv KRIK-a je pokrenuto oko 19 takvih postupaka.
Naredno ročište u ovom predmetu zakazano je za 18. maj.