Automobil staje ispred dve trošne i veoma stare kuće. Lim na prozorima, zapuštena fasada, rupe na na krovu i katanac na ulaznim vratima uverljivo svedoče o tome da u tim kućama odavno niko ne živi.
GPS ipak pokazuje da smo na pravoj adresi – Beogradska ulica, Grocka. Na ovom mestu trebalo bi da bude sedište organizacije Centar za kulturu, edukaciju i kreativni razvoj FOS.
„Ovde nema nikog, niti bilo ko dolazi već godinama. Ja povremeno pokosim travu u dvorištu, jer ne mogu da gledam u tu džunglu korova i trave“, kaže komšija.
Ovo udruženje je tokom 2021. i 2023 dobilo milione dinara za pomoć deci – o ovim projektima, kao ni o udruženju nije moguće pronaći bilo kakve informacije, kao ni kontakt telefon.
FOS je samo jedna u nizu organizacija koje su dobile milionski iznos iz budžeta, a da ni o njima, ni o projektima koje je trebalo da sprovedu nema javno dostupnih podataka.
BIRN je istraživao rad 396 organizacija koje su na javnim konkursima od 15 ministarstava Vlade Srbije dobile više od milion dinara tokom 2022. i 2023. godine. Ministarstva su ovim udruženjima, u tom periodu, podelila ukupno 2,6 milijarde dinara (22,7 miliona evra).
Istraživanje je pokazalo da su više od četvrtine te sume, odnosno 683 miliona dinara (5,8 miliona evra), dobile nevidljive, fantomske organizacije, poput FOS-a. Organizacijama koje su direktno ili indirektno povezane sa vladajućom partijom ili državnim funkcionerima, odnosno GONGO, dodeljeno je 135 miliona dinara (1,1 milion evra).
Manje od polovine ukupne sume, 1.1 milijarda dinara (9,7 miliona evra) dodeljeno je organizacijama za koje je istraživanjem potvrđeno da su legitimne. To znači da su u pitanju udruženja usmerena ka unapređenju prava i zaštiti građana, da su njihove aktivnosti vidljive u javnosti i da postoje konkretni rezultati projekata. Kod ovih organizacija je bilo moguće pratiti izvore finansiranja, pronaći ih na internetu i pratiti njihove aktivnosti.
Potraga za organizacijama koje su dobile milione
„Zovite posle dva“, rekla je istraživačima BIRN-a osoba koja se javila na broj telefona Centra za promociju ravnopravnosti i otvorenog društva, CEPORD.
Nije se više javljala na telefon.
U ulici Vojvode Stepe na Voždovcu, gde je registrovano sedište CEPORD-a, novinari BIRN-a nisu zatekli nikog. U zapuštenim dvorišnim prostorijama, na adresi gde je registrovana ova organizacija, bile su samo dve fotelje, stolica, otvorene konzerve piva i dosta smeća.
Za pet projekata od 2020. godine, ova organizacija je na konkursima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave dobila gotovo sedam miliona dinara.
Tokom istraživanja 396 organizacija koje su dobile sredstva iz državnog budžeta na javnim konkursima, istraživači BIRN-a su, posle detaljne internet pretrage svakog udruženja i projekta, telefonom kontaktirali 182 organizacije kako bi dobili informacije o sprovođenju projekata.
Za 120 organizacija se ispostavilo da je broj telefona registrovan u Agenciji za privredne registre neodgovarajući, a od 55 predstavnika koje smo ipak uspeli da kontaktiramo, njih 17 nije htelo da razgovara sa istraživačima BIRN-a o projektima koje sprovode i za koje su dobili javni novac.
Novinari BIRN-a su zatim krenuli u terensku proveru 58 organizacija u Beogradu i Novom Sadu, o kojima istraživači nisu pronašli nikakve informacije, niti su sa njima mogli da stupe u kontakt telefonom, ali 47 organizacija nisu pronašli na adresama na kojima su im registrovana sedišta.
U Novom Sadu, u ulici Milovana Glišića trebalo bi da se nalazi Centar za unapređenje i razvoj. Stambena zgrada sa nekoliko lokala u prizemlju nalazi se na broju gde bi trebalo da budu i prostorije ove organizacije. Međutim, nije ih bilo. Takođe nije bilo niti table, interfona ili poštanskog sandučića.
Novinari nisu pronašli nikog ko bi mogao potvrditi da je Centar za unapređenje i razvoj ikada bio na navedenoj adresi.
Ova fantomska organizacija dobila je nekoliko miliona za „digitalizaciju sela u cilju jačanja poljoprivrednika“ 2023. godine.
Tokom terenskog istraživanja organizacija, novinari su najčešće nailazili na zatvorena vrata privatnih stanova ili kuća, bez ikakvog obeležja.
Ukoliko bi i uspeli da sa nekim ostvare kontakt, to su bili podstanari ili dalji i bliži rođaci osoba koje se vode kao odgovorna lica u poslovnim registrima.
U Futogu, na dvorišnoj kapiji stoji tabla sa nazivom organizacije Centar evropskih vrednosti. Novinarima je vrata otvorio šezdesetogodišnjak koji je, međutim, rekao da nikada nije čuo za navedenu organizaciju.
Na insistiranje da pogleda u tablu koja se nalazi na ulazu u njegovu kuću, rekao je da o tome ne zna ništa i otišao da pozove sina. Par minuta kasnije, pred nama je dvadesetogodišnjak koji nam objašnjava da tu organizaciju vodi njegov brat koji trenutno nije kod kuće.
Ovaj Centar je od Ministarstva za brigu o porodici u 2023. godini dobio više od dva miliona dinara za realizaciju projekta „Balans poslovnog i privatnog života roditelja u funkciji osnaživanja porodice kao primarne jedinice društva“.
Milioni iz budžeta za fantomske i GONGO organizacije
BIRN-ovo istraživanje pokazalo je da 138 od 396 organizacija kojima su ministarstva dodelila više od milion dinara po projektu u poslednje dve godine, spadaju u fantomske organizacije.
Tanja Maksić, programska direktorka BIRN-a koja godinama prati javne konkurse, objašnjava da „ove organizacije najčešće nemaju zvanične internet stranice, niti naloge na vodećim društvenim mrežama ili, ukoliko ih imaju, ti nalozi su neaktivni, slabo vidljivi i na njima nisu prikazane aktivnosti organizacije“.
„Karakteristika fantomskih organizacija je da neretko nemaju brojeve telefona na zvaničnim registrima i da sa njima nije moguće stupiti u kontakt, ali i da organizacije ne mogu da se pronađu na adresama na kojima su registrovane. Zastupnici fantomskih organizacija su lica koja su nepoznata u javnosti i o kojima gotovo da nikada nema podataka“, dodaje Maksić.
Više od milion dinara od ministarstava dobilo je 27 GONGO organizacija i 24 organizacije nije bilo moguće utvrditi kategoriju kojoj pripadaju.
Tek nešto više od polovine organizacija koje je BIRN istraživao, njih 207, jesu legitimna udruženja.
Analiza podataka pokazuje da fantomske organizacije u proseku dobijaju više sume novca od legitimnih udruženja.
Legitimne organizacije dobile su novac za 323 projekta, u proseku po 3,5 miliona dinara (29,8 hiljada evra) po projektu, a fantomske za 181 projekat prosečne vrednosti od 3,7 miliona dinara (31,5 hiljada evra).
Država godinama finansira fantomske i GONGO organizacije
Istraživanje GONGO organizacija, čije nalaze je BIRN objavio u tekstu Kako se javni interes izgubio u javnim konkursima, pokazalo je da su ministarstva između 2019. i 2022, finansirala 343 legitimna udruženja, 171 fantomsku organizaciju i 46 GONGO organizacija.
GONGO organizacije se osnivaju kako bi širile vladajuću agendu i bile neka vrsta protivteže pravom civilnom sektoru koji radi u javnom interesu.
Ona preuzimaju prostor civilnog društva, okreću pažnju javnosti u smeru u kom to odgovara vladajućem režimu i utiču na javno mnjenje u skladu sa tim.
BIRN je prošle godine objavio i da je mreža fantomskih udruženja na konkursima Ministarstva za brigu o porodici i demografiju izvukla pet miliona evra namenjenih pomoći mladima, ženama i ugroženim porodicama, dostavljajući ministarstvu lažirane, odnosno fiktivne, izveštaje o sprovedenim aktivnostima i potrošnji.
Istraživanje je kasnije pokazalo da su ove organizacije novac zapravo isplaćivale svojoj mreži povezanih agencija, kako BIRN objavio u tekstu Podaci Trezora konačni dokaz prevara na konkursima Ministarstva za brigu o porodici.
Pored ministarstava, obavezu da na javnim konkursima dodeljuju novac imaju i pokrajinski sekretarijati i lokalne samouprave. Ovaj novac se dodeljuje udruženjima za poslove i aktivnosti koje država ne može sama da sprovede, a koji su u javnom interesu.
Međutim, državne institucije mahom nemaju obavezu da javno objavljuju bilo kakve informacije o tome da li su udruženja ispunila obaveze, niti koji je uspeh projekata, pa javnost nema gotovo nikakav uvid u to da li je novac zaista potrošen na ono za šta je bio namenjen.
Za Dejanu Stevkovski iz Građanskih inicijativa upravo evaluacija projekata, odnosno njihovih rezultata i efekata predstavlja jedan od najslabijih delovo primene mehanizma projektnog (su)finansiranja.
„Dosadašnja praksa je pokazala da evaluacija projekata isključivo putem dostavljanja narativnih i finansijskih izveštaja nije podesna da se kroz nju adekvatno vrednuje ostvarenost ciljeva javnog interesa“, kaže Stevkovski.
Ona objašnjava da su pravila za dodelu novca nevladinim organizacijama propisana Uredbom o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa, ali da uredba, međutim, nije uvela dovoljno jasna pravila i procedure.
„Ako bismo sve posmatrali strogo formalno i čisto proceduralno, onda bi odgovor bio da se na javnim konkursima u značajnoj meri obaveze poštuju. Međutim, pravni okvir koju uređuje ovu materiju je suviše nedorečen što ostavlja dosta prostora za njegovo „ekstenzivno tumačenje“ i zloupotrebe“, zaključuje Stevkovski.
Javno o javnim konkursima
BIRN i Građanske inicijative već pet godina prate potrošnju državnog novca na javnim konkursima za medije i javno informisanje, civilno društvo, kulturu i omladinu.
Do sada su prikupili podatke sa više od 3.000 javnih konkursa na kojima je potrošeno 29 milijardi dinara (254 miliona evra) na više od 64.000 projekata od 2019. do kraja 2023. godine.
Kao proizvod ove saradnje na projektu Javno o javnim konkursima nastala je baza podataka o javnim konkursima u kojoj su javno dostupni podaci o ovoj potrošnji.
Građanske inicijative analiziraju procedure na brojnim konkursima, reagujući na kršenja procedura i zakona.
Iako bi kroz javne konkurse država trebalo da pomaže rad onih koji se bave zaštitom javnog interesa ili pomažu najugroženijima na način na koji država ne može, izveštaji Građanskih inicijativa i BIRN-a pokazuju da ovaj mehanizam ima ozbiljne sistemske propuste i da na konkursima novac iz godine u godinu dobijaju fantomska udruženja i GONGO organizacije, odnosno organizacije povezane sa vlastima.