Kako je Vučić preko saradnika i BIA nezakonito ubrzavao infrastrukturne projekte

• Nataša Vukšić, bliska saradnica predsednika Vučića, osim što je iz senke igrala ulogu u rekonstrukciji železnice ka Mađarskoj, kontrolisala je bar još jedan ključni projekat – izgradnju bloka B3 termoelektrane Kostolac, gde su bile angažovane kineske kompanije, otkriva BIRN.
• Svi akteri na projektu morali su da joj dostavljaju izveštaje, Vukšić je redovno podsećala da su jedini važni rokovi oni koje je postavio Vučić, a u jednom momentu u projekat su se uključili i agenti BIA.
• Vučićeva saradnica tražila je ponekad i od stručnog nadzora da potpišu zapisnike o izvršenim radovima, bez unetih izmena u sam projekat, a koje su se desile tokom gradnje. Kada su se tome usprotivili, navodno ih je nazvala “čistuncima”.
• Vukšić je, prema tvrdnjama izvora, u Vladi Srbije inicirala i izmenu člana 19 Uredbe o merenjima emisija zagađujućih materija, jer su postojeća pravila usporavala projekat.
• Predsednikova saradnica kreirala je posebnu WhatsApp grupu pod nazivom “Jedan cilj, jedan tim”, gde je svakodnevno pratila napredak projekta i oštro kritikovala izvođače kada su, prema njenim tvrdnjama, kasnili, sa čestim izlivima besa. U jednoj od poruka, optužujući izvođača radova za “neprofesionalno ponašanje”, Vukšić je na kraju ostavila više od 100 upitnika.
• Iako je Blok 3 termoelektrane zvanično završen, kineska firma CMEC dobila je mogućnost da naknadno ispravlja čak 420 nedostataka.
• Nataša Vukšić i članovi kabineta predsednika Srbije nemaju nikakve zakonske ingerencije da kontrolišu infrastrukturne projekte u državi, tvrde stručnjaci sa kojima je BIRN razgovarao. Predsednik Srbije, koristeći svoje saradnike iz senke, neustavno utiče na projekte.

„Svi sistemi treba da se završe do 10.02. Predsednik ove države je rekao da sve bude gotovo do 31.03. Ne zanimaju me izgovori…Na mom poslu ja moram da ostvarim rezultat koji je predsednik rekao“. Ovo su reči Nataše Vukšić, bliske saradnice predsednika Vučića citirane u zapisniku sa sastanka održanog 25. januara 2024, a u vezi sa izgradnjom novog bloka B3 Termoelektrane Kostolac, u koji je BIRN imao uvid.

Iako nema nikakvu formalnu funkciju, interne prepiske i dokumentacija do koje je došao BIRN pokazuju da Vukšić od januara 2023. nije samo kontrolisala ovaj projekat, već je njime efektivno upravljala i predstavljala najveći autoritet. Svi uključeni – predstavnici EPS-a kao investitora, izvođači radova i stručni nadzor – morali su lično njoj da raportiraju.

Predsednik Srbije nije samo postavljao rokove, već je njegova saradnica preduzimala različite mere kako bi ubrzala projekat – često suprotno realnom stanju na terenu ili mišljenju stručnog nadzora.

Iz e-mail prepiske do koje smo došli može se videti da je Vukšić zahtevala od stručnog nadzora da potpiše pojedine zapisnike o izvršenim radovima, bez unetih izmena u sam projekat, a koje su se desile tokom gradnje. Kada su se tome usprotivili, navodno ih je nazvala “čistuncima”.

U jednom trenutku u projekat su se uključili i agenti Bezbednosno-informativne agencije (BIA), nakon što su navodno posumnjali da neko sabotira radove.

„Ko nije prijatelj projekta, nije ni naš prijatelj, i to treba da znamo svi“, navode se reči Nataše Vukšić u jednom od zapisnika sa sastanka u koji je BIRN imao uvid, a na kom je bio i agent BIA.

Vučićeva saradnica je navodno menjala i važeću regulativu koja se našla na putu projekta. Prema tvrdnjama izvora BIRN-a koji su radili na projektu, ona je inicirala izmenu člana 19 vladine Uredbe o merenjima emisija zagađujućih materija, jer su postojeća pravila usporavala projekat.

BIRN otkriva da je povremeno na sastancima prisustvovao i zvanični šef Vučićevog kabineta, Ivica Kojić, koji se takođe nalazio u internim e-mail prepiskama.

Iako je termoelektrana zvanično završena, dokumenti pokazuju da je kineskoj kompaniji CMEC dozvoljeno da tokom jednogodišnjeg garantnog roka ispravi čak 420 stavki. Stručnjaci uključeni u projekat kažu za BIRN da, zbog forsiranog ubrzanja radova, kvalitet ugrađene opreme nije adekvatno proveren, kao i da je sada teško naterati kineske firme da isprave propuste nakon što je objekat predat na upravljanje.

„Te tzv. ‘punch liste’ (prim. aut: spisak nezavršenih radova) legitimna su praksa. One se koriste u mnogim projektima, jer se te ispravke ne smatraju ključnim. Međutim, obično sadrže 10 do 20 stavki. Ali 420 stavki – to je previše“, kaže za BIRN stručnjak uključen u projekat.

Ovo nije prvi projekat koji je Vukšić vodila iz senke. Prema pisanju Nove Ekonomije, ona je imala značajnu ulogu u projektu rekonstrukcije i adaptacije železnice ka Mađarskoj.

Prema dostupnim podacima, ekonomistkinja Vukšić nema nikakvu formalnu funkciju koja bi joj omogućila da koordiniše ove projekte, niti zvaničnu poziciju u Predsedništvu Srbije. Po svemu sudeći – kako piše i Nova Ekonomija – ona je deo “delivery unit-a”, grupe navodnih stručnjaka iz senke koje je Vučić, dok je bio predsednik Vlade, uveo po savetu bivšeg britanskog premijera Tonija Blera. Vlada Srbije nikada javno nije objavila ko su članovi ovog tima niti ko ih finansira, uprkos zahtevima medija.

Pravnici godinama kritikuju predsednika Srbije zbog prekoračenja svojih zakonskih i ustavnih ovlašćenja. Vučić de facto upravlja Vladom Srbije, iako bi, kao predsednik, trebalo da ima pretežno protokolarnu ulogu. Istovremeno, članovi Vlade – od ministara do premijera – redom ga zovu “šefom“.

Vučićeva saradnica Nataša Vukšić je prekinula telefonsku vezu novinaru BIRN-a nakon što joj se predstavio. Više se nije javljala na pozive naše redakcije. 

Iz kabineta predsednika nismo dobili odgovore na pitanja o ulozi Vukšić i drugih saradnika predsednika, ali i BIA, na projektu izgradnje termoelektrane u Kostolcu.

Predsednikovi ljudi – Nataša Vukšić i Ivica Kojić – sila koja se iznenada pojavljuje

Projekat termoelektrane na ugalj Kostolac B3 planira se više od decenije. Kamen temeljac postavljen je 2017. godine, investitor je EPS, a glavni izvođač kompanija China Machinery Engineering Corp (CMEC).

Ipak, radovi su godinama zapinjali, postavljeni rokovi su se probijali, pa je „nevidljiva ruka“ predsednika Srbije, u formi njegovih saradnika – umešala prste.

Krajem 2022. na projektu se pojavljuje Nataša Vukšić, a povremeno i zvanični šef Vučićevog kabineta, Ivica Kojić.

„Mi smo se pitali ko su ti ljudi, tražili pojašnjenje. Oni su došli i počeli da šibaju da se sve mora ubrzati, jer to je stav države, a i to zahteva predsednik – vi to morate“, kaže za BIRN stručnjak uključen u ovaj projekat.

„Tada je počelo pravo zavrtanje ruku, bičevanje. Ljudi su to teško podnosili i pravio se veliki pritisak“, objašnjava u intervjuu koji je dao pod uslovom anonimnosti.

Dokumentacija do koje je došao BIRN – interne e-mail prepiske, zapisnici sa sastanaka i WhatsApp poruke – pokazuje da je Vukšić po dolasku postala ključna figura na projektu. Predstavnici izvođača, pre svega glavni izvođač CMEC, kao i predstavnici državnog EPS-a, redovno su joj raportirali, dostavljajući izveštaje o napretku projekta, spiskove radnika na gradilištu, informacije o problemima s opremom, vizama radnika i drugim operativnim izazovima.

Vukšić je jednom prilikom sebe nazvala „osobom vrlo visokog senioriteta“, ističući i da je ona „koordinator sa ovlašćenjima za donošenje odluke”. 

„Nama su relevantni samo rokovi koje naš predsednik kaže“, citira se njena izjava u zapisniku sa sastanka koji je održan 7. marta 2023. godine.

Ona koordiniše rad sa svim institucijama, uključujući ministarstva koja izdaju različite dozvole i odobrenja, nastojeći da ubrza proces mimo formalnih birokratskih procedura.

Izjava predstavnika MUP-a, koji su, prema saznanjima BIRN-a, tokom čitavog procesa postupali profesionalno i insistirali na poštovanju standarda, ilustrativna je u kontekstu pritisaka s kojima su se suočavali.

„Definitivno nismo nikad radili na ovaj način tehnički prijem nekog objekta. Mi razumemo i važnost projekta. Mi smo do sad radili preglede tako što dobijemo izveštaj nadzora, komisije i tad izađemo na teren i izdamo izveštaj. Ovde je definitivno lanac poremećen“, citira se predstavnik MUP-a u zapisniku sa sastanka održanog 28. februara 2024. 

Izvor BIRN-a tvrdi da je Vukšić “u njenom ataku na sve pribegavala i menjanju zakonske regulative”. Vučićeva saradnica je navodno inicirala izmenu člana 19 vladine “Uredbe o merenjima emisija zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnih izvora zagađivanja”.

„U regulativi je stajalo da se garancijsko merenje moze vršiti od trećeg do šestog meseca probnog rada kad se stabilizuje rad postrojenja i kad ono radi na projektovanim parametrima. To je standardna praksa, to je tako u svetu i kod nas. Ona je kukala (ministarstvu) kako oni mogu da imaju takvu uredbu i oni su tu uredbu promenili“, kaže izvor BIRN-a.

Taj “sporni” član Uredbe Vlada je doista i promenila u februaru 2024. godine, može se videti u Službenom glasniku – i to na način da je upravo segment o vremenu merenja potpuno uklonjen.

„Čistunci“: Zahtev stručnom nadzoru da potpiše zapisnike uprkos protivljenju

Međutim, to nije sve. Vukšić je od stručnjaka Energoprojekta, koji su vršili nadzor na projektu, zahtevala u jednom trenutku da potpišu zapisnike o PIO (projekt izgrađenog objekta), bez unetih izmena u sam projekat, a koje su se desile tokom gradnje. Kada su se tome usprotivili, navodno ih je nazvala “čistuncima”.

BIRN je imao uvid u interne prepiske između članova stručnog nadzora, predstavnika investitora i izvođača radova.

Nakon što je predstavljen zahtev Vučićeve saradnice, jedan od stručnjaka Energoprojekta istakao je da bi trebalo da zauzmu “rigidan stav” i da svaka izmena mora biti evidentirana u PIO-u. Prema njegovim rečima, „ako popustimo za jednu svesku, mislim da će nas onda za svaku svesku cimati za rukav da im popustimo i da će se izgubiti granica između male i velike izmene.“

Drugi stručnjak iz nadzora na to odgovara:

“Ovde se, nažalost, ne radi o pitanju (glavnog izvođača kineske kompanije) CMEC-a, već o pitanju Predsedništva… Država želi da potpišemo da nema PIO, a ja tvrdim da to nije moguće, već da skoro svaka izmena mora biti evidentirana u PIO”, navodi u mejlu u koji je BIRN imao uvid.

Izvor BIRN-a kaže da je nadzor na kraju popustio i potpisao izjave o izvedenim radovima, ali tek “nakon višenedeljnih pritisaka”. Međutim, to je učinjeno pod uslovom da se izjava – što i sam izvor priznaje kao nestandardnu praksu – proširi listom nedostataka na opremi i radovima, kao i spiskom radova koji nisu izvedeni, kako bi se osiguralo da budu završeni.

„Na taj način su se zaštili interesi struke i dobrobit posla“, ističe on za BIRN.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, kaže za BIRN da nije sporno samo to što ne postoji pravni osnov za postupanje Nataše Vukšić, već da je, kako se čini, u nekim situacijama „prekoračila i granice dozvoljenog koje postavlja Krivični zakonik“.

„Jedna je stvar kada neko, pa makar i nenadležan, požuruje izvođače, daje mišljenja ili pomaže u ostvarivanju kontakta sa različitim institucijama. Međutim, zahtevanje od firmi koje vrše nadzor da postupe suprotno pravilima, na šta ukazuje njihova komunikacija, sadrži bitna obeležja krivičnog dela trgovine uticajem iz člana 366, stav 3.“

Prema tom članu Krivičnog zakonika, ko, koristeći svoj službeni ili društveni položaj ili stvarni ili pretpostavljeni uticaj, posreduje da se izvrši službena radnja koja se ne bi smela izvršiti – ili da se ne izvrši službena radnja koja bi se morala izvršiti – kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

Za Vučićevu saradnicu kontrola projekta kroz e-mail prepisku i sastanke nije bila dovoljno efikasna, pa je već 15. februara 2023. godine napravila WhatsApp grupu pod nazivom „Jedan tim, jedan cilj“.

Avatar ove grupe bila je zajednička fotografija Vučića i kineskog ambasadora Li Minga.

Sadržaj grupe se ponavlja – Vukšić svakodnevno zahteva detaljne izveštaje od svih uključenih u projekat, ljuti se kada ih ne dobije na vreme i često kritikuje izvođače radova zbog neprofesionalizma. Iz prepiske je takođe vidljivo da od predstavnika stručnog nadzora u nekom momenta zahteva i da potpišu da je sve u redu i da stavke koje, prema njenom mišljenju, suštinski ne utiču na projekat prebace na tzv. punch listu, odnosno spisak nezavršenih radova.

„Znači, jesmo u zoni tumačenja“, kaže predstavniku nadzora, „u kome vi mislite da sve mora biti 100 posto urađeno da bi se potpisala izjava. Kao da punch lista ne postoji“, zaključuje Vukšić nakon rasprave sa njim.

Saradnica predsednika često je frustrirana (ne)postupanjem izvođača radova i ostalih uključenih, zbog čega ponekad na kraju rečenica ostavlja uzvičnike, nizove znakova pitanja, koristi velika slova, izraze poput „sramota“ i žali se da je „predsednik (kompanije CMEC, glavnog izvođača, prim.aut.) netačno informisan zbog kašnjenja“. U jednoj prepisci saradnica predsednika Srbije toliko je nezadovoljna da ostavlja preko 100 znakova upitnika na kraju rečenice.

BIA traži neprijatelje projekta, nudi pomoć u rešavanju štrajka kineskih radnika

Problemi sa kašnjenjem radova koje je vodio kineski CMEC sve više su činili nervoznim predstavnike vlasti.

Nekoliko meseci nakon što su se u projekat uključili Vukšić i drugi Vučićevi saradnici, u pomoć je pozvana i Bezbednosno-informativna agencija (BIA).

BIRN je došao do izveštaja sa sastanka od 21. juna 2023. godine, u kojem se citira agent BIA koji ističe da je Vučić zabrinut i poziva sve učesnike sastanka da „sve pritiske sa strane“ prijave Nataši Vukšić, koja će lično informisati BIA.

“Predsednik je takođe dosta zabrinut, i na najvišem nivou kontaktiraće i predsednika NR Kine. Odnosi Kine i Srbije su na visokom nivou, ali ono što moramo da napomenemo iz našeg delokruga – na tu saradnju ne gledaju svi blagonaklono, kako spolja, tako i unutrašnji faktori“, citira se on.

„Mi smo agencija zadužena za kontraobaveštajnu zaštitu od spoljnih i unutrašnjih štetnih uticaja, tako da predlažem da svi prisutni (CMEC, Nadzor, EPS, FE…) ukoliko ste pod uticajem pritiska bilo koje strane, obavestite Natašu, i ta informacija će doći do nas“. 

Nakon njegovog izlaganja, Vukšić šalje jasnu poruku. „Ko nije prijatelj projekta, nije ni naš prijatelj, i to treba da znamo svi“, citira se u zapisniku u koji je BIRN imao uvid.

Učešće BIA uznemirilo je uključene u projekat.

„Znači čovek iz BIA sedi tu, postavlja pitanja. Bila je jako neprijatna situacija i to je nanelo veliku štetu projektu, jer ona je sve požurivala mimo takozvanih `termin-aktivnosti` koje su bile definisane. Ona je to lomila preko kolena“, kaže izvor BIRN-a uključen u projekat.

Prema dokumentaciji do koje smo došli, najmanje dva agenta BIA dolazila su u Kostolac ili prisustvovala sastancima – Mane Grubić i Đorđe Latinović.

BIA je ponudila svoje usluge i u slučaju štrajka oko 70 kineskih radnika na gradilištu podizvođača, kineske firme Hubei, u avgustu 2023. godine, strahujući da bi mogli izaći na ulicu i da bi slučaj mogao dospeti u javnost.

„Po pitanju štrajka kineskih radnika – rekli ste da je rešeno? Naša država je domaćin i vama i vašim radnicima, i neophodno je da nas obaveštavate o tim stvarima da bismo izbegli neke pojave koje mogu da se dese. Npr. pojava vaših radnika u štrajku na ulicama. To ne bi bilo dobro ni za CMEC ni za našu državu“, citira se izjava agenta BIA na sastanku održanom 2. avgusta 2023.

Vučićeva revizorka

Nataša Vukšić je ekonomistkinja, nema veze sa građevinskim ili inženjerskim poslovima, međutim, kako je rekla na jednom od sastanaka u Kostolcu, „otac joj je bio inženjer, pa ima inženjerske gene“, navodi jedan od izvora BIRN-a koji je radio na projektu. 

Radila je u brojnim poznatim međunarodnim revizorskim kompanijama – karijeru je započela u „Deloitteu“, zatim je radila u „KPMG-u“, a na kraju i u „Ernst & Youngu“, gde je, u ime te kompanije, učestvovala u procesu koncesije aerodroma „Nikola Tesla“ francuskom Vansiju.

Izvor BIRN-a upoznat sa njenom karijerom kaže da ju je upravo taj posao preporučio Vučiću da postane deo „delivery unit-a“ 2017. godine, a njen prvi zadatak bio je upravo završetak procesa koncesije.

Ipak, njena e-mail adresa i dalje se završava na gov.rs, što bi ukazivalo da formalno radi za drugu državnu instituciju. Takođe, prema registru Komore ovlašćenih revizora, njena zvanična adresa je upravo Andrićev venac 1, odnosno zgrada Predsedništva Srbije.

Posledice – cena, kvalitet i podizvođači bliski vlasti

Zvanično, izgradnja novog Bloka 3 koštala je 618 miliona dolara, a povećanje kapaciteta ugljenokopa Drmno je koštala još 97,6 milliona evra. Većinu troškova, 85 odsto ukupne vrednosti, pokriveno je pozajmicom od kineske Eksim Banke. 

Ostaje nepoznato koliko su troškovi porasli zbog kašnjenja, kao i da li je neko od izvođača radova, predvođenim kineskim CMEC-om, snosio bilo kakve posledice zbog toga.

Međutim, uprkos ubrzavanju, svi radovi i dalje nisu završeni. Prema ugovoru o preuzimanju Bloka 3 (TOC – Taking Over Certificate), u koji je BIRN imao uvid, ostalo je čak 420 stavki na tzv. punch listi koje još moraju biti urađene ili ispravljene.

Izvor BIRN-a koji je učestvovao u projektu ističe da je sada „jako teško naterati“ kinesku firmu da ispravi sve te nedostatke, koji, kako navodi, ne utiču na rad pogona, ali utiču na njegov kvalitet.

„Sve što nije završeno sad je ušlo u garantni period. Sad je teško Kineze i naterati da rade. Situacija je malo neprijatna“, kaže on.

Ističe i da je jedina pozitivna stvar u ulozi predsednikove saradnice to što je terala podizvođačke firme, koje su, kako kaže, bliske vlasti, da rade profesionalnije.

„Te firme zauzmu pet poslova po Srbiji, pa pošalju pet ljudi da rade umesto 50. Jedino što je njih ubrzavala, to je bio plus – sve ostalo je bio samo haos“.

Na pitanje na osnovu čega zaključuje da su podizvođačke firme bile bliske vlasti, kaže da su se predstavnici kineskog CMEC-a sami žalili na to.

„To je nametnuto odozgo ko mora da radi, čak i ako su bili skuplji morali su biti izabrani, CMEC ništa nije mogao da uradi. Oni su se žalili nama par puta kako je to štetno i pravi im problem, ali su morali da prihvate“.

Irena Pejić, profesorka Ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Nišu, kaže za BIRN da svaka aktivnost koju vrše saradnici predsednika Srbije, a odnosi se na nadležnost Vlade i njenih ministarstava, predstavlja grubo kršenje Ustava.

„Saznanje da su pojedini saradnici predsednika Republike direktno uključeni u aktivnosti oko izgradnje ili rekonstrukcije železnice, kao i drugih projekata, navodi na zaključak da je stvorena „paralelna vlada“ koja deluje protivustavno i pri tome narušava niz zakonskih odredaba“, kaže Pejić.

„U krajnjoj liniji, izlazak predsednika Republike iz kruga njegovih ustavnih nadležnosti predstavlja osnov za najteže protivpravno delo koje ovaj nosilac funkcije može učiniti, a to je `povreda Ustava` za koju je propisana sankcija razrešenje sa funkcije“.

Bler i „delivery units“

Koncept „delivery unit-a“ (prevod: jedinica za isporuku) poznat je prvenstveno po Toniju Bleru, koji ga je uveo u rad britanske vlade 2001. godine, dok je bio premijer.

Bler je 2015. godine postao zvanični savetnik Aleksandra Vučića, tada predsednika Vlade. Po njegovim savetima, najavljen je sistem „delivery unit-a“ – timova sastavljenih od stručnjaka iz različitih oblasti, koji bi kontrolisali i koordinisali rad ministarstava, sve u cilju povećanja efikasnosti.

„Politika“ je pisala da će 15 ljudi raditi u pet timova formiranih pri Vučićevom kabinetu po sistemu „delivery unit“ – tim za direktna ulaganja, restrukturiranje velikih državnih sistema, reformu državne uprave, infrastrukturu i poljoprivredu.

Međutim, do danas nije zvanično saopšteno ko su tačno članovi tih timova, šta konkretno rade i ko ih plaća. U vreme kada se govorilo o formiranju „delivery unit-a“, pravnici su postavili pitanje da li je angažovanje ljudi koji nisu državni službenici u skladu sa Zakonom o Vladi i Zakonom o ministarstvima.

Vučić je jednom prilikom izjavio da Blera, odnosno njegovu konsultantsku firmu, država ne plaća iz budžeta, naglašavajući da oni rade „pro bono“, ali nije želeo da otkrije ko finansira njihove usluge. BIRN i Gardijan su još 2015. godine objavili saznanja da Blerovo savetovanje Vučića finansiraju Ujedinjeni Arapski Emirati.

Pominjalo se i da UNDP, Razvojni program Ujedinjenih nacija, pruža podršku „delivery unit-ima“. Na sajtu UNDP-a je još 2016. godine objavljen tender koji se odnosi na pomoć te organizacije u uspostavljanju „delivery unit-a“ u Srbiji. 

U UNDP-ju za BIRN kažu da su pružali administrativne i HR usluge “za angažovanje stručnjaka tokom formiranja delivery unit-a”, kao i da je portfolio menadžer izabran na osnovu konkursa po standardnoj globalno ustanovljenoj proceduri. Međutim, nisu želeli da otkriju konkretne informacije o tome koliko je sve ljudi angažovano, kao i ko su ti ljudi. Takođe, naveli su da je rad tih stručnjaka finansiran iz doprinosa Vlade Srbije UNDP-ju, ali i da UNDP nije do sada imao projekte potpisane sa kabinetom predsednika Srbije.

„Delivery unit“ je bio u žiži javnosti i 2019. godine, kada je Blerov institut raspisao javni oglas za dva savetnika za Vladu Srbije. Tadašnja premijerka Ana Brnabić branila se tvrdnjom da je angažovanje Blerovog instituta u formi „delivery unit-a“ započeto još u vreme bivšeg premijera Aleksandra Vučića, te da je ona samo nastavila tu praksu.

„Delivery unit radi na najbolji mogući način. Pomaže Vladi i svim resornim ministarstvima da realizuju neke od najvažnijih projekata. To ne plaćaju građani Srbije“, istakla je ona.

Organizacija Transparentnost Srbija takođe je bezuspešno pokušavala da od Vlade Srbije dobije informacije o „delivery unit-ima“.

„Skrivanje informacija o tome ko sve u stvarnosti učestvuje u procesu donošenja odluka ispred državnih organa i po kom osnovu, loše je samo po sebi, a situacija u kojoj su te osobe plaćene od nekog drugog, posebno je opasna“, ističe za BIRN Nemanja Nenadić iz Transparentnosti.