U odnosu na prethodno ocenjivanje 2012. godine Srbija je bolje rangirana, ali se i dalje nalazi ispod proseka zemlja u regionu (53 poena) kada je reč o transparentnosti budžetskog procesa, navodi programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.
Glavni propust na koji ukazuje Transparentnost Srbija je neizveštavanje Vlade o merama koje je preduzela na osnovu preporuka Državne revizorske institucije (DRI). To jest, boljoj oceni otvorenosti doprinelo bi praćenje njihovih ispunjenja od strane Skupštine i DRI.
Pored toga preporuke ove organizacije za popravljanje indeksa su i objavljivanje podataka o kvazifiskalnim rashodima, smanjenje diskrecionih ovlašćenja u trošenju budžetskih rezervi, uključivanje Parlamenta u proces planiranja budžeta i otvaranje budžetskih rasprava pre utvrđivanja predloga budžeta.
Srbiju su među zemlje koje svojim građanima pružaju „ograničen broj informacija potrebnih za razumevanje i analiziranje budžeta’’ plasirale činjenice da Fiskalnu strategiju ne objavljuje u propisanom roku, da nije objavila polugodišnji izveštaj o realizaciji budžeta, kao ni „građanski vodič’’ – dokument koji bi predlog budžeta približio građanima, a koji je objavljen tek u julu 2015. godine.
Na osnovu ovog istraživanja svake druge godine formira se Indeks otvorenosti budžeta, koji ispituje da li u nekoj zemlji postoje ključna budžetska dokumenta, da li ona sadrže sve potrebne podatke i u kojoj meri su oni dostupni javnosti.
Takođe, cilj istraživanja je i da pokaže da li Parlament i revizorska institucija sprovode nadzor nad izvršnom vlašću kad je reč o budžetskoj potrošnji, kao i to da li i koliko građani utiču na donošenje odluka o budžetu.
Pored preporuke Transparentnosti Srbija da je potrebno smanjiti diskreciona ovlašćenja i prethodne kao i aktuela Vlada su više puta najavljivale uštede u ovoj oblasti, iako se one nisu dogodile.
Ovo potvrđuje istraživanje koje je BIRN objavio u julu 2014. godine. Ono je pokazalo da je Vlada Republike Srbije u periodu od 2010. do 2013. godine potrošila više od pola milijarde evra na izdatke koji se vode kao diskrecioni, odnosno za razne „usluge po ugovoru“ i „specijalizovane usluge“.
Problem ovih troškova je što oni nisu precizirani u budžetu, stoga ni građani nemaju uvid u to kako se raspolaže njihovim novcem, a pored toga ministri imaju diskreciono pravo u odlučivanju na šta će se on trošiti.
BIRN Srbija će u narednim danima objaviti i podatke za prethodnu godinu o diskrecionim troškovima ministarstava.