Finansijski izveštaji javnih beležnika kojima je država poverila javna ovlašćenja nisu dostupni javnosti, niti ih oni dostavljaju nadležnim organima, Ministarstvu pravde i Javnobeležničkoj komori, a država je netransparentna u izveštavanju o njihovom poslovanju, pokazuje BIRN-ovo istraživanje.
Pored toga Poreska uprava odbija da kaže koliko novca notari uplaćuju u budžet Republike Srbije.
Protiv državne sekretarke u Ministarstvu pravde, Biljane Pavlović, koja kao član Ispitne komisije ima važnu ulogu pri izboru notara, vodi se postupak pred Agencijom za borbu protiv korupcije zbog sumnje u sukob interesa.
Pojedini notari otkazali su svoje licence ili okušali sreću u drugim službenim mestima zbog loše ekonomske situacije i malog obima posla.
Netransparentan je i rad komisija koje određuju da li su notari ispunili sve uslove za otvaranje kancelarija i po kom kriterijumu se biraju članovi ispitnih komisija za prijem novih notara u sistem.
Od samog početka primenu Zakona o javnom beležništvu pratile su nedaće i brojne kontroverze rasprostranjene među građanima, ali i među stručnom javnosti.
Četvoromesečni štrajk advokata u jesen 2014. godine potpuno je blokirao srpsko pravosuđe i okončan je kada su novim izmenama Zakona ispunjeni svi njihovi zahtevi, posebno jer im je ponovo dozvoljeno da sastavljaju kupoprodajne ugovore, a što im nije dozvoljavo Zakon o notarima iz 2014. godine.
Za to vreme, ali ni do danas, Ustavni sud nije reagovao po pitanju inicijative za ocenu ustavnosti Zakona o javnom beležništvu koju su podneli advokati.
U Advokatskoj komori zameraju notarima da ne dostavljaju blagovremeno overene kupoprodajne ugovore sudovima i da se pravna sigurnost ne postiže sačinjavanjem, overom i sadržinom ugovora, nego urednom evidencijom o nepokretnostima.
Pored primedbi, navode i dobre strane, kao na primer, to da se problemi u funkcionisanju smanjuju ili ih uopšte nema u opštinama gde ima više od jednog beležnika.
„Čim postoji konkurencija oni se pridržavaju zakona onako kako bi trebalo’’, kaže predsednica Advokatske komore Čačka Jasmina Milutinović.
Službena tajna koliko novca se sliva u budžet
Jedan deo svojih prihoda notari daju državi. To je i način da se nadoknadi novac koji se ranije slivao u budžet od sudskih taksa.
Izmenom Zakona o javnom beležništvu iz novembra 2014. godine uvedeno je da notari pored PDV-a u budžet uplaćuju i 30 odsto svojih prihoda.
BIRN je po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja tražio od Poreske uprave Ministarstva finansija podatke o tome koliko su svi javni beležnici uplatili novca po osnovu poreskih obaveza u budžet Republike Srbije u 2014. i u 2015. godini.
Poreska uprava je tek nakon već uložene žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja zbog neodgovaranja na zahtev u zakonskom roku, odgovorila da odbija da dostavi tražene podatke BIRN-u, jer predstavljaju službenu tajnu. Zbog toga je Povereniku upućena još jedna žalba.
Javni beležnici ne dostavljaju Komori svoje finansijske izveštaje, iako je i ona pored Ministarstva pravde zadužena da nadzire njihov rad.
Predsednik javnobeležničke Komore Miodrag Đukanović za BIRN kaže da javni beležnici koji vode „prosto knjigovodstvo’’, svoje finansijske izveštaje dostavljaju Poreskoj upravi, dok javni beležnici koji vode „dvojno knjigovodstvo’’, svoje finansijske izveštaje dostavljaju Poreskoj upravi i Agenciji za privredne registre, a Komori se dostavljaju podaci o učinku.
„To su statistički izveštaji sa podacima koji se odnose na preduzete službene radnje’’, dodaje Đukanović.
Ministarstvo pravde takođe ne poseduje dokumente koji se odnose na godišnje poslovanje kao ni finansijske izveštaje javnih beležnika.
U Ministarstvu navode da „nisu ovlašćeni da zahtevaju dostavljanje finansijskih izveštaja o radu javnih beležnika’’.
Nameće se pitanje da li uopšte i ko proverava kako javni beležnici rade, posebno iz razloga što im je država poverila javna ovlašćenja.
Članica Saveta za borbu protiv korupcije Miroslava Milenović kaže da nije neobično što notari ne predaju finansijke izveštaje Komori, jer ni advokati to ne dostavljaju svojoj advokatskoj komori.
„Ovde je pitanje koliko notara je dobilo odobrenje da bude paušalno oporezovano, a koliko njih vodi knjige po prostom ili dvojnom knjigovodstvu, kao i šta se dešava sa fiskalizacijom notara. I da li se budžet puni u skladu sa planom ili ne’’, kaže Milenovićeva.
Takođe, pitanje je drugih nameta, plaćaju li notari „reket“, jer su izabrani za notare i ima puno šumova da se tako nešto dešava. Savet za ovo nema relevantne potvrde, ali i dalje istražuje.
„Ako nigde ne postoji mogućnost pretrage njihovih finansijskih izveštaja, to nije dobro. Oni moraju biti javno dostupni’’ kaže Miroslava Milenović za BIRN.
S obzirom na to da notari svoje kancelarije registruju u Javnobeležničkoj komori, koja im daje i matični broj, nije moguće pretražiti ih u APR-u.
Zakon ne precizira ovo pitanje i može se reći da poslovanje javnobeležničkih kancelarija ostaje nepoznato javnosti.
Visoki savet sudstva od 2012. godine prati deo prihoda (40 odsto) od svih naplaćenih sudskih taksi. Prema njihovim zvaničnim podacima, a imajući u vidu da su javni beležnici počeli sa radom 2014. godine, prihodi su se u 2015. smanjili za 800 miliona dinara u odnosu na 2013. godinu, što bi mogao da bude deo zarade koju su notari ostvaraili u 2015. godini.
Ko je Biljana Pavlović
BIRN je nekoliko meseci bezuspešno pokušavao da o notarskom sistemu razgovara sa odgovornim predstavnicima Ministarstva pravde Republike Srbije.
Zahtev za intervju sa državnom sekretarkom Ministarstva pravde, Biljanom Pavlović, kojoj je beležništvo, inače, uža specijalnost nije prihvaćen.
Nakon nekoliko insistitranja odgovor Ministarstva pravde je bio da ne mogu da obezbede sagovornika na ovu temu.
Uloga Biljane Pavlović je posebno važna, jer je ona pored toga što je državna sekretarka u Ministarstvu pravde, takođe, i član Ispitne komisije za javne beležnike, od 2013. godine sve do danas.
Uporedo sa ovim funkcijama, Biljana Pavlović bila je i član Konkursne komisije za imenovanje prvih beležnika, nakon čega je postupk sprovođenja konkursa prešao u nadležnost Javnobeležničke komore.
Na obe funkcije u komisijama, Biljanu Pavlović imenovao je Ministar pravde Nikola Selaković.
Pre stupanja na funkciju državne sekretarke u Ministarstvu pravde, Biljana Pavlović je bila direktorka Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom.
Agenciji za borbu protiv korupcije podnete su dve prijave protiv Biljane Pavlović u oktobru 2014. i u avgustu 2015.
Po pijavi iz 2014. godine postupak je još uvek u toku a, kako propisuje Zakon o Agenciji, javnost je isključena.
Prijava je podneta zbog sumnje u povredu odredaba člana 30 Zakona o Agenciji, koji propisuje da funkcioner ne može da obavlja drugi posao ili delatnost za vreme vršenja javne funkcije.
Prema navodima iz Agencije razlog prijave je taj što je Biljana Pavlović istovremeno obavljala javnu funkciju Direktora za upravljanje oduzetom imovinom i obavljala dužnost člana Ispitne komisije za sprovođenje javnobeležničkog ispita i što je od 06.05.2014, istovremeno, vršila javnu funkciju državnog sekretara u Ministarstvu pravde i obavljala dužnost člana Komisije.
Prijava iz avgusta 2015. godine se odnosila na sumnju da je Biljana Pavlović izvršila uticaj na konkursnu komisiju i vršioca dužnosti direktora Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom oko liste kandidata o prijemu u radni odnos.
Agencija navodi da u ovom slučaju nije imala osnove da protiv nje pokrene postupak.
„Slučaj’’ Goran Andrić
Funkcionisanje notarskog sistema obeležele su brojne kontroverze. Od samog početka govorilo se da su, posebno, prvi notari bliski vladajućim strukturama i da su na ove pozicije postavljeni radi ogromne zarade. Među njima je i notar sa opštine Novi Beograd Goran Andrić, brat supruge ministra zdravlja Vesne Lončar. Dokumentacija koju poseduje BIRN pokazuje da je Vesna Lončar dala u zakup stan na Bežanijskoj kosi, u ulici Danila Lekića, od 84 kvadratna metra svom bratu Goranu Andriću kako bi u njemu obavljao notarski posao.
Međutim, kancelarija javnog beležnika Gorana Andrića ne nalazi se na Bežanijskoj kosi, već u poslovnoj zgradi Cepter u ulici Bulevar Mihajla Pupina.
Podaci kojima BIRN raspolaže pokazuju da je Andrić za četiri meseca 2014. godine ostvario promet od 40 hiljada evra, a ne 180 hiljada evra za mesec dana kako su navodili pojedini tabloidi u Srbiji.
Takođe, Goran Andrić je i član Ispitne komisije za javne beležnike, a na ovu funkciju imenovao ga je ministar pravde Selaković. U komori kažu da Andrić nije imenovan na njihov predlog.
Kancelarije bez kontrole i poneki prestup
Zakon o javnom beležništvu propisuje da notar počinje sa radom tek kada Ministarstvo pravde utvrdi da javnobeležnička kancelarija ispunjava uslove u pogledu prostorija i opreme neophodne za rad. O sprovedenoj kontroli se sačinjava zapisnik.
BIRN je od Ministarstva pravde po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama 7. aprila 2016. tražio kopije svih zapisnika o ovim sprovedenim kontrolama. U dva navrata, 21. marta i 4. aprila, ministarstvo je dostavilo svega 9 zapisnika o sprovedenim kontrolama.
Ministarstvo pravde je u svom zvaničnom odgovoru navelo da ovo „nisu svi zapisnici koji su sačinjeni, već predstavljaju deo od ukupnog broja koji će sukcesivno dostavljati’’.
Osim što ovo predstavlja kršenje Zakona, informacija je data tek nakon postavljanja pitanja zbog čega je dostavljen ovako mali broj zapisnika.
Takođe, na osnovu odgovora Ministarstva pravde od 4. aprila 2016. moglo se zaključiti se da je ovo ukupan broj, jer se navodi da dostavljaju „deo preostalih kopija zapisnika’’.
Na pitanje zbog čega nisu sprovedene sve kontrole, koje su uslov da notari otpočnu sa radom, u ministarstvu kažu da pre najnovijih izmena Zakona o javnom beležništvu nije postojala zakonska obaveza za to.
„Ova obaveza uvedena je tek izmenama i dopunama Zakona koje su stupile na snagu dana 21. decembra 2015. godine’’.
Međutim, dokumentacija koju je Ministarstvo dostavilo BIRN-u pokazuje je svih 9 kontrola sprovedeno u periodu od aprila 2015. do februara 2016. godine.
U Negotinu i Velikoj Plani, istog dana, 29. aprila 2015. godine, službeno lice Ministarstva pravde je izvršilo kontrolu javnobeležničkih kancelarija. Ista osoba je sačinila oba zapisnika o ovome, ali se u njima ne precizira da li je ta osoba i bila na terenu.
Javnobeležnička komora proverava rad notara i pokreće disciplinske postupke ukoliko utvrdi da nisu radili kako treba.
Dokumentacija koju je Komora dostavila BIRN-u pokazuje da je ona podnela Disciplinskoj komisiji pet predloga za pokretanje disciplinskih postupaka protiv notara. U svim slučajevima ove notare Disciplinska komisija je proglasila odgovornim za prestupe za koje se terete i izrekla tri novčane kazne i jedan pismeni ukor.
U slučaju Pančevačkog notara Žive Bogdanova pred sam kraj prošle godine, 18. decembra, Disciplinska komisija je donela rešenje kojim se oduzima pravo obavljanja javnobeležničke funkcije zbog „vrste, brojnosti i ozbiljnosti disciplinskih prestupa’’. Inače, Živa Bogdanov je 30. oktobra 2015. godine podneo lični zahtev za pismeni otkaz.
Prošlog meseca u policijskoj akciji „Skener’’ u borbi protiv korupcije uhapšeno je 46 osumnjičenih za privredni kriminal, pranje novca i primanje mita. Jedan od uhapšenih je i Bogdanov.
Ne cvetaju ruže u svakoj notarskoj bašti
Pet notara je promenilo javnobeležnička mesta zbog nemogućnosti obavljanja javnobeležničke delatnosti u opštinama za koje su prvobitno imenovani.
Prema rečima Miodraga Đukanovića, zbog slabog prometa, obavljanja javnobeležničke delatnosti odrekli su se notari u Mionici, Opovu, Ivanjici, Ubu i Mladenovcu.
U Javnobeležničkoj komori objašnjavaju da su umesto tih javnih beležnika određeni vršioci dužnosti između susednih javnih beležnika, pri čemu su za dva od pet upražnjenih mesta imenovani novi javni beležnici i to u Ivanjici i Mladenovcu, a da odluku o raspisivanju novih konkursa donosi ministar pravde, po mišljenju Komore.
Sam Zakon o javnim beležnicima, između ostalog, predviđa u kojim slučajevima prestaje delatnost javnom beležniku, kao i koje uslove mora da ispunjava da bi bio imenovan, ali ne precizira to da li osoba koja je već imenovana za javnog beležnika, može ponovo da se kandiduje za notara i bude imenovana na novom području.
Jedan od njih je Nenad Bukarica. On je prvobitno imenovan za područje opštine Odžaci, ali je zbog lošeg prometa i nedovoljno posla promenio opštinu na kojoj radi. Od aprila 2015. godine on je javni beležnik u opštini Vrbas.
„Stanje u Vrbasu je normalno, ništa spektakularno, da čovek padne u nesvest, ali sve stižem da plaćam, sve račune i radnike’’, objašnjava Bukarica.
Isti slučaj je i sa Tatjanom Mitrović koja je 2015. godine izabrana za javnog beležnika u opštini Opovo, a pre dva meseca imenovana je za beležnika u Mladenovcu.
U svojoj biografiji koju je priložila na konkursu za imenovanje javnih beležnika u opštini Mladenovac, objašnjava zašto se kao već aktuelni notar prijavljuje na novi konkurs.
„Nažalost, pokazalo se da je obim posla u okviru javnobeležničke delatnosti u mom službenom sedištu toliko mali da ne omogućava opstanak kancelarije, što je i razlog što konkurišem na ovom konkursu’’, navodi ona u obrazloženju.
Međutim, nisu svi notari menjali svoja službena mesta zbog ekonomske neisplativosti posla koji obavljaju. Božena Đorđević je to učinila iz čisto praktičnih razloga.
Ona je u prvoj garnituri izabranih notara imenovana za beležnika na teritoriji grada Novog Sada, a danas je notar u opštini Kovačica, kako kaže u svom rodnom mestu.
„U tom momentu nije bio konkurs za Kovačicu. S obzirom na to da moja familija polovina živi u Novom Sadu, polovina u Kovačici, imala sam kopču. Mogla sam i tamo i vamo’’, kaže za BIRN Božena Đorđević.
Na pitanje da li je bilo nekakvih prepreka za ponovno imenovanje ona kaže:
„To je ponovno imenovanje, ponovna zakletva, kao da je javni beležnik ponovo rođen. Ja sam konkurisala ravnopravno sa svima ostalima koji su hteli za Kovačicu i ministar me je izabrao’’.
Ustavni sud i dalje ćuti
Advokatska komora Beograda je Ustavnom sudu Srbije na početku protesta advokata uputila inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o javnom beležništvu i Zakona o prometu nepokretnosti.
Predsednik Advokatske komore Srbije Dragoljub Đorđević objašnjava da je Ustavni sud trebalo da donese odluku još za vreme protesta, posebno zbog toga što je reč o vrlo važnom predmetu i što je u tom trenutku pravosuđe bilo kompletno paralisano. Međutim, to se nije dogodilo, jer se sud nije mešao u svoj posao.
„Da budem iskren za tako nešto je trebalo imati hrabrosti. Naš Ustavni sud tu hrabrost nije pokazao i prepustio je životu da odredi kako će ići dalje. Tako su sve naše ustavne inicijative postale bespredmetne, jer se taj zakon izmenio’’, kaže Đorđević u razgovoru za BIRN.
Iako je ovo suštinski tehnička stvar, Ustavni sud do danas nije obavestio advokate da su izgubili pravni interes i da zbog toga inicijativa koju su podneli neće biti razmatrana.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta koji finansira fondacija National Endowment for Democracy (NED). Stavovi izrečeni u tekstu predstavljaju stavove autora i ne oslikavaju stavove donatora.