Stan koji Siniša Mali rentira, nalazi se u luksuznom stambenom objektu na Senjaku, čija je gradnja završena u martu 2017.

Ukupna površina objekta je 1.971 kvm. U njemu se, prema podacima iz katastra nalazi sedam stanova i 20 garažnih mesta, dok prema informacijama investitora, u objektu ima 10 apartmana. Unutar objekta postoje bazen, teretana, tursko kupatilo, sauna.

Objekat u kojem trenutno živi gradonačelnik Beograda, nalazi se na jednoj od najlepših lokacija Senjaka, a svojim gabaritom i stilom odudara od kuća i vila u tom kraju.

Investitor objekta je firma Sanidei iz Obrenovca, koja je u januaru 2016. dobila dozvolu za izgradnju jednospratnog objekta.

Investitori su, međutim, mimo dodeljenih uslova i dozvola, na tom objektu sazidali i potkrovlje, za šta su tek naknadno zatražili lokacijske uslove i građevinsku dozvolu.

Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda je u maju 2017. godine zaključio da za takav objekat nije moguće izdati građevinsku dozvolu jer su prekršili zakon i nisu ispunili dobijene uslove za građenje.

Siniša Mali je u pisanom odgovoru BIRN-u rekao da iznajmljuje stan u navedenoj zgradi i dodao da mesečna cena zakupa ne prelazi njegova primanja:

„Svi gube iz vida da sam ja za 20 godina rada pre nego što sam postao gradonačelnik stekao i neku ušteđevinu“, rekao je Mali.

Na pitanje kako komentariše činjenicu da je objekat nepropisno sazidan, poručio je da „ako mislimo da je nešto nelegalno da to prijavimo nadležnim organima“.

Na kraju je rekao da ne želi više ništa da komentariše jer je zabrinut za bezbednost svoje dece.

Saznanja BIRN-a da luksuzni objekat na Senjaku nije izgrađen u skladu sa izdatim uslovima, nisu hteli da komentarišu ni u preduzeću Sanidei.

U ovoj kompaniji prethodno smo uspeli da saznamo da rentiranje stanova u objektu u kojem živi gradonačelnik košta do 2.500 evra do 5.000 evra mesečno.

„Trenutno imamo jedan stan od 250 kvm, on je 5.000 evra, u njemu je ugradni nameštaj, plakari i kuhinja. Plus računi i za održavanje objekta, koji ima spa centar, a u okviru njega bazen, teretanu, tursko kupatilo, saunu i ima dva parking mesta“, rečeno nam je u firmi Sanidei.

U ponudi trenutno imaju još jedan, ali „baš manji apartman, od 110 kvm“, koji mesečno košta 2.500 evra.

Adresu na kojoj se objekat nalazi, nećemo objaviti zbog mogućeg ugrožavanja bezbednosti gradonačelnika i drugih stanara.

Kako se zidalo u zaštićenoj zoni

Investitor Sanidei dobio je u januaru 2016. godine lokacijske uslove i građevinsku dozvolu za izgradnju objekta koji se sastoji od podruma, prizemlja i prvog sprata, vidi se iz dokumentacije dostupne na sajtu Agencije za privredne registre (APR).

Radovi su započeti 9. marta 2016, a trebalo je da budu završeni 9. marta 2017. godine. Međutim, umesto jednospratnog objekta nikla je stambena zgrada sa potkrovljem sa više stanova.

Kako bi naknadno legalizovao i ovaj deo objekta, investitor podnosi zahtev za lokacijske uslove, a dva meseca nakon završetka radova, gradski Sekretarijat za urbanizam odbija da ih izda jer, kako se konstatuje, nadogradnja objekta je već završena i to u suprotnosti sa ranije izdatim uslovima.

U dokumentu koji je potpisao sekretar Sekretarijata za urbanizam Miloš Vulović, navodi se da nisu ispunjeni uslovi za građenje u skladu sa podnetim zahtevom.

U njemu se dalje napominje da je katastarska parcela na kojoj je izgrađen sporni objekat, deo prostorne celine “Senjak, Topčidersko brdo, Dedinje”, u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima, upisana u evidenciju nepokretnosti koje uživaju prethodnu zaštitu.

U skladu sa tim, Zavod za zaštitu spomenika kulture je u postupku izdavanja lokacijskih uslova u decembru 2015. isključio izgradnju kolektivno-stambene zgrade na toj parceli i propisao projektovanje novog objekta kao individualne zgrade, što investitor nije poštovao.

Takođe, istim uslovima propisana je i obaveza investitora da o početku zemljanih radova blagovremeno obavesti Zavod za zaštitu spomenika kulture, što takođe nije učinjeno.

Na kraju dokumenta se zaključuje da “na osnovu svega navedenog, nije moguće izdati građevinsku dozvolu u skladu sa podnetim zahtevom”.

Gradskog sekretara Miloša Vulovića pitali smo kakva je dalja procedura u vezi sa objektom, koje mere Sekretarijat može ili mora da preduzme, posebno imajući u vidu da su mnogi stanovi u tom objektu već prodati ili dati u zakup.

Vulovića smo pitali i da li Sekretarijat (inspekcija) ima prijavu za nelegalnu gradnju pomenutog objekta, nalog za rušenje ili preduzimanje neke druge mere, kao i da li je u vezi sa ovom nelegalnom gradnjom preduzimana neka mera – a ako nije, da li će biti i kada.

Odgovore na pitanja nismo dobili.

 Ko zida

Većinski vlasnik obrenovačke firme Sanidei je Ranko Niketić (53). Petina firme je u vlasništvu nekadašnjeg košarkaškog reprezentativca Luke Bogdanovića, koji je, kako su mediji pisali, oženjen sestrom Jelene Đoković, supruge tenisera Novaka Đokovića.

Preostalih deset odsto je u vlasništvu Nemanje Tubića, fudbalera kruševačkog Napretka.

Ova firma, pod istim imenom, gradi i u Crnoj Gori.

Sedište joj je u Budvi. Crnogorski Sanidei ima nekoliko vlasnika, među kojima je Niketićeva prezimenjakinja, Sonja Radeka Niketić. Drugi suvlasnik je Goran Blagojević iz Beograda, koji je u srpskom katastru upisan kao vlasnik jednog od stanova u objektu na Senjaku.

I ostalih šest stanova u katastru vode se na suvlasnike ili odgovorna lica srpskog i crnogorskog Sanidei.

I vlasništvo ostalih stanova je uknjiženo na investitore, među kojima su Zoran Punk iz Uba, Nikola Adašević iz Beograda, Živko Kolarov iz Stare Pazove, Monika Tešić iz Beograda.

Kontroverze oko imovine

Imovina Siniše Malog već je više puta bilo u fokusu medija, ali i državnih institucija.

Zbog sumnje na prikrivanje prihoda i imovine, Siniša Mali se našao na meti Agencije za borbu protiv korupcije, koja je u drugoj polovini 2017. godine pokrenula i postupak vanredne kontrole njegove imovine.

Taj postupak pokrenula je Majda Kršikapa, bivša direktorka Agencije, koja je u jesen 2017. godine nakon dva meseca mandata podnela ostavku, a mediji su je dovodili u vezu, između ostalog, upravo sa pomenutim vanrednim kontrolama.

BIRN je Agenciju za borbu protiv korupcije pitao u kojoj se fazi nalazi postupak vanredne kontrole koji je pokrenut protiv gradonačelnika Siniše Malog, da li su izvršene provere, ukoliko jesu, da li su  utvrđene neke nepravilnosti, kao i da li je tim povodom ponovo zatraženo izjašnjenje gradonačelnika i njegove bivše supruge Marije Mali. Takođe smo zamolili i da nam odgovore i kada se može očekivati okončanje tog postupka.

Iz Agencije je krajem marta ove godine stigao kratak odgovor da je postupak provere imovine Siniše Malog i dalje u toku, a da će Agencija po okončanju postupka, postupiti u skladu sa Zakonom.

Malim se bavilo i Tužilaštvo, ali i Uprava za sprečavanje pranja novca, koja je utvrdila da je gradonačelnik kontrolisao najmanje 45 bankovnih računa.

U registru Agencije za borbu protiv korupcije, od imovine Mali je prijavio petosoban stan od 127 kvm i garažu od oko 14 kvm i mesečni prihod od 107 hiljada dinara.