Dok su na beogradskoj Slaviji studenti održavali masovni protest 23. maja ove godine, nekih 400 kilometara južno, u Kumanovu u Severnoj Makedoniji, odvijalo se skromnije okupljanje.
Nekoliko stotina ljudi okupljenih u Kumanovu nosilo je makedonske i srpske zastave i majice sa sloganom Srpske napredne stranke (SNS) „Srbija pobeđuje”.
Skup je organizovalo lokalno udruženje Mir, sloga, stabilnost – naziv koji nesumnjivo liči na SNS-ov izborni slogan iz 2022, godine kada je udruženje i osnovano: „Mir, stabilnost, Vučić”.
„Ovo je skup koji se organizuje sa jednim jedinim ciljem – da se da podrška predsedniku Republike Srbije, gospodinu Aleksandru Vučiću, sa jednim jedinim ciljem – da istraje na svom putu ka miru, slozi, stabilnosti, jedinstvu“, rekla je za Newsmax Balkan predsednica udruženja Maja Denkovska.
Samo 38 dana pre održavanja skupa, njeno udruženje dobilo je 3.400 evra od Uprave za dijasporu pri Ministarstvu spoljnih poslova, za pravoslavne verske projekte, o čemu je prva pisala Nova ekonomija. Nekoliko nedelja kasnije, Uprava je ovom udruženju dodelila još 2.500 evra za inicijativu očuvanja ćirilice.
Uprava za dijasporu Srbije isplatila je u poslednje tri godine najmanje 250.000 evra organizacijama srpske dijaspore u Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Srbiji koje javno promovišu SNS, ponavljaju ruske narative, veličaju ratne zločince ili zastupaju desničarsku, antirodnu retoriku, pokazuje istraživanje BIRN-a.
Ni Ministarstvo spoljnih poslova ni Uprava nisu odgovorili na zahteve za komentar.
Denkovska je odbila da govori za BIRN, navodeći zdravstvene probleme. Ona je tokom protekle godine više puta govorila za Informer, čudeći se kako bilo ko u Srbiji može da bude nezadovoljan Aleksandrom Vučićem i SNS-om.
U aprilu prošle godine njeno udruženje obezbedilo je besplatne autobuse i sendviče kako bi ljude iz Kumanova prevezlo u Beograd na skup Srpske napredne stranke.
Udruženje je u više navrata dovodilo ljude iz Severne Makedoniju na skupove SNS-a koje je SNS organizovao po Srbiji u poslednje dve godine.
Podrška na mrežama za SNS
Mir, sloga, stabilnost nije jedini korisnik sredstava Uprave za dijasporu koji podržava režim Aleksandra Vučića iz Severne Makedonije.
Kao predsednik Zajednice Srba u Makedoniji – Bitolj, Zoran Žugić redovno kritikuje studentske proteste u Srbiji i srpsku organizaciju za praćenje izbora CRTA, a promovisao je i onlajn sadržaje kojima se poriče genocid u Srebrenici.
Od 2023. godine Žugićeva Zajednica Srba u Makedoniji – Bitolj dobila je od Uprave 21.300 evra.
On je negirao da je novac primljen u političke svrhe.
„To su isključivo projekti vezani za kulturu, folklor, obeležavanje istorijskih datuma, sportske manifestacije i slično – aktivnosti koje nemaju veze sa političkim zbivanjima”, rekao je Žugić.
Srpski kulturni centar – Skoplje, čija predsednica Vasilka Kitanović redovno objavljuje sadržaje SNS-a, dobio je još više – 84.500 evra od 2023. godine. Kitanovićeva nije odgovorila na zahteve za komentar.
Srbija finansira organizacije koje imaju „maligni uticaj”
U samoj Srbiji, Uprava za dijasporu redovno usmerava novac lokalnim organizacijama koje tvrde da podržavaju srpsku dijasporu u regionu.
Udruženje Izražajnost, na primer, dobilo je ukupno 23.800 evra u periodu 2023–2024. za dva projekta promovisanja upotrebe ćirilice.
Zastupnik ove organizacije je glumac Milan Bosiljčić, koji je 2023. bio među mnogim javnim ličnostima koje su potpisale podrške SNS-u.
Uprava je 2024. dodelila 9.400 evra udruženju Jeremija, čija je suosnivačica Bosiljčićeva ćerka Sara – za potrebe jezičkog kampa. Prvi projekat tog udruženja, koji Uprava nije finansirala, sproveden je u saradnji sa organizacijom Solidarité Kosovo, koju je osnovao član SNS-a Arno Gujon, koji je tada bio na čelu Uprave.
Od 2023. godine, Beogradski centar za obrazovanje i razvoj mladih (CEROB) dobio je skoro 34.000 evra od Uprave za kampove za mlade iz dijaspore.
Krajem 2023. Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) preneo je da su aktivisti SNS-a za rad u kol centrima ove stranke isplaćivani u kešu u kancelariji CEROB-a u Beogradu.
Godinu dana kasnije, predstavnika CEROB-a Ognjena Kočevića imenovala je Vlada Srbije u Upravni odbor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Uprava je takođe dodelila ukupno 13.600 evra za dva projekta Udruženju studenata Republike Srpske u Srbiji.
Tokom lokalnih izbora 2024. u Novom Sadu, članovi tog udruženja snimljeni su kamerom kako rade u kol-centru SNS-a na Novosadskom sajmu, gde su stranački operativci koristili biračke spiskove za praćenje izlaznosti.
Prošle godine Uprava je dala 8.500 evra Udruženju ratnih veterana srpskih zemalja 1990–1999 za letnje kampove za mlade. Lider udruženja, Željko Vukelić, ranije je izazvao negodovanje javnosti slanjem dece uzrasta od 11 do 15 godina u vojne kampove u Rusiji 2017. godine, gde su deca učena da rukuju oružjem.
Nijedno od gore pomenutih udruženja nije odgovorilo na zahteve za komentar.
Politikolog Duško Radosavljević rekao je da ovi tokovi novca odražavaju korene SNS-a u ultranacionalističkoj Srpskoj radikalnoj stranci, čiji je Vučić bio ključni član tokom raspada Jugoslavije devedesetih, sve do 2008, kada se odvojio i osnovao SNS.
„Ne sme se zanemariti da ovaj režim od svog nastanka nosi izrazito ideološko obeležje – krajnje desničarski stav”, rekao je Radosavljević.
„Ovo je režim ukorenjen u Srpskoj radikalnoj stranci, jednoj od najodvratnijih političkih tvorevina u Srbiji. On vrši maligni uticaj podstaknut sporovima sa susedima, nacionalizmom i podrškom ratnim zločinima.”
Proruske, „antirodne” grupe u Bosni
U Bosni su neke od organizacija koje podržava Uprava učestvovale u anti-LGBTQ+ i „antirodnim” kampanjama, protivile se zakonima koji bi pružili veću zaštitu ženama, bavile se istorijskim revizionizmom i promovisale proruske narative.
Jedna od njih, banjalučko Srpsko sabranje Baštionik, dobila je oko 34.000 evra u periodu između 2023. i 2025. za šest projekata kojima se promovišu srpski nacionalni, verski i kulturni identitet, kao i aktivnosti vezane za Kosovo.
U avgustu ove godine Baštionik je pozvao „patriote” da prisustvuju parastosu povodom smrti Ratka Mladića, osuđenog na doživotni zatvor za genocid i ratne zločine, nazivajući ga „našim generalom”.
Organizacija godinama učestvuje u događajima osmišljenim za rehabilitaciju vođe srpskog četničkog pokreta iz Drugog svetskog rata, a prošle godine, zajedno sa ruskim RT Balkan – koji finansira Kremlj, bila je i domaćin festivala dokumentarnog filma.
Još jedna banjalučka organizacija, Jadovno 1941, dobila je od Uprave preko 13.500 evra za veb-sajt posvećen očuvanju sećanja na žrtve koncentracionih logora Gospić–Jadovno–Pag iz Drugog svetskog rata.
I Baštionik i Jadovno 1941 su bili potpisnici zahteva da je u Banja Luci 2023. zabrani LGBTQ+ okupljanje, a 2024. pozvali su na povlačenje Nacrta zakona o zaštiti od nasilja u porodici i nasilja nad ženama, tvrdeći da bi se pod „izgovorom“ zaštite žena uvela „rodna ideologija”.
LGBTQ+ okupljanje je na kraju zaista i zabranjeno, a aktivisti i novinari napadnuti su kasnije tog dana; zakon o zaštiti žena je povučen i nije ponovo došao pred parlament.
Ni Baštionik ni Jadovno 1941 nisu odgovorili na zahteve za komentar.
Željka Umičević iz Helsinškog parlamenta građana Banja Luka kaže da problem nije samo u tome što takve organizacije dobijaju javni novac, već što im institucionalna podrška daje dodatni uticaj, vidljivost i legitimitet.
„Meni je najveći problem taj što su ove organizacije dobile uticaj, vidljivost i legitimitet i jako je opasno što svoje stavove predstavljaju kao glas običnih ljudi, zabrinutih roditelja ili onih koji spašavaju naše društvo od zapadnih pošasti, a država ih podržava i naše pare i javne resurse daje da ojača aktere čiji je cilj da drugim građanima i građankama ograniče ili ukinu prava.“
Tanja Topić, politička analitičarka iz Banja Luke, opisala je ovakvo finansiranje kao deo mešanja Beograda u političke i društvene prilike u Bosni, rekavši da podrška organizacijama angažovanim u ideološkim i političkim kampanjama služi jačanju nacionalnog identiteta i političke lojalnosti.
„Vladine nevladine organizacije godinama su prisutne u političkom životu Srbije i Republike Srpske”, rekla je Topić. „Funkcionišu po istom modelu – produžena su ruka vlasti, propagiraju iste vrijednosti i napadaju nevladine organizacije pod izgovorom zaštite nacionalnih interesa. U praksi je to često veličanje lika i djela nacionalnih vođa.“
„Sama podrška udruženjima koja se bave ideološkim i političkim kampanjama ima za cilj indoktrinaciju i jačanje nacionalnog identiteta”, rekla je Topić.
„Pri tome je poruka koju šalje Srbija u najmanju ruku licemjerna, jer se istovremeno podvlači kako se Srbija zalaže za suverenitet BiH, a istovremeno podržavaju ideolozi i stratezi za koje je nezavisna Republika Srpska pitanje dana.“
„Beograd dobija lojalne i odane građane u drugoj državi, čiji dio ionako prisvaja kao svoj.“
Milica Pralica iz banjalučke nevladine organizacije Oštra nula, koja se zalaže za ljudska prava, socijalnu pravdu i kulturu sećanja, pozvala je na veću transparentnost u raspodeli takvih sredstava, njihovom nadzoru i rezultatima.
„Bosni i Hercegovini nije potrebno još jedno polje nadmetanja političkih i ideoloških interesa preko organizacija civilnog društva”, rekla je Pralica.
„Potrebni su nam jasni kriterijumi, javno dostupni podaci i jednaka odgovornost svih koji koriste javni novac, bez obzira na to iz koje države on dolazi.“
„Zato smatram da nije slučajno što se u djelovanju pojedinih organizacija zajedno pojavljuju protivljenje ženskim i LGBT pravima, nacionalistički narativi, istorijski revizionizam i određene geopolitičke poruke. Njihovo povezivanje omogućava da se različita društvena pitanja predstave kao jedna velika borba za odbranu ugroženog identiteta.“