- Apelacioni sud doneo pravosnažnu odluku da su ispunjeni svi uslovi za izručenje Šveđanina Vanje Mijića 27. novembra
- Za švedsko tužilaštvo, Mijić je ključna figura u organizovanom kriminalu, čovek sposoban za nasilje koji kontroliše veliki deo tržišta drogom
- Mijić se smatra visokorangiranim pripadnikom Lisica (Foxtrot), jedne od najopasnijih bandi na teritoriji Skandinavije i Evrope
- Mosad i švedska tajna služba javno su prozvale Foxtrot da rade kao produžena ruka Revolucionarne garde Irana na teritoriji Evrope
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je Ministarstvo pravde odobrilo izručenje Vanje Mijića u Švedsku.
„Za Mijićem tragaju nadležni organi Kraljevine Švedske jer je izvršio 10 teških krivičnih dela u vezi sa narkoticima i jedno teško krivično delo u vezi sa oružjem”, piše u saopštenju koje je MUP dostavio medijima.
Ekstradicija Mijića, kog njegova domovina sumnjiči da je visokorangirani pripadnik Lisica (Foxtrot), jedne od najopasnijih bandi na teritoriji Skandinavije i Evrope, biće „izvršena u najkraćem roku”, dodao je Dačić.
Apelacioni sud je 27. novembra doneo pravosnažnu odluku da su ispunjeni svi uslovi za Mijićevo izručenje i time potvrdio odluku Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu o izručenju „Lisice”.
Mijić se trenutno nalazi u Prihvatilištu za strance u Padinskoj Skeli, kao „bezbednosni rizik”. Zabranjeno mu je da napušta kompleks, a nadzor mu je pojačan, te ga čuva desetak policajaca. Ima pravo na šetnju, sat dnevno, u ograđenom dvorišu.
Ko su Lisice?
Zbog rata bandi, koji je nastao posle raskola u Foxtrotu, opisao švedski premijer Ulf Kristerson u septembru prošle godine, kada je tražio čak i pomoć vojske kako bi se zaustavio sukob.
Nasilje se prelilo na ulice širom Švedske prošle godine pošto su se vođa Foxtrota Rava Madžid i njegovog nekada bliski saradnik Ismaila Abdo, zvani Jordgubben, u prevodu sa švedskog – Jagoda, zaratili oko tržišta droge.
Pošto je u svom domu u Upsali, univerzitetskom gradu blizu Stokholma, ubijena i Abdoova majka, Rava Madžid je pobegao. Veruje se da je od prošlog septembra u Iranu.
Švedska je raspisala poternice za obojicom, a Mosad i SAPO su u maju objavili da Teheran regrutuje članove obe bande za napade na izraelske ambasade i druge objekte.
Ministarstvo spoljnih poslova Irana, kako prenosi BBC, odbacilo je optužbe kao „neosnovane i pristrasne“, navodeći da su zanovane, kako su saopštili, na dezinformacijama koje širi Izrael.
U Švedskoj, Mijića opisuju kao vođu jednog od 25 ogranaka bande Foxtrot (lisice).
To je jedna od najnasilnijih švedskih bandi, koja regrutuje i decu ubice, zastrašuje celu Skandinaviju i pola Evropu. Osim evropske policije, njima se od skoro bavi i Mosad koji ih, kao i švedska tajna služba, označava kao produženu ruku Irana.
Vođom Foxtrota smatra se jedan od najtraženijih begunaca sa Interpolovih poternica – irački Kurd, koji ima švedsko državljanstvo, Rava Madžid, poznat pod nadimkom „kurdska lisica“.
Mijićev advokat Nikola Grebo za BIRN kaže: „Ne očekujemo ništa dobro”.
„Nažalost, ovo je pravi primer kako pritisak, koji je evidentno izvršen, daje rezultate, pa iako se ništa suštinski nije promenilo u samom predmetu od prethodne odluke Apelacionog suda kojom je ukinuto rešenje o izručenju, na poslednjem ročištu smo bili svedoci totalno drugačijeg postupanja novog sudskog veća, koje ponavljam nije želelo ni da nas sasluša, a to je zakonski minimum. Znamo da je zakon na našoj strani, što je i Apelacioni sud već jednom rekao, pa je nova odluka Apelacije da su ispunjeni svi uslovi za ekstradiciju našeg klijenta rezultat pritiska strane države na naše pravosuđe”, tvrdi Grebo.
Johana Kolga, švedska tužiteljka koja, duže od godinu dana, čeka izručenje Mijića, za BIRN kaže da će se suzdržati od komentarisanja ovog slučaja dok zvanično ne dobije konačnu odluku.
Podsetimo, tužiteljka Kolga je ranije za BIRN rekla je ovaj slučaj „veoma važan za Švedsku, jer je V.M. ključna figura u organizovanom kriminalu i ima značajnu ulogu u hijerarhiji bandi u Švedskoj“.
Vanja Mijić iz Beograda „rukovodio trgovinom oružja i droge”
Tridesetosmogodišnji Mijić je stigao u Beograd krajem 2022. godine i iznajmio stan pod pravim imenom i prezimenom.
Švedsko tužilaštvo ga tereti za trgovinu „ogromnih količina“ droge i oružja.
Neposredno pre akcije hapšenja, u kojoj su krajem oktobra prošle godine učestvovale Švedska, Srbija, Crna Gora i Eurodžast, otvorio i firmu za konsultantske usluge na Novom Beogradu.
Eurodžast i švedsko tužilaštvo tvrde da je Mijić nastavio da se bavi kriminalnim poslovima iz Beograda.
„V.M. kontroliše veliki deo tržišta droge u Švedskoj iz inostranstva. On krijumčari narkotike i oružje u Švedsku preko drugih i kontroliše distributere koji posluju u Švedskoj. Nekoliko osoba koje V.M. kontroliše osuđeno je za te zločine i trenutno služe zatvorske kazne“, odgovarila je Kolga ranije na molbu da opiše kako je Mijić rukovodio kriminalnim operacijama iz Srbije.
Kolga opisuje Vanju Mijića kao čoveka „sposobnog za nasilje“ koji „raspolaže velikim količinama finansijskih resursa“.
Zašto Švedska duže od godinu dana čeka izručenje Vanje Mijića?
Viši sud u Beogradu dva puta je donosio rešenja navodeći da su ispunjeni svi uslovi da Mijić bude izručen Švedskoj. Prvo rešenje je Apelacioni sud, po žalbi advokata, ukinuo u aprilu, navodeći da nije dostavljeno dovoljno dokaza da je Mijić počinio krivična dela.
Mijić je u međuvremenu podneo i zahtev za azil, koji je odbijen zato što je okarakterisan kao bezbednosno opasna osoba.
U oktobru ove godine isteklo je Mijićevih godinu dana u ekstradicionom pritvoru i prebačen je u Prihvatilište za azilante, a zatim – pošto mu je azil odbijen – prebačen je na drugo odeljenje, istog kompleksa, u Padinskoj skeli – u Prihvatilište za strance. Odlučeno je da tamo ostane do 90 dana jer predstavlja bezbednosni rizik. Inače, u takvom statusu u Prihvatilištu, do izručenja, moguće je biti do šest meseci.
Švedska tužiteljka Johana Kolga ranije je za BIRN izjavila da „proces u Srbiji ukazuje na to da on podmićuje ili preti određenim važnim osobama kako se ne bi pojavile na zakazanim ročištima“.