Ako bi se neko ko prvi put stiže u Beograd, oslonio na red vožnji BG voza ili trasu linija gradskog prevoza, objavljene na Portalu otvorenih podataka, vrlo je moguće da ne bi baš po planu stigao na destinaciju.

Podatke o cenama karata, stajalištima, linijama BG voza i gradskog prevoza i redovima vožnje, uprava Grada Beograda je poslednji put ažurirala pre nešto više od tri godine. 

Šta su otvoreni podaci?

Termin „otvoreni podaci“ koristi se informacije, statistiku i druge podatke kojima raspolažu ili ih stvaraju javne institucije, i to one koji su: javno dostupni u mašinski čitljivim formatima (kao što su Excel, CSV, JSON) i slobodni za korišćenje, modifikovanje i deljenje. 

Ove podatke mogu da koriste naučnici za analize i istraživanja, mediji za informisanje javnosti, privrednici za donošenje poslovnih odluka i planiranje ili IT stručnjaci za izradu mobilnih aplikacija. Na ovakvim podacima se, recimo, izrađuju aplikacije koje u realnom vremenu prikazuje zagađenje vazduha. 

Otvoreni podaci služe i samim institucijama, kako bi poboljšale kvalitet postojećih usluga ili razvile nove i odgovorile na potrebe građana. 

„Otvoreni podaci i digitalizacija javnih usluga, kada su kombinovani, imaju potencijal da demokratizuju pristup informacijama, podstiču transparentnost, pokreću ekonomski rast, omoguće razmenu znanja i olakšaju društveni razvoj“, piše u nedavno objavljenom izveštaju BIRN-a o otvorenim podacima i digitalizaciji na Zapadnom Balkanu.

Glavni grad nije jedini čiji podaci nisu ažurni. Analiza setova podataka koje su gradovi i opštine u Srbiji objavili na Portalu otvorenih podataka pokazuje da većina njih retko objavljuje nove i ažurira postojeće informacije.

Njihov broj i sadržaj se značajno razlikuje u zavisnosti od lokalne samouprave.

Na portalu je bar po jedan set podataka objavilo 56 gradova i opština, a dve trećine lokalnih samouprava u Srbiji nije objavilo ništa.

Tako je, recimo Novi Pazar objavio najviše setova podataka 67, Niš 49, Kraljevo 45, Beograd 12, a Loznica i Prokuplje – po dva. 

Dok mnogi objavljuju samo godišnje budžete, pojedini objavljuju i podatke o deponijama, saobraćaju, parkinzima, investicionim zonama, cenama kvadrata ili kulturnim znamenitostima i događajima.

Međutim, većina objavljenih podataka ne spada u takozvane setove „podataka visoke vrednosti“. Mnoge lokalne samouprave, čini se, nemaju znanja i kadrova za objavljivanje otvorenih podataka, te ono zavisi mahom od stranog finansiranja, pokazuje analiza BIRN-a.

Državni organi, ustanove i lokalne samouprave imaju obavezu da objavljuju otvorene podatke iz delokruga svojih nadležnosti na državnom Portalu otvorenih podataka od kada je 2018. godine stupio na snagu Zakon o elektronskoj upravi. 

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona je u nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Ministarstvo, međutim, „nema mehanizam za povećanje broja objavljenih podataka i nadzor nad sprovođenjem Zakona”, navela je Državna revizorska institucija (DRI) u izveštaju o otvorenim podacima u Srbiji objavljenom početkom oktobra.

„Kako bi građani i društvo imali veću korist od otvorenih podataka, potrebno je da Ministarstvo […] bude po tom pitanju mnogo aktivnije nego što je danas, jer je danas broj objavljenih podataka na niskom nivou, a o toj temi se u javnom sektoru jako malo zna”, piše u izveštaju DRI.

„Broj organa koji su objavili podatke [je] mali u odnosu na ukupan potencijalni broj” piše dalje DRI i dodaje da bi „podaci u posedu državnih organa Republike Srbije treba da budu dostupniji građanima i drugim zainteresovanim stranama u većoj meri nego što je to danas slučaj”. 

Iz Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu odgovorili na pitanja BIRN-a do objavljivanja ovog teksta.

Portal otvorenih podataka u Srbiji je pokrenut 2018. i na njemu je do sada objavljeno oko 2.500 setova podataka – od toga su četvrtinu objavili gradovi i opštine. Od ukupno 121 organizacije ili državnog organa čiji su podaci dostupni na portalu, gradovi i opštine čine gotovo polovinu.

Objavljuju se podaci manje vrednosti

Državna revizorska institucija u svom izveštaju je navela da se podaci na Portalu otvorenih podataka često objavljuju „više zbog ispunjavanja zakonske obaveze, […] nego zbog realnog cilja da se ti podaci ponovo koriste na dobrobit građana, društva, inovacija, ekonomske koristi”.

DRI je Ministarstvu tako preporučila da izradi uputstva ili organizuje obuke kako bi se objavljivanja skupova otvorenih podataka uredilo.

Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) je 2020. godine – kada je na Portalu otvorenih podataka bilo oko 2.100 objavljenih setova podataka, samo 400 manje nego danas – ocenio da njihov kvalitet i vrednost „nisu na zadovoljavajućem nivou” i da je neophodno da počne objavljivanje i takozvanih „setova podataka visoke vrednosti”.

EU direktiva o otvorenim podacima ove podatke definiše kao podaci čija bi dalja upotreba bila od velikog značajna i koristi za društvo, privredu i životnu sredinu. U ove skupove podataka spadaju statistički, meteorološki i geoprostorni podaci, podaci  o životnoj sredini, kompanijama i mobilnosti.

Malo resursa i razumevanja za otvorene podatke

Miodrag Bogunović, predavač Nacionalne akademije za java upravu i stručnjak za e-Upravu i GIS (geografski informacioni sistem) kaže da u lokalnim samoupravama, kao i u drugim organima i institucijama, nema dovoljno stručnih kadrova koji bi objavljivali otvorene podatke i redovno ih ažurirali. 

Ovaj posao u praksi obavljaju osobe zaposlene na drugim zadacima, kao dodatnu obavezu.

„U javnim institucijama ne postoji dovoljno inicijative rukovodećeg kadra za uvođenjem novih informacionih i komunikacionih tehnologija i transparentnosti rada,” dodaje on.

Bogunović objašnjava da se u Srbiji najviše podataka objavljivalo u periodima kada su to podržavale međunarodne organizacije, poput Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). 

Upravo je UNDP sa 850.000 dolara finansirao projekat Otvoreni podaci za održivi razvoj tokom 2021. i 2022. kada su lokalne samouprave objavile najviše setova podataka.

„Međutim, kada se projekat realizuje, finansijska sredstva dodele i napišu odgovarajući izveštaji, ne postoje mehanizmi koji će omogućiti njihovu kasniju kontrolu i održivi razvoj u narednom periodu, što bi moralo da se desi”, kaže Bogunović.

Državna revizorska institucija je u izveštaju o otvorenim podacima je napisala da državni organi „nisu uredili posao pripreme i objavljivanja skupova otvorenih podataka na odgovarajući način zbog nedovoljnog znanja o otvorenim podacima i nedostatka stručnog kadra”. 

Jedna od preporuka koje su revizori uputili Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave je da izradi preporuke ili organizuje obuke za zaposlene u lokalnim samoupravama i drugim organima koji imaju obavezu da objavljuju na Portalu otvorenih podataka.

Koje podatke objavljuju gradovi i opštine?

Na portalu otvorenih podataka, do sada je 56 gradova i opština objavilo 514 setova podataka. 

Analiza BIRN-a pokazuje da postoje velike razlike i u broju setova koje lokalne samouprave objavljuju i u njihovom sadržaju.

Lokalne samouprave setove podataka počele su da objavljuju 2018. godine, kada je njih sedam objavilo 36 setova. U naredne dve godine objavljeno je još oko 90, a zatim je 2021. i 2022. objavljen najviši broj setova – svake godine skoro po 200. Od tada broj setova gotovo stagnira.

Većina podataka na portalu se ne ažurira redovno. Tako je od oko 500 setova objavljenih zaključno sa 2022. godinom, samo nešto više 100 ažurirano, i to – u gotovo polovini slučajeva – zato što je ažuriran objavljeni budžet.

Setovi podataka o finansijama su najbrojniji. Gotovo trećina objavljenih setova podataka su godišnji budžeti, a neki gradovi i opštine su objavljivali i podatke o novčanim davanjima sportskim organizacijama i organizacijama civilnog društva.

Za neke gradove i opštine budžeti su ujedno i jedini podaci koje su objavili na ovom portalu. 

Drugi gradovi i opštine objavili su setove podataka od značaja za životnu sredinu, poput onih o divljim deponijama, zelenim površinama i kontejnerima za smeće, ili turizam, kao što podaci o su lokalitetima od značaja, planinskim i biciklističkim stazama.

Šta su još objavljivali gradovi i opštine?

Iako se među setovima podataka koje objavljuju lokalne samouprave najčešće nalaze godišnji budžeti i podaci o davanjima za sport, civilno društvo, poljoprivredu, neki gradovi i opštine objavljivali su, između ostalog, i podatke o putnim mrežama, investicionim zonama, potrošnji energije u javnom sektoru, poljoprivrednim zemljištima, topografiji, kanalizacionoj mreži, toplovodima, vodovodima, gasovodima, klizištima, poplavama, prostornim planovima, parkovima prirode i granicama rezervata, zaštićenim zonama, prirodnim resursima, planiranim i postojećim građevinskim zonama, vegetaciji, banjama, vodotokovima, biciklističkim trakama, pešačkim zonama, zonama usporenog saobraćaja i škola, javnoj imovini i poslovnim prostorima u vlasništvu lokalne samouprave, naftovodnim, telekomunikacionim i energetskim mrežama, sportskim terenima, školama i obdaništima.