Dok u većini osnovnih škola u Srbiji učenici hvataju zalet za izazove koje donosi nova školska godina, a roditelji se presabiraju oko dosadašnjih troškova školovanja i onih koje će tek da uslede, u zemunskoj osnovnoj školi „Svetozar Miletić“ je od 1. septembra 2017. godine zavladala vanredna situacija.
Jedna od najstarijih osnovnih škola u Beogradu nije počela sa radom zbog solidarnosti koju su pokazali roditelji učenika i kolege smenjenog direktora Miroljuba Mosurovića, i protesta koji su organizovani svako veče u školskom dvorištu.
„Ne damo Ljubu“ je postao slogan koji se raširio na društvenim mrežama i podigao pritisak ljudima u Ministarstvu prosvete, a u javnosti su se otvorila pitanja o tome kako se imenuju direktori škola, kao i u kom broju i po kojim kriterijumima sa te funkcije bivaju razrešeni pre kraja mandata.
Miroljub Mosurović bio je direktor OŠ „Svetozar Miletić“ od oktobra 2006. do 30. avgusta 2017. godine, kada ga je Ministarstvo prosvete razrešilo te dužnosti nakon što su prosvetni inspektori obavili još jednu u nizu kontrola u toj školi.
Ta odluka epilog je jednogodišnjih kontrola koje je u toj školi sprovelo nekoliko prosvetnih inspekcija. Analiza dokumenta do kojih je BIRN došao i koja se tiču „nalaza“ inspekcija dovodi u sumnju razloge za odluku ministra Šarčevića o smeni, a javnost spekuliše da je čitava situacija izazvana time da je ovaj direktor pokušao da zadrži neku vrstu samostalnosti u odnosu na Ministarstvo u postupcima donošenja odluka koje se tiču upravljanja školom, i da je propustio šansu da iz škole isključi učitelja koji je učestvovao na protestu u danu kada je Aleksandar Vučić polagao zakletvu na mesto predsednika Republike.
Iako roditelji zvanično kažu da žele da veruju da je do smene došlo zbog „šumova“ u komunikaciji između ministra i inspekcije, u nezvaničnom razgovoru kažu da sumnjaju da su razlozi Mosurovićevog razrešenja politički.
S druge strane, Ministarstvo je ostalo nemo na pokušaj BIRN-a da sazna razloge za smenu i da dobije podatke o tome u koliko je slučajeva, zbog razloga koji se stavljaju na teret Mosuroviću, smenjen direktor neke škole u Srbiji.
Pre samo godinu dana
Nakon prvog izbora za direktora OŠ „Svetozar Miletić“ 2006. godine, Mosurović je na tu poziciju reizabran još dva puta, a eksterna inspekcija Ministarstva prosvete je 2013. godine rad direktora i škole ocenila najvišom ocenom 4. Problemi za ovu školu nastaju 2016. godine, kada počinju da je opsedaju inspektori.
Prvu kontrolu u OŠ „Svetozar Miletić“ sproveli su prosvetni inspektori Gradskog sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu.
Nakon prvog zapisnika o tom nadzoru od 22. avgusta 2016. pa sve do 15. maja 2017. godine, inspektori su školu posetili još desetak puta, ali nisu pronašli nepravilnosti i nezakonitosti, niti su nalagali bilo kakve mere u vezi sa radom škole i direktora Mosurovića.
„Nijedna greška nije ustanovljena, jer nema šta da se nađe. Ali kad neko želi, ajde da kažem, da ti smesti, on vam šalje republičku. Obavi se sa njima razgovor prethodno – druže, seci, nađi kako znaš, eto to je metod rada“, kaže za BIRN Miroljub Mosurović.
Inspektorke Ministarstva prosvete prvi put dolaze u decembru 2016. godine, a u Zapisniku o vanrednom nadzoru sačinjenom 30. decembra 2016. godine navode se propusti u vezi sa vođenjem zapisnika na sednicama Školskog odbora i radnog odnosa dva nastavnika, pa su naložene mere otklanjanja tih nepravilnosti, dok je Školskom odboru naloženo da razreši direktora škole.
Na ove nalaze inspekcije i naložene mere, direktor Mosurović je inspekciji izjavio primedbe, a za BIRN kaže da su inspektori konstatovali kao jednu od nepravilnosti to da profesor geografije ne može da radi samo sa diplomom Geografskog fakulteta.
Zato je škola zatražila, a fakultet poslao potvrdu da profesor sa diplomom Geografskog fakulteta može da predaje u osnovnoj i srednjoj školi.
Druga primedba odnosila se na profesora kojem je dva puta produžen ugovor na određeno vreme. Mosurović kaže da se to dogodilo zato što je taj profesor menjao koleginicu koja je bila na trudničkom bolovanju, a koja se pred istek njegovog ugovora javila i rekla da bi se možda vratila sa održavanja trudnoće da radi do porođaja.
Zato Mosurović, kako kaže, nije raspisao konkurs za stalni radni odnos, već je produžio kolegi ugovor na još 60 dana, jer je očekivao da će se nastavnica vratiti sa bolovanja. Treći prekršaj se odnosio na primedbu da zapisnike Školskog odbora vodi sekretar škole, a ne neko od članova odbora.
Ovih nekoliko nepravilnosti koje je utvrdila inspekcija, škola je otklonila, ali budući da se radi o manjim, tehničkim nepravilnostima, Školski odbor je na sednici 17. januara 2017. godine odbio da postupi po nalogu Republičke prosvetne inspekcije i odlučio da direktora ne razreši dužnosti.
Nakon toga, 20. februara 2017. godine, inspektorke sačinjavaju još jedan Zapisnik u kojem konstatuju da su dve naložene mere izvršene, ali ukazuju i na to da Školski odbor odbija da smeni direktora.
One se zbog toga 20. februara 2017. obaveštenjem obraćaju Skupštini Grada Beograda kao nadležnom organu i traže da razreši Školski odbor, jer ne donosi odluke koje je na osnovu zakona dužan da donosi.
U međuvremenu, roditelji organizuju protest i potpisuju peticiju protiveći se smeni direktora i Školskog odbora, a inspekcija 17. marta 2017. godine pravi novi zapisnik kojim ukida meru razrešenja direktora škole.
„Napad“ je odbijen i Mosurović ostaje na čelu „Miletića“, a s obzirom na činjenicu da je pet meseci kasnije ipak razrešen, roditelji, ali i sam direktor ocenjuju da je njegovu poziciju tada „sačuvala“ predizborna kampanja koja je bila u klimaksu.
Iako je prethodni vanredni nadzor okončan zaključcima da su propusti otklonjeni i mere ukinute, u junu ove godine u „Miletić“ ponovo stiže republička inspekcija, i to bez najave. Novi vanredni nadzor obavili su inspektori Biljana Marković i Radoje Stopić koji su dovedeni iz Valjeva i Užica.
Nadzor je obavljen 29. juna 2017, a u zapisniku od 7. jula utvrđuju se isti oni propusti za koje su inspektori već ranije utvrdili da su otklonjeni, i još nekoliko novih manjih propusta.
„Pravni tim je pregledao svu dokumentaciju i zaključio da su postojale manje nepravilnosti u radu škole, ali da su to nepravilnosti tehničke prirode koje ima svaka institucija. Ove nepravilnosti ni na jedan način nisu ugrozile rad škole niti kvalitet nastave i nisu oštetile budžet škole“, kaže za BIRN Zvezdana Čolić, jedan od roditelja koji je učestvovao u radu Pravnog tima škole.
Međutim, iako su konstatovali nepravilnosti, inspektori nisu izrekli nikakve mere. Zbog svega, Pravni tim ovaj nadzor i zapisnik ocenjuje kao nezakonit, a na nelogičnosti za BIRN ukazuje i razrešeni direktor Mosurović: „Ovde nema nijedne mere. Ovde se konstatuje šta se dešavalo u januaru, februaru i martu, a to što se tada dešavalo je poništeno, odluka ukinuta i konstatovano da je sve u redu“.
Uprkos tome, Ministarstvo prosvete nekoliko dana pred početak školske godine, 28. avgusta, donosi Rešenje o razrešenju direktora Mosurovića, pozivajući se na član 35. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
A taj član zakona kaže da će inspekcija, ukoliko utvrdi nepravilnosti, odrediti rok za njihovo otklanjanje (što u ovom slučaju nije učinjeno). Član 35 dalje određuje da ukoliko organ upravljanja (Školski odbor) ne postupi u datom roku, Ministarstvo prosvete, između ostalog, može da razreši direktora i Školski odbor.
Kako Školski odbor nije imao mere po kojima je trebalo da postupi, Pravni tim škole je rešenja Ministarstva o razrešenju direktora i Školskog odbora ocenio kao nezakonita, jer se pozivaju na okolnosti koje više ne postoje.
„Najočigledniji problem, koji i laici koji uključe logiku mogu da primete, javlja se kod rešenja o razrešenju, koje se poziva na mere po kojima treba postupati, a koje su navedene u zapisnicima po nadzorima koji su okončani u skladu sa zakonom. Smatra se da je taj nalaz zatvoren, odnosno da više ne postoji. Kasnije doneseno rešenje o razrešenju se, međutim, ponovo poziva na iste te nalaze i mere, kojih više nema, pa se u rešenju Ministarstva nepotrebno navode stari zapisnici i naložene mere. One u junu 2017, kada se ponovo vrši inspekcijski nadzor, više nisu relevantne, s obzirom da je zapisnicima od 20. 2. 2017. i 17. 3. 2017. inspekcijski nadzor po ranije utvrđenim nepravilnostima okončan, u skladu sa zakonom“, ocenjuje Pravni tim „Miletića“ i navodi da je u skladu sa tim reagovao „podnoseći pravne instrumente koje ima na raspolaganju“.
U vezi sa spornim rešenjem, BIRN je pokušao da dobije objašnjenje i tumačenje navedenih osporavanja i od ministra prosvete Mladena Šarčevića, ali ni nakon pokušaja da sa njim razgovaramo telefonom, kao ni nakon pitanja poslatih pisanim putem, odgovor nije stigao.
BIRN je pitao po kom osnovu je, nakon nadzora gradske inspekcije, izvršen vanredni nadzor inspektora Ministarstva prosvete u oktobru 2016, kada prethodno gradski inspektori nisu pronašli nikakve nepravilnosti, niti izrekli bilo kakve mere.
Pored toga, zbog čega su vanredni inspekcijski nadzor 29. juna 2017. godine uradili inspektori iz Valjeva i Užica, da li je to redovna praksa i po kom zakonskom osnovu i u kojoj proceduri su za ovaj nadzor izabrani baš ti inspektori.
Na kraju, BIRN je postavio pitanje koliko su česte situacije poput one u OŠ „Svetozar Miletić“ u Zemunu, koliko je direktora škola smenjeno u poslednjih godinu dana, šta su bili razlozi za smene i da li će prihvatiti poziv roditelja na razgovor kako bi se razmotrile sve okolnosti ovog slučaja i našlo rešenje u interesu učenika ove škole.
Zakon ili politika
Tanani pravni argumenti, kako o njima govore predstavnici Pravnog tima škole, kojima je Ministarstvo pokušalo da opravda razrešenje dugogodišnjeg direktora, navodi roditelje na zaključak da se iza zvaničnih razloga kriju neki sasvim drugi, možda lični i politički interesi.
Roditelji o tome, međutim, nerado pričaju bojeći se da će njihov protest koji nazivaju „časom istine i demokratije“ biti označen kao politički, što je u više javnih istupa već učinio resorni ministar.
Jedna od verzija priče jeste da razloge za razrešenje treba tražiti u činjenici da direktor Ljuba nije stranački čovek preko kojeg se mogu završavati razni unosni poslovi.
Mosurović, međutim, odbija o tome da se izjašnjava. „Mi smo odlučili da o politici ne pričamo, ovo je potpuno apolitičan protest u organizaciji roditelja, roditelji hoće istinu. Mi svi dolazimo na posao. Ove priče da ja to sve organizujem… Znate kako, ja mogu da organizujem 10 ljudi, svojih prijatelja, ali ne mogu da okupim 2500 roditelja da ih lažem. Ne mogu, ovi ljudi dobro znaju ko je Ljuba. Ja u Zemunu živim hiljadu godina. I ovo je borba za istinu, borba protiv nepravde“.
Na pitanje šta je motiv da bude smenjen, odgovara da je to pitanje za Ministarstvo.
Mosurović ne želi da nagađa o tome da li su razlozi za njegovo razrešenje politički, a na pitanje kako odgovara na spekulacije da je smenjen zato što nije hteo da otpusti nastavnika Marka Radosavljevića kojeg je Aleksandar Vučić nazvao „jednim od dosovskih batinaša“, pravdajući time postupke naprednjačkog obezbeđenja koje je Radosavljevića nasilno pokušalo da ukloni sa prote-stnog okupljanja organizovanog na dan Vučićeve inauguracije u junu 2017. godine, Mosurović kaže da je ceo slučaj ispitao i utvrdio da nastavnik nije učinio nikakav prekršaj.
On kaže da mu je nastavnik objasnio da je fotografija na kojoj se Radosavljević vidi kako pije iz flaše, a koju je Vučić prikazao javnosti na konferenciji za novinare, načinjena na jednoj amaterskoj pozorišnoj predstavi, i na njegov Fejsbuk profil postavljena još pre nego što je postao nastavnik.
Mosurović smatra da je Radosavljević te fotografije trebalo da skine sa profila kada je počeo da radi u školi, ali i da u tom slučaju prestupa nije bilo.
„Dakle, šta su oni uradili, taj koji je pokazao fotografiju je prevaren, čovek nije bio pijan, već je to insert iz pozorišne predstave. Prema tome, ja sam se konsultovao sa advokatima, on u školi nije napravio nikakvu grešku. Jeste možda moralnu. Jer ne ide da se učitelj slika go. OK, slikao se pre 10 godina, ali kada si se zaposlio, trebalo je te slike da ukloniš. Ja nemam uvid u Fejsbuk profile svojih zaposlenih, to je njihova privatna stvar. Jel’ on napravio neku grešku tamo na mitingu? Pa što ga onda niste uhapsili?“, pita Mosurović i zaključuje da „nema pojma“ da li bi to mogao biti jedan od razloga za njegovu smenu.
Na pitanje kako odgovara na spekulacije da je smenjen zbog toga što odbija da postane član vladajućeg SNS-a, Mosurović odgovara da su ga, od početka direktorovanja, zvale sve partije koje su tokom tog perioda bile na vlasti.
„Za ovih 11 godina koliko sam ovde, nikada nisam hteo da budem ni u jednoj partiji. Da li je to razlog, treba njih da pitate. Za vreme mog mandata tu je bila Socijalistička partija, pa je bila Demokratska stranka, pa sad SNS, ni u jednu nisam ušao“, kaže Mosurović i dodaje da do prošle godine nikada nije imao problema sa nepravilnostima u radu i inspekcijama.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta koji finansira fondacija The Balkan Trust for Democracy (BTD). Stavovi izrečeni u tekstu predstavljaju stavove autora i ne izražavaju stavove donatora.
Tekst Politička smena iz proceduralnih razloga objavljen je u Nedeljniku Vreme – br. 1393, 14. septembar 2017. godine.