Afera „Pazar“ potresa srpsko tužilaštvo, bar prema pisanju tabloida „Srpski telegraf“. Ove dnevne novine su u vikend-izdanju od 7. septembra 2019. godine objavile priču sa proslave rođendana tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Stanislava Dukića kojoj su navodno prisustvovali ljudi sa debelim kriminalnim dosijeom.

Optužba je sledeća: ako na slikama imamo bar četvoro tužilaca – domaćina proslave Stanislava Dukića i njegove goste, Gorana Ilića, Zorana Vidakovića i Sandru Kulezić – i ako vidimo da su se tog dana na istom mestu pojavili ljudi za koje se osnovano sumnja da su kriminalci, da li je to potvrda da su i ovi tužioci korumpirani?

Razume se, u tradiciji tabloida, pomenuti tužioci su osuđeni i sve je jasno. Međutim, sam slučaj i način na koji su podaci objavljeni može da dovede u pitanje ovakav stav.

Na ovu objavu reagovalo je Republičko javno tužilaštvo i po hitnom postupku, praktično za vikend, zakazalo sednicu Etičkog odbora, što nije tako čest slučaj kada je ova institucija u pitanju. Etički odbor se sastao u ponedeljak 9. septembra i odlučio da slučaj prosledi Disciplinskoj komisiji Državnog veća tužilaca. Ona bi trebalo da proceni da li je neko od tužilaca koji su pomenuti u objavi „Srpskog telegrafa“ prekršio neka od etičkih ili drugih pravila koja obavezuju tužioce u Srbiji.

„Srpski telegraf“ je objavio, u opremi primerenoj ovom tabloidu, da su se na proslavi 50. rođendana tužioca Dukića pored njegovih kolega iz tužilaštva i članova Državnog veća tužilaca – tela u kome je i sam Dukić – pojavile i osobe iz Novog Pazara za koje se „opravdano sumnja“ da su kriminalci – i to kriminalci koji se bave narko-biznisom.

Činjenica da su se slike sa prijema u hotelu „Šumadija“ pojavile u tabloidu dovele su do toga da se otvori i tema ko je slikao i zbog čega, pa je tužilac dr Goran Ilić izjavio da mu izgleda kao da je to radila „služba“, a ne paparaci, i da mu se čini da je umesto da ih štiti, ugrozila bezbednost ovih javnih funkcionera.

U izjavi za dnevne novine „Danas“ (izdanje od utorka 10. septembra) izjavio je da mu je jasno da je on meta. „O rođendanu mog kolege ne bi se pisalo da nisam bio jedan od gostiju. Ovo je otvorena hajka i ne znam šta je sledeće, da me neko likvidira“, rekao je Ilić.

Da li je sve organizovano da bi se slomila kičma neposlušnom tužiocu i jednom od retkih ljudi iz te branše koji javno govori o tome na koji način tužilaštvo radi i zbog čega nema velikih istraga uprkos mnogobrojnim primerima kriminala i korupcije u Srbiji ili je u pitanju neki veći obračun koji treba da obezbedi primat dominantnoj političkoj struji u Srbiji i u telu u kojem, do sada, nemaju „apsolutnu većinu“?  

Tužilac Goran Ilić, foto: privatna arhiva

Kome smeta rođendan u „Šumadiji“

U telefonskoj izjavi tužilac Dukić kaže da je normalno da se slavi rođendan i da se pozovu različiti ljudi, ali je izričit u tome da na proslavi nisu bili ljudi koji su kriminalci, kako ga se optužuje.

„Prolazio sam kroz težak period, imao sam određene zdravstvene probleme i kada sam to prebrodio, odlučio sam da napravim slavlje i da počastim ljude sa kojima sam prijatelj i sa kojima sarađujem“, kaže Dukić.

On ponavlja ono što je rekao i pred Etičkim odborom: da su u tabloidu lažno objavili imena ljudi koji su bili na proslavi i da apsolutno nema govora da je povezan sa bilo kim iz sveta kriminala. Na pitanje otkud na rođendanu Halil Emrović, kontroverzni privrednik iz Novog Pazara za kojeg se, baš kao i za njegovog brata Edina, u istom gradu priča da su novac stekli preprodajom droge (za šta nikada nisu osuđeni i pored brojnih krivičnih prijava), Dukić odgovara da je Emrovića zvao po sugestiji narodnog poslanika Srpske napredne stranke iz Novog Pazara Nikole Jolovića, a koji se na kraju nije ni pojavio na rođendanu.

Poslanik Jolović je, takođe, prošle godine vodio tužioca Dukića na proslavu otvaranja Emrovićevog hotela i nadaleko čuvenog rizorta „Emrovića raj“ u Novopazarskoj banji, kada je kao glavna zvezda nastupila Svetlana Ražnatović.

Na naše pitanje šta mu je Jolović rekao pošto je njegov rođendan postao povod za raščišćavanja u tužilaštvu, Dukić nije želeo da odgovori, ali je objasnio da je sa Jolovićem postao drug tek po dolasku u Beograd.

„Mi se nismo družili u Novom Pazaru dok sam ja tamo radio kao tužilac, nego smo počeli da se viđamo kada smo obojica počeli da radimo u Beogradu, on kao poslanik SNS-a, a ja kao tužilac.“

Dukić ne vidi ništa sporno u tome da je drugar sa političarima i kaže da je i ovaj rođendan hteo da napravi da bi se na neki način odužio onima koji su njega vodili na ručkove.

On takođe, kako kaže, nije znao ništa u vezi sa hotelom „Šumadija“ u kojem je organizovao proslavu. Nije mu bilo poznato da je taj hotel preuzet od vlasnika u kontroverznom postupku uz upotrebu maskiranih osoba prošle zime, o čemu je BIRN iscrpno izvestio u martu 2019. godine. BIRN je tada objavio istraživanje u kome se pokazuje mehanizam preuzimanja firme i imovine vredne nekoliko miliona evra za mnogo manji iznos, u šta je bio upleten Branko Stefanović, penzioner iz Beograda, poznatiji kao otac ministra policije dr Nebojše Stefanovića.

U priči je objavljeno i svedočenje nekadašnjeg vlasnika hotela o tome kako mu je Stefanović nudio 300.000 evra u kešu da „izađe iz posla“, kao i saznanje o tome kako je policija zataškala istragu povodom nasilnog upada u sam hotel od strane maskiranih napadača.

Tužilac Dukić kaže da ne zna ništa o umešanosti Branka Stefanovića u taj posao, da nije znao kada je zakazao proslavu da postoji bilo šta kontroverzno sa tim mestom. „Tamo sam bio na nekakvoj obuci 2010. godine i ništa mi drugo u vezi s tim nije bilo poznato, mislio sam da je to Best Western hotel“, rekao je Dukić.

Njegovo je uverenje da je ovo podvala „Srpskog telegrafa“ sa kojim od ranije ima spor. Na pitanje da li zna ko ih je snimao i šta znači ako su to radile „službe“, kaže da bi i očekivao da službe prate takav događaj s obzirom na visok nivo zvanica iz sveta pravosuđa, biznisa i politike, i da bi oni trebalo da ih štite od potencijalnih problema. Za razliku od svog kolege Ilića, koji je na neki način uveren da je bezbednosna agencija možda zloupotrebljena i da bi ona, ako je imala neka saznanja o tome ko će doći, trebalo i da javi tužiocima, Dukić ne veruje da se radi o tome, ali, kaže, nema nikakav mehanizam da to formalno i zvanično proveri.

Hajka na Ilića ili nešto treće

Dr Goran Ilić, zamenik predsednika Državnog veća tužilaca, zamenik Republičkog javnog tužioca i Poverenik za samostalnost, osoba je koja nema nikakve „repove“ u svojoj karijeri koja je i praktičarska i akademska, ponovo se našao u „novinama“, a da to nema neke veze sa njegovim poslom. Naprotiv. Od njega se po ko zna koji put pravi problematična osoba, uz diskvalifikacije da je zapravo korumpiran i nedostojan funkcije.

On je na važnom mestu u tužilačkoj hijerarhiji, a po hrabrosti da javno govori o problemima u srpskom tužilaštvu i pravosuđu i previše se ističe za ukus ovog vremena, posebno kada se ima u vidu da je tužilačka funkcija u Srbiji nestabilnija od mnogih drugih. Takav tužilac, koji je diskretno, ali otvoreno u javnosti govorio o različitim temama iz domena svoje profesije, često se u poslednjih nekoliko godina nalazio na udaru tabloida. Nedavno su ga predstavnici jedne gongo nevladine organizacije optužili da ne radi svoj posao zbog stava iznetog u jednom tvitu.

On je deo Državnog veća tužilaca, tela koje umnogome oblikuje tužilački ekosistem Srbije, u kome sedi još deset osoba. Ovo veće se bavi izborom i reizborom tužilaca i njihovih zamenika na svim nivoima i delimično je odgovorno za to kako će izgledati ova profesija u budućnosti. Aktualni režim – koji je u veću zastupljen sa dva člana a to su ministarka pravosuđa Nela Kuburović i predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe Petar Petrović – nema apsolutnu većinu u veću tako da ponekad vlast baš i ne može da donosi odluke o imenovanjima i prestanku funkcije onako kako bi želela.

Zagorka Dolovac, višegodišnja državna tužiteljka, osoba je koju gotovo da niko nikada nije ni čuo ni video, tako da Goran Ilić, koji se ipak oglašavao u javnosti povodom brojnih slučajeva, štrči u toj i takvoj postavci i izgleda kao osoba koja se u najvećoj meri bori za integritet javnih tužilaca u Srbiji.

Pored toga, zvuči neverovatno da tužioci ne znaju gde odlaze na proslave i ko sve tamo sedi, a činjenica da ih BIA izgleda prati zbog toga – i to ne da bi ih zaštitila – govori o nemoći ljudi za koje se veruje da bi mogli da u Srbiji urade nešto više na polju jačanja vladavine zakona. Zvuči takođe potresno da republička javna tužiteljka, koja je do sada imala bezbroj primera u kojima je mogla da reaguje – recimo i u slučaju preuzimanja hotela „Šumadija“ – nikad ništa nije uradila, niti iko od tužilaca (kojih inače nama dovoljno u sistemu), a da je sada naprasno rešila, posle pisanja tabloida koji je poznat po objavljivanju neproverenih informacija, da reaguje i možda suspenduje kolege koji su na visokim funkcijama zbog njihove „neopreznosti“.

Srpsko tužilaštvo ne može da se podiči epohalnim istragama i slučajevima koje je otvorilo u poslednjih sedam godina, posebno od trenutka kada je pre nekoliko godina istraga prešla u ruke tužilaca. Štaviše, skoro da nismo mogli ni da čujemo glas kojim bi se tužioci suprotstavili vrsti „pravnog nasilja“ koje godinama dolazi iz samog vrha države, bilo da se radi o izjavama Aleksandra Vučića, bilo da je u pitanju ministar policije Nebojša Stefanović.

Tužioci su ostajali nemi, osim u retkim situacijama kada se Ilić oglašavao, tako da je lako zamisliti da postoji neka vrsta plana da se i on isključi iz visokog tužilačkog veća i da se u nekom budućem periodu odluke donose „bez svedoka“.

Zbog toga neki izvori kažu da je čitava ova akcija i organizovana sa namerom da se kompromituju ljudi koji u ovoj „tužilačkoj vladi“ pružaju otpor i navodno ne slede sve instrukcije koje bi mogle da dođu iz vlasti, a tiču se izbora i napredovanja tužilaca.

Ko su članovi Državnog veća tužilaca

Zagorka Dolovac, republički javni tužilac

Nela Kuburović, ministar pravde u Vladi Republike Srbije

Petar Petrović, predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu u Narodnoj skupštini Republike Srbije

dr Goran Ilić, zamenik Republičkog javnog tužioca

Radovan Lazić, zamenik javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom

Sadu

Tatjana Lagumdžija, zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu

Stanislav Dukić, zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu

Sandra Kulezić, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Šapcu

Svetlana Nenadić, zamenik javnog tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu

dr Zoran Stojanović, redovni prof. Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Tekst je objavljen u Nedeljniku Vreme – br. 1497, 12. septembra 2019. godine. 

* Tužilac dr Goran Ilić je u tekstu bio nenamerno pogrešno potpisan kao tužilac u Višem javnom tužilaštvu.