Praktično nigde u svetu nije razgraničeno da li je neko umro sa kovidom ili od kovida

Vodič Svetske zdravstvene organizacije eksplicitno kaže da kovid 19 treba da bude zabeležen kao uzrok smrti kod svih preminulih kod kojih je bolest uzrokovala, sumnja se da je uzrokovala ili doprinela smrtnom ishodu, kaže za BIRN Jovana Milić, naučna saradnica Univerziteta u Modeni i Ređo Emiliji.

Praktično nigde u svetu nije razgraničeno da li je neko umro sa kovidom ili od kovida. Osim u slučaju saobraćajne nesreće i drugih vidova nasilnih smrti, koji su navedeni u vodiču Svetske zdravstvene organizacije – kaže u razgovoru za BIRN Jovana Milić, naučna saradnica Univerziteta u Modeni i Ređo Emiliji.

Ona navodi da samo kod nasilnih smrti možete sa sigurnošću da uzrok smrti nije kovid 19, nego nastale.

„Samo nasilne smrti se sigurno mogu isključiti iz statistike, a sve ostalo se vrlo teško isključuje kao uzrok smrti u slučaju da pacijent ima virus. Vodič Svetske zdravstvene organizacije eksplicitno kaže da kovid 19 treba da bude zabeležen kao uzrok smrti kod svih preminulih kod kojih je bolest uzrokovala, sumnja se da je uzrokovala ili doprinela smrtnom ishodu“, kaže Jovana Milić.

Zbog čega je važno praviti razliku da li je smrt nastupila od korone ili sa njom?

To jeste pitanje za naučna istraživanje da li je neko umro sa kovidom ili od kovida, bitno za nas istraživače, ali je u ovom trenutku praktično nemoguće odvojiti zato što mi još uvek ne poznajemo dobro dijapazon kliničke slike kovid-19 koja ne mora da bude samo blaga respiratorna infekcija ili pneumonija, zapaljenje pluća, ponekad praćeno teškom respiratornom insuficijencijom. Postoje neke druge kliničke manifestacije van respiratornog sistema koje mi još uvek otkrivamo.

U kojim situacijama možemo da kažemo da neko nije umro od korone, a bio je pozitivan na nju?

Jedino gde sigurno možemo da isključimo da neko nije preminuo od kovida 19, a imao ga je, jeste ako je nastupila nasilna smrt. Takve situacije su statistički zanemarljive i sigurno ne možemo da imamo razliku od 300 preminulih koja se objašnjava na ovaj način. Ipak, treba naglasiti da popunjavanje potvrde o smrti mnogo zavisi od lekara. Lična procena lekara je da smrt kod pacijenta nije nastupila usled kovida 19 i on to može da napiše u potvrdi o smrti. Međutim, preporuke SZO su da se svakako notira da je pacijent imao kovid 19. Čak je i infarkt teško isključiti, mada ga i SZO trenutno isključuje kao uzrok smrti kod pacijenata sa kovidom 19. Ako je kod nekog nastupio infarkt, a bio je pozitivan na kovid-19, tu je izuzetno teško reći da taj infarkt nije u vezi sa kovidom-19 zato što postoje naučni radovi koji govore baš o toj povezanosti. Promene na kardiovaskularnom sistemu usled kovid-19 mogle bi da doprinesu infarktu. To ne znači da je kovid-19 neposredni uzrok infarkta, već da učestvuje jednim delom u kaskadi događaja koja dovodi do infarkta. Tako da u principu, u ovom trenutku, vrlo malo situacija bi moglo da se isključi.

Šta je sa pacijentima kod kojih je test pokazivao negativan rezultat, a imali su simptome ovog virusa, konkretno vodili su se kao nekakvi slučajevi sumnje?

Dijagnoza kovid-19 uspostavlja se nazofaringealnim brisom koji se uzima duboko iz nozdrve i usne duplje. Ako je test pozitivan, neko ima virus. Međutim, postoje slučajevi gde taj test može da bude negativan, ali da pacijent ipak ima kovid 19. To može da znači da se virus „spustio“ na pluća, da se tamo nalazi, a da vi kad uzimate bris iz gornjih respiratornih puteva ne nalazite virus tamo, zato što je on dole.

Postoje neke metode koje su invazivne, koje se ne rade rutinski, zato što su skupe i rizične po operatera, da vi uzmete uzorak iz donjih respiratornih puteva i da tamo nađete virus. Na primer, neko ko se vodi kao negativan u bazi, a umro je, možda je bio kovid pacijent ukoliko je imao neke faktore rizika ili kliničku sliku koja bi upućivala na to čak i da je njegov bris bio negativan. Po vodičima Svetske zdravstvene organizacije, čak i takvi pacijenti se mogu voditi kao žrtve kovida 19.

Svetska zdravstvena organizacija daje jasne preporuke u vezi sa evidentiranjem preminulih koje smo objasnili, kako Srbija treba da se odnosi prema tome?

Srbija bi trebalo da prati ono što većina razvijenih zemalja radi i da nema ovakve skandale. Svetska zdravstvena organizacija nema mandat da nekoga obaveže, da nekoga kažnjava, nije ta vrsta organizacije, ali bi preporuke SZO trebalo da se smatraju standardom.

Kakve posledice ovakvo vođenje podataka može da ima po istraživačke radove i zaključke do kojih oni treba da dođu?

Ukoliko je baza loše popunjavana, ta statistička analiza koju vi odradite neće pokazivati realnu sliku. To je uvek rizik kod naučnih istraživanja ovog tipa, van korone i van Srbije, uvek imate tu vrstu problema. Ako je ovde tako veliko zataškavanje, ako se radi o tako velikom broju pacijenata koji magično nestanu iz statistike, tu dobijate rezultate koji ne odgovaraju realnosti. Odnosno, mogu da se izvedu pogrešni zaključci o samoj bolesti kod nas.

Šta bi bilo noramlno da ljudi od struke urade u ovakvoj situaciji?

Najvažnije je da neko iz kriznog štaba izađe i objasni o čemu se tu radi. Ne može ta diskrapanca da se objasni onim što je rečeno, da su pojedini pacijenti umrli od kovida ili sa kovidom.