Pranje novca i rizik od finansiranja terorizma biće pod lupom u nekoliko balkanskih država u narednih par meseci. Posete ili evaluacije stručnjaka Moneyval-a, komiteta eksperata Saveta Evrope za evaluaciju mera za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, očekuju se do kraja godine Bosni i Hercegovini (BiH) i Srbiji.
Stručnjaci će BiH posetiti početkom jeseni, a od njihove procene zavisiće da li će se ova zemlja pridružiti Albaniji koja se već treću godinu nalazi na sivoj listi Moneyval-a. Osam godina nakon što je BiH skinuta sa ove liste, vraćanje na nju je sve izvesnije, kažu analitičari, navodeći da vlasti nisu usvojile potrebne zakone niti provele reforme za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.
Povratak na spisak rizičnih zemalja bi značajno otežao novčane transakcije za firme ali i za građane.
Srbija bi svoj izveštaj o napretku trebalo da podnese ove godine. Država je na sivoj listi Međudržavnog tela za kontrolu i sprečavanje pranja novca (FATF), organizacije koja postavlja globalne standarde u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma, bila od februara 2018. do juna 2019.
Severna Makedonija je bila na sivoj listi Moneyval-a od oktobra 2021. do februara ove godine. Na ovu listu je stavljena sa zemljama koje nisu ispunile sve međunarodne poreske standarde, a obavezale su se na reformu.
Srbija i pranje novca: Zakoni mahom usaglašeni, njihova primena upitna
U poslednjem objavljenom izveštaju Moneyval-a za Srbiju iz novembra 2021. godine, navodi se da su propisi neophodni za borbu protiv pranja novca „usaglašeni“ sa pet od 40 preporuka FATF-a, „uglavnom usaglašeni“ sa 34 preporuke i „delimično usaglašeni“ sa jednom koja se odnosi na međunarodne standarde o virtualnoj imovini koji pokrivaju, između ostalog, kriptovalute.
U izveštaju se navodi da je Srbija izmenila zakone i usvojila neophodne propise o radu notara i advokata kojim se, između ostalog, oni obavezuju da proveravaju krajnje primaoce transakcija, kao i propise o licenciranju računovođa i agenata za prodaju nekretnina, finansijskom nadzoru i međunarodnoj saradnji, ali se navodi da Moneyval ne ocenjuje da li i koliko se propisi zaista primenjuju u praksi.
Saša Đorđević, koordinator za Srbiju i Crnu Goru Globalne inicijative za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, smatra da je „političarima u Srbiji stalo da se ova zemlja ne nađe ponovo na sivoj listi, naročito ako se zna da je trebalo pet godina da se isprave nedostaci koje je FATF utvrdio.“
„Trenutno ne postoji sveobuhvatna analiza, pa je teško proceniti koliko se 40 preporuka zaista sprovode u praksi. Tu je potrebna spoljna evaluacija koju bi podržali javni, privatni i civilni sektor. Ono što je moguće – utvrditi sektore koji se nalaze u riziku od pranja novca. Postoji saglasnost da je to sektor nekretnina, a posebno nelegalna gradnja, koja je višedecenijski problem u Srbiji“, kaže Đorđević.
Srbija je 2020. trebalo da uradi analizu usklađenosti zakonskog okvira sa preporukama FATF za vođenje finansijskih istraga paralelno sa krivičnim istragama, a zatim da naredne godine donese i strateški okvir u oblasti borbe protiv finansijskog kriminala. Do sada je urađena samo analiza koja je dostavljena Ministarstvu pravde krajem juna 2022.
U poslednjem izveštaju Ministarstva o sprovođenju Akcionog plana za poglavlje 23 za približavanje Evropskoj uniji za drugi kvartal 2023, navodi se da je formirana radna grupa za izradu strateškog dokumenta koja je do sada održala dva sastanka, kao i da na njegovoj izradi Srbija sarađuje Misijom OEBS-a.
Do objavljivanja teksta, iz Ministarstva pravde nisu odgovorili na pitanja BIRN-a o tome kada će strateški dokument biti izrađen i zašto se kasni sa njegovim donošenjem.
Đorđević navodi da je Uprava za sprečavanje pranja novca zvanično objavila da je ukupna vrednost imovine koja je bila predmet istraga zbog pranja novca između 2018. i 2020. godine u Srbiji viša od 57 miliona evra. Ali Globalna inicijativa za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala procenjuje da prava suma iznosi između jedne i 2,5 milijarde evra.
„To je samo deo nelegalnih finansijskih tokova u Srbiji za koje se procenjuje da iznose blizu pet odsto bruto društvenog proizvoda, kako je procenjeno u izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala“, navodi on.
Bosna i Hercegovina se lako može ponovo naći na sivoj listi Moneyval-a
Moneyval-a doći će u evaluacijsku posetu Bosni i Hercegovini 25. septembra, potvrdili su iz ove institucije za BIRN i naveli da će izveštaj biti usvojen naredne 2024. godine.
BiH od poslednje posete stručnjaka nije usvojila Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, niti je ispunila niz preporuka Međudržavnog tela za kontrolu i sprečavanje pranja novca (FATF).
Dok iz Moneyval-a zvanično kažu da je preuranjeno govoriti o tome kakav može biti ishod evaluacije, izvor BIRN-a iz Veća ministara koji je upoznat za procesom provere, procenjuje da će se BiH 2025. godine ponovo naći na sivoj listi Moneyval-a na kojoj je prethodno bila do 2015. godine.
Izvor objašnjava da će u proleće naredne godine, kada izveštaj bude usvojen, BiH dobiti grejs period da sprovede preporuke.
„Verovatno se neće ništa uraditi i onda ćemo ponovo 2025. godine na sivu listu Moneyval-a, s tim što sada nećemo biti dve i po godine, nego jedan duži period“, kaže on.
Vraćanje na ovu listu „znači devastaciju ekonomskih tokova u BiH“, smatra Samir Lačević iz Udruženja banaka BiH.
„Postoji realna mogućnost da BiH […] ponovo bude stavljena na ‘sive liste’ međunarodnih kontrolnih tela FATF-a i MONEYVAL-a.“
Delegacija EU u BiH
Lačević kaže da bi stavljanje BiH na sivu listu Moneyval-a otežalo finansijske transakcije podjednako za pravna i fizička lica, pa bi tako bilo otežano plaćanje bosanskim karticama u inostranstvu, ali i stranim karticama u BiH.
„Zamislite sada da se desi da te kartice budu onemogućene za plaćanje jer je to u njihovim zemljama zabranjeno, što je realna situacija. I mi sa našim karticama u EU nećemo moći ništa plaćati“, objašnjava Lačević.
Lačević kaže da bi, u slučaju vraćanja BiH na sivu listu, računi banaka kod poslovnih partnera u svetu bili zatvoreni, a da bi se prema kompanijama primenjivale dodatne provere tokom poslovanja.
„To niko ne želi da radi, nego dođe do situacije u praksi da se otkazuje poslovna saradnja, jer ne žele ti poslovni subjekti, u našim partnerskim zemljama, ulaziti u bilo kakvu vrstu rizika koji se tiče pranja novca, jer su kazne drakonske“, kaže Lačević.
BiH još nije usvojila Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma
Bosna i Hercegovina je u februaru 2018. skinuta s crne liste FATF-a, a pre toga 2015. godine sa sive liste Moneyval-a. Evropska unija je sve do maja 2020. godine zadržala ovu državu na listi visokorizičnih zemalja.
Nezir Pivić, šef Delegacije Moneyvala u prethodnom sazivu Veća ministara, navodi kako je skidanju s ovih listi prethodila izmena više desetina zakona i podzakonskih akata na svim nivoima vlasti, što je bilo definisano akcionim planom.
„Nova vlast ne stavlja ni u kakav fokus ovo pitanje, što će dovesti do toga da se BiH nađe ponovo na sivoj listi”, smatra Pivić.
On tvrdi da BiH ne prati najnovije standarde Moneyval-a nakon što zemlja dve godine nije bila dužna da izvešta o napretku.
„Nažalost, nebriga će dovesti da naša zemlja ima značajnih problema kada je reč o poslovanju, privredi i razvoju zemlje“, kaže Pivić.
On takođe naglašava da je važno usvojiti novi Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorističkih aktivnosti koji je pripreman u prethodnom sazivu Veća ministara.
Iz Ministarstva bezbednosti BiH za BIRN kažu da je nacrt ovog zakona u završnoj fazi i navode da će njegovim usvajanjem okvir za borbu protiv pranja novca i finansiranje terorizma biti u skladu sa standardima FATF-a i preporukama koje je Moneyval doneo tokom poslednje runde evaluacija. Nisu, međutim, naveli koje konkretne preporuke su usvojene.
Radna grupa za finansijsku akciju FATF, međunarodne organizacije koja vodi globalnu akciju u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma, ima 40 preporuka koje se stalno ažuriraju, navodi se na internet stranici ove organizacije.
Prema preporukama FATF-a, u BiH je trebalo da bude uspostavljen bolji nadzor nad notarima, advokatima, računovođama i mikrokreditnim organizacijama. BiH i dalje nema registar stvarnih vlasnika, zakon o virtualnim valutama, te nije ispoštovala niz preporuka koje se odnose na sprečavanje pranja novca i borbu protiv korupcije.
Ivana Veselčić iz Ministarstva bezbednosti, koja je u aprilu ove godine imenovana za šefa Moneyval delegacije BiH, smatra kako je nezahvalno govoriti o rezultatima evaluacijske posete Moneyval-a, s obzirom na to „da je evaluacija dinamičan proces koja ima za cilj da poboljša kapacitete nacionalnih vlasti za efikasniju borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma“.
„Mišljenja smo da će izveštaj za Bosnu i Hercegovinu biti usvojen u aprilu 2024. godine tokom Moneyval Plenarne sednice“, navodi Veselčić u pisanom odgovoru BIRN-u.
Iz Delegacije Evropske unije u odgovoru za BIRN navode da ukoliko ne budu ispunjeni međunarodni standardi i preduzete određene potrebne radnje do kraja ove godine, „postoji realna mogućnost da BiH, kao zemlja sa strateškim nedostacima u ovoj oblasti, ponovo bude stavljena na ‘sive liste’ međunarodnih kontrolnih tela FATF-a i MONEYVAL-a“.
„Stavljanje na listu zemalja sa strateškim nedostacima u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma imalo bi političke, ekonomske i finansijske posledice po zemlju, negativno uticalo na pristup međunarodnim finansijskim tržištima i transakcijama, ali i na privatne komercijalne aktivnosti i javne fiskalne poslove. Značajno bi ograničilo pristup stranim investicijama i kreditima međunarodnih organizacija i međunarodno kretanje kapitala“, upozoravaju iz Delegacije EU u BiH.
Odgovornost i na entitetima
Deo obaveza u BiH imaju i entiteti – Republika Srpska i Federacija Bosne i Hercegovine. Odgovarajući na pitanje šta su konkretno uradili iz Vlade Republike Srpske su kazali da su napravili plan inspekcijskih nadzora notara za 2023. godine i da su do sada to uradili za 21 notarsku kancelariju. U ovome entitetu je imenovana Radna grupa za izveštavanje i implementaciju međunarodnih obaveza iz oblasti sprečavanja pranja novca i borbe protiv terorizma.
Takođe navode da je policija rasvetlila više krivičnih dela pranja novca nego ranije, a u julu 2023. godine Narodna skupština Republike Srpske usvojila je usvojila Nacrt zakona o elektronskom novcu, kojim se uređuju poslovi izdavanja elektronskog novca, izdavaoci elektronskog novca, nadzor nad obavljanjem poslova izdavanja elektronskog novca, te zaštita prava i interesa imalaca elektronskog novca.
„Smatramo da finansijski sektor u Republici Srpskoj u najvećoj meri ispunjava propisane standarde iz oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti, te da ne bi trebao uticati na eventualno ponovno stavljanje BiH na sivu listu FATF-a i Moneyval-a“, navodi se u odgovoru Vlade Republike Srpske.
Iz Vlade Federacije nisu odgovorili na pitanja o usvajanju preporuka.
Severna Makedonija: Zabrinutost zbog nevladinog sektora
Moneyval je u poslednjem izveštaju pozvao vlasti Severne Makedonije da dodatno ojačaju mere zbog skromnih rezultata u pogledu istraga i sudskog procesuiranja pranja novca, kao i zbog činjenice da „institucije i tužioci ne sprovode sistematski paralelne finansijske istrage i ne ciljaju na složenije slučajeve pranja novca”.
Činjenica da je procesuiran samo jedan slučaj gde je finansiranje terorizma bilo predmet krivičnog gonjenja, ne uklapa se u profil rizika zemlje i država iz neposredne blizine, navodi se u odgovori Moneyval-a BIRN-u i dodaje da postoji rizik zbog povratka ljudi koji su se borili u Siriji, a zatim vratili u Severnu Makedoniju.
Među 40 preporuka, Moneyval-a očekuje, između ostalog, da Skoplje preduzme korake da obezbedi nadzor ili praćenje nevladinog sektora, zbog povećanog rizika od zloupotrebe za finansiranje terorizma.
Više pažnje vlasti ove zemlje moraju obratiti na proveru podataka prilikom registracije kompanija, odnosno koliko su ti podaci tačni i ažurni.
Takođe, traži se unapređenje rada finansijske obaveštajne jedinice za praćenje svih sektora, posebno onih sa najmanjim obrtom – kao što su kazina i menjačnice.
Crna Gora, koja nije na sivoj listi, iščekuje rezultate poslednje evaluacije, koja je pokrenuta u martu ove godine usled pritisaka da zemlja poboljša saradnju između institucija kako bi efikasnije pratila, otkrivala i procesuirala nelegalne tokove novca.
Prema zvaničnim podacima, broj sudskih procesa protiv pranja novca raste, ali iz EU navode da je i dalje suviše nizak. Tokom 2021, donete su dve presude protiv tri osobe – obe na osnovu dogovora o priznanju krivice.
U prvih šest meseci 2022. godine, vodilo se devet predmeta, od kojih su se četiri ticala samo pranja novca.
Albanija na sivoj listi godinama
Zbog strateških nedostataka u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma, Albanija je od februara 2020. godine na sivoj listi FATF-a. U februaru ove godine, stručnjaci su pohvalili napredak u ispravljanju nedostataka, ali je država zadržana na ovoj listi zbog zabrinutosti u vezi sa predlogom zakona o dobrovoljnoj poreskoj saglasnosti.
Ovaj kontroverzni predlog zakona premijera Edija Rame omogućio bi ljudima da – bez posledica – prijave do dva miliona evra neprijavljenog keša ili nekretnina, ako plate porez. Opozicija je ovaj predlog kritikovala tvrdeći da bi dozvolio krijumčarima droge da operu novac. Predlog su kritikovali i Međunarodni monetarni fond, Evropska unija i poslovna zajednica u Albaniji.
Evropska komisija je u julu 2022. godine izrazila ozbiljnu zabrinutost zbog predloga.
„On bi oslabio kontrolu pranja novca u Albaniji, a istovremeno bi uradio malo da unapredi mogućnosti poreske administracije za poreznim zahtevima”, naveli su u saopštenju za medije.
U junu ove godine, iz FATF-a je saopšteno da će ponovo posetiti Albaniju kako bi procenili napredak u borbi protiv pranja novca i ispratili razvoj događaja oko izmena poreskog zakona.
Ova priča je napravljena uz podršku Globalnog programa “Borba protiv nezakonitih finansijskih tokova” koji sprovodi GIZ, a finansijski podržavaju Nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj i Norveško ministarstvo spoljnih poslova.
Njen sadržaj je isključiva odgovornost BIRN-a i ne odražava nužno stavove GIZ-a, Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj ili Norveškog ministarstva spoljnih poslova.