Državne institucije i lokalne samouprave isplatile su oko dva miliona evra u prethodnih pet godina za projekte koji su deklarativno za cilj imali poboljšanje položaja žena u Srbiji, ali je najmanje milion i po evra otišlo fantomskim organizacijama i udruženjima bliskim vlastima, pokazuje istraživanje BIRN-a.

Ženske organizacije koje zaista rade na osnaživanju žena ili pružaju različite usluge ženama koje su preživele nasilje – poput SOS telefona ili psihološke pomoći – gotovo se ni ne prijavljuju na konkurse koje raspisuje država na bilo kom nivou. Udruženja koja za to imaju kapaciteta, okreću se međunarodnim donatorima, a ona manja gase usluge.

„Mi već sada znamo da se neke usluge smanjuju, smanjuje se obim podrške ženama u situaciji nasilja”, kaže Biljana Janjić, izvršna direktorka organizacije Femplatz, koja zastupa unapređivanje i ostvarivanje prava žena i devojčica i godinama prati dodelu novca na javnim konkursima.

Iako žene u Srbiji imaju jednaka prava kao i muškarci, žene i dalje zarađuju u proseku manje od muškaraca, u većem su riziku od siromaštva i izložene su nasilju, pokazuje poslednji dostupan izveštaj Femplatza o pravima žena i rodnoj ravnopravnosti u Srbiji, objavljen u martu prošle godine.

Gotovo 1.7 miliona žena u Srbiji doživelo je neki oblik seksualnog uznemiravanja, proganjanja ili nasilja nakon 15. godine života, pokazalo je istraživanje OEBS-a iz 2018. godine.

Koliko novca država troši na poboljšanje položaja žena i gde novac odlazi?

U periodu između 2019. i 2024. godine, na konkursima koje su raspisivala ministarstva, pokrajinski sekretarijati i lokalne samouprave za udruženja, mlade i kulturu dodeljeno je oko 2 miliona evra za projekte u čijim nazivima se navodi da pružaju pomoć i podršku ženama, pokazuju podaci iz BIRN-ove baze podataka o javnim konkursima.

Istraživanje BIRN-a pokazuje da je gotovo 74 odsto ove sume dodeljeno fantomskim organizacijama, odnosno organizacijama koje nemaju zaposlene, nemaju kancelarije, vebsajt, profile na društvenim mrežama, a vrlo često ni kontakt telefon.
 
O njihovim projektima u najvećem broju slučajeva nije moguće pronaći nijednu informaciju.

Tokom poslednjih pet godina, finansirana su ukupno 243 projekta u čijim nazivima se navodi neka vrsta podrške ženama, od toga su najmanje 32 projekta bili projekti fantomskih organizacija. 

Za pet godina, država, pokrajina i lokalne samouprave dodelile su manje od pola miliona evra legitimnim organizacijama. 

Dok je prosečna suma koju su za projekte dobijala fantomska udruženja gotovo 50.000 evra, prosečna suma koju su dobijala legitimna udruženja građana za projekte namenjene podršci i osnaživanju žena je manja od 2.500 evra.

Tokom poslednjih pet godina, 21 fantomsko udruženje je za 32 projekta dobilo ukupno milion i po evra. Najveći deo novca – oko 1.1 milion evra, dodeljen je mreži organizacija koje su novac dobile od Ministarstva za brigu o porodici i demografiju 2021. godine, o čemu je BIRN već pisao. 

Nazivi ovih projekata ukazivali su da se radi o projektima podrške ženama: „STOP porodičnom nasilju“, „Podrška osnaživanju žena“, „Osnaživanje žena kao mera podrške porodici“ ili „Podrška ženama za ostanak u ruralnim sredinama“.

Međutim, kako je BIRN već objavio u tekstu Lažirane isplate, fiktivna predavanja: Kako su milioni evra za ugrožene završili u tuđim džepovima, ova mreža povezanih organizacija je Ministarstvu podnosila lažirane izveštaje, navodeći mahom da su organizovale masovna predavanja o prevenciji nasilja po školama širom Srbije.

Novac je zapravo isplaćen agencijama, koje su u ovu svrhu osnivali bliži i dalji rođaci, prijatelji i poznanici osoba iz ove mreže.

Ukupna suma koju su organizacije izvukle samo na konkursima Ministarstva za brigu o porodici i demografiju je oko pet miliona evra, i u nju spada i 1.1 milion za projekte nazvane tako da deluje da su namenjeni podršci ženama.

BIRN je 2023. godine otkrio i da je u finansiranju ove mreže godinama učestvovala Aleksandra Čamagić, bliska saradnica gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića.

Iste organizacije novac su dobijale i od Ministarstva prosvete, kako je BIRN objavio u tekstu „Posle masakra u Ribnikaru, nastavljen biznis: Iz Ministarstva prosvete plaćano po 5.000 evra i za predavanja koja nisu održana“.

Usluge za žene nestaju, organizacije se okreću međunarodnim donatorima

Biljana Janjić, izvršna direktorka udruženja Femplatz, kaže da se ženske organizacije već godinama gotovo i ne prijavljuju na državne konkurse.

U izveštaju Femplatza o javnim konkursima i finansiranju ženskih organizacija navodi se da se organizacije odlučuju da ne konkurišu zato što su u više navrata odbijene, bez osnovanih razloga, i da su se okrenule drugim donatorima.

„Po onome što su nama rekle organizacije, to traje od 2017. godine učestalije, mada ima organizacija koje su poslednji put dobile sredstva 2014. godine. To je postepeno nekako išlo i imalo je još nešto malo sredstava na konkursima na lokalnom nivou, ali i to je prestalo oko 2019,“ objašnjava Janjić.

Zbog nedostatka novca, mnoge organizacije smanjuju usluge ili obim podrške koju pružaju.

„Znamo da se neke usluge zatvaraju ili su na pauzi zato što nemaju dovoljno sredstava. Treba uzeti u obzir da u mnogim organizacijama nema žena koje su zaposlene, da većina rade volonterski, tako da ta vrsta opterećenja, dovodi do toga da se usluge polako gase, a nakon toga i organizacije“, kaže Janjić, dodajući da su već ugašeni neki SOS telefoni za žene koje su preživele nasilje, kao i usluge psiho-socijalne podrške. 

Organizacije koje za to imaju kapaciteta, okreću se međunarodnim donatorima od kojih onda zavise usluge koje žene u Srbiji imaju na raspolaganju.

Napomena: Ovaj tekst je ažuriran 10. marta. Izveštaj o pravima žena i rodnoj ravnopravnosti u Srbiji za 2023. godinu je sačinila organizacija Femplatz, u okviru projekta koji sprovodi UN Women. U prethodnoj verziji teksta je pogrešno navedeno da je u pitanju izveštaj UN-a.