Aleksandar Ignjatović pronađen je mrtav 11. februara 2020. godine u hotelskoj sobi u Sofiji, nekoliko meseci pre nego što je trebalo da bude glavni svedok na suđenju u Beču Izraelcu Galu Baraku. Barak stoji iza nekoliko kol centara u Srbiji i Bugarskoj preko kojih je prevareno na hiljade građana širom Evrope, tako što su ulagali novac u nepostojeću online trgovinu stranim valutama.

Bugarske vlasti su u prvom trenutku porodici 34-godišnjeg državljanina Srbije i Nemačke rekle da je umro “od srca”. BIRN, međutim, saznaje da je tužilaštvo u Sofiji pokrenulo postupak, kojim bi se utvrdio pravi uzrok smrti.

“Sofijsko regionalno tužilaštvo pokrenulo je predistražni postupak zbog smrti srpskog državljanina Aleksandra Ignjatovića. Po završetku istrage zakonski naslednici preminulog biće obavešteni o rezultatima”, kažu iz bugarskoj tužilaštva u pisanom odgovoru BIRN-u navodeći da u “ovoj fazi postupka nisu u mogućnosti da pruže detaljnije informacije o slučaju”.

BIRN je sredinom oktobra u svom istraživanju otkrio da je Ignjatovićevo svedočenje pomoglo nemačkoj i austrijskoj policiji da otkriju prevaru tešku najmanje 200 miliona evra, koju je organizovao Gal Barak (33), a u kojoj su kol centri iz Beograda odigrali značajnu ulogu. 

“Nikada nisam verovala da je moj sin umro prirodnom smrću”, kaže za BIRN Aleksandrova majka Desanka Ignjatović, koja živi u Nemačkoj. 

Ignjatović je radio u nekoliko firmi u Beogradu i Sofiji, koje su bile pod kontrolom Gala Baraka. Zahvaljujući njegovom svedočenju Barak je 1. septembra 2020. godine osuđen na zatvorsku kaznu od četiri godine za krivično delo prevare i pranja novca.

Do sada je samo mali deo ove prevare raskrinkan u dvema akcijama hapšenja u Beogradu, koju je sprovela srpska policija, a po nalogu FBI i Europola.

U svedočenju na skoro 50 strana, Ignjatović je detaljno opisao mehanizme prevare, kao i spisak kol centara u Beogradu.

Neki od njih su u međuvremenu promenili ime, neki lokaciju, otvoreni su i novi – i svi i dalje nesmetano rade.

“Ponosni smo na ono što je uradio” 

Petnaesti novembar ove godine bio je posebno tužan za porodicu Aleksandra Ignjatovića. Da je živ, tog dana bi proslavio 34-rođendan.

“Ponosni smo na ono što je Aleksandar uradio”, kaže u telefonskom razgovoru za BIRN njegova majka Desanka Ignjatović. Da je Aleksandar bio glavni svedok nemačkog i austrijskog tužilaštva saznali su tek nakon njegove smrti, a detalje svedočenja prvi put su pročitali u BIRN-ovom istraživanju.   

Ignjatović je rođen i odrastao u nemačkom gradu Dizeldorfu, a u Srbiju se vratio 2015. godine kako bi bio uz bolesnog oca. Ima nemačko i srpsko državljanstvo. Nakon smrti oca, odlučio je da ostane u Srbiji.

“Svidelo mu se tamo, mislio je da može da nađe dobar posao i da lepo živi”, kaže njegova majka. 

Početkom 2018. godine pozvao ga je najbolji drug i ponudio mu posao rekavši: “Dođi, ovde možeš lako da zaradiš pare”. 

To “ovde” bila je firma Cactus Marketing, koju je septembra 2017. u hotelu Zira u Beogradu otvorio Gal Barak, Izraelac koji je držao nekoliko kol centara u Bugarskoj, Ukrajini, Bosni.

Posao se sastojao u tome da se strani državljani nagovore da ulože novac u trgovinu valutama na berzi. Zaposleni agenti dobijali su odlične plate za srpske uslove plus bonuse – pojedini su zarađivali i do 40.000 evra mesečno.

Sve je izgledalo sjajno – rad u ekskluzivnim poslovnim zgradama, treninzi, društvene aktivnosti nakon posla – problem je samo što je sve bilo prevara. Prema tvrdnjama austrijskog tužilaštva, nije postojala nikakva trgovina na berzi, nego su žrtve učestvovale u svojevrsnoj kompjuterskoj igrici u kojoj su mogli samo da izgube.

Ignjatović je radio u nekoliko firmi Gala Baraka u Beogradu i Sofiji. Kada je shvatio o kakvoj prevari se radi napustio je Barakove firme jula 2018, a zatim je radio u još nekoliko kol centara u vlasništvu drugih Izraelaca u Beogradu. 

Decembra 2018. godine Ignjatović zove nemačku Saveznu kriminalističku službu u Vizbadenu i traži kontakt sa šefom odeljenja za visokotehnološki kriminal. Želi da ispriča sve što zna. Na pitanje zbog čega to radi i da li je svestan da može da ugrozi i sebe, rekao je da to čini iz moralnih razloga, da ne može više da izdrži i da istina mora da se zna. 

Ignjatović se u februaru 2019. dva puta sreće sa oficirom za vezu u nemačkoj ambasadi u Beogradu, a u julu iste godine putuje u Nemačku, gde daje detaljnju izjavu tamošnjoj policiji.

“U ambasadi su me pitali šta ja zapravo hoću od nemačke policije. Odgovorio sam da samo želim zaštitu za sebe i svoju porodicu“, navodi se u izjavi Ignjatovića u koju je BIRN imao uvida.

Bez zdravstvenih problema

Mesec dana nakon što je Ignjatović prvi put kontaktirao nemačku policiju, uhapšen je Gal Barak prilikom pokušaja da iz Bugarske pobegne za Srbiju. On je zatim prebačen u Beč, gde je protiv njega bila podignuta optužnica. 

Ignjatovićeva porodica kaže da je Aleksandar narednih meseci bio veoma dobro raspoložen jer je verovao da je okrenuo novi list u životu.

Krajem januara 2020. odlazi u Sofiju. Jedanaestog februara nađen je mrtav u sobi. 

Porodici je u Sofiji rečeno da mogu samo da pročitaju obdukcioni nalaz, ali ne i da ga ponesu sa sobom.

“Porodica je bila veoma potrešena celokupnom situacijom, tako da nismo ni čitali šta piše”, kažu nam. Zvanično im je rečeno da je umro, jer mu je otkazalo srce. “On nije imao zdravstvenih problema, sem nešto malo sa štitnom žlezdom”, kaže njegova majka. 

Aleksandar je sahranjen u Srbiji, a nakon povratka porodice u Nemačku, tamošnja policija je došla da pretraži stan.

„Uzeli su laptop, koji smo doneli iz Bugarske. Policija mi ništa tada nije rekla, samo da traje istraga i da će za par meseci moći nešto više da mi kažu”, kaže Aleksandrova majka. 

Beležnica, koju je Ignjatović dao na uvid oficiru za vezu nemačke ambasade u Beogradu, koja mu je vraćena, a u koju je Aleksandar upisivao sve značajne podatke, nestala je iz njegovog stana u Beogradu.

Ignjatovićeva majka navodi da je posle teksta BIRN-a zvala nemačku policiju.

“Rekli su mi da još uvek traje istraga. Pitala sam nemačkog policajca da li je neko pomogao mom sinu da umre. Rekao mi je da je sve moguće, ali da se čeka završetak istrage u Sofiji“, kaže Desanka Ignjatović.
 

Upadanje u kompjutere

BIRN je u svom istraživanju detaljno preneo svedočenje Aleksandra Ignjatovića o načinu rada kol centara i na koji način su agenti “mamili” svoje žrtve. Osim klasičnog ubeđivanja da uplate novac, Ignjatović navodi da je u pojedinim slučajevima bilo i klasičnih krađa novca.

On navodi da su na prevaru ljude terali da instaliraju programe Anydesk i TeamViewer preko kojih su imali kompletni uvid u kompjuter žrtve, koji su daljinski kontrolisali.

“Bilo je raznih mogućnosti da se klijent navede da instalira Anydesk. Najjednostavniji je bio da im se kaže da je neophodno povezati kompjutere, kako bi im pokazali kako berza funkcioniše. Ako klijent to nije želeo, bili su potrebni navodno neki podaci, koje klijent nikako nije mogao da nađe. Mene su naučili da pitam za takozvani RSA-broj. On u stvarnosti ne postoji. Klijent bi onda omogućio agentu da pristupi njegovom kompjuteru”, navodi Ignjatović u svojoj izjavi nemačkoj policiji.

Nakon što bi pristupili kompjuteru, agenti su mogli da vide kada žrtva pristupa svom računu u banci i koliko novca ima.

“Znam iz priča, da su pojedini agenti i uspevali, nakon instaliranja Anydesk-a da bez znanja klijenta iz daljine upravljanju njegovim kompjuterom. Ako bi znali podatke za pristup, onda su delom vršili doznake sa računa bez znanja i bez saglasnosti klijenta”, rekao je Ignjatović dodajući da su često, posebno kod starijih klijenata, agenti tražili da im žrtve daju pin kod kreditnih kartica kako bi im, navodno, uplatili novac, dok su zapravo te informacije koristili da bi skidali novac sa računa žrtava.